Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ultra malo mineralizovane vode

668 items

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... litologije, poroznosti, količine fluida u porama i sastavu tih fluida. Veliki otpor pružaju kompaktne stene, ugljovodonici i slatka voda. Slana voda Je dobar provodnik i ima mali otpor. Prema tome, pomoću električnog otpora mogu se dobiti podaci o poroznosti stena, tipu fluida u stenama ı litologiji (Asquith ...
    ... su u sublitoralnoj plitkoj vodi oko sprudova. Lajtovački krečnjaci su deponovani u toplom moru i odgovaraju periodu srednjemiocenskog klimatskom optimuma (Zachos et al. 2001). Na osnovu ostaka školjki Pecfen ı Ostrea može se zaključiti da je nivo kiseonika u vodi bio visok. Takođe, prisustvo ...
    ... glina sa karakterističnom fosilnom faunom. Fosilni ostaci prvenstveno puževa i školjki ukazuju na smanjeni salinintet vode ı kaspibrakične uslove koji su posledica priliva sltake vode u basen. Peskoviti i glinoviti sedimenti deponovani su u sistemu čela delte, dok pojave uglja verovatno ukazuju na ...

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... rezervi. Ekstrapolacija C1 kategorije zadovoljava propisane uslove i znatno je manja od dozvoljene (75 m za drugu grupu ležišta). Kao što je već navedeno, u ovu kategoriju su svrstana i manja rudna sočiva (zonc) zbog male debljine, jalovinskih proslojaka, nepostojanosti prostiranja i varijacije kvaliteta ...
    ... pretpostavki. Takav način planiranja vodi ka suboptimalnim rezultatima kako za vlasnike kapitala tako i za državu vlasnika ležišta. Takođe, trebalo bi da ukaže potencijalnim investitorima, na značaj geoloških istaživanja kojima se povećava pouzdanost. Često vođene logikom smanjenja troškova, rudarske ...
    ... Kategorije rezervi su na ovaj način poređane prema pouzdnanosti, pri čemu udeo bilansnih rezervi kategorija A i B, mora biti najmanje 60%, a od toga rezerve A kategorije ne mogu biti manje od 10% (Pravilnika o klasifikaciji i kategorizaciji mineralnih sirovina (Službeni glasnik Republike Srpske, broj 18 ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... примене топлотних пумпи бити значајнији. ЗАКЉУЧАК Ситуација са пречишћавањем отпадних вода у Србији је драматично лоша. Отпадне воде које се прикупљају обухваћене су одређеним третманом у делу мањем од 15%, док се 85% испушта у водотокове без претходног третмана. Адекватан поступак пречишћавања ...
    ... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...
    ... примену топлотних пумпи у СДГ, неопходно је одредити количину топлоте која се из пречишћене воде као топлотног извора може користити у топлотним пумпама. Температуре воде на излазу из система пречишћавања отпадних вода су приказане на слици 4. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 ...

  • Глаголи у кухињи и за столом

    Цветана Крстев, Биљана Лазић (2015)
    У раду је приказано истраживање лексике на српском језику кулинарског домена које се заснива на коришћењу доменског корпуса, електронских лексичких ресурса, пре свега WordNet-а и морфолошких речника, и локалних граматика. Приказане су доменске специфичности ових ресурса, како се користе, и међусобно употпуњују. Посебно је приказано како се коришћењем доменског корпуса могу екстраховати глаголи специфични за кулинарски домен и описати начини њиховог коришћења. Дат је попис глагола са основним подацима који је добијен применом представљених метода.
    аутоматска обрада, коначни трансдуктори, електронски речници, семантичке мреже, локалне граматике, кулинарство
    ... искидан да броколи испаравати испаравање да воде испасирати испасиран не бели лук, парадајз, спанаћ испећи испечен да хлеб испирати да са лимуновим соком исплести исплетен да тесто испоховати испохован не тиквице испрати да хладном водом, (под) текућом водом испржити испржен да патлиџан, црни лук ...
    ... загрејати загрејан, загревање да маст, павлака, маслац, џем, масноће задржавати задржавање да воде, сока закиселити закиселити да лимуновим соком, јабуковим сирћетом закувати закувати да са млаком водом заледити залеђен да плодови мора, шумско воће залепити залепити да размућеним беланцетом ...
    ... накапати да лимуновим соком, маслиновим уљем накапљати накапљати не маслиновим уљем наквасити наквасити, наквашена да хладном водом, жута кора наливати наливање, наливати да воде, пиринча, пасираним парадајзом налити налити да белим вином, кувалим парадајзом намазати намазати да умућеним јајетом, преосзалим ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... 567,6 m3 vode, 39 686,4 m3 rastvorenog gasa, 4 351 m3 slobodnog gasa. Kumulativna proizvodnja NAFTE 1669,1t GASA(slobodnog) 4351 mš GASA(rastvoronog! ________{39 6864 m VODE ____________|5567 m Nakon godinu dana dnevna proizvodnja fluida je opala, a procenat proizvodnje vode jJe porastao ...
    ... remontno izolacionim radovima smanjena proizvodnja vode. Na slici 32. je prikazan grafik sa procentualnom proizvodnjom vode i nafte od početka rada bušotine pa do kraja remontnih radova. Vidi se da je posle nekog vremena procenat proizvodnje vode porastao, a proizvodnja nafte smanjena, pa su primenjeni ...
    ... a a smanjila propusnost za vodu. U slučaju krečnjačkih formacija u glavnom rastvoru je HCI a kod peščara HF. 4.1 Kiselinska obrada peščara Tri tipa rastvora se utiskuje: prethodnica, glavni i potisni rastvor. Prethodnica ima 3 uloge: – da istisne vezanu vodu iz pornog prostora, - hlađenje ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... literature 4 2.1. Podzemne vode kao životni resurs Iako voda prekriva dve trećine planete Zemlje, njena raspodela je krajnje neravnomerna. Tako, slatka voda čini manje od 3 % ukupne količine vode na našoj planeti (slika 2.1). Najveći deo slatke vode nije dostupan za korišćenje, jer se ...
    ... prethodno izolovanih iz zagađenih podzemnih voda. Tokom 60 dana tretmana postignuta je potpuna razgradnja svih komponenti zagađenja. Koncentracije naftnih ugljovodonika u podzemnim vodama na kraju tretmana bile su niže od 0,5 mg/l. Ključne reči: podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno ...
    ... obezbeđuju 25 do 40 % vode za piće na svetskom nivou (Vrba and van der Gun, 2004)  38% navodnjavanih površina na svetskom nivou navodnjava se podzemnim vodama (Margat and van der Gun, 2013) Na nivou zemalja Evropske Unije 75 % stanovništva koristi podzemne voda kao izvor vodosnabdevanja (European ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... 15 15 Udaljenosti navedene u Tabeli 1 mogu biti i manje ako se proračunom na osnovu otpornosti stene prema udarnim talasima, određene ispitivanjem stenc ili na osnovu potrebe konstrukcije magacina utvrdi da je dovoljna i manja udaljenost, vodeći računa da život ljudi i bezbednost objekta nisu ugroženi ...
    ... kKNm/kg y - zapreminska težina stene, kN/m* Na osnovu prethodnog obrasca sc usvaja zaštitni stub – celina stenske mase između komora, vodeći računa da ona ne sme biti manja od propisima regulisanih 6 m. Ovaj empirijski obrazac je najčešće zatupljen u domaćoj praksi prilikom određivanja minimalnog rastojanja ...
    ... u praksi pokazalo kao neznatno jer su dobijenc vrednosti višestruko manje nego vrednosti propisane minimalnim rastojanjem između komora koje iznosi [3] propisanih 6 m. U međunarodnoj praksi ovo rastojanje, koje ne sme biti manje od 5 m, računa se po obrascu [8]: D=0·6'Ž/č (4) Napomena uz obrazac ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... nom su dobro  definisani, dok je na oko 120 km prisutna grupa haotičnih refleksija. Ove refleksije, koju su formirane uz  normalni rased, verovatno vode poreklo od masivnih tokova (mass flow).  Refleksije progradacionih serija u pravcu severozapada slabije su definisane i više haotične usled  smetn ...
    ... igrafija je napravljena za modele pasivnih margina (e.g., Vail  et al., 1977; van Wagoner et al., 1990) gde su brzina i promena tektonskog tonjenja male u poređenju sa  aktivnim  riftnim  basenima  ili  područjima  iza  ostrvskog  luka  (Prosser,  1993;  Nottvedt  et  al.,  1995;  Martins‐Neto  and Catuneanu ...
    ... formiranjem velikog prostora za akumulaciju sedimenata dok drugi zastupaju mišljenje o  laganom reži‐ mu tonjenja usled kojeg dolazi do formiranja malog prostora za akumulaciju sedimenata.   Usled asimetrije polugrabena  i njihovog tonjenja koje  je kontrolisano  jednim glavnim rasedom,  stvaranje  ...

  • Geotehnički efekti razaranja komunalnog otpada različitim postupcima zbijanja

    Jovana M. Janković Pantić (2022)
    Odlaganje otpada na komunalne deponije predstavlja osnovni način zbrinjavanja otpada u Srbiji. Kako bi se prostor za deponovanje materijala racionalno koristio potrebno ga je svakodnevno zbijati sa unapred definisanom količinom vode koja se dodaje. Dobro zbijeni komunalni otpad zauzima manju zapreminu i omogućuje sigurnije skladištenje, pa je korisno prethodno laboratorijski odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). U Srbiji do sada nisu određivani parametri zbijanja, dok je u svetu primenjivana standardna metoda (Proktorov opit) ...
    komunalna deponija, zbijanje, Proktorov opit, malj sa šiljcima, koeficijent razaranja

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... prečišćavanje procednih voda jalovišta 6 Spiranje puteva atmosferskim vodama i oticanje podzemnim tokovima 7 Spiranje ulja s kolovoza i pretovarnih mesta atmosferskim vodama 8 Orošavanje puteva i oticanje zagađene vode u podzemne tokove 9 Spiranje puteva i oticanje atmosferskih voda u okolno zemljište ...
    ... neprečišćene otpadne tehnološke vode 11 Ispuštanje tehnološke vode 12 Neadekvatno odlaganje mulja 13 Spiranje pepelišta atmosferskim vodama 14 Povećana koncentracija teških metala u procednim, prelivnim i drenažnim vodama 15 Pucanje brane i isticanje pepela i vode u recipijent Na slici 23 prikazani ...
    ... erozije u površinske vode 2 2 1 1 1 1 2 1 8 15. Spiranje pepelišta atmosferskim vodama 3 2 1 1 2 2 3 1 14 16. Nepovoljan odnos vode i pepela u gustoj pulpi 3 3 1 1 2 1 3 2 18 17. Povećana koncentracija teških metala i kiselosti u procednim, prelivnim i drenažnim vodama 2 3 1 1 2 1 3 1 12 ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... karakteriše je suvlja, ali i dalje dosta topla klima. Prema fauni molusaka asocijacije 121 Vračevića pripadaju stajaćoj ili slabo pokretnoj vodi tipa manjeg jezera sa gustom vegetacijom (Neubauer et al. 2017). Prisustvo fosila Pelophylax sp., Latona gigantea, Pseudopus cf. P. pannonicus upućuje ...
    ... Velika i Mala Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica i Vrelska pećina. Herpeto–asocijacije ovih pećina pripadaju gornjopleistocenskoj starosti. Mala odstupanja postoje prilikom datiranja pojedinih slojeva Male i Velike Balanice. Slojevi u kojima je pronađena herpetofauna u Maloj i Velikoj ...
    ... krupni i izduženi. Hemalni greben je tanak i oštar, posteriorno malo proširen neposredno pre ivice kondilusa. Prezigapofizni nastavci su dugi kao i facete ili bar malo duži i špicasti. Dorzalno gledano, zigosfena je prava, ponekad sa malim zarezom u sredini. Dužina centruma nekad prelazi 8 mm. Uz D ...

  • Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali

    Jovan Obradović (2024)
    Cilj ovog Završnog rada na temu „Povezivanje i detaljno snimanje donjeg potkopa rudnika ,,Crveni Breg“ na Avali” jeste dobijanje koordinata tačaka jamskog poligonskog vlaka, kao i prikaz samog rudnika na osnovu detaljnog snimanja jame, kao poprečnih profila podzemne rudničke prostorije. U datom radu biće predstavljene metode koje su primenjene prilikom snimanja, kao i rezultati samih merenja i sva potrebna računanja da bi se došlo do potrebnih koordinata.Merenja za završni rad obavljena su tokom terenske nastave održane u junu 2024. godine ...
    Rudarska merenja, povezivanje, plan jame, poprečni profil
    ... pridržavamo se principa „od većeg ka manjem“. Naime, prvo se postavljaju glavni vlakovi između trigonometrijskih tačaka. Na taj način teren će biti izdeljen vlakovima na delove u obliku trouglova. Zatim se, unutar tih trouglova, postavljaju vlakovi manjeg obima i manjih dužina dok se ne postigne dovoljna ...
    ... se u poligonskoj mreži, sa stanice opaža mali broj pravaca, najčešće po dva pravca a retko preko četiri, merenja traju kratko i zato se ne uzima završna vizura. Pri merenju veznih uglova na trigonometrijskim tačkama, moraju se obavezno opažati najmanje dve okolne trigonometrijske tačke. Početna ...
    ... Zapaža se veliko dozvoljeno odstupanje za dopunske vlakove u otkopima. To su vlakovi male dužine, kratkih strana, sa kojima se periodično snimaju stanja u toku napredovanja otkopa. Sa teodolitima i priborima male tačnosti može se zadovoljiti tačnost položajne greške konture i na otkopnim planovima ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... (преко 95%), док су Естоније и Данска најмање зависне од увоза, јер покривају увозом мање од 15% енергетских потреба. Што се тиче доказаних резерви природног гаса и нафте у свету, у чланицама ЕУ налази се мање од 1,5% доказаних резерви природног гаса и мање од 0,8% доказаних резерви нафте [7]. Ови ...
    ... интерконекцију електромрежа чланица ЕУ од најмање 10% до 2020. године [36], како би подстакла чланице ЕУ да повежу своје капацитете за производњу електричне енергије. То значи да би свака држава требало да има инфраструктуру која омогућава да се најмање 10% електричне енергије произведене у њеним ...
    ... повољан положај и потенцијал за искоришћење обновљивих извора енергије, док другима недостају повољни услови, финансије и стручност [5]. Ове разлике воде ка различитим стратегијама енергетске политике, посебно у погледу сарадње и међузависности. Неке земље обновљиву енергију доживљавају као индустријску ...

  • Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)

    Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović (2020)
    Geochemistry and Petrology

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... ugalj odlaže i izuzima. Odlagači obično rade u rasponu brzina 4-20 m/s, a izuzimači 1- 6 m/s. Za obe mašine je bolje da rade sa manjim brzinama. Ako je dužina deponije mala, a kapacitet i broj slojeva veliki onda će obe mašine raditi sa velikom brzinom, što nije dobro ni tehnološki ni sa aspekta održavanja ...
    ... njihovih krajnjih proizvoda se održava i socijalni mir to ti parametri ne učestvuju u određivanju veličine deponija uglja. U svetu se svakako o tome vodi računa. Sve u svemu, određivanje veličine deponije je kompleksan problem. U staroj SFRJ izrađen je predlog Pravilnika o administrativno-tehničkom ...
    ... 18.017.546 t, a izuzeto 18.154.116 t. Znači da je više od 99% deponovanog uglja utrošeno, te da je sa deponije, kao akumulisane rezerve potrošeno manje od 1% deponovanog uglja. Valja primetiti da mesečni nedostataka uglja (više se prazni nego što se deponuje) iznosi od 20.381 do 237.223 tona uglja ...

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... (HFCs); perfluorugljenika (PFCs) i sumpor heksaflu- orida (SF6). Za njegovo stupanje na snagu bilo je po- trebno da ga ratifikuje najmanje 55 država koje čine najmanje 55% zagađivača, što se i dogodilo 16. fe- bruara 2005. godine ratifikacijom Ruske Federacije. Republika Srbija je prihvatila Kjoto ...
    ... nivoa mora, promene padavina i druge lokalne klimatske uslove. Promena regionalnih klimatskih uslova može uticati na šume, useve i snabdevanje vodom. Takođe može uticati na zdravlje čoveka, na životinje i druge tipove ekosistema. D. RADIVOJEVIĆ NAFTNA INDUSTRIJA I KLIMATSKE PROMENE 32 TEHNIKA ...
    ... morskog nivoa i plavljenja niskih obala, velikih pro- mena modela kišnih padavina, povećanja kiselosti u okeanima i smanjenja nivoa kiseonika u morskoj vodi. Nasuprot kompanijama koje imaju ekonomski interes da ignorišu problem klimatskih promena nalaze se razne grupe aktivista za zaštitu životne sredine ...

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet