Претрага

Упит dcterms_subject_txt:tercijarni tereni

316 items

  • Zbirka zadataka iz mehanike tla

    Laslo Čaki (2017)
    mehanika tla

  • Primena programa UVSZ pri zaštiti od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac, Rade Tokalić (2021)
    Primena energije eksploziva tj. miniranje, predstavlja osnovni način eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina u rudarstvu. Miniranjem se postižu vrlo povoljni tehnoekonomski pokazatelji, koje nažalost prate i negativni efekti miniranja. U cilju zaštite životne sredine potrebno je za svaku radnu sredinu odrediti jednačinu oscilovanja stenske mase pri miniranju. Ova jednačina definiše promenu brzine oscilovanja stenske mase u zavisnosti od rastojanja, količine eksploziva, uslova izvođenja miniranja i geoloških karakteristika stenske
    Program UVSZ, miniranje, potres, zaštita životne sredine
    ... geoloških karakteristika stenske X I I I S k u p p r i v r e d n i k a i n a u n i k a 147 mase. Oscilovanja estica stenske mase se na terenu ose a kao potres. Na osnovu primene ove jedna ine, u mogu nosti smo da predvidimo brzinu oscilovanja za svako slede e miniranje u datoj radnoj ...
    ... eksplozivno punjenje je talasne prirode, putem udarnog talasa. Sa XIII Skup privrednika i nauénika mase. Oscilovanja Cestica stenske mase se na terenu oseca kao potres. Na osnovu primene ove jednacine, u mogucnosti smo da predvidimo brzinu oscilovanja za svako sledeée miniranje u datoj radnoj sredini ...
    ... potresa, što je veoma važno u procesu zaštite životne sredine. 2. PARAMETRI OSCILOVANJA STENSKE MASE Kada seizmi ki talas nai e na neku ta ku terena, estice stenske mase u toj ta ki izbaci iz ravnotežnog položaja i one osciluju oko svog ravnotežnog položaja odre eno vreme dok se potpuno ne smire ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... ovih terena vršeno je u okviru razmatranja većih oblasti ili geotektonskih celina, pri čemu su se shvatanja o tektonskom sklopu razmatranih terena saglasno evoluciji geotektonskih ideja u svetu tokom vremena menjala sa tendencijom približavanja više ili manje jedinstvenom gledištu. Za terene Jastrepca ...
    ... Jastrebac nalazi se u području Srbije, čiji se tereni generalno karakterišu složenom geološkom građom i dugom višefaznom tektonskom evolucijom, zbog čega ne postoji jedinstvena i opšte prihvačena tektonska rejonizacija ovih prostora. Generalno, tereni Srbije su smešteni u jugoistočnoj Evropi u okviru ...
    ... iz ovog dela unutrašnjih Karpata prelaze na terene istočne Srbije, pa je njihovo D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 68 poznavanje važno za bolje razumevanje tektonskih odnosa u našim terenima. Prema Marović (2001), u području Srbije ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... karte (OGK) za listove koji pokrivaju ovaj deo Vojvodine (prilozi 1 i 2). Generalno posmatrano, istraživani teren izgrađuju stene prekambriumske, paleozojske mezozojske, tercijarne i kvartarne starosti. P r e k a m b r i j u m (?) i P a l e o z o i k (Pz) Prekambrijumske i paleozojske ...
    ... sklopa kao i u podini tercijarnih naslaga. U istočnom delu područja, u zoni kikindske depresije veoma je zastupljen sistem razloma SZ-JI i SI-JZ. Razlomi razdvajaju sedimente ovog repernog horizonta na manje blokove, kilometarskih do dekametarskih dimenzija, dajući terenu parketnu strukturu. ...
    ... modelom i zone prihranjivanja (plave stelice) Model je koncipiran kao višeslojeviti model u skladu sa realnim uslovima na terenu na kojem je u okviru istraživanog tercijarnog i kvartarnog kompleksa izdvojeno deset slojeva od kojih je pet vodonosnih, koji su formirani do dubine oko 2500 m (slika ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... ili debljim slojevima lesa, što Još više ublažava osnovne crte reljefa. 13 Teren u morfološkom smislu možemo podeliti u dve celine: > Brdovito-planinski i > Ravničarsko-brežuljkasti Brdovito-planinski deo terena obuhvata fruškogorski masiv, severno ı južno od prevoja „Iriški venac“, od početka ...
    ... prostoru, a samim i tim i otpornosti na procese površinskog raspadanja oblika i promenljivih nagiba površine terena. Saobraćajnica do ulaza u tunel prati Novoselski potok, koji se duboko usekao u teren. U početnom delu obalne strane su nešto blažeg nagiba 10-20"%, da bi se sa usponom nagib povećavao na ...
    ... kosinama iznad puta. Teren u zoni ulaznog portala je strm, nagiba 15-30%, lokalno u zoni jaruga ı vododerina ı do 45?. Dalje trasa ulazi u planinski masiv sa najvišom kotom od 468m.n.v., prolazi Iriški Venac i izlazi sa druge strane prevoja, na kraju nacionalnog parka. Teren na ovom delu Je blažeg ...

  • Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana Ignjatović (2023)
    Geofizičke metode istraživanja imaju veoma veliki značaj pri definisanju Zemljine potpovršine, pošto podaci dobijeni geofizičkim merenjima mogu da se koriste za izradu geofizičko – geološkog modela za prostor koji se istažuje. Na primeru sevrnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) u radu je prikazano kako se primenom geofizičkih (aeromagnetskih i gravimetrijskih) i geoloških podataka može napraviti model istažnog terena u cilju definisanja potpovršine. TMK predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, koje se nalazi u istočnoj Srbiji. Rezultati geofizičko-geološkog ...
    geofizički podaci, model, severni deo Timočkog magmatskog komleksa

  • Metode hidrogeoloških istraživanja

    Zoran Stevanović, Saša Milanović (2017)
    hidrogeološka istraživanja

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... површинског копа; - Моделирање површине терена после завршетка експлоатације; - Формирање високо квалитетног изгледа терена узимајући у обзир окружење; - Креација терена као корисног, компатибилног и одрживог екосистема; - Обликовање одрживог вишенаменског терена типичног за регион; - Развој култивисаног ...
    ... факултет 66 облик терена. То се обезбеђује постепеним прелазима са хоризонталних на косе површине, као и постепеним преласком на различиту орјентацију косина одлагалишта у односу на терен у окружењу. Ово питање се лакше решава када се одлагалиште са више бокова ослања на терен јер самим тим се смањује ...
    ... слегања и консолидације одлагалишта, 1.4.3. Праћење појава клизишта и мере геотехничке стабилизације терена. 1.5. Планирање терена за коначну намену 1.5.1. Грубо булдозерско равнање терена, Бојан Димитријевић, докторска дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... ležišta ı okolnih oblasti se može opisati kako sledi: Osnovne Formacije: Gornja Kreda i Tercijarni Sedimenti: Dominantne formacije u ležištu. Gornja kreda uključuje slojeve vulkanita ı vulkanoklastita, dok tercijarni sedimenti obuhvataju različite tipove sedimenata. Šira Okolina: Uključuje sedimente ...
    ... svoje sposobnosti očuvanja površine terena i omogućavanja većeg iskorišćenja rude. Ova metoda podrazumeva postupno otkopavanje horizontalnih pojasova, uz istovremeno zapunjavanje otkopanog prostora kako bi se sprečilo obrušavanje ı očuvala stabilnost terena iznad ležišta. Rad će takođe obuhvatiti ...
    ... profesor, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane : Rezime : Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa povišine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog: u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra. Eksploatacija se obavlja u odnosu na ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Praktikum iz depozicionih sistema

    Dejan Radivojević (2020)
    sedimentologija

  • Osnovi petrologije

    Nada Vasković, Bojan Kostić (2022)
    petrologija

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... 1:100.000) SFRJ, odnosno delu tog lista koji pripada Podrinju Zapadne Srbije. Geološka građa ovog terena napisana je isključivo na osnovu podataka iz Tumača za list Ljubovija (Kubat, 1977). Teren ovog lista OGK pripada sevemom obodu unutrašnjih Dinarida, no u ovom poglavlju nećemo se baviti celim ...
    ... izrade ovog rada uključio je prikupljanje uzoraka, strukturna merenja i opserviranje na terenu. Maršruta po kojoj su uzorci prikupljeni prikazana je na slici 3, a koordinate tačaka sa kratkim opservacijama na terenu date su u Tabeli 1. Uzorci su prikupljeni na izdanku i zavedeni po oznaci 24KR od 01 ...
    ... i druge metode i preispitaju neka prethodna naučna shvatanja u vezi sa istim stenama Velikog Majdana. 2. OPŠTI DEO 2.1 GEOGRAFSKI POLOŽAJ Teren gde je vršeno uzorkovanje nalazi se u opštini Ljubovija, u slivu Kolaričke reke. Kolarička reka pripada oblasti srednjeg Podrinja i protiče blizu ...

  • Praktikum iz inženjerske geologije

    Miloš Marjanović, Biljana Abolmasov, Uroš Đurić, Jelka Krušić (2020)
    inženjerska geologija

  • Application of softwares for drilling and blasting

    Stefan Milanović, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Simić, Jovan Marković (2019)
    U današnje vreme softveri se sve više primenjuju u rudarstvu kroz eksploataciju mineralnih sirovina, projektovanje rudnika, u obavljanju različitih operacija na terenu i sl. Među softverima za rudarstvo, postoje softveri za specifične rudarske operacije, kao što su operacije bušenja i miniranja. Ovi procesi su veoma važni u eksploataciji čvrstih mineralnih sirovina, jer predstavljaju najjeftiniji i najefikasniji oblik fragmentacije stenske mase. Kroz rad, predstavljeni su neki od softvera u kombinaciji sa modernim tehnologijama, koje se koriste širom sveta i koje ...
    softver, moderne tehnologije, miniranje, bušenje, minsko polje

  • Zbirka rešenih zadataka iz mehanike tla

    Dragoslav Rakić (2018)
    mehanika tla

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... finalni izveštaji i svi rezultati istraživanja stavljaju se na ras- polaganje javnosti, pre svega arheološ- kim ekipama koje vrše istraživanja na datom terenu. Geofizičkim snimanjem lokaliteta od 2016. do 2019. godine i ar- heološkim istraživanjima tokom 2019. godine, došlo se do važnih rezultata. Pa- ralelno ...
    ... potencijal- nog objekta od arheološkog značaja. Po- menute anomalijske zone obuhvataju područje na kojem su i ranijim arhološ- kim rekognosciranjem terena pronađe- ni ostaci opeke. Dobijeni rezultati, na 0,2 ha, ukazali su da bi dalja geofizička istraživanja trebalo usmeriti ka severu. - Lokalitet ...
    ... godine. Ovaj lokalitet je ujedno bio i poligon za sve tri geofi- zičke metode: magnetometriju, elektro- metriju i seizmometriju (Sl. 3). Najveći deo terena u okolini crkvišta istraživan je magnetometrijskom metodom na po- vršini od oko 1,5 ha. Elektrometrijska i seizmometrijska metoda primenjene su ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... formira direktno na terenu ili sa malim iskopom. Ovaj oblik primenjuje se u terenima sa visokim nivoom podzemnih voda ili tamo gde je teren nestabilan. prirodni teren završna prekrivka I II III IV Slika 2.1 Deponija formirana površinskim nasipanjem - iskop u terenu ili ispuna rovova ...
    ... građevina 14   prirodni teren završna prekrivka I II III IV V Slika 2.2 Deponija formirana iskopom rovova u terenu - kombinacija nasipanja ispod i na površini terena (Slika 2.3) – deponija je jednim delom ukopana a drugim delom je na površini terena tako da predstavlja kombinaciju ...
    ... prirodni teren završna prekrivka I II III Slika 2.3 Deponija formirana nasipanjem ispod i na površini terena - zatrpavanje postojećih prirodnih depresija tzv. kanjonska ispuna ili ”popuna doline” (Slika 2.4) - otpad se nasipa između brda a kasnije se teren ravna. prirodni teren završna ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... formira direktno na terenu ili sa malim iskopom. Ovaj oblik primenjuje se u terenima sa visokim nivoom podzemnih voda ili tamo gde je teren nestabilan. prirodni teren završna prekrivka I II III IV Slika 2.1 Deponija formirana površinskim nasipanjem - iskop u terenu ili ispuna rovova ...
    ... građevina 14   prirodni teren završna prekrivka I II III IV V Slika 2.2 Deponija formirana iskopom rovova u terenu - kombinacija nasipanja ispod i na površini terena (Slika 2.3) – deponija je jednim delom ukopana a drugim delom je na površini terena tako da predstavlja kombinaciju ...
    ... prirodni teren završna prekrivka I II III Slika 2.3 Deponija formirana nasipanjem ispod i na površini terena - zatrpavanje postojećih prirodnih depresija tzv. kanjonska ispuna ili ”popuna doline” (Slika 2.4) - otpad se nasipa između brda a kasnije se teren ravna. prirodni teren završna ...