Претрага

Упит dcterms_subject_txt:рудна жица 43

514 items

  • Приказ резултата истраживања рудне жице 43 на хоризонту -100 рудника ''Леце''

    Цветковић Марко (2024)
    Лежиште олова и цинка са пратећим златом и сребром интезивно се експлоатише од 1953. године. Експлоатација се промењивим интезитетом одвијала до 2001. године, када престаје због организационо-финансијских проблема. После приватизације рудника Концерн ''Фармаком-МБ'' из Шапца постаје власник рудника и покреће низ активности на санирању стања и обнављању производње. Од 2010. године поново почиње интезивна експлоатација и прерада руде. Повод за анализу и разраду теме ''Приказ резултата истраживаља рудне жице не хоризонту -100 у руднику Леце'' јесте израда овог завршног ...
    лежиште Леце, рудничка геологија, рудна жица 43, квалитет руде, истражни ходници
    ... 2024-10-16 12:18:45 Приказ резултата истраживања рудне жице 43 на хоризонту -100 рудника ''Леце'' Цветковић Марко Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Приказ резултата истраживања рудне жице 43 на хоризонту -100 рудника ''Леце'' | Цветковић Марко ...
    ... "py}iHoj :*xunu 43" (bopMupajy mno majty H npyx?Xabby peJ1aTHBHO uecTa couHBacTa 3aJle0JbaHa Ca BHCOKHM C4JIp;KajeM MeTajla. IIpoceuHa JIeOJbHHa OBHX COuHBa BapHpa oJ 1-6 Merapa. IIpoceuHa ne0OJbHHa "py/He e 43" je 1,7 erpa. IIope)i noMeHyTor »*xHuHor ano(DH3Hor py/}iHor Teza ("pyjlHe »xHme 43"), Ha OCHOBHOM ...
    ... OKBHpy P3K-43 cy paamnauuru H o o0uMy H no BezmuHHH. HHTeaHrTeT pynapckux pajioBa ce OHTHo rnoBehao y moceJnbHx 10 rojaHa, Te je lOMeHyTa py}iHa cTpyKTypa HcTpaxKcHa Ha ucTHpH XOpH3OHTa H3MecIDy KojHx Cy paljeHH TIOJeTa;KHH XOJUHHIUH Ca BHCHHCKOM pa3JIMKOM OJL OKO 10 M. IIo npyxxapy PJK-43 py)}apcKHMM ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... изабраних рудних жица хидротермалног система Чукару Пеки. У ранијем периоду нису вршена и на њима је фокус доктората.  Депоновање рудних минерала: Закључци су изведене на основу опсежних микроскопских испитивања рудних парагенеза. Утврђен је редослед депоновања рудних минерала у рудним жицама и ...
    ... Вертикални интервал у коме је депонована рудна минерализација је већи од 1,5 km. На основу проучавања рудних парагенеза, утврђен је следећи редослед депоновања рудних минерала, односно минерални састав жица у порфирском стадијуму: 1) Кварцне жице типа А без рудних минерала; 2) Кварцне жице типа Б са ...
    ... минералима из рудних жица горње високосулфидационе, масивно- сулфидне зоне лежишта Чукару Пеки. Анализирани су садржаји више елемената (Ni, Co, Pb, Au, Ag, Mn, Sb, Ge) у пириту из различитих генерација жица (рy1 пирит, рy-en жице, рy-cov жице), маркаситу и арсенопириту из маркаситских жица и енаргиту ...

  • Proučavanje mogućnosti primene podetažne metode sa sukcesivnim zasipavanjem pri eksploataciji magnezitskih žica

    Miloš Čolović (1998)
    Podetažne metode, sukcesivna zasipavanja, magnezitska žica, eksploatacija

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... propuštena svetlost. Slika 43. Uzorak BR-JM-6. Pojava epidota u karbonatnom matriksu, uvećanje 10x, odbijena svetlost. 47 Slika 44. Uzorak BR-JM-6. Karbonatna žica kroz osnovnu masu, uvećanje 10x, propuštena svetlost. Slika 45. Uzorak BR-JM-6. Karbonatna žica kroz osnovnu masu, uvećanje 10x ...
    ... r:alaćid Lista rudnih polja i ležišta I Rudni rejon Majdanpek l-+ Tilva Toma rudno polje 5. Biger potok-Ujevac ležišle l-2 Majdanpek rudno polje 9. Majdanpek-Tenka ležište {· |-3 Vlaole Jasikovo rudno polje w |j4900- 19. Durlan potok ležište 20. Čoka Marin ležišta II Rudni rejon Bor ...
    ... Veliki th/el] rudno polje |g8 37. Veliki Krivelj ležište li-3 Bor rudno polje 38. Bor ležište - hidrotermalni sistem li-4 Breslovac rudno polje 41. Čukaru Peki ležište - hidrotermalni sistem jaB?70 li-5 Metovnica - grupa pojava III Crni Vrh rudno rejon III-1 Crni Vrh rudno polje 34. Kuruga ...

  • Tehno-ekonomski model izbora optimalne metode podzemne eksploatacije magnezitskih žica "Magnohrom" -Kraljevo

    Miloš Čolović (2001)
    Tehno,ekonomski model, podzemna eksploatacija, magnezit, Kraljevo

  • Prilog proučavanju mogućnosti produženja upotrebe izvoznih užadi kontrolom stanja svih žica u užetu elektromagnetnim merenjima

    Mihajlo Jović (1983)
     Izvozna užad, elektromagnetna merenja

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... pločastih rudnih tela. U klasi hidrotermalnih ležišta epitermalnog tipa dominiraju rudne žice. Poznata su u dva osnovna vida – kao kvarcno-brečaste zone i kao kvarcne (ahatne) žice. Osim rudnih žica, u kvarcno-brečastim zonama nalaze se i rudna tela oblika sočiva. Hidrotermalne rudne žice su ...
    ... Gaj-Lazine, Ždraljevići) i tipičnih žičnih rudnih tela kod kojih nije jako izraženo naknadno razlamanje već dolazi do formiranih relativno neporemećenih žičnih rudnih tela (Mehane II). U nalazištu Mehane II jasno je izražena granica između ahatnih žica i matične stenske mase. Kod nalazišta vezanih ...
    ... obliku rudnih tela i njihovoj veličini. Epitermalna hidrotermalna nalazišta žičnih ahata, bilo kvarcno-brečaste zone (Rasovača) ili pravilna žična rudna tela (Mehane II), vezana su za razlomne zone izraženog longitudinalnog pravca pružanja i značajnog prostiranja po dubini. Debljina žica je i do ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... dvostrano polirani preparati debljine 100-150 mikrona (videti sliku 8b). Merenja su urađena na mineralima kvarca, asociranim sa rudnim mineralima koji prožimaju stene u vidu žica debljine do maksimalno 5 centimetara. Takođe, vršena su merenja temperatura homogenizacije fluidnih inkluzija u zrnima granata ...
    ... kvarcna žica visokoT 330A/18 249 107.9 -4.9 397 7.73 Kvarc Orudnjena kvarcna žica visokoT 330A/18 249 107.9 -4.8 396 7.59 Kvarc Orudnjena kvarcna žica visokoT 330A/18 293 289.4 -6.1 398 9.34 Kvarc Orudnjena kvarcna žica visokoT 330A/18 293 289.4 -6.1 399 9.34 Kvarc Orudnjena kvarcna žica visokoT ...
    ... kvarcna žica visokoT 330A/18 293 289.4 -5.9 398 9.08 Kvarc Orudnjena kvarcna žica visokoT 330A/18 293 289.4 -6.2 234 9.21 Kvarc Orudnjena kvarcna žica NižeT 330A/18 293 289.4 -6.3 228 9.47 Kvarc Orudnjena kvarcna žica NižeT 330A/18 293 289.4 -6.2 238 9.60 Kvarc Orudnjena kvarcna žica NižeT ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... a zrna kvarca su ispucala, prozračna, nepravilnih oblika. Slika 4.5-5: Kvarc-turmalinska (A) i kvarc-feldspat-piritska žica (B). Slika 4.5-6: Aplitska žica. Prisutne su i žice izgrađene od bojenih minerala i epidota, sa elementima pada 150/68; od kvarca i epidota, vidljive dužine ...
    ... kao i subhorizontalne žice sitnozrnog turmalina, debljine do nekoliko cm. Oko ovih žica se ponegde zapažaju piritske impregnacije. Stenska masa je intenzivnije prožeta epidotom i piritom oko turmalinskih žica. Oko pojedinih pukotina je došlo do limonitizacije bojenih minerala i zamućivanja feldspata ...
    ... Aplitska žica. Struktura im je holokristalasto porfirska sa krupnozrnom osnovnom masom. Diašistne stene, naročito pegmatiti, retke su i neznatne debljine. Apliti su izgrađeni od kvarca, alkalnih feldspata, plagioklasa (albiklasa) i muskovita. Vrlo su sitnozrni (sl. 4.9-3). Debljina žica varira ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... a zrna kvarca su ispucala, prozračna, nepravilnih oblika. Slika 4.5-5: Kvarc-turmalinska (A) i kvarc-feldspat-piritska žica (B). Slika 4.5-6: Aplitska žica. Prisutne su i žice izgrađene od bojenih minerala i epidota, sa elementima pada 150/68; od kvarca i epidota, vidljive dužine ...
    ... kao i subhorizontalne žice sitnozrnog turmalina, debljine do nekoliko cm. Oko ovih žica se ponegde zapažaju piritske impregnacije. Stenska masa je intenzivnije prožeta epidotom i piritom oko turmalinskih žica. Oko pojedinih pukotina je došlo do limonitizacije bojenih minerala i zamućivanja feldspata ...
    ... Aplitska žica. Struktura im je holokristalasto porfirska sa krupnozrnom osnovnom masom. Diašistne stene, naročito pegmatiti, retke su i neznatne debljine. Apliti su izgrađeni od kvarca, alkalnih feldspata, plagioklasa (albiklasa) i muskovita. Vrlo su sitnozrni (sl. 4.9-3). Debljina žica varira ...

  • Prognoziranje rudnih ležišta u rudnom rejonu istočne Makedonije

    Katarina Romić (1982)
    Rudna ležišta, Makedonija

  • Doprinos otkopavanju sigurnosnih rudnih ploča rudnika Trepča" - Stari Trg u uslovima neposredno podzasipom"

    Milenko Cupara (1978)
    Rudne ploče, Treča

  • Kontrolni faktori razmeštaja rudnih tela u okviru borskog rudišta

    Vukašin Mišković (1979)
    Rudna tela, Bor

  • Karakteristike rudnih minerala područja Veluče

    Saša Krstić (1993)
    Rudni minerali, Veluča

  • Metalogenija rudne zone Mitrašinci- Istočna Makedonija

    Orce Spasovski (1993)
    Metalogenija, rudna zona, Makedonija

  • Metalogenija rudne zone Tajmište-Zapadna Makedonija

    Dragi Smiljkov (1994)
    Metalogenija, rudna zona, Makedonija

  • Prognoziranje rudnih ležišta u južnom reviru Blagojevog kamena

    Rajko Kondžulović (1992)
    Rudna ležišta, prognoziranje, Blagojev kamen

  • Izvori rudnih komponenti hidrotermalnih ležišta(uporedna analiza genetskih modela na primeru ležišta Zletovo)

    Novak Blečić (1983)
    Hidrotermalna ležišta, rudne komponente, Zletovo

  • Doprinos efektivnosti otkopavanja sigurnosnih stubova za uslove rudnog tela G" u Boru sa stanovišta mehanike stena i savremenog trenda razvoja metode otkopavanja"

    Jovan Mihajlović (1972)
    Sigurnosni stubovi, G" rudno telo, Bor"

  • Tehničko-ekonomska analiza opravdanosti otvaranja rudnog tela Borska reka" OOUR Jame BOR"

    Dragan Nenadić (1981)
    Otvaranje rudnog tela, ekonomska analiza, Bor