Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ugljeni sloj

240 items

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... OFIO LITSKI MELAN2. Ref. na IV Znanstvenom skupu Savjeta za naftu JAZU StrubiCke Toplice.- Dolić D., (1957): ISTRAŽIVANJE UGLJA U ARANĐELOVAČKOM UGLJENOM BASENU. Fond dokumenata Geozavoda, Beograd . Dolić D., (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU MORAVSKE POTOLINE. Referati VI ...
    ... konkretno kalcijum-karbonata (CaCOs) u sedimentima i sedimentnim stenama je veoma važno, naručito u slučajevima kada se ispituju prelazi između slojeva, gde nam rezultat govori o kojoj se steni radi (Matović i dr., 2019). Kalcimetrija predstavlja metodu kod koje se pomoć kalcimetra određuje sadržaj ...
    ... NEOGENIH SEDIMENA T A KRALJEVA I KRAGUJEVCA. Gool. Anali Balk. Pol., knj. XXXIV, sv. 1. Beograd. Gočanin M., (1925): PRETHODNA BELEŠKA O JURSKIM SLOJEVIMA ŠUMADIJE. Glas Jug. prof. drustva knj. XIII/2, Beograd. Gočanin M., (1938a): OPOKUŠAJU KLASIFIKACIJE ERUPTIVNIH STENA IZ ŠUMADIJE. Zapisnici SGD ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... Turon-senon Iznad konglomerata i peščara leže peskoviti i ugljeviti glinci i glinoviti peščari u kojima se nalazi sloj kamenog uglja debljine do 0,5 m. U povlati ugljenog sloja nađena je sledeća fauna: Pyrgulifera boecki, Cyrena dacica, Cardium ottoi, Pholadomya rostrata i dr. Preko ugljenog ...
    ... Boja (opisno) 9Co-Pt <5 <5 <5 <5 5 Mutnoća NTU 0,01 0,01 0,01 0,01 nol Kiseonik mg/Il 6,0 5.1 5,8 5,0 / Zasićenje kiseonika % 72 59 70 48 50 Ugljen dioksid mg/Il <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 / Oksidabilnost mB 4,1 3,7 1,5 4,1 12 KMnO-a/I , j| , , eanEaP | meM_ | ap |s | mo_ | _s || Rezidualni hlor ...
    ... je bušotinom koja je izrađena 1968. godine. U ovoj bušotini su do dubine od 160 m nađene sive i zelene peskovite i laporovite gline sa nekoliko slojeva uglja debljine 0,1 do 1 m. Sedimenti odgovaraju jezerskim i močvarnim facijama, a sadrže slatkovodnu faunu koja ne govori mnogo o starosti. Duž ...

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje Exploatation effects of coal systems on the open pit mine Tamnava–West field Marko Lazić[footnoteRef:1], Filip Miletić[footnoteRef:2], Milena Lekić2, Veljko Rupar2, Željko Petrović[footnoteRef:3] ...
    ... Tamnava–Zapadno polje] [4: Doktorand Rudarsko–geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu] Rezime: U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje ...
    ... Tamnava–Zapadno polje eksploatacija uglja vrši se putem četiri BTD sistema sa strukturom opreme prikazanom u tabeli 1.1. Tabela 1.1 Struktura opreme na ugljenim sistemima Sistem Bager Samohodni transporter Broj transportera I BTD SchRs 740 25/6 BRs 1600/(28+50)×17 2 pogonske stanice II BTD SchRs ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... sa sadržajem valutica granita, kvarca, kristalastih škriljaca, itd. Ugljena kiselina probija se iz serije kristalastih škriljaca u nanosni materijal kroz tercijarne sedimente, a potom u okviru izdanske zone na mestu izbijanja ugljene kiseline dolazi do najintenzivnijeg zakišeljavanja vode. Sa severozapadne ...
    ... u okviru koga je izbijanje ugljen-dioksida najintenzivnije (Milojević, 1964). Ugljen-dioksid, kao osnovna karakteristika mineralnih voda oblasti metamorfita, ima poreklo sa većih dubina iz serije kristalastih škriljaca, budući da je ustanovljena genetska veza između ugljen-dioksida i dubljih delova listofere ...
    ... (Protić, 1995). Usled sadržaja gasa ugljen-dioksida može da dođe do snažnih erupcija prilikom otkrivanja hirozonata istražnim bušenjem na velikim dubinama (Filipović, 2003), čiji sadržaj u mineralnim vodama može iznositi i do 10 g/L (Protić, 1995). Glavni izvori ugljen-dioksida na teritoriji Srbije rezultat ...

  • Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote

    Branko Grubač (2019)
    Nakon uvođenja kontinualnog gas-lifta, primećen je porast proizvodnje tečnog naftnog gasa, TNG, u postrojenju za preradu gasa, kao jednog od finalnih proizvoda dobijenog iz fluida gaso kondenzatnih i rastvorenog gasa iz naftnih bušotina. Pretpostavljeno je da se prisustvom gas-lift gasa uspostavlja drugačija ravnoteža faza u odnosu na slučaj bez gaslifta, te da je gas-lift gas stripovao propan i butane iz tečne u parnu fazu, što je dovelo do povećanja prinosa TNG-a. Napravljen je model bušotine koja radi u kontinualnom gas-liftu ...
    gas-lift, modelovanje bušotine, prenos mase i toplote, taloženje parafina
    ... Nafta i rastvoreni gas dobijaju se iz četiri sloja: tri naftna i jednog gaso-kondenzatnog. Ispitivanja su pokazala da nema značajnijih razlika u sastavima fluida iz tri naftna sloja, pa je sastav fluida iz tri naftna sloja predstavljen fluidom iz sloja iz koga se proizvodilo najviše, odnosno strujom ...
    ... rastvorenog gasa nazvanom Gas-T1-T3. Fluid iz gaso-kondenzatnog sloja predstavljen je materijalnom strujom gasa, koja je nazvana Gas-T1g, i strujom kondenzata, nazvanom Nafta-T1g. Proizvodni podaci i distribucija proizvodnje po slojevima za modelovane bušotine preuzeti su iz dnevnih izveštaja o ...
    ... radi sa prirodnim gasom i u najvećem broju slučajeva je to gas koji se proizvodi na tom polju. Kao alternativa najčešće se koriste azot (N2) i ugljen-dioksid (CO2) [11]. Doktorska disertacija Uticaj utiskivanja gas-lift gasa na prenos mase i toplote ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... h voda i režima podzemnih voda. Osmatra ka mreža je podeljena na osmatra ka podru ja koja su vezana za slivove ve ih reka ili ve ih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko enje ve eg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate promene ...
    ... povrSinskih voda i rezima podzemnih voda. Osmatracka mreZa je podeljena na osmatracka podruéja koja su vezana za slivove vecih reka ili vecih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko pracenje veceg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... rm ac ij ki pe sa k C e m e n t _| Gr ve l pa ck — pe rf or ac ij e | Slika 7, PRIKAZ RASPOREDA ZRNA4 GRAPELA IZMEĐU FILTERA I SLOJA, (PETROBLOGWEB, 2016) Osnova za projektovanje gravela je granulometrijska S kriva, koja određuje uniformnost zrna peska i daje optimalne veličine ...
    ... stakleni disk do detonirajuće glave i udarcem o nju se aktivira. Napucavaje je pod negativnim diferencijalnim pritiskom, postoji cirkulacija iz sloja u bušotinu da bi se sprečilo oštećenje pribušotinske zone. (slb, 2015) Mlazno perforiranje dostiže veću dubinu prodiranja pomoću geliranog fluida ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... zanimljiv član predstavljen tankim prekristalisalim krečnjacima i peščarima. To su su liskunovite i kvarcne stene, koje se nalaze u vidu banaka slojeva u osnovnoj masi, dok su među njima prisutni i konglomerati predstavljni manjim "gnezdima" u peščarsko-škriljavoj seriji. Debljina ovih tvorevina ...
    ... & Krstekanić, 2024). U osnovnoj masi nalaze se različita sočiva, među kojima se u najnižim nivoima ističu konglomerati, koji se uočavaju ı kao slojevi u bazalnom nivou osnovne mase i kao sočiva (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Boja konglomerata je svetlosiva do sivomrka ...
    ... svim sedimentnim stenama istraživanog područja. Tamo gde su formirane naborne strukture, oni su većinski rasednuti, ili je došlo do povijanja slojeva izazvanog samim rasedanjem. Nabori su većinski sinformnog oblika, simetričnih krila, sa velikim rasponom između njih. Prvi nabor lociran je na ...

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... uglavnom od strane pritiska koji je na površini, ali na njega utiču mnoštvo parametara kao što su svojstva rezervoara (propustljivost stene, debljina sloja), svojstva fluida (viskozitet, gustina) i parametri bušotine (skin faktor, perforacije). Ovi poslednji parametri su konstantni barem za datu bušotinu ...
    ... rešiti da bi se pronašao protok u bušotini: 2nrkh 3.1 q= W (P- — bwfF) uin{;e q - protok, m*/dan k - efektivna propusnost, m? h - debljina sloja, m u – viskoznost tečnosti, Pas Te – drenažni radijus, m Tw - radijus bušotine, m pr - pritisak u ležištu, bar Pwr - dinamički pritisak na ...
    ... režima rada za motor ı kabl pri nižim frekvencijama, kao i promenom pravca rotiranja elektromotora bez prestanka u radu); • Smanjenje depresije na sloj ograničavanjem kapaciteta pumpe; • Obezbeđenje automatskog režima rada pri zadatim uslovima uz postepeno povećanje frekvencije; • Puštanje z ...

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... arheološki objekti kao što su: ognjišta i spaljene kuće, jame ispunjene ulomcima keramike ili velike cele  posude, uklanjanje  ili akumulaciju površinskog sloja zemljišta, konstrukcije od kamena  (temelji kuća  ili  popločane ulice), gvozdeni artefakti (koji su najmagnetičniji  i najlakše se detektuju ovom metodom) ...

  • A hydrogeological model of the open-cast mine Tamnava - West Field (Kolubara Coal Basin, Serbia)

    Jelena Ratković, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin (2016)
    ... predstavlja osnovu za nadgradnju - izradu hidrodinamičkog (matematičkog) modela režima podzemnih voda. Ključne reči: konceptualni model, izdan, modelski slojevi, hidrogeološki parametri 1. INTRODUCTION Kolubara Coal Basin (KCB) is the strongest link of the Electric Power Industry of Serbia. Since ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода

    Дарко Станић (2024)
    Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...
    одводњавање, водонепропусни екран, површински коп Дрмно

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... glinovito tlo 500 -1500 rastresito tlo 200 - 500 voda 1430 vazduh 340 Kada longitudinalni talas dospe do slobodne površine ili do granice sloja sa drugim fizičko - mehaničkim karakteristikama, pri upadnom uglu od 90o dolazi do njegovog odbijanja, pri čemu se obrazuje drugi tip zapreminskih ...
    ... talasi prostiru se kroz čvrste, tečne i gasovite sredine, a poprečni talasi samo kroz čvrste sredine. Površinski talasi su dobili naziv po debljini sloja po kojem se prostiru i koja je približno jednaka njihovoj talasnoj dužini i u većini slučajeva iznosi 100 - 200 m, tako da se na dubini dvostruke ...
    ... brzina seizmičkih talasa varira u širokim granicama, zavisno od sastava poroznosti, vlažnosti i sl. Pored toga, brzina se menja pri povećanju dubine sloja. U homogenim i masivnim stenskim masama, seizmički talasi se prostiru u svim pravcima, dok se u složenim geološkim strukturama prostiranje razlikuje ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... glinovito tlo 500 -1500 rastresito tlo 200 - 500 voda 1430 vazduh 340 Kada longitudinalni talas dospe do slobodne površine ili do granice sloja sa drugim fizičko - mehaničkim karakteristikama, pri upadnom uglu od 90o dolazi do njegovog odbijanja, pri čemu se obrazuje drugi tip zapreminskih ...
    ... talasi prostiru se kroz čvrste, tečne i gasovite sredine, a poprečni talasi samo kroz čvrste sredine. Površinski talasi su dobili naziv po debljini sloja po kojem se prostiru i koja je približno jednaka njihovoj talasnoj dužini i u većini slučajeva iznosi 100 - 200 m, tako da se na dubini dvostruke ...
    ... brzina seizmičkih talasa varira u širokim granicama, zavisno od sastava poroznosti, vlažnosti i sl. Pored toga, brzina se menja pri povećanju dubine sloja. U homogenim i masivnim stenskim masama, seizmički talasi se prostiru u svim pravcima, dok se u složenim geološkim strukturama prostiranje razlikuje ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... gosovski slojevi Istočnih Alpa. Iz navedenog se može zaključiti da na našim lokalitetima vrsta Vaccinites atheniensis (= V. chaperi) ima isti stratigrafski položaj kao i u Istočnim Alpama, gornji santon – donji kampanian (Milovanović, 1956). Takođe, ovi slojevi pokazuju sličnost sa slojevima sprudnjih ...
    ... geološkim silama koje kroz protivurečnosti deluju na nataložene slojeve zemljine kore i vulkansko kamenje stvorene su različite forme reljefa i strukture… S druge strane, mnogi pogrebeni čvrsti ostaci životinja koje srećemo u slojevima, svedoci su neprestalnog razvića živog sveta kroz geološku prošlost…” ...
    ... Stepen zaštite: Nezaštićen. Opis: Ovaj geolokalitet predstavlja geološki pofil uslojenih miocenskih alevrolitičnih kečnjaka sa sočivima jaspisa i slojevima travertina (Slika 68A). Međuslojne površi su često naknadno zapunjene karbonatnom konkrecijom (Slika 68B). Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... povrsinskih voda i rezima podzemnih voda. Osmatraéka mreza je podeljena na osmatracka podrucja koja su vezana za slivove vecih reka ili vecih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko pra¢enje veceg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate promene ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... обично састоји од смене косих слојева (угао 33-37°) са крупнијом и ситнијом фракцијом (INAP 2009). Након затварања/напуштања рудника долази до формирања земљишног слоја и до раста вегетације, било природним путем или као мера рекултивације. Формиран земљишни слој такође има утицаја на процес и ...
    ... најреактивнијих минерала. Он ће пуферовати pH на 6,5-7 према реакцији (13), док се у киселој средини одвија реакција (14) при чему се формира угљен диоксид и угљена киселина (Димитријевић 2013): CaCO3 + H+ ↔ Ca2+ + HCO3 - (13) CaCO3 + 2H+ ↔ Ca2+ + CO2 + H2O (14) Калцит такође ...
    ... карактеристике издани (енгл. Groundwater occurrence).  Литолошки састав и степен консолидације слојева у зони аерације (енгл. Overall Aquifer Class).  Дубина до нивоа подземних вода или слоја под притиском (Depth to groundwater). Модификована шема (Vrba and Zaporozec 1994, Foster et ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... izazivaju raspadanje materija, tako da složeni molekuli dospevaju ponovo u prizemni sloj i tu se razlažu na ugljenu kiselinu, vodu, kiseonik ili azot [95]. Osnovne fotohemijske reakcije se javljaju i u prizemnom sloju [92]. Rezultati analize istraživanja ukazuju da treba vršiti procenu uticaja sagorevanja ...
    ... područja (P 2/2), neadekvatno odlaganje jalovine bez primene mera zaštite (P 4/3), emisije ugljene prašine s transportera s gumenom trakom (P 3/5), oticanje atmosferskih voda zagađenih ugljenom prašinom (P 3/4) i neadekvatno odlaganje pepela i šljake (P 6/4) na pepelištima. Modeli ...
    ... propisanih preporuka postupkom sprovođenja redovne kontrole ES Čuvanje humusnog sloja zemljišta za prekrivanje rekultivisanih jalovišta Odlaganje jalovine u napuštene površinske kopove IS Briketiranje i sagorevanje ugljene prašine Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u ruda ...