Претрага

Упит dcterms_subject_txt:механизам истицања

66 items

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Дефинисање хидрауличког механизма истицања карстних подземних вода применом биваријантне анализе временских серија

    Вељко Мариновић (2022)
    Bivariate analysis was applied within the cross-correlation in time and the gain function as part of the cross-spectral function in the frequency domain, to the time series of precipitation and discharge of the Oko Bijela and Bosna karst springs in the period 2015-2020. Bivariate analysis showed a very fast reaction of the Oko Bijela spring and a reaction delay at the Bosna spring, which indicate a very weak amortization of the input signal within the Oko Bijela system and ...
    карст, подземне воде, механизам истицања, крос-корелација, спектрална анализа

  • Razvoj simulacionog modela za proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela

    Vesna Ristić (2007)
    Karstna vrela, dnevna isticanja

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Примена ауторегресионих модела за потребе краткорочних прогноза истицања карстних врела

    Вељко Мариновић, Весна Ристић Вакањац, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Душан Поломчић, Радисав Голубовић (2023)
    Модел вишеструке линеарне регресије је најчешће примењивани модел за симулације, односно прогнозе одговарајућих случајно променљивих величина. Као најједноставнији модели примењују се ауторегресиони (АР) модели који симулирају истицање карстних врела на основу издашности врела регистрованих претходних дана. АР модели примењени су на примерима Великог врела за шестогодишње периоде осматрања, односно врела Бање и Гостиљског врела за десетогодишње периоде осматрања. Укључивањем више независних величина, коефицијенти корелације безначајно расту, те је препорука да се максимално 3 независне променљиве укључе у симулациони модел. ...

  • Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система

    Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић (2023)
    Карстна издан у највећој мери се прихрањује на рачун падавина. Међутим, чест случај је да режимска осматрања истицања појединих врела, не прате и осматрања метеоролошких парамeтара (на првом месту падавина, дебљине снежног покривача и температуре ваздуха). У овим случајевима аутокорелационе анализе нам умногоме могу помоћи да разумемо сам механизам истицања карстног врела, да ли се ради о узлазном или силазном режиму истицања, као и да имамо информацију о томе какве су анализиране године биле (сушне или кишне) и да ...

  • Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)

    Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov (2016)
    Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...
    водоснабдевање, карстно врело, истицање, мутноћа, симулациони модели

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... karstnih izdanskih voda ispod nivoa erozionog bazisa uslovila je pojavu podzemnog isticanja kao poseban vid dreniranja karstne izdani. Prema Z. Stevanoviću (1991) “Pod podzemnim isticanjem podrazumeva se isticanje dela karstnih izdanskih voda u druge tipove izdani ili direktno u korita površinskih ...
    ... izdani u podini nekarstnih terena. Podzemno isticanje se vrši na račun dela voda karstne izdani u podini nekarstnih terena. Podzemno isticanje se vrši na račun dela voda karstne izdani koje uslovno rečeno pripadaju statičkim rezervama (ispod kota isticanja na površini terena, odnosno erozionog bazisa)” ...
    ... podzemnog isticanja veliki uticaj imaju tvorevine koje se nalaze u povlati. Ukoliko nekarbonatne tvorevine koje se nalaze u povlati onemogućuju efektivnu infiltraciju, podzemno isticanje kao vid dreniranja karstne izdani se isključuje. S toga, najpovoljniji uslovi ovakvog vida isticanja Javljaju ...

  • Режим изворских вода из кристаластих стена у планинским подручјима на примеру Топлог Дола на Власини (Југоисточна Србија)

    Сунчица Гардијан, Владимир Живановић, Сава Магазиновић, Ђорђе Мандић, Саша Стојадиновић (2022)
    Vlasinski kompleks, kristalaste stene, režim isticanja izvora, ultra malo mineralizovane vode

  • Doprinos proučavanju mehanizma aktiviranja ceruzita natrijumsulfidom i kolektiranja ksantatima diksantogenidima

    Siniša Milošević (1984)
    Mehanizam aktiviranja, ceruzit

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... На територији Србије постоји више од 60 регистрованих појава угљокиселих вода (слика 2.). Под појавама, овде се подразумевају сва природна истицања и истицања на бунарима и бушотинама на познатим локалностима. Осим за угљокиселе воде „Селтерс“ и Мирашевца, које су случајно откривене бушењем, све ...
    ... седименти; 3. претежно водонепропусне високо метаморфне стене; 4. ниво регионалног дренирајућег базиса; 5. зона истицања угљокиселе воде у бунару; 6. област храњења; 7. зона истицања угљокиселих вода; 8. правац миграције угљендиоксида. Угљокиселе воде Велике Врбице дренирају се преко више копаних ...
    ... долазило до артеског истицања. 40 Слика 18. Литолошко – хидрогеолошки профил бушотине ВТ – 1 на изворишту Туларске бање (С. Илић, 1988, фонд. докум.) Легенда: 1. водопропусне чврсте вулканске стене, 2. претежно водонепропусне високо метаморфне стене; 3. зона истицања угљокиселих вода ...

  • Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана

    Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)
    Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...
    карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... m atmosferskih padavina i delimično podzemnim isticanjem iz drugih izdani, uglavnom karstnih. Primarna zona isticanja izdanske karstne vode je na kontaktu sa baš ovim tipom izdani, a vode zatim podzemno dalje cirkulišu do sekundarne zone isticanja i to na kontaktu sa aluvijalnim naslagama (pr ...
    ... konkretnom slučaju isticanje iz karstnog vrela Krupac), a druga nezavisna promenijiva (dnevne sume padavina zabeležene na kišomernoj stanici Dimitrovgrad). Kroskorelaciona analiza daje bolji uvid u funkcionisanje karstnog hidrogeološkog sistema, tj. daje informacije o karakteru isticanja i uticaju padavina ...
    ... dnevnih vrednosti isticanja vrela Krupac i dnevnih vrednosti padavina sa meteorološke stanice Dimitrovgrad sa vremenskim korakom od 1 dana. Sa kroskorelograma se vidi da je reakcija velikih karstnih kanala sa kašnjenjem od pet dana, dok je statistički uticaj padavina na isticanje vrela Krupac do ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Springer, pp. 47- 125 Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 392 101. Stevanović Z., Milanović S., Benderev A. (2015) O specifičnom mehanizmu isticanja nekih karstnih vrela u Karpato-balkanidima/ Specific Discharge Mechanism of Some Karstic Springs in Carpathian – Balkanides, Zbornik Odbora ...
    ... infiltracijom vode iz rečnih tokova, infiltracijom voda atmosferskih taloga, kao i podzemnim isticanjem iz karstne izdani, dok se dreniranje vrši direktnim isticanjem u periodu niskih voda, isticanjem na izvorima male izdašnosti. Takođe, dreniranje se jednim delom vrši i zahvatanjem voda bunarima ...
    ... doktorske disertacije, to će se u poglavlju opisa odabranih lokacija dati njihove detaljnije karakteristike. Podzemno isticanje Podzemno isticanje podrazumeva isticanje dela karstnih izdanskih voda u druge tipove izdani ili direktno korita površinskih tokova, kao i sifonalnu cirkulaciju prema ...

  • Doprinos teoriji mehanizma aktiviranja i kolektiranja sulfidnih minerala cinka

    Pu Jia Yang (1983)
    Mehanizam aktiviranja, kolekterinje, sulfid,cink

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... klasifikacije zasnivaju se, uglavnom, samo na pojedinima od njih: mehanizmu isticanja, tipu izdani koji dreniraju, (ne)postojanosti isticanja, veličini izdašnosti, temperaturi voda, mineralizaciji voda i dr. Na osnovu mehanizma isticanja, izvori se dele se na dve osnovne grupe: 1-silazni (gravitacioni) ...
    ... pištevine a šta izdanska oka ? 6/Kako se dele izvori na osnovu mehanizma isticanja ? 7/Šta je suštinska razlika između depresionih i kontaktnih izvora ? 8/ Šta je predispozicija za pojavu arteskih (uzlaznih) izvora ? 9/ Navesti vidove (mehanizme funkcionisanja) povremenih izvora. 10/ Navesti metode ...
    ... sedimenti; 7– nivo izdani; 8– topografska vododelnica; 9– padavine; 10– izvor Zona isticanja (dreniranja) izdani je deo terena u kome se izdan prirodno drenira (PV prirodno ističu). Isticanje može da bude: 1-otkriveno: izvori, pištevine ili 2-skriveno: direktno u rečne tokove, jezera, mora ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... prihranjuje na račun infiltracije voda rečnih tokova, infiltracijom voda atomosferskog. taloga i delom podzemnog isticanja iz karstne izdani. Dreniranje se vrši direktnim isticanjem u rečni tok tokom perioda niskih voda. Jednim delom dreniranje podzemnih voda se vrši preko bunara, i to za lokalno ...
    ... prima vode istoimenog toka, čija maksimalna količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: vrelo Crnice, vrelo Grze, vrelo ...
    ... izdašnost mu varira od 110 1/s do preko 1300 1/s. Kako se režim isticanja ovog vrela osmatra na prelivu a postavljeni preliv može osmotriti proticaj u maksimumu 1297 l/s (slika 6.8.), ovo je ujedno i maksimalno zabeležena vrednosti isticanja ovog vrela. Smatra se da 38 proticaj ovog vrela ne prelazi ...

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... Измењено: 2024-10-01 12:35:08 Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар ...

  • Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja

    Seyed Ali S. Razeghi (2022)
    Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...
    naftna bušotina, gubitak isplake, fuzzy logika, ANFIS model