Претрага

Упит dcterms_subject_txt:режим површинског тока

891 items

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... znatno povećava isparavanje padavina i utiče na smanjenje oticaja u stalne ili povremene površinske tokove. Ovaj klimatski parametar je od velikog značaja, budući da njegove karakteristike utiču na režim rečnih tokova. U Tabeli 2.4. i na slici 2.6. prikazane su vrednosti čestine pravaca i brzine vetra ...
    ... infiltracije nije ujednačen tokom cele godine. Najizraženiji je tokom jeseni (intenzivnije padavine), kao ı tokom proleća, kada pored atmosferskih padavina dolazi i do otapanja snega. Vršena su osmatranja klimatskih parametara, u cilju definisanja njihovog uticaja na režim karstnih izdanskih podzemnih ...
    ... atmosferskih padavina gubi u procesu evapotranspiracije, dok deo površinski otekne. Površinski tokovi su usmereni zavisno od nagiba terena, tako da teku ka lokalnom erozionom bazi, na suprotne strane od centralnog dela masiva. Ovi tokovi stižu do nižih karstnih terena, gde dolazi do velikih gubitaka ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... proticaj ovog vrela ne prelazi vrednosti 1500 1/s po rečima angažovanih osmatrača. Režim ovog vrela odslikavaju prolećni maksimumi ı dug recesioni period tokom letnjih meseci (slika 6.8.). Takođe, ı režim ovog vrela Je u dobroj saglasnosti sa režimom reke Crnice, odnosno “koe/ficijenti korelacije ...
    ... ke stanice Ćuprija. Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda tokom hidrološke godine. Na osnovu prethodno sprovedenih opita obeležavnjana na ponoru Nekuvodo i Brezovica, dokazana ...
    ... prate strme krečnjačke odseke na području Kučaja. Rečne terase (t-ti) rasprostiru se na dolinskim stranama uz tok reke Crnice, sedimenti više terase (t)) nalaze se na oko 20-40 m iznad toka, a relativna visina niže terase (ti) oko 5-15m. Rečne terase karakteriše smena sedimenata koja se sastoji ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... izdani, što dovodi do zabarivanja ı zamočvarivanja. Režim izdani je rezultat uslova u kojima se formiraju izdanske vode. Pre svega, uticaj su spoljašnjih faktora kao što su režim padavina i režim pvršinskih voda. Samim tim, promene nivoa površinskih voda sa određenim zakašnjenjem, pri tome što su amplitude ...
    ... vodene pare, formiranje magle, oblaka, izlučivanje taloga kao i na isparavanje. Režim relativne vlažnosti vazduha je prikazan u vidu unutargodišnje raspodele vlažnosti vazduha za period od 1961. do 2022. godine. U toku cele godine vazduh jJe umereno suv do umereno vlažan. Najviše vrednosti relativne ...
    ... akumulacije. Debljina pontijskih sedimenata iznosi oko 150 metara. KVARTAR DELUVIJUM-PROLUVIJUM (dpr) Nastali zajedničkim dejstvom površinskog spiranja i bujičnih tokova, oni predstavljaju tvorevine koje se dosta teško razlikuju kako od deluvijalnih tako i od proluvijalnih. Osnovni sastav deluvi ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... uja Kapcra Kapnaro – GankaHuja acrouHe CpOuje H MoryhHocrH BOJIOCHaOJlIeBaMba“, crp. 62 25 TIOBpIIHHCKOr TOKa. EoMx TpeOa pa3mMKoBaTH OJ HOHOPpHHITLA, KOJe HMajJy IIOBPIHHHCKH TOK, aJIH CaMO TIpH BeJIHKHM BOJTAMAa. Ha CynBoj mnaHHHH HeMa Behux nmehHHa. 3acTynJbeHe Cy yrJaBHOM JaMC, HOTKAHIMHHeC ...
    ... yjenHaueHa BHCHHa HajnaBHHa TOKOM CBHX cegaoHa 3a mepuoji o 1960. ronaHe. 3HauajHuje IIpoMeHe BHCHHC IHaj1aBHHa Ce yOuaBajy Ha craHHmaMa Be:na IIanaHKa (cMaEbbePbe TOKOM tipo:neha), I roroBati (cMabbebbe IajlaBHHa TOKOM tIpoiteha, jeceHH H 3HMe) H Jloba KopurHuna (rmoBehatba TOKOM 1IeT4). CmauHH monatm ...
    ... KapcTHe H3JaHH BPpIMIH Ce KpajeM 3HMC H TOKOM rponehHux Mecenu, y mepHo)UHMa OTamaMba CHe)KHOT HOKpHBaua. C npyre crpaHe, ycjte)n H3JUH3aMba HHBOa H 3acHhea, H3JlaH uecTO HHje y cTabby Jla arICOpOyJe CBE KOJIHUHHČ BOJIA, Ta JieO BOJIA IIOBpIIHHCKH OTHueC. TOKOM JIeTE-HX MeceLiH H3JTyuyJe Ce Mabbe IajaBHHa ...

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Korektivni proračun stabilnosti kosina sa izmerenim pomeranjima u toku eksploatacije na površinskim kopovima

    Nenad Vušović (1995)
    Proračun stabilnosti, eksploatacija, površinski kopovi

  • Хидродинамички прорачун заштите површинског копа лигнита Дрмно бунарима од подземних вода у току 2017. године

    Шубарановић Томислав, Стојићевић Зоран, Маринковић Љубиша, Илић Саша (2017)

  • Одређивање резерви нафтног лежишта „Х“ методом материјал баланса

    Александра Петровић (2024)
    Метода материјалног баланса је кључна техника у процени резерви нафте и гаса у лежиштима која омогућава системско прорачунавање доступних резерви. Циљ ове методе је да се прецизно израчунају количине флуида у лежишту на основу доступних PVT података, података о лежишту и производњи. Резултати примене методе материјалног баланса показују да је она ефикасна у пружању кавнтитативних процена, међутим њена тачност зависи од квалитета улазних података. Метода материјалног баланса пружа основу за процену резерви, али може бити подложна грешкама због непрецизности ...
    материјални баланс, прорачун, енергетски режим, притисак, аквифер
    ... CO(DTBepcKa cHMy;manuja 3a H3pauyHaBaM»c CTBapHOr IIOHamrasba. HIpHTHCKa TOKOM BpeMeHa rnoMohy jenHauuHHe MarepujazHor Oanmanca. Ha mujarpaMy (craKa 6.13) je npaka3aHa 3aBHCHOCT IIpHTHCKa H KyMyJ1aTHBHC IIpOH3BOJUbc Ha(DTe TOKOM BpeMeHa. 58 11 Pr od uc ti on (M Sm 3) Cu mu la ti ve ...
    ... pyrHM MeTOJaMAa IpOHcHe pesaepBH Ha(e u raca. Merojna MarepuHjazt OanaHca KopucTuH Ce KaJia IOCTOJe IoJarıı O IHNIpoH3BORMH (bpryHnma y C)KHIHTy TOKOM OJIpeDeHOr BpeMecHCKOr mHNepuoja. TIIpenwaHocT MerToce MarTepHjam OamaHca 3aBHCH OJL TauUHOCTH IIDHKyHJ5CHHMX noJarTaka H ojnroBapajyhe HHTepriperanuje ...
    ... JeoKHmTy H H3 Tora pasnora ce npenopyuyje THIpHMeHa CeKyHJlapHHX MeTOJIa Hckopurihema nexutnrTa. Tope HaBeJleHe KapaKTepHCTHKe KOJC CC jaBJbajy TOKOM IIDOH3BO/UbC JHC)KHIITA ca pex>XHMOM pacTBOpeHor raca ripHKa3aHe cy Ha cCJIHIIH 2.3. 800 400 400 s -| P & 600 _ 300 300 Š a :i = | š ...

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: Случај изворишта за водоснабдевање Друговца у Смедереву

    Милан Павличић (2024)
    У раду су приказани резултати истражних радова који су спроведени у периоду од 13.04.2018. до 31.05.2019, у циљу дефинисање режима и категоризације резерви подземних вода на изворишту за водоснабдевање Друговца у Смедереву. Бунарима ИЕБДР-1/93 и ИЕБД-1/2002 су каптирани песковити седименати неогене старости. У току режимских осматрања вршени су тестови црпења, осматрања нивоа подземних вода, режимa падавина као и квалитетa подземних вода. Утврђене су укупне резерве подземних вода у количини од 5,3 l/s. Хемијске анализе воде показују да је хидрохемијски ...
    режимска осматрања, тестови црпења, неогени седименти, хидрохемијски режим, извориште
    ... KapaKTepa TOKOM Me30O3OHKa OBH TCpeHH Cy BHMIC Hyra OMNM OOJMKOBAHH ripontecHMa yOHpahba. IIoueTKOoM mnajeoreHa noJa3u HO 3HauajHHX OporeHMHX HokpeTa KOJH Cy JUOHpHHeNmM KOMaaMby nocTojehMx (QOopMHM H HacTajaPby TEKTOHCKHX TIOTOJIHHa KOJEČ Cy TOKOM HeOTCHa HCIHyM-CHC BOJIOM. TOKOM JIOMber H Cpejuber ...
    ... MaKC 88 83 77 73 77 77 78 7” 80 8#4 85 88 77 Hajnehe Bpe/HocTH peJaTHBHe BJa)KHOCTH Ba3/lyXa perHcTpoBaHe Cy TOKOM XJIaJIHHJHX Mecenu (JIetteMOap—jaHyap), a HajMaMbe KpajeM tipoJteha H TOKOM JIČTHeT nepHo/ma (anmpHMJ—Maj), (raOema 2.3). HajBMmma npoceuHa BpeJHOCT peJaTHBHC BJIaJKHOCTH Bay3Jlyxa ...
    ... OyHapa Je 3,7 //s. KanrapaHu cy catojeBH TIecKa CHTHO3pHe H cpe)Ube3pHe rpaHyaanuje Ha XyOBHuH oJ 137 m. Ha JteBoj JIOJ1HHCKOJ CTpaHH, CeEBEPpHO OJI TOKa Pajpe, y ceny Bojta»b H30OyineH je 1988. cyOaprecku OyHap. KanruHpanu cy HeCKOBHTH CJIOJeEBH Ha JIyOHHuH OJL 252— 276 m. Huno Bojne nomneo ce Ha ...

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... konstantno hrani planiranom količinom rude, pri čemu se postiže maksimizacija novčanog toka u svakom periodu eksploatacije, pored završne konture površinskog kopa kao poslednje faze, definisane su još dve faze razvoja kopa u toku njegovog životnog veka, to su kopovi Konačan kop br. 25 Faza 2 kop br. 18 ...
    ... planiranom količinom rude, pri čemu se postiže maksimizacija novčanog toka u svakom periodu eksploatacije, pored završne konture površinskog kopa kao poslednje faze (kop broj 25), definisane su još dve faze razvoja kopa u toku njegovog životnog veka; to su kopovi broj 9 i 17, tabela 6.3 i slika 6 ...
    ... projekta zavisi od novčanog toka koji se generiše tokom životnog veka tog projekta. Ostvareni neto novčani tokovi tokom trajanja projekta u potpunosti su poznati samo nakon zatvaranja rudnika. Međutim, mere vrednosti koje se zasnivaju na procenama ostvarenih novčanih tokova u prošlosti, koriste se da ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... (M22) i sarmatskim sedimentima (M31). 16 Kvartarne tvorevine su predstavljene aluvijumom (al) koji je formiran duž toka Belog Timoka i drugih manjih površinskih tokova, zatim proluvijumom (pr) i rečnim terasama (t1, t2). Tektonske karakteristike basena. Tereni masiva Vrške Čuke posmatrano ...
    ... sanitarnih voda. Nakon tretmana, ove vode se puštaju u površinski tok reke Izgare (slika 277.). Na pogonu rudnika „Štavalj“, sanitarne vode zajedno sa otpadnim rudničkim vodama iz jame, puštaju se u površinski tok reke Knešnice. U toku 2013. godine, otpadne sanitarne vode oba rudnika ...
    ... Na ovaj način, površinski tokovi imaju svakako udeo u prihranjivanju pukotinske i karstne izdani, koje se nalaze u povlati ležišta uglja, što se odražava i na opštu ovodnjenost ležišta uglja. Južnim obodom bogovinskog basena protiče reka Crni Timok, tako da svi površinski tokovi koji su formirali ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... до најближег површинског тока Са дијаграма се види да око 57 % испитиваних напуштених рударских радова налази на растојању мањем од 100 m од површинског тока, а да је код чак 43 % удаљеност мања од 50 m. Један од разлога лоцирања рударских радова близу површинских токова може бити и у томе ...
    ... са смањењем раздаљине рудника и површинског тока, као и повећањем количине рудничких вода које истичу из напуштених радова. Ово је обрнуто пропорционално са протицајем потенцијално угроженог површинског тока. У недостатку података о протицајима за већину токова у близини рударских радова, количина ...
    ... на рачун падавина у току године још око 65 милијарди m3, од којих око 25 % одлази на отицај а остатак на евапотранспирацију. Укупан отицај са простора Србије је процењен на око 178,5 милијарди m3. Водоснабдевање становништва површинским водама се врши из „живог“ тока или из акумулација у ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... Slika 8.2.1. Šeme strujnica laminarnog (a) i turbulentnog (b) filtracionog toka [27, 21] 8.2.1. Laminarni režim filtracije Osnovni zakon laminarne filtracije PV postavio je Darsi (1856) tokom eksperimenta sa filtracijom vode kroz cilindar ispunjen uzorcima peska ...
    ... prihranjivanja još povoljniji, s obzirom da su sa svih strana okružene površinskim tokom. Izdani u deltama. Delte su prostrane i, u pogledu faktora formiranja, izuzetno kompleksne sedimentacione sredine, koje su pod uticajem: rečnog toka, vetra, morskih talasa, plime i oseke. Ime su dobile po karakterističnom ...
    ... karakter uzajamne hidrauličke veze se menja tokom godine. U periodu niskih rečnih vodostaja (Hmin), reke imaju ulogu prirodnog drena, pa se njihov (površinski) oticaj najvećim delom (ili u celosti) formira na račun dreniranja aluvijalne izdani, duž rečnog toka, odnosno, nivo PV je nagnut ka reci (slika ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... izračunate su 3 vrednosti NPV-a to su: > Nediskontovani novčani tok za najbolji slučaj (Best Case) > Diskontovani novčani tok za najbolji slučaj (Best Case) 89 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac > Diskontovani operativni tok za najgori slučaj (Horst Case) Rezultati optimizacije granice ...
    ... razvoja ucrtavaju se putevi i rampe do svake etaže koje služe za planiranje eksplatacije tokom godine (Dagdelen, 2001). Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac 3 OPTIMIZACIJA I FAZE RAZVOJA POVRŠINSKOG KOPA 3.1 Studije razvoja rudarskog projekta Pre samog početka planiranja i projektovanja ...
    ... 2015) 35 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac 3.7.1 Osnovni parametri ekonomskog blok modela Sadržaj korisne komponente u svakom bloku, predstavlja jedan od najvažnijih parametara i definisan je tokom izrade geološkog modela ležišta, odnosno tokom procene resursa. Sadržaj korisne ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... kišomernih stanica u delu sliva Crne Reke Crna Reka svojim tokom predstavlja juţnu i jugozapadnu granicu Suvodolskog neogenog ugljenog basena. Ona je glavni recipijent površinskih voda šire okoline ugljenog basena. Njeno korito je tokom 70–tih godina prošlog veka regulisano sa ciljem odvodnjavanja ...
    ... voda od 1.650.200 m 3 treba planirati mere odbrane od iznenadnih prodora voda u površinski kop. Slika 1.19. Hidrogram 100 - godišnjih velikih voda Suvodolske reke (Jovanov 2003) Od značajnijih površinskih tokova u slivu Crne Reke, u širem području leţišta uglja nalaze se: Prilepska reka (Qsrg=0 ...
    ... Prihranjivanje izdani je preteţno na račun infiltracije atmosferskih padavina, i površinskih voda manjih tokova koji protiču preko masiva. Dreniranje izdani vrši se preko izvora i isticanjem podzemnih voda u rečne tokove ili druge tipove izdani koje se nalaze na hipsometrijski niţem nivou. U slivu ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... odvodnjavanja koji će funkcionisati od otvaranja površinskog kopa pa do kraja eksploatacije. Dimenzionisanje odvodnjavanja na osnovu moniforinga tokom rada površinskog kopa Podrazumeva dimenzionisanje na osnovu rezultata iz prethodne faze i odvija se tokom životnog veka kopa. Ovaj pristup hidrogeološkog ...
    ... terena, geološki sastav, tektonika, stepen otkrivenosti i blizina vodenih tokova) i veštačke (tehnološki proces eksploatacije i način odvodnjavanja ležišta). Uspešna realizacija zaštite površinskog kopa od podzemnih i površinskih voda, pre svega, zavisi od stepena poznavanja prirodnih i veštačkih ...
    ... pravcem toka reke Dunav. Treći sistem raseda su rasedi koji svoju aktivnost nastavljaju i u Postmiocenskom periodu. Pružanje OVOg sistema raseda Je JI – SZ. Mezozojske sedimente i vulkanogeno sedimentne tvorevine izgrađuju veći deo posmatranog prostora. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima na izvorištu, direktno zavisan od vodostaja Save. Adresa autora: Bojan Hajdin, U ...
    ... infiltracija rečnih voda koja je ostva- rena dobrom hidrauličkom vezom između reke Save i peskovito-šljunkovitih naslaga. Režim eksploatacije podzemnih voda zavisan je od vodostaja Save tokom godine i od formiranja izvorišta, 1963. godine, do da- nas uspešno su ostvarivani zadaci obezbeđivanja potre- bnih ...
    ... kapacitet izvorišta tokom poslednjih petnaest godina opada, a razlozi za to su prirodni i veštački faktori. Jedan od razloga jeste visina vodostaja Save u posmatranom periodu, obzi- rom da su mogućnosti zahvatanja podzemne vode za- visni od prihranjivanja izdani površinskim vodama. Sa druge strane ...