Претрага

Упит dcterms_subject_txt:угљокиселе воде

545 items

  • Korišćenje i zaštita ugljokiselih voda Vrnjačke banje

    Suzana Terzić (2009)
    Ugljokisele vode, Vrnjačka Banja, korišćenje, zaštita.

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселих вода зависе од концентрације раствореног угљендиоксида. Минимална количина угљендиоксида, која одређује припадност подземних вода угљокиселим је 250 mg/l. Доминација угљендиоксида у овим водама прелази 80 %. Када су у питању балнеолошке потребе, угљокиселе минералне воде се деле на 3 ...
    ... х вода се одвија дуж тектонски ослабљених зона које су маркиране угљокиселим водама. Дренирање угљокиселих вода одвија се преко извора и бунара мале издашности, до 0,2 l/s. Њихова укупна издашност са самоизливом не прелази 1,0 l/s. Бунари су у целини бушени кроз шкриљце. Угљокиселе воде се дренирају ...
    ... у угљокиселим водама Србије 5.2. Главне компоненте Главне компоненте (макрокомпоненте) одређују како хемијски тип угљокиселих минералних вода тако и главна својства, и чине основни део њиховог минералног састава. На територији Србије маломинерализоване воде су угљокиселе воде Читлука (0,49 ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. MARINKOVIĆ (2014)
    Litosfera Srbije; Ugljokisele vode; Geneza; Supstrati; Rejoni; Hidrogeološke strukture; Dubina zaleganja; Geološki uslovi; Tipovi; Potencijal

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... KORIŠĆENJU PODZEMNIH VODA ZA VODOSNABDEVANJE Udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je sličan onom u većini evropskih zemalja i iznosi oko 80%. Površinske vode se koriste u značajnoj meri u južnom delu Srbije, koji je siromašan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktično jedini izvor ...
    ... podzemnih voda. Ovo se posebno odnosi na aluvijalne izdani, čiji kvalitet zavisi od kvaliteta rečne vode, i koje se nalaze neretko u urbanim zonama, zonama intenzivne poljoprivredne i industrijske aktivnosti, kao i u blizini saobraćajnica. Održavanje izvorišta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstojećem ...
    ... 27) 67 4. PODZEMNE VODE I ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI Zakonodavstvo vezano za podzemne vode u Srbiji sastoji se od nekoliko delova, koji se uglavnom bave pitanjem kvaliteta i zaštite podzemnih voda kao dela životne sredine i vodnog ciklusa. Ovi dokumenti su: Zakon o vodama (Sl. glasnik RS 30/10) ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvažniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovo enju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zaštitu izvorišta podzemnih voda, održavanje i unapre enje ih izvorišta, kao i razvoj novih (Dimki et al. 2011). Zakon ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvazniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zastitu. izvori8ta podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimki¢ et al. 2011). Zakon ...
    ... Razvoj izvorišta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje em periodu mora biti uskla eno sa održivim koriš enjem podzemnih voda kao strateškog prirodnog resursa. Jedan od najzna ajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovljivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). NajvaZniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na za&stitu izvorista podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimkié et al. 2011). Zakon ...
    ... Razvoj izvoriSta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje¢em periodu mora biti uskladeno sa odrzivim koriSéenjem podzemnih voda kao strateSkog prirodnog resursa. Jedan od najznaéajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...
    ... oko 75%. PovrSinske vode se koriste u znacajnoj meri u juznom delu Srbije, koji je siromaSan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktiéno jedini izvor vodosnabdevanja za centralnu Srbiju i Vojvodinu. Na osnovu Vodoprivredne osnove Srbije, ukupno se zahvata oko 23 m*/s podzemnih voda (Tabela 1). Tabela ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... termalnim vodama, ali se takođe uočava reakcija voda-stena i u ponorskim vodama. Na slici 8.5. prikazan je hidrohemijski sastav svih voda, koji je uslovljen reakcijom vode i stene. Hemijski sastav većeg broja ponora uslovljen je reakcijom voda-stena. Ukupne rastvorene materije (TDS) vode na ponorima ...
    ... Doktorska disertacija 152 vodama dolazi rezultatom mešanja voda različitih vodonosnih horizonata i podzemnih voda sa infiltriranim atmosferskim ili površinskim vodama. Intenzitet dejstva vode sa mineralima zavisi od kiselo-baznih uslova, brzine kretanja vode, sastava i strukturnih osobenosti ...
    ... HCO3 grupi voda, sa oko 80% sadržaja Ca2+ i HCO3 - u jonskom sastavu, što je upravo slučaj i sa vodama ponora, s tim što se u izvorskim vodama javlja i nešto veći sadržaj sulfata SO4 2-. Termalne vode pokazuju nešto drugačiji hidrohemijski sastav voda, pa tako subtermalne i termalne vode pripadaju ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 109 ...
    ... režimska osmatranja nivoa podzemnih voda, količina crpne vode i redovnu kontrolu kvaliteta podzemne vode. Sirovu podzemnu vodu sa izvorišta karakterišu povišeni sadržaji gvožđa, amonijaka i arsena. Na izvorištu instaliran je savremeni pogon za preradu i filtraciju vode (sistem «Culligan» - Italija) ...
    ... u skladu sa održivim korišćenjem voda. Značaj i uloga podzemnih voda u Srbiji proizilaze iz činjenice da se preko 70% stanovništva vodom za piće snabdeva iskorišćavanjem ovog resursa. U svim propisima Evropske unije se uređuje oblast voda, podzemne vode namenjene su primarno za vodosnabdevanje ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve podzemnih voda i istražene mogućnosti obezbeđenja dopunskih količina podzemnih voda na postojećem izvorištu. Utvrđeno je da najveće probleme u vodosnabdevanju predstavlja velika potrošnja vode u gradu, usled neracionalnog ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... to jest, za ugljokisele mineralne vode u oblastima mladog magmatizma i za azotne termomineralne vode. Takođe je konstatovano da se minimalni sadržaji ovog esencijalnog mikroelementa javljaju kod onih pojava mineralnih voda kod kojih dominira drugi faktor, tj. u Ca-Mg-HCO3 vodama. Visoke koncentracije ...
    ... različitim prirodnim vodama (modifikovano prema: Солодов, Балашов и Кременецкий 1980). Vode Li (mg/l) Okeani 0,17‒0,20 Reke 0,0004‒0,4 Jezera 0,01‒100 Ugljokisele vode 0,1‒100 Termalne vode 0,1‒60 Vode arteskih basena 0,1‒700 Medijana koncentracije litijuma u flaširanim vodama koje se proizvode ...
    ... vrednosti podzemnih voda (Солодов, Балашов и Кременецкий 1980, Крайнов 1973, Перельман 1972). Ugljokisele termalne vode u oblastima kvartarnog magmatizma i u zonama neotektonskih pokreta odlikuju se intenzivnom migracijom litijuma. Maksimalne koncentracije litijuma u ovim vodama dostižu i po nekoliko ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... potapaju u vodu tako da samo polovina visine uzoraka bude u vodi (sl. 2.75). Nakon sat vremena, dodajemo Još vode, toliko da ona sada pokriva % visine uzoraka. Posle još sat vremena, dodajemo jJoš malo vode, kako bi uzorci potpuno bili pod vodom. Slika 2.15 — Uzorci do pola potopljeni u vodi Zatim ...
    ... merenja, upijanje vode možemo lako izračunati korišćenjem formule: 23 ms_md 100 (5) Ab – upijanje vode pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa u potpunosti zasićenog uzorka vodom (p); mua — masa suvog uzorka (g). 2.3.5. Kapilarno upijanje vode Kapilarno upijanje vode uzoraka je izmereno ...
    ... uklonile kapljice vode sa njihove površine. Nakon prvog merenja uzorci se vraćaju u vodu na još 24 sata, pa se postupak merenja ponavlja — m-. Posle drugog merenja uzorci se opet potapaju u vodu na jJoš 24 sata ı ceo postupak se ponavlja sve dok uzorci ne dostignu potpuno zasićenje vodom — ms. Po završetku ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... od 3,6 do 3,8. Mreža daljinskog grejanja ima temperaturu vode u napojnom vodu 82°C. Temperatura povratne vode iz sistema daljinskog grejanja je oko 40°C. Minimalna temperatura otpadne vode iz postrojenja za prečišćavanje otpadne vode je 4°C, a maksimalna 18°C. Da bi se balansiralo oscilovanje ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... vazduhu nastaje isparavanjem vode sa površine mora, okeana i kopna. 3.2. POVRŠINSKE VODE Na površini Zemlje, voda se javlja u čvrstom i tečnom stanju, u: morima, okeanima, jezerima, rekama, lednicima i veštačkim vodo-akumulacijama. Najveći deo površinskih voda čine slane vode 15 O s n o v i h ...
    ... Kada se u sud sa vodom spusti tanka staklena cevčica, u njoj će se voda izdići do neke visine, usled molekularnog privlačenja vode i stakla, kao i dejstva površinskog napona, pri čemu, pod uticajem kvašenja, površina vode u cevi dobija oblik meniska (slika 7.2.1). Podizanje vode iznad slobodnog nivoa ...
    ... 1 - čestica stene; 2 - molekul vode u vidu pare; 3 - čestica sa nepotpunom higroskopnošću; 4 - čestica sa higroskopnom (a), opnenom (b), i gravitacionom (c) vodom; 5 - čestice sa adsorbcionom (a), opnenom (b), i kapilarno-kontaktnom (c) vodom; 6 - infiltrirajuća voda; 7 - konture izravnanja debljine ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... kalcijumovih i magnezijumovih Jona u vodi i izražava se u ppm (delovima na milion) kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...
    ... 2C! — NaZe i -Mg* +2CLE 3. REMEDIJACIJA VODE PRIRODNIM ZEOLITIMA Izuzetno brz rast svetske populacije ı veoma dobro razvijene industrije odrazio se i u značajnom porastu i potrošnje sveže vode i proizvodnje otpadnih voda. Potražnja za slatkom vodom je već premašila ponudu, a trenutno je sve ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... MINERALNE UGLJOKISELE VODE Hidrogeološkim istraţivanjima u juţnom i jugoistočnom deo Pelagonijske kotline, potvrĎeno je prisustvo pojava mineralnih voda i gasa ugljen-dioksida (CO2). Ugljokisele vode i pojave gasa ugljen dioksida javljaju se u okviru svih nivoa izdanskih voda i ove pojave ...
    ... kalcijum i natrijum. Sa dubinom se povećava mineralizacija podzemnih voda, pa one u pojedinim delovima ugljenog basena prelaze u mineralne ugljokisele vode sa visokim koncentracijama gasa CO2. Kao takve ove podzemne vode primenom odreĎenog tretmana mogu se koristiti za flaširanje, što je već ...
    ... hemijskom sastavu podzemne vode u neogenom kompleksu su preteţno hidrokarbonatne klase natrijumske, kalcijumske ili magnezijumske grupe. U pojedinim delovima basena sreću se tipične mineralne ugljokisele vode sa visokim sadrţajima gasa CO2. U formiranju rudničkih voda u postojećim rudarskim radovima ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Za razliku od površinskih voda, rudničkle vode koje se formiraju u rudarskim radovima, imaju znatno složeniji hemijski sastav. Radi se zapravo o vodama sa visokom mineralizacijom i to od 2074 – 2560 mg/L. U hemijskom sastavu, utvrđeno je da su rudničke vode koje se u ON-1 javljaju iz starih ...
    ... rudničkih voda iz uglja (Poglavlje 3.4.4.). Hloridne rudničke vode, posebno su karakteristične za eksploataciono polje uglja „Osojno” u lubničkom basenu. Sadržaj jona hlorida (Cl-) u ovim rudničkim vodama, konstatovan je od 664,8 mg/L. Kod ostalih ležišta uglja, ovaj jon u rudničkim vodama retko ...
    ... otpadnih rudničkih voda rudnika „Tadenje“ od 55 mg/l. Rudničke vode su tokom jula 2013. god., ispuštane u reku Radušu. Sličan primer je i sa rudnikom „Lubnica“, gde su suspendovane materije u rudničkim vodama dostizale vrednost od 56,4 mg/l, uz napomenu da se ove otpadne vode zbog jako male količine ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... predstavljaju pukotinsku izdan sa ugljokiselim vodama (Stojković 2013) (Slika 3.9). Marinković (2013) celo područje obodne zone Panonskog basena izdvaja linijskom strukturom, koja markira ugljokisele vode. 39 Pored navedenih pojava podzemnih voda (čiji postanak se dovodi u vezu sa granitoidnim ...
    ... odlikuje pH vrednošću iznad izdvojenog graničnog skora od 7.05. Manji broj pojava podzemnih voda se odlikuje pH vrednošću nižom od 7.05 i sadrži povišene koncentracije urana. U pitanju su ugljokisele vode koje se javljaju u kruševačkom tercijarnom basenu, obodnoj zoni Panonskog basena (granitoidu ...
    ... uslovi kada su zastupljeni HS- i H2S0. Uran je u podzemnim vodama sa pozitivnim Eh vrednostima razmatran kao U6+, osim u izuzetno redukcionim vodama, gde je U4+ podrazumevani oblik urana u vodi, dok je Th je u svim uzorcima podzemnih voda unošen kao Th4+. Određivanje jonske sile. Analitičkim ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... bez vode ostaje veliki broj gradova i naselja koji se iz sistema snabdeva. Centralizovanje sistema vodo- snabdevanja i ranije je isticano kao nedostatak rešenja otvaranja ovog izvorišta pored Dunava, jer je u pitanju međunarodna reka zbog čega ne možemo imati kon- trolu u pogledu kvaliteta vode na ...
    ... reke koristi između 90-132 m3/s vode, a izgradnjom dva nova reaktora, pri radu svih šest reaktora potrošnja će iznositi 232 m3/s vode. Sistem se sastoji od primarnog (hlađenje reaktora) i sekundarnog kruga u kojem se voda pretvara u vodenu paru za pogon turbina koje proizvode električnu ene- rgiju ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... serpentinita, harcburgita i gabrova odvija se na račun infiltracije voda od atmosferskih taloga i površinskih voda tamo gde ove stenske mase isklinjavaju na površinu terena (Goč planina) (Živanović, 2012). Ugljokisele mineralne vode izvorišta „Јеzero“ formiraju se u geološkoj sredini mermera i škriljaca ...
    ... mineralnih voda na osnovu vrednosti temperature i pH vrednosti (Dragišić & Živanović, 2014), pojava mineralnih voda u Obrenovačkoj Banji pripada toplim (subtermalnim) vodama, dok mineralne vode Velike Vrbnice, Lomnice, Slankamen Banje i Torde pripadaju hladnim vodama. Slabo kiselim mineralnim vodama pripada ...
    ... bakterija u uzorku vode. Promene vrednosti HPC-a ukazuju na moguće pogoršanje kvaliteta vode, odnosno u slučaju „tretiranih” voda na problem u vezi sa tretmanom obrade ili ukazuju na kvalitet samog izvora vode (Verhille, 2013). Koncentracija heterofnih bakterija u pijaćim vodama može biti u rasponu ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... mogućnost mešanja voda ovih vrela, sa vodama drugih karstnih vrela. Sadržaj mikrokomponenti ı makrokomponenti je u granicama MDK, vode su malomineralizovane, što potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac ...
    ... dužine kontakta vode sa stenskom masom. Za tačno definisanje srednjeg vremena zadržavanja voda, neophodno je izvršiti ciklus mesečnih uzorkovanja podzemnih voda u periodu od najmanje Jedne godine, kako bi se definisale varijacije sadržaja stabilnih izotopa !TO i ?H u podzemnim vodama i pratile njihove ...