Претрага

Упит dcterms_subject_txt:бродови Речне флотиле

103 items

  • Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље

    Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић (2023)
    Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...
    унутрашњи пловни пут, Велика Морава, одбрана земље, бродови Речне флотиле

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Утицај физичко-географских фактора на интензитет ерозије у речним сливовима Косова и Метохије : монографија

    Радовановић Драган, Срећковић Батоћанин Даница, Ивановић Радомир, Ваљаревић Александар (2012)

  • Stratigrafski model kvartara za rečne policiklične sedimente na prostoru Srbije

    Nenadić Draženko, Gaudeny Tivadar (2014)

  • Značaj referentnih uzoraka u tumačenju geohemijskog statusa savremenih rečnih sedimenata – primer Sava, Trgoviški Timok i desne pritoke Đerdapskog jezera

    Kašanin Grubin Milica, Vasić Nebojša (2015)

  • The revision of quater nary stratigraphy of the Zrenjanin artesian well borehole profile (Banat, Vojvodina, Serbia)

    Tivadar Gaudenyi, Draženko Nenadić, Mlađen Jovanović, Petar Stejić (2022)
    stratigrafija kvartara, rečni sedimenti, Srbija, Panonska nizija, malakologija

  • Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality: A case study of the Velika Morava River in central Serbia

    Branislav Petrović, Vladimir Živanović (2016)
    филтрација кроз обалске и седименте речног корита, алувијални седименти, прихра- њивање подземних вода, квалитет подземних вода, Велика Морава

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Kanjiže Policikličko-rečni sedimenti: Ovi sedimenti se označavaju kao a-d+g i uključuju slojeve koji su nastali iz višestrukih rečnih ciklusa. Rečno-barski sedimenti: Ovi sedimenti, označeni kao ab-m, predstavljaju slojeve formirane u rečnim i barskim okruženjima. Rečni sedimenti: Označeni kao ...
    ... identifikovani su policikličko-rečni sedimenti, poznati i kao aluvijalni sedimenti sa značajnom debljinom. Ovi sedimenti su rezultat intenzivnog taloženja rečnog materijala u aluvijalnim okruženjima. Neposredno iznad ovih policikličko-rečnih sedimenata nalaze se rečno-barski sedimenti, u kojima ...
    ... kao a-r?, ovi sedimenti su rezultat taloženja u različitim rečnim uslovima. Rečna terasa: Sa relativnom visinom od 7-12 m, poznata kao „Varoška terasa“ (az-w), uključuje slojeve koji su nastali u rečnim terasama. Facija povodnja: Ova facija se odnosi na područja povodnja reke Tise i reke Maroš ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... morfogenetskih i geoloških karakteristika izdvojene rečne terase (t), barski sedimenti (b) i facija korita (a). Rečne terase se nalaze na velikom prostranstvu uglavnom zapadno od Dunava, apsolutne visine 75 m — 80 m. Prilikom razmatranja morfogeneze rečnih terasa Dunava i Save, uočljiva Je velika širina ...
    ... prostire se duž celog istražnog terena. Svi sedimenti na ovom delu terena su rečnog karaktera. Prihranjivanje slojeva vrši se većinom preko infiltracije rečnih voda, osim u delu terena koji nema direktne veze sa rečnim tokom (lesni deo Zemuna), gde se vrši infiltracijom atmosferskih padavina. Ovaj ...
    ... i 30 m. morfološki pripadaju rečnoj terasi reke Save. Njihov nastanak se vezuje za fluvijalni proces, odnosno za “dinamičku evoluciju Save” koja je svoje korito postepeno i dugi niz godina, pomerala ka jugu ostavljajući sa sobom bare i meandre. Sedimenti rečne terase su holocenske starosti i ...

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... процесу ерозије тла на сливу, при транспорту наноса речним током и акумулацијом наноса у речној долини. Формирање алувијалних седимената у директној је вези са талвегом и снагом речног тока. Одлагање наноса може довести до формирања спрудова у речном току, али с друге стране река може да усеца своје ...
    ... морфолошке промене речног корита, који имају утицаја на речну трасу, уздужне и попречне профиле.   На деоници речног тока између села Лугавчина (29+435 km) и Жабарског моста (72+190 km), према истраживањима које је спровео Институт „Јарослав Черни“, уочава се изразито меандрирање речне трасе, нарочито ...
    ... Према тумачењу Јосиповића и Сора (2012) у речним долинама и равничарском делу Војводине током квартара су таложени: 1. Полициклични речни, речно-језерски, претежно шљунковито песковити седименти, формирани током еоплеистоцена закључно са Гинцом, 2. Речно-барски седименти таложени током средњег ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... Apatina [3] Prema modelskim ispitivanjima, prihranjivanje izdani, primarno se vrši infiltracijom rečnih voda kroz korito Dunava u aluvijalne šljunkovito-peskovite na- slage, zbog čega je kvalitet rečne vode od presudnog B. HAJDIN i dr. UTICAJ PROŠIRENJA NUKLEARNE ELEKTRANE „PAKŠ“ (MAĐARSKA)... ...
    ... Dunava (koji je recipijent), na mestu ispuštanja, prema mađarskom zakonu može biti do 11 oC, a na nizvodnom profilu udaljenom 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje ...
    ... povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta u reku, povećava koncentracija organskih materija čime se povećava potrošnja kiseonika i usled čega se u rečnoj vodi javlja deficit kiseonika. Organske materije sposobne su da vezuju radi- onulide i metale, a zbog reakcije sa suspendovanim materijalom i s ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... reljefa su rečne terase. Na celom području Vojvodine konstatovana su dva nivoa rečnih terasa., blago nagnuta u smeru oticanja rečnih tokova. Niža rečna terasa širine i do 10 km najrazvijenija je s leve strane Dunava, južnije od istraživanog područja, između Bačke Palanke i Novog Sada. Niža rečna terasa ...
    ... Scottia ex gr. i dr. Fauna i flora ukazuju na depoziciju u rečnoj sredini u okviru facije korita, povodnja i rečno-barskih sedimenata. Rečno – barski niz (ab-m) Kontinualno preko najstarijih kvartarnih sedimenata leže rečno-barske tvorevine i utvrđene su istražnim bušenjem. U nižim ...
    ... egzogenih agenasa, kreće se od 2 do 6 m. Fluvijalni niz: rečna terasa (t2-w) Tvorevine rečnih terasa leže preko rečnih sedimenata i na zapadu istraživanog područja su srednje debljine od 5 do 8 m. Stvarani su tokom gornjeg virma. Ove rečne terase predstavljene su srednjozrnim i sitnozrnim peskovima ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... rezervi PV. Izdani u rečnim sedimentima. Akumulativni rečni/fluvijalni oblici nastaju sakupljanjem rečnog nanosa (šljunak, pesak, glina, drobina i dr.) na mestima gde slabi transportna moć rečnih tokova. U ove oblike spadaju: aluvijalni nanosi (aluvijumi), rečne terase i rečna ostrva. Izdani u ...
    ... i dobra hidraulička veza sa površinskim tokom, čini podložnim zagađenjima. Izdani u rečnim terasama. Rečne terase su nekadašnje aluvijalnih ravni, koje su “ostale” hipsometrijski više u odnosu na savremeni rečni tok, zbog njegovog usecanja u tlo. Javljaju se na dolinskim stranama većine reka, često ...
    ... hipsometrijskog položaja u odnosu na rečni tok, hidraulička veza reka-izdan izostaje, što za posledicu ima relativno male rezerve PV. Dreniranje izdani je preko izvora, ili skriveno, u hipsometrijski niže terase ili aluvijum. Izdani u rečnim ostrvima. Rečna ostrva ili ade nastaju u donjim tokovima ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... tip vezan Je za aluvijone rečnih tokova, Jezerske sedimente, rečne terase, deluvijalne, proluvijalne, siparske i bigrovite sedimente (Stevanović, 2019.). U litološkom sastavu smenjuju se peskovi, šljunkovi i gline. Izdan se prihranjuje na račun infiltracije voda rečnih tokova, infiltracijom voda ...
    ... prate strme krečnjačke odseke na području Kučaja. Rečne terase (t-ti) rasprostiru se na dolinskim stranama uz tok reke Crnice, sedimenti više terase (t)) nalaze se na oko 20-40 m iznad toka, a relativna visina niže terase (ti) oko 5-15m. Rečne terase karakteriše smena sedimenata koja se sastoji ...
    ... vidovi isparavanja. Rezultirajuća komponenta vodnog bilansa predstavlja veličinu promene zalihe vlage u rečnom slivu, koja može biti pozitivna ili negativna, (Jemcov, 2019.). Vodni bilans rečnog sliva formira se kao rezultat složenog uzajamnog dejstva vertikalnih promena vlage, uslovljenim termo ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... odronima. Najčešće je mek, podložan rečnoj eroziji, jače do srednje stišljiv, pretežno srednje vodopropusan. Debljina ovih sedimenata je neujednačena i kreće se od, oko 10 m u zoni lesnog odseka i desne obale, do oko 3.0 m u rečnom koritu. Pod dejstvom rečne erozije ovi sedimenti su erodovani u ...
    ... voda iz bunara). U zoni lesnog odseka, osnovnu hidrološku odliku daje Dunav kao stalni rečni tok. Prema podacima iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Dunav ima sledeće hidrauličke karakteristike rečnog toka: • najniži opažani nivo vodostaja Je 68,07 mnv (novembar 1983.g.) • najviši opažani ...
    ... se kreću od 3-6 m. Maksimalne promene u morfometriji rečnog korita su zapažene pri desnoj obali kod km 1180,7 i iznosile su 7,8 m (novoprojektovani most će se nalaziti na oko 4,5 km uzvodno od ove tačke). Problem zasipanja (akumulacije) rečnog korita je uglavnom izražen na levoj obali, dok je na ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... odronima. Najčešće je mek, podložan rečnoj eroziji, jače do srednje stišljiv, pretežno srednje vodopropusan. Debljina ovih sedimenata je neujednačena i kreće se od, oko 10 m u zoni lesnog odseka i desne obale, do oko 3.0 m u rečnom koritu. Pod dejstvom rečne erozije ovi sedimenti su erodovani u ...
    ... voda iz bunara). U zoni lesnog odseka, osnovnu hidrološku odliku daje Dunav kao stalni rečni tok. Prema podacima iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Dunav ima sledeće hidrauličke karakteristike rečnog toka: • najniži opažani nivo vodostaja Je 68,07 mnv (novembar 1983.g.) • najviši opažani ...
    ... se kreću od 3-6 m. Maksimalne promene u morfometriji rečnog korita su zapažene pri desnoj obali kod km 1180,7 i iznosile su 7,8 m (novoprojektovani most će se nalaziti na oko 4,5 km uzvodno od ove tačke). Problem zasipanja (akumulacije) rečnog korita je uglavnom izražen na levoj obali, dok je na ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... se formiraju u rečnom koritu na spoljnoj strani meandra. Međutim ovi nanosi su podložni čestim promenama i migracijama usled promene intenziteta toka reke (Mladenović, 2023). Na području preovlađuje aluvijon, dok su rečne terase prisutne po obodu kotlina. Izdvojene su četiri rečne terase prema ...
    ... predstavljena je i alevritima i alevritskim glinama, koje su verovatno ekvivalenti starijih povodanjskih facija. DRUGA REČNA TERASA (b - viša rečna terasa Druga terasa i viša rečna terasa izgrađene su od peskovitih kvarcnih šljunkova i peskova koji predstavljaju ekvivalente facije korita. Sortiranost ...
    ... karbonatne konkrecije. Njihova debljina je promenljiva i iznosi od 5 do 30 i više metara. PRVA TERASA (ti) - niža rečna terasa Najmlađa i najrasprostranjija jer se jJavlja uz tri glavna rečna toka (Velika Moarva, Resava i Mlava). Predstavljene su peskovitim šljunkovima i šljunkovitim peskovima sa valucima ...

  • Pleistocenska malakofauna jugozapadne Bačke

    Biljana M. Mitrović (2014-01-16)
    Proučavani profili Bačke lesne zaravni, nalaze se duž južne i zapadne granice obodnihnaselja Srbobran, Vrbas, Kula, Crvenka, Mali Iđoš i Bačka Topola. Karakterišu ih lesniodseci od 10 do 30 m visine, i čine jasan prelaz prema višoj rečnoj terasi.Navejavanje lesa odvijalo se u pleistocenu, tokom suvog stepskog i vlažnog alpijskogperioda. Za vreme suvog stepskog perioda preko Bačke, duvali su vetrovi sa severa iistoka donoseći subaersku prašinu, i taložili je u Panonskoj niziji. Zapadni vetrovi sudonosili samo vlagu i kišu, ...
    pleiastocen, les, paleozemljište, mekušci, gastropode, bivalvia, paleoekologija

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem