Претрага

Упит dcterms_subject_txt:постексплоатациони предео

56 items

  • Optimizacija upravljanja procesima rekultivacije površinskih kopova uglja

    Bojan Dimitrijević (2014)
    rekultivacija, posteksploatacioni predeo, površinski kop, višeatributna analiza, odlučivanje, procesi

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... природних обновљивих и необновљивих ресурса. У том смислу предео рекултивисаних површина уклапа се у постојећи еко систем или се пак у целини или делимично мења његова намена за нове потребе. Кључне речи: рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља, вишеатрибутна анализа, одлучивање ...
    ... уређења постексплоатационих предела датог у следећем поглављу (Табела 5.1). Оваквим процесним моделирањем обједињеног система рекултивације предвиђено је укупно 20 алтернативних променљивих могућих пројектованих рекултивационих садржаја и уређивања постексплоатациони предела површинских копова и о ...
    ... избора типа рекултивације и одговарајућег уређења предела. Оваквим процесним моделирањем обједињеног система рекултивације предвиђено је укупно 20 алтернативних могућности пројектовања рекултивационих садржаја и уређивања постексплоатациони предела површинских копова и одлагалишта. Табела 5.1. ...

  • Geološki sastav, tektonska struktura i geneza arsenovo-antimonovih ležišta u predelu Lojana i Nikuštana (Skopska Crna Gora)

    Antonije Antonović (1961)
    Arsen-antimon, tektonika, geneza, Skopska Crna gora

  • New paleoecological perspectives on Late Pleistocene Neanderthals in northern Balkans: the rodent assemblages from Smolućka cave (Serbia)

    Mihailo Jovanović, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Jordi Agustí,·Christian Sánchez Bandera, Juan Manuel López García, Hugues Alexandre Blain (2022)
    During the Late Pleistocene, the Balkans came to be an important region with many isolated areas, enabling fauna, alongside Neanderthals, to thrive in the area. This work is focused on paleoenvironmental and paleoclimatic changes that occurred in the northern Balkan Peninsula with a special focus on fossil record from Smolućka cave aging from MIS 5 to MIS 3. Based on available data, an attempt has been made to establish a synthetic chronological context for the faunal assemblages recovered from ...
    MIS 5 to MIS 3, sitni sisari, klima, predeo, srednji paleolit, Balkansko poluostrvo

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... Relaksacija stenske mase u predelu kalote tunela Korak 5 Formiranje zone poduhvatne podgrade, ugradnjom i injektiranjem cevnih ankera, iskop kalote tunela, Korak 6 P relaksacija stenske mase u predelu oporaca Korak 7 Iskop oporaca, postavljanje primarne podgrade u predelu oporaca, svoda, na nivou ...

  • Conversion of land areas after coal mine closure and reclamation

    Radmila Gaćina, Bojan Dimitrijević, Sanja Bajić (2023)
    Otkopavanje uglja površinski i podzemno praćeno je degradacijom zemljišta, promenom formiranja predela i izmenom flore i faune. Od velikog značaja je razvoj novih naučno utemeljenih pristupa obnovljanje antropogeno poremećenih predela zasnovanih na formiranju rekultivacionih i rudarskih tehnologija. Apsolutno je neophodno obezbediti sveobuhvatno kvalitetno očuvanje zemljišnih i vodnih resursa i odrediti rekultivisano zemljište za novu namenu. U ovom članku je dat pregled najpopularnijih metoda rekultivacije zemljišta i mogućnosti rekultivacije zemljišta nakon završetka rekultivacije i zatvaranja rudnika uglja.
    rekultivacija, melioracija, revitalizacija, otkopavanje uglja, održivi razvoj

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... povećanom vlažnošću. Vrsta Sa/amandra salamandra je česta u brdsko-planinskim vlažnim šumama veće nadmorske visine ali ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili ispod stena. Dugonogi mrmoljak, 7ifturws Rkarelinii ...

  • Геомеханички мониторинг у површинској експлоатацији

    Владимир Чебашек, Александар Милутиновић, Бојан Димитријевић, Небојша Гојковић (2010)
    ... Milutinović). Sažeci predavanja se nalaze na sajtu Akademije.   b)      Izdate su sledeće monografije: - „Projektovanje rekultivacije i uređenje predela površinskih kopova“, S.Vujić i drugi, Rudarsko-geološko Odeljenje i Rudarsko –geološki fakultet; - „Četrdeset godina raćunarstva u srpskom rudarstvu“ ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... окружењу  Јухора  се  налазе  миоценски  до  квартарни  седименти  јужног  обода  Панонског  басена.  Јухор,  заједно  са  осталим  издигнутим  пределима  у Моравском  рову,  као што  су Црни  Врх, Мојсињске  и Послонске  планине,  чине  се‐ верни део Српско‐македонског масива. Српско‐македонски ма ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... koncentracijom u aluvijalnim peskovito - šljunkovitim naslagama. Geološka građa istražnog terena jeste veoma prosta. Prema geološkoj starosti, ovaj predeo grada je mlađeg porekla u poređenju sa ostatkom grada Beograda. Prvi površinski sloj sedimenata manje debljine na teritoriji opštine Zemun pripada ...
    ... (na lokacijama Zemun i Batajnica), a kretajući se ka zapadu, slojevi se nalaze na oko 30 m dubine (Dobanovci i Surčin, van istražnog terena). Na predelu Zemuna i Batajnice ovaj tip izdani je formiran u peskovito-šljunkovitim slojevima ispod lesnih naslaga. Na slici 9. prikazan je profil kvartarnih ...
    ... slici 14. mogu se lako uvideti razlike u dubinama bunara u zavisnosti od lokacije i namene. Većina bunara koji se nalaze u urbanom delu Zemuna (na predelu Gornjeg grada ili Donjeg grada) ima slične dubine koje su između 70 m - 80 m. Čak 20 bunara od 28 analiziranih bunara pripada ovoj klasi. 32 ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... i/ili režim zaštite ІІІ stepena. Prirodna dobra koja se odredbama ovog Zakona stavljaju pod zaštitu jesu: nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, rezervati prirode (opšti i specijalni), spomenici prirode i prirodne retkosti (biljne ili životinjske vrste ili njihove zajednice) ...
    ... je područje koje po svojim ekološkim, biogeografskim i drugim karakteristikama predstavlja prirodnu celinu izuzetnog značaja sa ekosistemima i predelima posebne vrednosti u pogledu izvornosti i raznovrsnosti vegetacije, flore i faune i ako ima jednu ili više sledećih odlika: reprezentativne biološke ...
    ... kontrolisanim posetama i očuvanju tradicionalnog načina života (Zakon o zaštiti prirode "Službeni glasnik RS" br. 36/09, 88/10, ispr. i 14/16). Predeo izuzetnih odlika je područje prepoznatljivog izgleda sa značajnim prirodnim, biološko - ekološkim, estetskim i kulturno - istorijskim vrednostima ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... ognjišta ispod rudnog ležišta, a sve ovo čini karakteristike Pb-Zn skarnovskih ležišta širom sveta. 26 2.2.4. Rudne pojave u predelu Gokčanice Rudne pojave u predelu Gokčanice nalaze se na zapadnim padinama Željina, u severnom delu Kopaoničke rudne oblasti. Željinski granitoid, njegovi žični ...
    ... mm. Veoma retko zapažaju se emulziona izdvajanja halkopirita u sfaleritu. 4.1.4. Rudne pojave Rujaka i Drenjaka u predelu Gokčanice Za potrebe ispitivanja rudnih pojava u predelu Gokčanice odabrano je 17 uzoraka, od čega 3 uzorka za lokalitet Gokčanica — Rujak, dok ostali pripadaju lokalitetu Gokčanica ...
    ... Ag) ležišta Rudnik. 2.2.2. Opšte karakteristike Pb-Zn ležišta Sastavci 2.2.3. Opšte karakteristike Pb-Zn ležišta Trepča. 2.2.4. Rudne pojave u predelu Gokčanice 2.2.5. Rudne pojave Golije....aaaaaaaa a aa a ea a aaaeaaaaaeaanaakee OO 4M/ IO M .O II Š OJ OX 0 2ARGRARAVAA AAAAAA AA AARANRAAA AA AAAAAA ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... naročito u predelu vrha. U zadnjem delu se zapaža otvor za prolaz sifona. Prednja ivica zaobljena posmatrano sa bočne strane, a zaobljena do uglasta posmatrano s gornjeg aspekta. Ventralna ivica ispupčena, zadnja skraćena i zaobljena, dorzalna blago ugnuta. Maksimalna visina je u predelu vrha. Ima ...
    ... jugostočne Bosne stvoreni uslovi za veliku badensku transgresiju epikontinentalnog mora Paratetisa i formiranje morskih predela. Pored morskih izdvojeni su i kopneni predeli, a u okviru njih i paleogeografske jedinice nižeg reda (Anđelković i dr., 1989, Anđelković i dr., 1991). Donji deo srednjeg ...
    ... bila plitkovodna, mirna i normalnog saliniteta. Eremija i Pavlović (1988) opisuju opšte paleogeografske prilike koje su postojale u morskim predelima Velikomoravskog basena. Prema autorima, sedimentacija u zapadnom delu ovog basena je otpočela u donjem badenu i obavljala se uporedo sa spuštanjem ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... bušotina do dna na 800,7 m i probuši čep do 812 m. Uraditi geofizička merenja kako bi se korelisale dubine proizvodnih intervala, ı dobili podaci o predelu na kom treba uraditi perforaciju. Otvoreni interval se zatvara i otvara novi. Perforiranje tehničkih otvora Je vršeno sa 10 metaka po metru, a ...
    ... metru 41 Dopunjava se radni fluid i cirkuliše se, idireknto dok se ne iščisti. Radi se probni prijem i propumpava 1 m* gela, a 2 m postaviti u predelu intervala. 7.9 GRAVEL PACK Izvađen je tubing i spušten je novi tubing sa operacionom gravel pack opremom i filterskom konstrukcijom. (slika 29) ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... agrotehničkih i meliorativnih mera u oplemenjivanju i obnovi poremećenog biodiverziteta ekosistema i unapređenja pejzažnih vrednosti geografskih predela i samog okoliša. Ključne reči: Površinska eksploatacija, PK ,, Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sređine ...

  • E-Connecting Balkan Languages

    Cvetana Krstev, Ranka Stanković, Duško Vitas, Svetla Koeva (2009)
    In this paper we present a versatile language processing tool that can be successfully used for many Balkan languages. This tool relies for its work on several sophisticated textual and lexical resources that were developed for most of Balkan languages. These resources are based on several de facto standards in natural language processing.
    Query expansion, e-dictionary, wordnet, proper name, aligned text
    ... eurent été chassés de l'Illinois. Između Omahe i Tihog okeana pruga prolazi kroz predeo u kome još ima Indijanaca i divljih zveri - prostranu zemlju koju su počeli naseljavati mormoni oko 1845. godine, kada su ih prognali iz ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... teren sa nadmorskim visinama od 230-973m. Područje opštine se karakteriše umereno kontinentalnom klimom sa elemen- tima subplaninske klime u višim predelima. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 770mm za referentni period 1981-2010. Istražno područje se odlikuje složenom geološkom građom u kojoj ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... силуцијумских угљокиселих вода (табела 1). 2.2. Распрострањење у свету и код нас Угљокиселе воде су бројне у свету и јављају се како у пределима копна тако и у пределима подводних хидрогеолошких структура. То је специфичан водни ресурс са доминантним садржајем угљендиоксида у гасном саставу. По правилу ...
    ... садржаја угљендиоксида не постоји уочљива зависност (сликa 64). Запажа се да су максимални садржаји овог гаса изражени у пределу вредности Eh ±100 mV, односно у пределу прелазних оксидационо – редукционих услова. 98 Слика 64. Дијаграм зависности оксидационо – редукционог потенцијала ...
    ... Ове воде, на територији Русије јављају се и у подручју активног вулканизма на Камчатки и Курилским острвима. Распрострањење угљокиселих вода у пределима континената и океана везано је за одређене регионалне структурно-геолошке јединице. У Европи, издвојена су подручја распрострањења угљокиселих ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... терена. Подручје је тектонски релативно „мирно” у односу на његов северни наставак у пределу Власине. Шкриљци се одликују хомоклиналним падом на великој дужини. Ретко су плисирани. Секундарни набори у овом пределу су веома ретки и обично благи, а у фелдспатизованим шкриљцима ретко се јављају стиснути ...
    ... којима се често појављују хлорит и серицит. Ове стене местимично имају реликтну псефитску структуру, па чине прелазе у метапешчаре са апатитом. У пределима Караманице контакт је добрим делом тектонски и замаскиран је пробојима еруптива. Серија Лисине је откривена на периферији брахиантиклинале Црноок ...
    ... албитизацији. Порфиробласти албита су дужине до 1 cm. Посебна одлика ових стена је местимична амфиболизација. Део лисинске серије локализован у пределу Радовнице није могао бити одвојен од серије Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... терена. Подручје је тектонски релативно „мирно” у односу на његов северни наставак у пределу Власине. Шкриљци се одликују хомоклиналним падом на великој дужини. Ретко су плисирани. Секундарни набори у овом пределу су веома ретки и обично благи, а у фелдспатизованим шкриљцима ретко се јављају стиснути ...
    ... којима се често појављују хлорит и серицит. Ове стене местимично имају реликтну псефитску структуру, па чине прелазе у метапешчаре са апатитом. У пределима Караманице контакт је добрим делом тектонски и замаскиран је пробојима еруптива. Серија Лисине је откривена на периферији брахиантиклинале Црноок ...
    ... албитизацији. Порфиробласти албита су дужине до 1 cm. Посебна одлика ових стена је местимична амфиболизација. Део лисинске серије локализован у пределу Радовнице није могао бити одвојен од серије Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе ...