Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Карпатско-балканскa геолошка асоцијација (КБГА)

3636 items

  • 100th Anniversary of the Carpathian-Balkan Geological Association (CBGA)

    Ljupko Rundić (2022)
    Током 22. конгреса Карпатско-балканске геолошке асоцијације (KБГА) одржаног у Пловдиву, Бугарска (7–11. Септембар, 2022) обележена je стогодишњица оснивања KБГА. Резолуција о оснивању „Карпатске геолошке асоцијације“ усвојена је на 13. Међународног геолошком конгресу у Бриселу, 19. августа 1922.године. То је био резултат ранијих напора и иницијативе Р. Кетнера (Чехословачка), Ј. Новака (Пољска), Г. Мунтеану Мургочија (Румунија) и В. Петковића (Југославија). Касније, после Другог светског рата, асоцијација мења назив у „Карпатско-балканска геолошка асоцијација (КБГА) “. Током протеклих 100 година, КБГА је ...
    Карпатско-балканскa геолошка асоцијација (КБГА), 1922–2022.

  • Mineralne asocijacije Fe-ruda i sintera koji se koriste u željezari - Smederevo

    Milorad Gavrilovski (1989)
    Mineralne asocijacije, Fe, sinter, Smederevo

  • Proučavanje obrazovanja mineralnih asocijacija u promenljivim uslovima procesa sinterovanja mešavina fe-ruda

    Milorad Gavrilovski (1993)
    Mineralne asocijacije, Fe-ruda, sinterovanje

  • Petrohemijska korelacija peridotitskih i gabroidnih plutonskih asocijacija Jugoslavije

    Predrag Đorđević (1972)
    Petrohemija, peridotiti, gabroidi, Jugoslavija

  • Morfogenetski tipovi orudnjenja i paragenetske asocijacije u polimetaličnom ležištu  Rudnik

    Radule Tošović (1997)
    Orudnjenje, parageneza, Rudnik

  • Geohemijske karakteristike Sb-As asocijacija u srpsko makedonskoj metalogenetskoj provinciji

    Čedomir Mudrinić (1978)
    Geohemija,Sb-As,metalogenija, Srbija, Makedonija

  • Mineralne asocijacije starih olovo-cinkovih šljaka. – troskovi u Šumadiji sa osvrtom na neke druge oblasti u Srbiji

    Sofija Vuković (1980)
    Mineralogija, olovo, cink,šljaka, Šumadija

  • Poreklo asocijacije Ni, Ag i Sn minerala u polimetaličnom ležištu Rudnik

    Stefan Petrović, Aleksandar Pačevski, Viktor Bertrandson Erlandson, Rade Jelenković (2022)
    Rudnomikroskopska, SEM-EDS i LA-ICP-MS ispitivanja rudne mineralizacije iz Pb-Zn-Cu-(Ag) ležišta Rudnik, ukazala su na lokalno prisustvo specifične asocijacije minerala nikla, srebra i kalaja, deponovane u tektonskoj breči, arsenopiritsko-pirotinskim, piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim i kvarcno-sulfidnim žicama u harcburgitima. U tektonskoj breči deponovan je polimineralni sulfidni agregat kojeg čine pirotin (50), galenit, sfalerit i halkopirit. Arsenopiritsko-pirotinske žice odlikuje dezintegrisani agregat arsenopirita cementovan sa pirotinom. U piritsko-pirotinsko-arsenopiritskim žicama masivni pirit (50%) prorasta sa arsenopiritom i cementovan je polimineralnim agregatom pirotina, galenita i sfalerita. Minerali nikla, srebra ...
    Rudnik, ferokesterit, argentopentlandit, harcburgit, rudne žice

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... nog stadijuma u odnosu na prethodnu paragenezu. Na osnovu sastava i međusobnog odnosa mineralnih komponenti unutar rudne asocijacije kao i metalognetska i strukturno-geološka pozicija mineralizovane zone, može se reći da je kvarc- sulfidno-volframatski kompleks Golijske reke u celini nastao kao proizvod ...
    ... kristali arsenopirita, pogodni za analizu elektronskom mikroanalizom, našli u asocijacijama asp+po+L+V i asp+po+lo+V, s toga je i sastav arsenopirita 11 najpreciznije utvrđen u tim asocijacijama minerala. U drugim asocijacijama međuprorastanja lelingita ili pirita sa arsenopiritom kao i zonarnost a ...
    ... (Stajević, 1990). Ovaj genetski tip predstavljen je sa dve osnovne rudne asocijacije: • Sulfidno-volframska asocijacija Fe, As, W, Cu, Pb, Zn, Mo, Ag, Au (Lisa, Crni Vrh, Radulovac, Kolješnica). • Kvarc-sulfidno-volframska asocijacija Bi, As, W, Mo, Ag, U? (Golijska reka). 2. Hidrotermalna orudnjenja ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... i laporci sa roţnacima iz Struganika. Oni su na osnovu bogate asocijacije foraminifera uvršćeni u donji i gornji kampan. U radu Đerić et al. (2009) izdvojena je šira asocijacija radiolarija iz smektitske gline koja je u asocijaciji sa struganičkim krečnjacima, a čija je stratigrafska pripadnost ...
    ... Corallinales (Slika 6.24b) su, takođe karakteristične za alb- cenomanske asocijacije, kao i oblici bentoskih foraminifera Marssonella turris i Trocholina gr. lenticularis. Slika 6.24. Karakteristična mikrofosilna asocijacija u bioklastičnim stenama bazalne jedinice kod Paleţnice. a. Biosparit ...
    ... sc – sintaksijalni cement oko korala. N+. Kako mikrofosilna asocijacija u proučavanim sedimentima nije in situ, ne bi trebalo zanemariti i mogućnost pojave pretaloţavanja fosila u mlađe, turon- senonske sedimente. Asocijacija makro i mikrofaune ukazuje na sedimentacioni prostor koji je bio ...

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... Dr.sc. Stjepan Ćorić (Geološki zavod Austrije) Dr.sc. Miloš Bavec (Geološki zavod Slovenije) Prof. dr.sc. Slobodan Miko (Hrvatski geološki institut) Prof. dr.sc. Dragoman Rabrenović (Geološki zavod Srbije) Prof. dr.sc. Tea Kolar-Jurkovšek (Geološki zavod Slovenije) Prof. dr.sc. Ljupko Rundić ...
    ... (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Profesor emeritus Izet Žigić (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Prof. dr.sc. Zoran Stevanović (Rudarsko geološki fakultet Beograd) Prof. dr.sc. Ranko Cvijić (Rudarski fakultet Prijedor) Prof. dr.sc. Dinka Pašić-Škripić (Rudarsko geološko građevinski ...
    ... paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe Žživotinja: sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... pokazuje značajnu raznovrsnost herpetoloških fosilnih ostataka, kao i uz uključivanje kompletne fosilne asocijacije. Analiza sastava paleoherpetoloških asocijacija pručavanih lokaliteta, koji pokrivaju geološko razdoblje od pre oko 18 miliona godina do pre 20–ak hiljada godina (diskontinuirano), dala je neke ...
    ... od Kruševca (sl. 14). Geološki, lokalitet pripada severnom delu Kruševačkog basena. Istraživanja su vršena od 2002-2004. godine (Prirodnjački muzej: Z. Marković i M. Milivojević), a iz prosejanog sedimenta izdvojena je velika količina ostataka kičmenjaka. Fosilna asocijacija je otkrivena u seoskom majdanu ...
    ... Sl. 15. Nalazište u Lazarevcu: a) Izgled profila, b) geološki stub sa debljinom slojeva u cm (prema Marković 2008a, modifikovano). U naslagama peščara (sloj 1) u Lazarevcu otkrivena je bogata asocijacija fosilnih kičmenjaka (najbrojniji su sitni sisari), a od herpetofaune ide ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... postanka, magnetit je čest mineral u prirodi i nastaje 6 u gotovo svim stadijumima obrazovanja i javlja se u gotovo svim mineralnim asocijacijama i geološkim formacijama. Neka od najčešćih izomorfnih zamenjivanja u strukturi magnetita odvijaju sa na visokim temperaturama (Ramdohr, 1969). Fe2+ ...
    ... porfira u asocijaciji sa bornitom (Bn) i halkopiritom (Cp), dok tip I hematita (Hem) nastaje oksidacijom tip I magnetita (asocijacija: Bn-Cp-Mgt/Hem, obrazovana u zoni K-metasomatoze). Tip II magnetita se javlja u zoni tipične porfirske rude u paragenezi sa piritom (Py) i halkopiritom (asocijacija: Py- ...
    ... procesa. Na taj način, na račun prvobitno obrazovane mineralne asocijacije kristalizacijom na visokim temperaturama u magmatskom stadijumu, tokom hlađenja magme i pod dejstvom naknadnih fluida, dolazi do obrazovanja novih asocijacija minerala ovog sistema. Na taj način, najzastupljeniji minerali ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... koji su vladali u prošlosti, palinomorfne asocijacije se porede sa makrofosilima biljaka na osnovu njihove botaničke pripadnosti (Milivojević, 2001). Pri poređenju sa savremenom florom, važno Je uzeti u obzir da su mnoge biljne vrste tokom geološkog vremena promenile svoje ekološke karakteristike ...
    ... izgrađen je od krečnjaka sa bogatom asocijacijom faune na osnovu koje su izdvojeni hidasniski, pelsonski i ilirski potkat. Hidasp je predstavljen slojevitim dolomitičnim krečnjacima sa proslojcima glinaca i alevrolita. U sklopu sedimenata Javlja se bogata asocijacija mikrofaune od koji se ističu školjke: ...
    ... određenog sedimentacionog bazena. Naime, asocijacije palinomorfi koje se nalaze u Jednom sloju ne moraju nužno predstavljati vegetaciju koja je u to vreme obitavala u neposrednoj blizini (Milivojević, 2001). Iz tog razloga, elementi koji čine ove asocijacije često imaju različite ekološke karakteristike ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... Dr.sc. Stjepan Ćorić (Geološki zavod Austrije) Dr.sc. Miloš Bavec (Geološki zavod Slovenije) Prof. dr.sc. Slobodan Miko (Hrvatski geološki institut) Prof. dr.sc. Dragoman Rabrenović (Geološki zavod Srbije) Prof. dr.sc. Tea Kolar-Jurkovšek (Geološki zavod Slovenije) Prof. dr.sc. Ljupko Rundić ...
    ... (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Profesor emeritus Izet Žigić (Rudarsko geološko građevinski fakultet Tuzla) Prof. dr.sc. Zoran Stevanović (Rudarsko geološki fakultet Beograd) Prof. dr.sc. Ranko Cvijić (Rudarski fakultet Prijedor) Prof. dr.sc. Dinka Pašić-Škripić (Rudarsko geološko građevinski ...
    ... herpetofaunc (vodozemci i gmizavci) koji na indirektan način ukazuju na tipove staništa, prisustvo vodenih tokova i sl. U pećinskim hepeto-asocijacijama najređi su nalazi repatih vodozemaca (Urodela) i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka ...

  • Epidotizacija sanidina u kvarclatitima Grota

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarclatiti, sanidin, epidot

  • Epidotized sanidine in quartzlatites from Grot

    Danica Srećković-Batoćanin, Suzana Erić, Nikola Novičić, Nikola Pašajlić, Natalija Batoćanin (2023)
    Propilitska alteracija je veoma česta u gornjokredno-tercijarnim vulkanitima Srbije. Kvarclatiti Grota, otkriveni na dubini od oko 550 m u jednoj od istražnih bušotina su holokristalaste porfirske strukture sa fenokristalima sanidina dimenzija i do 1,5 x 2 cm. Optičkim ispitivanjima su u kvarclatitu potvrdjeni i elementi sitaste, pojkilitske i glomeroporfirske strukture. Kao fenokristali prisutni su sanidin, plagioklas, kvarc, biotit i amfiboli. Sekundarni minerali su hlorit, epidot, coisit, Fe-hidroksidi, redak kalcit i ilit. U fenokristalima sanidina se zapažaju „lepeze“ izduženih kristala ...
    Grot, kvarc latiti, sanidin, epidot

  • Serbian Society of Geomorphologists

    Dragana Đurić, Jelena Ćalić (2019)

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... i njihovim sistematskim varijacijama bio je Zharikov (1970). On je koristio mineralne asocijacije, varijacije u hemijskom sastavu i fazne dijagrame da bi opisao i predvideo karakteristične mineralne asocijacije skarnova u različitim PT uslovima. U većini slučajeva od protolitne stene preko kon ...
    ... piroksena (Px) i kalcita (Cal). D, kristal piroksena višestruko veći od kristala granata (Grt), E, asocijacija granata, piroksena, epidota, hlorita (Chl) i kalcita (Cal). F, anizotropni kristali granata u asocijaciji sa piroksenom, epidotom, hloritom i kalcitom (Kostić i dr. 2021), skraćenice po Kretz (1983) ...
    ... mineralnim asocijacijama. U prirodi, neka od zona, što je čest slučaj, može izostati. Takođe, jasna granica između zona ili oreola ne postoji, nego se one u nekom svom delu preklapaju. Skarnovi prve zone najbliži su kontaktu sa intruzivom i u njima se pojavljuje visokotemperaturna asocijacija minerala ...