Претрага
314 items
-
Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)
Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023. , Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023) М33
-
Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)
Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac. "Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023., Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023) М33
-
Bозможные ошибки и риски при анализе устойчивости откосов в открытых карьерах
Vujić Slobodan, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena (2011)Vujić Slobodan, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena. "Bозможные ошибки и риски при анализе устойчивости откосов в открытых карьерах" in Сборники трудов Всероссийскaя научная конференция «Геодинамика и напряженное состояние недр Земли», :Институт горного дела Новосибирского научного центра Сибирского отделения Российской академии наук (2011) M33
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)
Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić (2024)Kamenička reka je desna pritoka reke Visočice. Svoj tok formira na donjotrijaskim sedimentnim stenama (alevroliti, peščari, konglomerati) i u ovom delu je razvijen dendritičan tip hidrografske mreže. Po prelasku na srednjetrijaske karbonatne stene ovaj tok postaje povremen, tačnije sukcesivno gubi vodu u delovima gde rasedne strukture presecaju korito ove reke, tako da tokom pojedinih godina i dužih sušnih perioda korito ove reke ostaje suvo. U radu je izvršena analiza režima proticaja Kameničke reke za 15-to godišnji osmatrački period (1964-1978), ...Nenad Janaćković, Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Zoran Nikić. "Režim Kameničke reke (sliv reke Visočice)" in 17. Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Pirot, 2-6 oktobar 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740152 М63
-
Возможные заблуждения и риски при анализе устойчивости откосов карьеров
Vujić Slobodan, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Jovčevski Sašo (2011)Vujić Slobodan, Petrovski Aleksandar, Čebašek Vladimir, Gojković Nebojša, Miljanović Igor, Milutinović Aleksandar, Josipović Pejović Milena, Jovčevski Sašo. "Возможные заблуждения и риски при анализе устойчивости откосов карьеров" in Всероссийская научная конференция „Геодинамика и напряженное состояние недр земли“, посвящена 80-летию академика М. В. Курлени, 3-6.10.2011 1 no. -, Новосибирск, Россия:Институт горного дела Новосибирского научного центра Сибирского отделения Российской академии наук, Новосибирск (2011). https://doi.org/- M33
-
Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2
Kristina Gavrilović (2024)Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...Kristina Gavrilović. Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2, 2024
-
Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa
Jovo Jakišić (2024)Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...Jovo Jakišić. Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa, 2024
-
Praktikum iz depozicionih sistema
Dejan Radivojević (2020)Dejan Radivojević. Praktikum iz depozicionih sistema, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2020 Без категорије
-
Карактеризација и управљање индустријским отпадом
Динко Кнежевић, Драгана Нишић, Рудолф Томанец, Драгана Ранђеловић. Карактеризација и управљање индустријским отпадом, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2018 Без категорије
-
Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине
Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи ...Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић. "Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине" in XVI српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2022) М63
-
Hydrogeological Regions of Kolubarska Posavina (Central Serbia)
Sliv podzemnih voda Kolubarske Posavine od velikog je značaja kao izvor za vodosnabdevanje Obrenovca. U ovom radu opisane su varijacije u sedimentacionim karakteristikama i sedimentaciona evolucija/paleogeografija za kvartarne naslage ovog sliva. Sliv Kolubarske Posavine može se podeliti na dva dela: zapadni deo – sliv Save, u kome su smešteni aluvijalna ravan Save i njeni (paleo)meandri. Istočni deo pripada Kolubarskom slivu, i njega odlikuju ostaci (makro)aluvijalne lepeze Kolubare i naplavna ravan Kolubare.Đorđije Božović, Tivadar Gaudenyi, Draženko Nenadić. "Hydrogeological Regions of Kolubarska Posavina (Central Serbia)" in European Journal of Environment and Earth Sciences, European Open Science Publishing (2024). https://doi.org/10.24018/ejgeo.2024.5.5.483 М24
-
Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović. "Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji" in Vodoprivreda, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2012) M52
-
Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним освртом на представљање сиве литературе
Имајући у виду потребу за проналажењем информација похрањених у различитим облицима документације која се генерише у областима рударства и геологије на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, отпочет је процес развоја дигиталне библиотеке ROmeka@RGF, на платформи за приказивање дигиталних колекција - Омека. Значајан део документације представља такозвана сива литература која је претежно заступљена у виду вишетомне документацијe. Први савладани изазов представљало је повезивање различитих вишетомних делова пројектних извештаја у једну целину која би била лако доступна и претражива.Биљана Лазић, Александра Томашевић, Михаило Шкорић. "Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним освртом на представљање сиве литературе" in Научна конференција Библиоинфо — 55 година од покретања наставе библиотекарства на високошколском нивоу, Београд 18. мај 2017., Филолошки факултет Универзитета у Београду (2019). https://doi.org/10.18485/biblioinfo.2017.ch13 М63
-
Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)
Luka Jović (2024)Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopitLuka Jović. Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja), 2024
-
Дефинисање циркулације карстних вода ,,Врело Кавак" у циљу одрживог управљања водним ресурсима
Милена Пућо (2024)У југоисточном делу Србије, североисточно од града Пирота формирана је богата карстна издан у оквиру јурских и доњокредних кречњака. Врело Кавак, које дренира ову издан учествује у водоснабдевању града Пирота.Дефинисање циркулације и специфичних услова дренирања ове карстне издани вршено је хидрохемијским и изотопским методама. Мултидисциплинарни приступ истраживања резултирао је сазнањима да се ради о спорој циркулацији подземних вода, као и водама различите старости, што је од великог значаја за управљање природним ресурсом као што су подземне воде врела ...Милена Пућо. Дефинисање циркулације карстних вода ,,Врело Кавак" у циљу одрживог управљања водним ресурсима, 2024
-
High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples
Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...Jelena Stefanović, Dejan Radivojević. "High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples" in Zapisnici Srpskog geološkog društva za 2020. godinu, Srpsko geološko društvo (2020) М51
-
Merenje u naftnom rudarstvu
Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)Snežana Aleksandrović, Branko Leković. Merenje u naftnom rudarstvu, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2020 Без категорије
-
Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta
Veljko J. Marinović (2022)Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursaVeljko J. Marinović. Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta, Beograd : [V. Marinović], 2022 M70
-
Услови заштите изворишта подземних вода “Јарош“ за водоснабдевање Сомбора
Ивана Јовановић (2024)Територија града Сомбор се налази у периферном северозападном делу Војводине, односно Србије, у близини границе са Хрватском. Сам град Сомбор се налази југозападном делу територије и представља гравитациони центар тог подручја. Повољан географски положај условио је афирмацију Сомбора као градског насеља, са јаком пољопривредом, индустријом, занатством и прометом. "ВОДОКАНАЛ" из Сомбора је јавно комунално предузеће чија је основна делатност захват сирове подземне воде, њен третман, и дистрибуција ка потрошачима Сомбора и приградских насеља и насељених места: Лугова, Жарковца, Чонопље, ...Ивана Јовановић. Услови заштите изворишта подземних вода “Јарош“ за водоснабдевање Сомбора, 2024