Претрага
690 items
-
The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia
Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia" in Water, MDPI AG (2023). https://doi.org/10.3390/w15142654
-
Basic hydrogeochemical processes of groundwater from gneisso-migmatitic formations in Southwest Togo
Kodjovi Zondokpo, Mahaman Sani Tairou, Branislav Petrović, Eugene Pyabalo Katansao, Jana Štrbački (2024)Kodjovi Zondokpo, Mahaman Sani Tairou, Branislav Petrović, Eugene Pyabalo Katansao, Jana Štrbački. "Basic hydrogeochemical processes of groundwater from gneisso-migmatitic formations in Southwest Togo" in XVII Srpski simpozijum o hidrogeologiji, sa međunarodnim učešćem, Pirot, 02-06.2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740066
-
Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице
Слив реке Црнице заузима подручје централног дела Србије. Смештен је између општине Параћин на западу, Сисевачког басена на истоку, слива Раванице на северу и Јованичке реке на југу. На разматраном подручју доминантну улогу има карсни тип издани, кога карактерише нестабилан режим у погледу осцилација издашности и нивоа подземних вода. На основу претходно спроведених опита обележавња на понору Некуводо и Брезовице доказана је подземна веза са сливом реке Црнице, чиме је доказано да је хидрогеолошка површина слива у знатној мери ...Анђелија Глоговац, Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић. "Утицај климатских промена на режим вода слива реке Црнице" in 17. Српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Пирот, 2-6 октобар 2024, Београд : Универзитет у Београду - Рударско-геолошки факултет (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13740168
-
Hidrodinamičke karakteristike izvorišta „Peštan“ za vodosnabdevanje Lazarevca
Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub, Ristić-Vakanjac Vesna, Čokorilo Marina, Drašković D., Špadijer S (2013)Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub, Ristić-Vakanjac Vesna, Čokorilo Marina, Drašković D., Špadijer S. "Hidrodinamičke karakteristike izvorišta „Peštan“ za vodosnabdevanje Lazarevca" in Vodoprivreda, Beograd: (2013): 261-263
-
Hidrodinamička analiza interakcije dva izvorišta u radu na primeru vodosnabdevanja Bečeja
Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub, Krunić Olivera. "Hidrodinamička analiza interakcije dva izvorišta u radu na primeru vodosnabdevanja Bečeja" in Tehnika no. 65, Beograd:Savez inženjera i tehničara Srbije (2014): 597-603
-
Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца
Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин. "Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца" in XIV Српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Рударско-геолошки факултет, Београд (2012)
-
Hydrogeological Regions of Kolubarska Posavina (Central Serbia)
Sliv podzemnih voda Kolubarske Posavine od velikog je značaja kao izvor za vodosnabdevanje Obrenovca. U ovom radu opisane su varijacije u sedimentacionim karakteristikama i sedimentaciona evolucija/paleogeografija za kvartarne naslage ovog sliva. Sliv Kolubarske Posavine može se podeliti na dva dela: zapadni deo – sliv Save, u kome su smešteni aluvijalna ravan Save i njeni (paleo)meandri. Istočni deo pripada Kolubarskom slivu, i njega odlikuju ostaci (makro)aluvijalne lepeze Kolubare i naplavna ravan Kolubare.Đorđije Božović, Tivadar Gaudenyi, Draženko Nenadić. "Hydrogeological Regions of Kolubarska Posavina (Central Serbia)" in European Journal of Environment and Earth Sciences, European Open Science Publishing (2024). https://doi.org/10.24018/ejgeo.2024.5.5.483
-
Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja i Ključke rijeke
Петар Војновић (2022)Петар Војновић. "Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja i Ključke rijeke" in 18. Kongres geologa Srbije, Srpsko geološko društvo (2022)
-
Охридско и Преспанско – језера на тромеђи
Марина Чокорило Илић, Весна Ристић Вакањац, Душан Поломчић, Драгољуб Бајић. "Охридско и Преспанско – језера на тромеђи" in Записници Српског геолошког друштва за 2013. годину, Српско геолошко друштво (2014)
-
Primena karata ranjivosti u definisanju zona sanitarne zaštite u karstu na primeru Zlotskog izvorišta
Milić Uroš, Živanović Vladimir, Jemcov Igor. "Primena karata ranjivosti u definisanju zona sanitarne zaštite u karstu na primeru Zlotskog izvorišta" in Vodoprivreda 50 no. 291-293, Beograd:Srpsko društvo za odvodnjavanje I navodnjavanje (2018): 101-110
-
Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода
Дарко Станић (2024)Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...Дарко Станић. Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода, 2024
-
Prilog poznavanju režimu rada i uslova eksploatacije neogene izdani na području Centralnog Pomoravlja – izvorište Ribare
Jemcov Igor, Polomčić Dušan, Petrović R., Ćuk Marina. "Prilog poznavanju režimu rada i uslova eksploatacije neogene izdani na području Centralnog Pomoravlja – izvorište Ribare" in Zbornik radova XIV srpskog simpozijuma o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, 17-20. maj 2012. godine, Zlatibo Beograd:Univerzitet, Rudarsko-geološki fakultet (2012): 33-39
-
Metodologija istraživanja za potrebe zaštite izvorišta vodosnabdevanja grada Čačka i mogućnost usklađivanja sa važećim zakonskim regulativama
Drašković Dejan, Polomčić Dušan, Špadijer Slavko, Đinđić Ivana, Vinčić Tijana, Obradović Ivana, Mrkonja Ljupka (2016)Drašković Dejan, Polomčić Dušan, Špadijer Slavko, Đinđić Ivana, Vinčić Tijana, Obradović Ivana, Mrkonja Ljupka. "Metodologija istraživanja za potrebe zaštite izvorišta vodosnabdevanja grada Čačka i mogućnost usklađivanja sa važećim zakonskim regulativama" in Zbornik radova XV-og Srpskog simpozijuma o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Kopaonik: (2016): 425-431
-
Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium
Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)The Velika Morava River originates at the junction of the Južna Morava and Zapadna Morava at the town of Stalać in Serbia. It is 185 km long and empties into the Danube. The Velika Morava River Basin occupies a land area of 37 444 km2. The river flows through central Serbia, which features the most fertile land and the highest population density in the country. Public water supply in this region of Serbia relies on groundwater formed in alluvial ...Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium" in Review of the Bulgarian Geological Society, Bulgarian Geological Society (2023). https://doi.org/10.52215/rev.bgs.2023.84.3.295
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методеNebojša B. Atanacković. "Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-08-31)
-
Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана
Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)Бранислав Петровић, Вељко Мариновић. "Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана" in Записници Српског геолошког друштва, Српско геолошко друштво (2021)
-
Application of cross-correlation analysis of karst spring discharges with the purpose of understanding karst hydrogeology systems
Veljko Marinković, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2024)Када посматрамо одређену издан, прихрањивање подземних вода ове издани се може вршити 1. на рачин падавина, 2. на рачун површинских токова у деловима где постоји добра хидрауличка веза подземних и површинских вода и где је ниво површинског тока на вишој коти од нивоа подземних вода, или понирањем површинских вода, и 3. на рачун подземних вода других типова издани. Код издани формираних у оквиру карстних масива, прихрањивање ових вода најчешће се врши инфитрацијом падавина и понирањем површинских токова тамо где ...Veljko Marinković, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Application of cross-correlation analysis of karst spring discharges with the purpose of understanding karst hydrogeology systems" in Conference proceedings, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad (2024). https://doi.org/10.24867/SYMOPIS-2024-51-074
-
Application of cross-correlation analysis of karst spring discharges with the purpose of understanding karst hydrogeology systems
Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2024)Када посматрамо одређену издан, прихрањивање подземних вода ове издани се може вршити 1. на рачин падавина, 2. на рачун површинских токова у деловима где постоји добра хидрауличка веза подземних и површинских вода и где је ниво површинског тока на вишој коти од нивоа подземних вода, или понирањем површинских вода, и 3. на рачун подземних вода других типова издани. Код издани формираних у оквиру карстних масива, прихрањиванје ових вода најчешће се врши инфитрацијом падавина и понирањем површинских токова тамо где ...Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Application of cross-correlation analysis of karst spring discharges with the purpose of understanding karst hydrogeology systems" in 51. Simpozijum o operacionim istraživanjima, Tara, 16-19.9.2024, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad (2024). https://doi.org/https://doi.org/10.24867/SYMOPIS-2024-51-074
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredinaBranko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
The impact of the Covid-19 pandemic on the economy, water resources and sustainable development
Milan Tucaković, Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić. "The impact of the Covid-19 pandemic on the economy, water resources and sustainable development" in The impact of the Covid-19 pandemic on the economy, resources and sustainable development, Megatrend univerzitet Beograd, Fakultet za menadžment Zaječar (2022)