Претрага

Упит dcterms_subject_txt:donji slojevi saobraćajnica

241 items

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... konkretno kalcijum-karbonata (CaCOs) u sedimentima i sedimentnim stenama je veoma važno, naručito u slučajevima kada se ispituju prelazi između slojeva, gde nam rezultat govori o kojoj se steni radi (Matović i dr., 2019). Kalcimetrija predstavlja metodu kod koje se pomoć kalcimetra određuje sadržaj ...
    ... NEOGENIH SEDIMENA T A KRALJEVA I KRAGUJEVCA. Gool. Anali Balk. Pol., knj. XXXIV, sv. 1. Beograd. Gočanin M., (1925): PRETHODNA BELEŠKA O JURSKIM SLOJEVIMA ŠUMADIJE. Glas Jug. prof. drustva knj. XIII/2, Beograd. Gočanin M., (1938a): OPOKUŠAJU KLASIFIKACIJE ERUPTIVNIH STENA IZ ŠUMADIJE. Zapisnici SGD ...
    ... N., (1957): PRILOZI POZNAVANJA NEOGENE FLORE SRBIJE (I). Zbornik radova Geol. inst. J. Žujović, knj. IX, Bgd. . Pantić N., (11962): MIOCEN IZMEDU DONJE ŠATORNJE, NATALINACA I ČUMICA (ŠUMADJA). Geol. anali Bal. Pol. knj. XXIX, Beograd. Pavlović P., (11897): PRINOVE ZA FAUNU NEOGENA U OKOLINI KRAGUJEVCA ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... Turon-senon Iznad konglomerata i peščara leže peskoviti i ugljeviti glinci i glinoviti peščari u kojima se nalazi sloj kamenog uglja debljine do 0,5 m. U povlati ugljenog sloja nađena je sledeća fauna: Pyrgulifera boecki, Cyrena dacica, Cardium ottoi, Pholadomya rostrata i dr. Preko ugljenog ...
    ... a samo delimično u zoni Vidliča,Grebena i Vlaške planine. Donji deo ovih tvorevina predstavljen je dolomitičnim krečnjacima sa proslojcima glinovitih krečnjaka i alevrolita, a makroflora foraminiferama i konodontama. Sedimenti donjeg dela ladinskog kata predstavljeni su finozrnim dolomitima i ...
    ... Talambasa). 24 KREDA Donja kreda Valendijsko-otrivski sedimenti Sedimenti ovih katova javljaju se na Staroj planini kao nastavak depozicije kriptokristalastih krečnjaka gornje jure. Bogati su mikrofaunom, što je omogućilo postavljanje precizne granice između titona ı donje krede. Smena asocijacija ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... filtracije Ke <105 cm/sec. Rasprostranjeni su kao podina aluvijalnim sedimentima i miocenskim basenima, kao i na padinskim stranama ispod slojeva donjeg trijasa u srednjem delu deonice. Delovi terena koji su izgrađeni od paleozojskih škriljaca su uglavnom bezvodni ili poseduju male izdani razbijenog ...
    ... tvorevinama koje leže diskordantno preko paleozojskih tvorevina. Zastupljena su sva tri odeljka: donji, srednji i gornji trijas, s tim da srednji i gornji trijas zahvataju najveći deo prostora. = Sedimenti donjeg trijasa _ se najčešće javljaju kao uske zone između srednjetrijaskih krečnjaka i paleozoika ...
    ... nasipi, aluvijalni i eluvijalno-deluvijalni sedimenti. Nasip (n) Predstavlja nanos izveden prvenstveno u zoni postojećih drumskih i pružnih saobraćajnica, i manjim delom u zoni domaćinstava. Izgrađen je od lokalnog prašinovito-glinovitog materijala sa drobinom matične stene, promenljivih je ot ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... обично састоји од смене косих слојева (угао 33-37°) са крупнијом и ситнијом фракцијом (INAP 2009). Након затварања/напуштања рудника долази до формирања земљишног слоја и до раста вегетације, било природним путем или као мера рекултивације. Формиран земљишни слој такође има утицаја на процес и ...
    ... карактеристике издани (енгл. Groundwater occurrence).  Литолошки састав и степен консолидације слојева у зони аерације (енгл. Overall Aquifer Class).  Дубина до нивоа подземних вода или слоја под притиском (Depth to groundwater). Модификована шема (Vrba and Zaporozec 1994, Foster et ...
    ... Живановић 2009): 1) хидродинамичке карактеристике издани (G), 2) литолошки састав и степен консолидације слојева у зони аерације (O) и 3) дубина до нивоа подземних вода или слоја под притиском (D) Вредности GOD индекса се крећу у интервалу од 0 до 1, уз повећање рањивости подземних вода ...

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... otkopao veću količinu međuslojne jalovine nego uglja. Rad ovog sistema podrazumevao je otkopavanje većih količina jalovine sa ciljem otvaranja donjih slojeva uglja za IV BTD liniju. Najveća raslojenost u ležištu javlja se na obodu kopa koji predstavlja zapadnu granicu eksploatacionog polja. Sa aspekta ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Gornji pliocen: šljunkovi i gline; 4 – Donji pliocen: nevezani klastiti, krečnjaci, ugalj; 5 – Miocen-pliocen: klastiti, krečnjaci, ugalj; 6 – Sarmat: klastiti i krečnjaci; 7 – Srednji-gornji miocen: klastiti i krečnjaci; 8 – Baden: klastiti i krečnjaci; 9 – Donji miocen: klastiti, krečnjaci i ugljevi; ...
    ... i modifikovano prema Filipović & Stevanović, 1987) Legenda: 1 – Kvartarne gline, šljunkovi i peskovi; 2 – Gline donjeg ponta i gornjeg panona; 3 – Gline i laporovite gline donjeg panona; 4 – Laporci, peskovi i proslojci laporovitog krečnjaka sarmata; 5 – Peskovi i gline u naizmeničnom smenjivanju ...
    ... banju na zapadu, dok se 13 mineralnih izvora i dva bunara vezuju za Donju banju na istoku. Izdašnost mineralnih izvora Gornje banje je u dijapazonu od 11-18 L/s, sa temperaturom od 24-57°C, dok je izdašnost mineralnih izvora Donje banje u intervalu od 42,5-60 L/s, sa temperaturom mineralnih voda od ...

  • Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote

    Branko Grubač (2019)
    Nakon uvođenja kontinualnog gas-lifta, primećen je porast proizvodnje tečnog naftnog gasa, TNG, u postrojenju za preradu gasa, kao jednog od finalnih proizvoda dobijenog iz fluida gaso kondenzatnih i rastvorenog gasa iz naftnih bušotina. Pretpostavljeno je da se prisustvom gas-lift gasa uspostavlja drugačija ravnoteža faza u odnosu na slučaj bez gaslifta, te da je gas-lift gas stripovao propan i butane iz tečne u parnu fazu, što je dovelo do povećanja prinosa TNG-a. Napravljen je model bušotine koja radi u kontinualnom gas-liftu ...
    gas-lift, modelovanje bušotine, prenos mase i toplote, taloženje parafina
    ... Nafta i rastvoreni gas dobijaju se iz četiri sloja: tri naftna i jednog gaso-kondenzatnog. Ispitivanja su pokazala da nema značajnijih razlika u sastavima fluida iz tri naftna sloja, pa je sastav fluida iz tri naftna sloja predstavljen fluidom iz sloja iz koga se proizvodilo najviše, odnosno strujom ...
    ... rastvorenog gasa nazvanom Gas-T1-T3. Fluid iz gaso-kondenzatnog sloja predstavljen je materijalnom strujom gasa, koja je nazvana Gas-T1g, i strujom kondenzata, nazvanom Nafta-T1g. Proizvodni podaci i distribucija proizvodnje po slojevima za modelovane bušotine preuzeti su iz dnevnih izveštaja o ...
    ... ( 1𝐻𝐿𝐹𝐴 + 1(1 − 𝐻𝐿𝐹)𝐴) − (𝜌𝐿 − 𝜌𝐶)𝑔 𝑠𝑖𝑛 𝜃 = 0 6.1.60 Jednačina održanja, za protok u kome su gasna i tečna faza razdvojene u slojevima, predstavlja isti izraz kao i pri protoku u obliku slaga (klinasti oblik protoka), 6.1.60, samo je izostavljen član razmene impulsa. Doktorska ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... h voda i režima podzemnih voda. Osmatra ka mreža je podeljena na osmatra ka podru ja koja su vezana za slivove ve ih reka ili ve ih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko enje ve eg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate promene ...
    ... povrSinskih voda i rezima podzemnih voda. Osmatracka mreZa je podeljena na osmatracka podruéja koja su vezana za slivove vecih reka ili vecih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko pracenje veceg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate ...
    ... ana vodna tela na svojim teritorijama koje su u stvari deo jednog, prekograni nog podzemnog vodnog tela, formiranog u okviru gornje panonskih i donje pleistocenskih sedimenata (Stevanovi et al. 2011). Tokom poslednjih nekoliko godina mnogo više pažnje se obra a na identifikaciju, procenu i ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... rm ac ij ki pe sa k C e m e n t _| Gr ve l pa ck — pe rf or ac ij e | Slika 7, PRIKAZ RASPOREDA ZRNA4 GRAPELA IZMEĐU FILTERA I SLOJA, (PETROBLOGWEB, 2016) Osnova za projektovanje gravela je granulometrijska S kriva, koja određuje uniformnost zrna peska i daje optimalne veličine ...
    ... stakleni disk do detonirajuće glave i udarcem o nju se aktivira. Napucavaje je pod negativnim diferencijalnim pritiskom, postoji cirkulacija iz sloja u bušotinu da bi se sprečilo oštećenje pribušotinske zone. (slb, 2015) Mlazno perforiranje dostiže veću dubinu prodiranja pomoću geliranog fluida ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... zanimljiv član predstavljen tankim prekristalisalim krečnjacima i peščarima. To su su liskunovite i kvarcne stene, koje se nalaze u vidu banaka slojeva u osnovnoj masi, dok su među njima prisutni i konglomerati predstavljni manjim "gnezdima" u peščarsko-škriljavoj seriji. Debljina ovih tvorevina ...
    ... & Krstekanić, 2024). U osnovnoj masi nalaze se različita sočiva, među kojima se u najnižim nivoima ističu konglomerati, koji se uočavaju ı kao slojevi u bazalnom nivou osnovne mase i kao sočiva (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Boja konglomerata je svetlosiva do sivomrka ...
    ... svim sedimentnim stenama istraživanog područja. Tamo gde su formirane naborne strukture, oni su većinski rasednuti, ili je došlo do povijanja slojeva izazvanog samim rasedanjem. Nabori su većinski sinformnog oblika, simetričnih krila, sa velikim rasponom između njih. Prvi nabor lociran je na ...

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... uglavnom od strane pritiska koji je na površini, ali na njega utiču mnoštvo parametara kao što su svojstva rezervoara (propustljivost stene, debljina sloja), svojstva fluida (viskozitet, gustina) i parametri bušotine (skin faktor, perforacije). Ovi poslednji parametri su konstantni barem za datu bušotinu ...
    ... rešiti da bi se pronašao protok u bušotini: 2nrkh 3.1 q= W (P- — bwfF) uin{;e q - protok, m*/dan k - efektivna propusnost, m? h - debljina sloja, m u – viskoznost tečnosti, Pas Te – drenažni radijus, m Tw - radijus bušotine, m pr - pritisak u ležištu, bar Pwr - dinamički pritisak na ...
    ... režima rada za motor ı kabl pri nižim frekvencijama, kao i promenom pravca rotiranja elektromotora bez prestanka u radu); • Smanjenje depresije na sloj ograničavanjem kapaciteta pumpe; • Obezbeđenje automatskog režima rada pri zadatim uslovima uz postepeno povećanje frekvencije; • Puštanje z ...

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... arheološki objekti kao što su: ognjišta i spaljene kuće, jame ispunjene ulomcima keramike ili velike cele  posude, uklanjanje  ili akumulaciju površinskog sloja zemljišta, konstrukcije od kamena  (temelji kuća  ili  popločane ulice), gvozdeni artefakti (koji su najmagnetičniji  i najlakše se detektuju ovom metodom) ...
    ...  a prilikom akvizicije podataka je korišćen u tzv. „walk‐mod“ (walking gra‐ diometer)  sa  vertikalnim  rastojanjem  između  sondi od 0,84  m. Rastojanje donje  sonde do površine  terena  iznosilo  je  1  m.  Rastojanje  između  profila  je  bilo  0,5    m,  a  interval  uzorkovanja  0,5    s.  Pomoć ...
    ... ne su pozicije mernih tačaka u WGS84 geografskom sistemu  i  vreme uzorkovanja koje je bilo potrebno za korekciju dnevnih varijacija sa čitanja sa donje sonde, s obzi‐ rom da se u svim primerima u raspoloživoj literaturi za Ojlerovu 3D dekonvoluciju koristi vrednosti total‐ nog magnetnog intenziteta (TMI) ...

  • A hydrogeological model of the open-cast mine Tamnava - West Field (Kolubara Coal Basin, Serbia)

    Jelena Ratković, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin (2016)
    ... predstavlja osnovu za nadgradnju - izradu hidrodinamičkog (matematičkog) modela režima podzemnih voda. Ključne reči: konceptualni model, izdan, modelski slojevi, hidrogeološki parametri 1. INTRODUCTION Kolubara Coal Basin (KCB) is the strongest link of the Electric Power Industry of Serbia. Since ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода

    Дарко Станић (2024)
    Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...
    одводњавање, водонепропусни екран, површински коп Дрмно

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... uglom, sa proširenim gornjim ili donjim delom, (slika 2-53). I II III IV Slika 2-53. Tipovi zaštitnih ekrana: I - ekran sa jednim redom bušotina, II - ekran sa više redova bušotina, III - ekran sa kosim bušotinama, IV - ekran sa proširenjima u gornjem ili donjem delu bušotine [85] Univerzitet ...
    ... glinovito tlo 500 -1500 rastresito tlo 200 - 500 voda 1430 vazduh 340 Kada longitudinalni talas dospe do slobodne površine ili do granice sloja sa drugim fizičko - mehaničkim karakteristikama, pri upadnom uglu od 90o dolazi do njegovog odbijanja, pri čemu se obrazuje drugi tip zapreminskih ...
    ... talasi prostiru se kroz čvrste, tečne i gasovite sredine, a poprečni talasi samo kroz čvrste sredine. Površinski talasi su dobili naziv po debljini sloja po kojem se prostiru i koja je približno jednaka njihovoj talasnoj dužini i u većini slučajeva iznosi 100 - 200 m, tako da se na dubini dvostruke ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... uglom, sa proširenim gornjim ili donjim delom, (slika 2-53). I II III IV Slika 2-53. Tipovi zaštitnih ekrana: I - ekran sa jednim redom bušotina, II - ekran sa više redova bušotina, III - ekran sa kosim bušotinama, IV - ekran sa proširenjima u gornjem ili donjem delu bušotine [85] Univerzitet ...
    ... glinovito tlo 500 -1500 rastresito tlo 200 - 500 voda 1430 vazduh 340 Kada longitudinalni talas dospe do slobodne površine ili do granice sloja sa drugim fizičko - mehaničkim karakteristikama, pri upadnom uglu od 90o dolazi do njegovog odbijanja, pri čemu se obrazuje drugi tip zapreminskih ...
    ... talasi prostiru se kroz čvrste, tečne i gasovite sredine, a poprečni talasi samo kroz čvrste sredine. Površinski talasi su dobili naziv po debljini sloja po kojem se prostiru i koja je približno jednaka njihovoj talasnoj dužini i u većini slučajeva iznosi 100 - 200 m, tako da se na dubini dvostruke ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... povrsinskih voda i rezima podzemnih voda. Osmatraéka mreza je podeljena na osmatracka podrucja koja su vezana za slivove vecih reka ili vecih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko pra¢enje veceg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate promene ...
    ... identifikovana vodna tela na svojim teritoriiama koje su u stvari deo jednog, prekograni¢nog podzemnog vodnog tela, formiranog u okviru gornje panonskih i donje pleistocenskih sedimenata (Stevanovicé et al. 2011). Tokom poslednjih nekoliko godina mnogo viSe paznje se obraéa na identifikaciju, procenu i upravljanje ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... izazivaju raspadanje materija, tako da složeni molekuli dospevaju ponovo u prizemni sloj i tu se razlažu na ugljenu kiselinu, vodu, kiseonik ili azot [95]. Osnovne fotohemijske reakcije se javljaju i u prizemnom sloju [92]. Rezultati analize istraživanja ukazuju da treba vršiti procenu uticaja sagorevanja ...
    ... ugljena prašina zagađuju okolno zemljište, naročito u kišnom periodu, kad se povećava koncentracija nikla [116] i olova [117]. Bor prodire u dublje slojeve zemljišta i javlja se u drenažnim vodama [112]. Teški metali akumulirani u biljkama [118] dospevaju direktno ili indirektno u lanac ishrane čoveka ...
    ... 1 1 1 2 1 10 8. Emisija prašine prilikom utovara i istovara jalovine i uglja 3 3 3 3 2 1 3 1 23 9. Povećanje površine iygubljenog humusnog sloja 3 3 1 1 1 1 3 1 14 10. Spiranje površina puteva i jalovišta atmosferskim vodama i oticanje podzemnim tokovima 2 2 1 1 2 1 2 1 9 11. Nepotpuno ...