Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Brzina bušenja

265 items

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... otkrivenih izdanaka i podatke dobijene bušenjem (Filipović i dr. 1967). Geološka struktura uključuje neogene sedimente, silifikovane i dolomitične krečnjake iz donjeg i srednjeg trijasa, ultrabazite iz Jure, kao i krečnjake i peščare iz krede. Istražna bušenja su otkrila različite stene na dubinama ...
    ... kod mesta Vladimirci, otkriveni su gornjokredni sedimenti u peščarskoj faciji na dubinama od 50 do 500 metara. Ovi podaci su dobijeni dubokim bušenjem. U neogenu su identifikovani vulkanogeni kompleksi na dubinama od 1.180 do 1.600 metara, sa piroklastičnim materijalima i dacitskim stenama, koji ...
    ... poremećaji su radijalnog tipa, a sedimentne strukture pokazuju ritmičnost u smenjivanju različitih materijala (Filipović i dr. 1967). Istražnim bušenjem otkriveni su paludinski slojevi srednjeg i gornjeg pliocena, za koje se očekuje da se šire prema zapadu unutar sremske depresije, nekada ispunjene ...

  • Analiza seizmičkog dejstva eksplozije pri miniranju na primeru izrade tunela Golubac kod Golupca

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac (2022)
    Savremeno rudarstvo, a pogotovo masovna eksploatacija metaličnih ležišta, ne bi se mogla zamisliti bez primene eksploziva. Rudarstvo je privredna grana, gde su eksplozivi našli najširu primenu za eksploataciju čvrstih mineralnih sirovina. Primena energije eksploziva dovodi do poboljšanja tehničkoekonomskih pokazatelja pri eksploataciji mineralnih sirovina, ali i do pojave negativnih efekata koji prate radove na miniranju. Eksplozivni materijali u rudarstvu, geologiji i drugim delatnostima, svojim dejstvom narušavaju prirodnu sredinu u vidu drobljenja, razbacivanja komada stene, vazdušnih udara, pojave sezmičkih efekata, pojave ...
    miniranje, seizmičko dejstvo, brzina oscilovanja stenske mase, kriterijumi ocene seizmičkog dejstva

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... veća; • U poređenju sa prethodnim godinama, sve ređe se pronalaze velika ležišta sa velikom količinom rezervi; • Samo bušenje iziskuje veća kapitalna ulaganja, a stopa bušenja nije direktni pokazatelj stope otkrivanja rezervi; • Preko 60% nafte ostaje zarobljeno posle sekundarnog iskorišćenja; ...
    ... modela potrebne su dodatne razradno/proizvodne informacije kao ulazni podaci za ležišni model. One se odnose na osobine stene i fluida, lokaciju, bušenje i opremanje, pritiske bušotinskih testova ı rezultate puls testa u cilju određivanja bušotinskog kontinuiteta i efektivne propusnosti. U cilju ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... prosečnih brzina prostiranja seizmičkih talasa u određenim geološkim sredinama koje su korišćene za konverziju vreme–dubina. 3.1.2. Geološka istraživanja Najznačajniji podaci o geologiji istražnog prostora dobijeni su istražnim bušenjem. Procesom geološke kontrole bušenja i različitim ...
    ... predstavljala određivanje litologije, stratigrafije i depozicionih sredina na osnovu podataka dobijenih bušenjem i GFK merenjima. U ovoj fazi urađeni su geološki stubovi, model brzina – na osnovu kojeg su izvedeni konverzija vreme–dubina, strukturna i stratigrafska interpretacija seizmičkih ...
    ... podataka o litologiji, stratigrafiji i depozicionim sredinama. Prva grupa podataka dobija se direktno iz bušenja, a druga iz karotažnih merenja. U podatke u vezi sa bušenjem spadaju uzorci sa vibrosita, jezgra i sami bušaći parametri. Pre početka primene GFK, jedini izvor podataka o ...

  • Optimization and Analysis of Drilling and Blasting Parameters Using O-Pitblast Software

    Stefan Milanović, Nikola Simić, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Đokić (2024)
    The development of modern technologies has enabled the application of specialized softwares in the field of mining through various segments and processes, including in works related to drilling and blasting. The application of specialized software for drilling and blasting with the use of modern technologies such as photogrammetry enabled more accurate data from the field for later processing. By processing data and creating a 3D model of the terrain for drilling and blasting works, it can obtain precise data, ...
    optimizacija, 3D model, bušenje, miniranje, O-Pitblast, softver

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit
    ... skih opita. Standardni Proktorov opit su izveli Gabr i Valero (1995) na komunalnom otpadu starom od 15 do 30 godina, koji je dobijen istražnim bušenjem. Maksimalna suva zapreminska težina od 9,3 kN/m3 približno oko 70%. Itoh (2005) je pri nešto manjoj energiji zbijanja od 550 kJ/m3 odredio suvu ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... (Prilog 1.) gde su prikazane i pozicije uzetih uzoraka za opisito: BR-JM-1, BR-JM-2, BR-JM-3, BR-JM-4, BR-JM-5 i BR-JM-6). Bušenje je izvršeno tokom 2022. godine rotacionim bušenjem sa kontinuiranim Jezgrovanjem. Tabela 1. Oznaka i interval uzorka Oznaka Dubina (m) Makroskopski opis BR-JM-1 725 ...
    ... Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno Je Jednostavne građe. Na osnovu rezultata dobijenih istražnim bušenjem (kartiranje jezgra) i izradom rudarskih istražnih radova (kartiranje rudarskih prostorija) ı izvedenim laboratorijskim ispitivanjima uzoraka mogu ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... geoloških podataka dobijenih tokom ranijih istraţivanja prilikom izrade 2D modela korišćeni su i podaci dobijeni istraţnim bušenjem. 5.2.1. Podaci dobijeni istraţnim bušenjem Prilikom 2D geofizičkog modelovanja, u procesu formiranja modela raspodele fizičkih veličina, odnosno modela raspodele ...
    ... model dela Timočkog magmatskog kompleksa 109 području vrše već dugi niz godina, kao i podaci dobijeni istraţnim bušenjem na ispitivanom prostoru. Podaci dobijeni istraţnim bušenjem, koji su se koristili tokom modelovanja, bili su podeljeni u dve grupe podataka. Prvoj grupi podataka pripadali ...
    ... Kvantitativna interpretacija .................................................................................. 108 5.2.1. Podaci dobijeni istraţnim bušenjem ................................................................... 108 5.2.2. Izrada modela .................................................. ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... 2,18 g/l. Гасни фактор је износио 0,8 m3/m3. Ерупција гаса при бушењу догодила се у бушотини (GC-2) 48 на дубини од 154 m (Миловановић, 1979, фонд. докум.). Тада су избиле киселе воде у количини од 8-10 l/s. Након бушења, из ове бушотине је истицала значајна количина гаса, са променљивим ...
    ... кристаластим шкриљцима, брзина кретња подземних вода може да износи од n · 10-8 до n · 10-4 m/s и за компактне кристаласте шкриљце од n · 10-13 до n · 10-10 m/s (Драгишић, 1997). У хидродинамичкој зони веома успорених процеса водозамене, подземне воде могу да се крећу брзином од 1,5 до 6 · 10-9 m/s ...
    ... m/s. Из претходног је могуће усвојити минималну просечну брзину угљокиселих минералних вода која одговара брзини кретања вода у изломљеним кристаластим шкриљцима од 1,1 · 10-8 m/s. За старост вода од 13.900 година (Селтерс) дужина пута који прелази атмосферска вода од момента инфилтрације до момента ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... garnitura i pribora. Dubine bušenja se kreću do preko hiljadu metara, a prečnici bušenja su, okvirno, 100-1000 mm. U načelu, razlikuju se dve osnovne metode (sistema) mašinskog bušenja: 1-rotaciono i 2-udarno bušenje. Rotaciono bušenje se primenjuje prevashodno kod bušenja kroz meke i rastresite stene ...
    ... filtracije, koja, sa realnom brzinom filtracije, stoji u sledećem odnosu: ve = v / ne (8.2.1.4) gde je: ve–realna brzina filtracije; v– fiktivna brzina filtracije; ne– efektivna poroznost stene, ...
    ... pribora. Primenjuje se kod bušenja u čvrstim stenama, dok bi, u mekim i rastresitim stenama, bilo veoma otežano, zbog osipanja zidova i stvaranja proširenja/kaverni u zoni rada dleta. Slika 22.1.2.1. Levo: Dleta sa rotirajućim konusima za rotaciono bušenje: sa kanalima za cirkulaciju ...

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... истраживања овог лежишта састојали су се од истражног 16 бушења и истражних поткопа. Лежиште је истражено системом вертикалних истражних пресека комбинацијом површинских рударских истражних радова (раскопи) и истражног бушења (вертикалне истражне бушотине) у оквиру геометријски правилне ...
    ... крајњем југу (слика 2.4.). Резултати истражног бушења 1989. Године (Милићевић и др., 2013) у подручју северно од села Брестовац указују на присуство другог зеолитског слоја који се налази приближно 50 m дубље у лапорцима. Због веома ретке мреже истражног бушења овај слој зеолита није обрађен у овом ...
    ... помињу се у радовима Стангачиловића (1951), Стевановића и Стангачиловића (1954) и Стевановића (1975). Слојеви туфова набушени су приликом истражног бушења за одводни колектор између села Сланци и Великог Села (Цмиљановић и Баталовић, 1977). У једном од слојева туфова у бушотини Б-8 је констатовано ...

  • Projection of SO2 emissions in coal power plants in Serbia

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miodrag Ristović, Miroslav Crnogorac (2023)
    The production of electricity in the countries of South-Eastern Europe (SEE) was mainly related to the use of coal, predominantly lignite. The total installed capacity of thermal power plants using coal in these seven countries is 17.813 MW, distributed in 31 thermoblocks. The mentioned plants are the dominant pollutant emitters in all observed countries. Data on the largest emitters in the countries of the European Union and a comparison with SEE countries were collected. The calculation of emissions of ...
    енергeтика, емисије, СО2, угаљ, електране

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... proučeni usled velike pokrivenosti. Zahvaljujći dubokim bušenjima koji su vezani za istraživanja nafte, kao i za hidrogeološke radove, dobiveni su korisni podaci za pliće delove terena. Posljednjih godina, a i danas se izvode istražna bušenja na teritoriji grada, za potrebe izrade jJavnog saobraćaja ...
    ... nja. Metoda hidrometrisanja se zasniva na činjenici da mineralna zrna različite veličine a iste zapreminske težine čvrste faze imaju različitu brzinu tonjenja u vodi (Stoksov zakon). U laboratoriji Arhitektonsko-građevinskog instituta u Beogradu izvršen Je postupak mokrog seJanja (Slika 5), nakon ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... a, od  srpsko‐mađarske granice do ulaska Dunava u Karpate. Prilikom  interpretacije  seizmičkog profila koriš‐ ćeni su podaci dobijeni  istražnim bušenjem naftnih bušotina  i dodatni seizmički profili. Interpretacija je  obuhvatala određivanje  vremena  riftogeneze, depozicionih  sredina  (Prosser, 1993) ...
    ... Prvobitna klasična sekvenciona stratigrafija je napravljena za modele pasivnih margina (e.g., Vail  et al., 1977; van Wagoner et al., 1990) gde su brzina i promena tektonskog tonjenja male u poređenju sa  aktivnim  riftnim  basenima  ili  područjima  iza  ostrvskog  luka  (Prosser,  1993;  Nottvedt  ...
    ...  u dubljim delovima grabena. Razlozi njihovog odsustva  jesu to što graben još nije dostigao svoju konačnu veličinu u trenutku depozicije i što je brzina tonjenja  znatno  veća  od  agradacije.  Od  tri  sistemska  pojasa  faze  maksimalne  riftogeneze,  rani  obično  ima  najtanje sedimente. U veli ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... istraživanje ugljovodonika (nafte i gasa), istraživanja za eksploataciju termomineralnih voda, izvedenih geofizi kih ispitivanja, kao i podataka bušenja za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije. Generalno, istraživani teren izgra uju stene paleozojske (prekambrium-paleozoik), mezozojske, ...
    ... kre njacima, dolomitima i dolomitskim bre ama. Gornja kreda (K2) - Na podru ju severne Ba ke gornjokredni sedimenti konstatovani su u dubokim bušenjem na podru ju Be eja, gde leže diskordantno preko kristalastih škriljaca. U litološkom pogledu predstavljena je karbonatnim i flišnim sedimentima ...
    ... Srbije prikupljene su podloge koje su rezultat regionalnih geoloških i hidrogeoloških istraživanja, rezultati ranijih istražnih i eksploatacionih bušenja, rezultati regionalnih geofizi kih isitivanja, hidrometeorološki i hidrološki podaci (RHMZ Srbije) i evidencija zahvatanja podzemnih voda. Istražno ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... fauni mekušaca. Znatno manje površine sa otkrivenim izdancima nalaze se u okolini Aranđelovca, Koceljeva i Loznice u zapadnoj Srbiji. Dubokim bušenjem, sedimenti badena su utvrđeni u Podunavlju, zapadnom Pomoravlju, a najviše u Kolubarskom basenu. Zapadno od Loznice u Srbiji, a istočno i sev ...
    ... nanoplanktona na istraživanom terenu su dosta retka. Postoje podaci o krečnjačkom nanoplanktonu iz bušotina u okolini Beograda koji ukazuju da je bušenje završeno u zoni NN5, prema Mihajlović i Knežević (1989). Zona NN5 odgovara krečnjačkom nanoplanktonu Sphenolithus heteromorphus, a na granici ...
    ... jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 36 Sl. 16. Profil badenskih sedimenata na Kalemegdanu Bušenjem je, na dubini od 35 m utvrđeno da deo spruda prelazi i na levu stranu Save, kod ušća u Dunav. Na više mesta na Kalemegdanu su otkriveni različiti ...

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур