Претрага

Упит dcterms_subject_txt:хидрауличка веза површинских и подземних вода

3538 items

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... riverbed filtration, RBF) koristi povoljnost postojanja hidrauličke veze između površinskih i podzemnih voda. Zahvatanje podzemnih voda nizom bunara rezultira sniženjem nivoa izdani duž obale reke i nastankom manje ili veće razlike između nivoa u izdani i nivoa u reci (Fox & Durnford, 2003; Salehin et al ...
    ... račun razlike nivoa vode u reci i nivoa podzemnih voda neposredno ispod njenog korita, dok intenzitet prihranjivanja zavisi od debljine i filtracionih karakteristika sedimenata istaloženih na dnu korita reke. O graničnom uslovu za hidraulički realnu simulaciju drenova („dren“) i njegovoj analogiji ...
    ... intenzitet doticaja podzemnih voda. U pitanju su debljina prifilterske zone i njene filtracione karakteristike. Od ovih parametara zavisi propusnost prifilterske zone drenova, tj. hidraulička funkcionalnost ili sposobnost drenova da zahvataju podzemne vode sa manjim ili većim hidrauličkim otporima, promenljivim ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... године (2011./2012. година). Хидрауличка веза реке и издани битан је предуслов за попуњавање резерви подземних вода. Антропогени фактори могу ову везу значајно да наруше и тиме изазову промене природних услова. Један од фактора који доприноси смањењу хидрауличке везе представља продубљење речног корита ...
    ... изградње хидроелектране „Ђердап I“ , Дунав је представљао ерозиони базис површинских и подземних вода јужног Баната. Изградњом дренажног система, каналска мрежа и самоизливни бунари преузимају улогу у регулисању режима подземних вода. Прва издан и даље остаје у хидрауличком контакту са реком која ...
    ... а. Најчешће су ове воде у хидрауличкој вези са речним током, тако да у периоду високих вода река храни издан и обрнуто у периоду хидролошког минимума, издан доприноси речном протицају. Филтрирањем и кретањем кроз порозну средину на путу од реке до водозахвата, подземне воде су у контакту са ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... osnovne šeme uzajamne veze izdani i površinskih voda u kontinentalnim oblastima su...? 5/ Objasniti sezonsku promenljivost hidrauličke veze reka-izdan u uslovima umerene i vlažne klime. 6/ Koje dve posledice može da ima hidraulička veza površinske-podzemne vode, koja se ostvaruje u primorju ? ...
    ... - smer kretanja vode 13.2. ODNOS IZDANI I POVRŠINSKIH VODA U PRIMORJU Hidraulička veza koja se ostvaruje između morske vode i izdani u priobalju može da ima dve posledice: 1- zaslanjivanje malomineralizovanih izdanskih voda zbog prodora (intruzije) morske vode u priobalje i 2- „zaslađivanje“ ...
    ... izdan”); b – nema direktne hidrauličke veze 109 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Kod duboko usečenih rečnih korita, može da se ostvari i veza između površinskih i voda arteske izdani (slika 13.1.4). Slika 13.1.4. Šeme hidrauličke veze površinskih voda i arteske izdani [17-delimično ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Prihranjivanje podzemnih voda vrši se prvenstveno infiltracijom površinskih voda. IzmeĎu podzemnih i površinskih voda postoji hidraulička veza (slika 2.1). Koeficijent korelacije izmeĎu nivoa podzemnih voda i vodostaja iznosi 0,67 što ukazuje na dobru hidrauličku vezu (slika 2.2). Slika ...
    ... infiltracije površinskih voda iz Suvodolske akumulacije i deo doticaja vode iz podinske izdani. IzmeĎu prve meĎuslojne izdan (MI1) i podinske izdani (PI) na širem području postoji dobra hidraulička veza (slike 3.13 i 3.14). Slika 3.13. Korelaciona zavisnost između nivoa podzemnih voda prve međuslojne ...
    ... biti i na račun doticaja podzemnih voda sa podinskih izdani (PI), što je potvrĎeno korelacijom nivoa podzemnih voda krovinske i podinske izdani - r = 0,21- 0,98, što ukazuje na slabu veza do veoma čvrstu vezu (slika 3.41 i 3.42). Dreniranje podzemnih voda ove izdani je preko bušotina i bunara ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... преласком на подземне методе експлоатације. Површински и подземни радови, када су у хидрауличкој вези заједно утичу на природне правце кретања и на режим и биланс подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и реке и инфилтрацијом ...
    ... појмови као што су „статус воде“ у односу на хемијске и биолошке показатеље и „водно тело“ површинских или подземних вода. На простору Србије издвајање водних тела површинских и подземних вода извршено је на основу Правилника о утврђивању водних тела површинских и подземних вода („Сл. Гласник РС“, бр ...
    ... следећем:  површинске и подземне воде представљају ресурсе од виталног значаја за живот и здравље људи, као и базу за правилан развој и функционисање екосистема,  негативан је најдуготрајнији и у највећој мери се огледа у погоршању квалитета површинских и подземних вода у зони и низводно од ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... uslovljen režimom reka. Dobra hidraulička veza sa površinskim vodama može uticati na kvalitet aluvijalnih voda. Najveće aluvijalne izdani čije se vode eksploatišu nalaze se duž velikih reka, kao što su Dunav, Sava (slike 3 i 4) i donji delovi sliva Drine i Velike Morave. Iako postoje mogućnosti za primenu ...
    ... prečišćavanja vode smanje koncentracije zagađivača (slika 23). 4. PODZEMNE VODE I ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJJI Zakonodavstvo vezano za podzemne vode u Srbiji sastoji se od nekoliko delova, koji se uglavnom bave pitanjem kvaliteta i zaStite podzemnih voda kao dela Zivotne sredine i vodnog ciklusa ...
    ... period 1981-1993.god. (lit. 27) 67 4. PODZEMNE VODE I ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI Zakonodavstvo vezano za podzemne vode u Srbiji sastoji se od nekoliko delova, koji se uglavnom bave pitanjem kvaliteta i zaštite podzemnih voda kao dela životne sredine i vodnog ciklusa. Ovi dokumenti su: Zakon o ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... hidrohemijskih analiza površinskih (ponorskih) i podzemnih voda, koji uključuju fizičko-hemijske parametre, jonski i izotopski sastav vode, ukazali su na njihovu vezu, međutim, ukazali su i da se primarno prihranjivanje karstne izdani ne vrši koncentričnim poniranjem površinskih voda u ponore, već da ...
    ... izotopa u δ18O i δD u vodama Krupajskih pojava ukazuje na uticaj padavina i veze površinskih i podzemnih voda (slika 7.50.), izuzev uzoraka termalnih Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 278 voda koje padaju ispod LIML, ukazujući na dug boravak vode u podzemlju i slabu vezu sa atmosferskim ...
    ... subtermalnih i termalnih pojava na Kučajsko-beljaničkom masivu. Veza voda na izvoru Crnice sa ponorom Nekudovo je dokazana (poglavlje 4.6), pa će se iz tog razloga, paralelno sa vodama na vrelu i u bušotini, razmatrati i površinske vode koje prihranjuju podzemne vode ovog sistema. Količine voda koje ...

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... oko 107 m3/s kvalitetnih podzemnih voda Kada su u pitanju podzemne vode, zakonodavna regulativa u Srbiji vezana je za pitanje kvaliteta i zaštite podzemnih voda, ali i hidrogeoloških istraživanja. U najve em broju zakona koji direktno ili indirektno tretiraju podzemne vode napravljeni su odre eni ...
    ... oko 107 m*/s kvalitetnih podzemnih voda Kada su u_ pitanju podzemne vode, zakonodavna regulativa u Srbiji vezana je za pitanje kvaliteta i zaStite podzemnih voda, ali i hidrogeoloskih istrazivanja. U najvecem broju zakona koji direktno ili indirektno tretiraju podzemne vode napravljeni su odredeni pomaci ...
    ... Vodosnabdevanje i odrzivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji DuSan Poloméi¢ i saradnici u_ statusu podzemnih voda i priblizavanju zakonima Evropske unije, dok je u Zakonu o rudarstvu i geoloskim istraZivanjima napravljen struéno neodrziv koncept vezan za podzemne vode i geologiju, uopste ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... povezanih sitnih pukotina i prslina. Kod ovakvih sistema veći uticaj na dreniranje karstnog vrela imaju dugogodišnje rezerve podzemnih voda. Važan aspekt koji treba razmotriti Jeste moguća hidraulička veza između karstnih sistema i zona raseda (Izvorište “Nemanja”). Hidraulička svojstva raseda zavise ...
    ... kanala i pukotina. Razlika u izdašnosti ı količini isteklih voda tokom recesionog perioda može se objasniti hidrauličkom vezom između vrela “Nemanja I” i “Nemanja II”. Tokom perioda visokih nivoa vrelo “Nemanja II” koje je hipsometrijski više ponaša se kao “viši preliv” ı preuzima vode karstnog ...
    ... cirkulacija podzemnih voda. U cilju ispitivanja hidrauličke veze između ponora i vrela u okviru izvorišta “Nemanja”, izveden je opit trasiranja ponora “Pirivoje” (Stevanović et. al., 1996). Osmatrački punktovi bili su vrela: Nemanja I, Nemanja II, Klisura I, Klisura II, Klisura III, površinski tok reke ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... генетски везане за делове литосфере где протичу процеси генерисања угљендиоксида, и где (уједно) постоје водопропусне геолошке структуре (тектонске, литолошке) са могућностима акумулирања и обнављања подземних вода. Ове минералне воде чине заједницу гаса угљендиоксида и подземних вода. Као такве ...
    ... што важи и за остале разматране минералне воде Србије Ако се узме у обзир могућа брзина кретања ових вода, максимална удаљеност између области храњења и дренирања ових структура може да износи до 5 km. Опитима тестирања и режимских осматрања на бунарима, утврђена је хидрауличка веза површинских ...
    ... Космаја и Букуље Утврђене су старости угљокиселих вода, и то19.300 година за Селтерс воде и 19.100 година за воде Паланачког кисељака (Перић и Миливојевић, 1990, фонд. докум.). На основу ових старости могућих брзина кретања и дубине залегања подземних вода, удаљеност између области храњења и дренирања ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... (Langmuir 1997). Tip vode Opseg koncentracija Medijana Reke i jezera 5‒25 14 Morska voda 0,01‒7 1 Zemljišna vlaga <1‒117 54 Podzemne vode 5‒85 17 Naftne vode (rasoli) 5‒60 / Termalni izvori i gejziri 100‒600 / Medijana koncentracija silicijum-dioksida u površinskim vodama iznosi 14 mg/l ...
    ... Sаdržај bоrа u pоvršinskim i pоdzеmnim vоdаmа uglаvnоm je mаli. Pоvršinskе vоdе mоgu dа sаdržе znаčајnо pоvišеnе kоncеntrаciје bоrа u slučајu kоntаminаciје оtpаdnim vоdаmа, s оbzirоm dа bоr ulаzi u sаstаv mnоgih kоzmеtičkih srеdstаvа i prеpаrаtа zа dоmаćinstvо (WHO 2003). Моrskа vоdа sаdrži u prоsеku ...
    ... Takve su, na primer, formacione vode vezane za ležišta soli natrijuma i kalijuma, gde molarni odnos K/Na iznosi 0,64. Vrednost pomenutog odnosa od čak 7,84 zabeležena je u podzemnim vodama koje su vezane za intenzivno površinsko razlaganje hidrotermalno promenjenih i mineralizovanih kompleksa fonolita ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... laki tretman filtracijom i dezinfekcijom), kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijske procese, upotrebu kao rashladne vode i dr. (Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, „Sl.glasnik RS“, br: 74/2011) ...
    ... infiltracija površinskih voda, već je omogućena hidraulička veza podzemnih voda između postojećih rasednih zona. Zato se u aktivne rudarske radove, javljaju veoma značajni doticaji rudničkih voda iz starih rudarskih radova (slika 176.). 224 Slika 176. Priliv rudničkih voda Q≅ 20 l/s ...
    ... stručnjaci „Geoinstitut“-a iz Beograda i 1990. godine stručnjaci sa Rudarsko- geološkog fakulteta iz Beograda. Predmet ovih ispitivanja pored rudničkih voda iz jame rudnika „Štavalj“, bile su i površinske vode, kao i karstne podzemne vode sa obližnjih vrela i istražnih bušotina koje se javljaju ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... korita i meandri. Na osnovu sprovedenih statističkih analiza Mladenović (2023) ukazuje da je „hidraulička veza između površinskih i podzemnih voda dobra izuzev u delu Žabarskog mosta gde, zbog prisutnog debljeg površinskog glinovitog sloja (debljine od 8 do 9 m) ova hidraulička veza jJe nešto ...
    ... dok korišćenje pesticida, insekticida i veštačkih đubriva u poljoprivredi pogoršava kvalitet podzemnih voda, usled čega potrebe za kvalitetnim podzemnim vodama dobija veliku pažnju. Usled dobre hidrauličke veze površinskih voda Velike Morave ı podzemnih voda formiranih u aluvijonu iste, zbijena ...
    ... graničnim uslovom reka (eng. „river“). Smer kretanja vode između reke i izdani zavisi od hipsometrijskog odnosa nivoa podzemnih voda u modelskoj ćelji, koja je rezultat proračuna, i zadatog nivoa vode u reci. Za vrednost nivoa površinskih voda je uzeto merenje izvršeno 31.12.2017. godine na 4 vodomerne ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... утицаји, веза са издани и дјеловање живог свијета, посебно човјека. Хемизам подземних вода више је условљен литолошким саставом, дубином залијегања издани, брзином циркулације и мијешањем са површинским водама. Као резултат дјеловања ових фактора јавља се више типова површинских вода у сливу ...
    ... повремене појаве овога типе воде на акумулацијама Билећа и Горица, али и у осталим дијеловима слива, нарочито у сушнијем дијелу године, када је повећано учешће подземних вода у површинском отицају. У сушнијем дијелу године могућа је појава типа воде Ca-HCO3-SO4 (52 узорка, 3,6 %) и Ca-Na-HCO3-SO4 (30 ...
    ... Поповом пољу, као и са понорима код Кочела, Придвораца, Гељевог моста и Градине. Изузетак су дио вода из Придвораца и Сливнице које отичу према Заврељу у Млинима. Подземне воде Мокрог поља углавном се јављају у врелима југоисточно од Дубровника. То потврђује хидролошка веза понора Трње са врелом ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... pristup i razvijena nova metodologija i novi pojmovi kao što su „vodno telo površinske vode“; „vodno telo podzemne vode“, „veštačko vodno telo“, „dobar status podzemne vode“, „pritisci“ na vodno telo i „uticaji“ na vodno telo, „ekoregioni“ i dr. Upravljanje resursima podzemnih voda severne ...
    ... odnos celokupnog društva i prema resursima podzemnih voda. Poređenjem i usvajanjem novih kriterijuma kao što su norme potrošnje vode, propisi vezani za kvalitet i aktivnosti na zaštiti podzemnih voda potvrđuje se tvrdnja u pogledu višedecenijske neracionalne potrošnje i generalno lošeg upravljanja ...
    ... lokalna izvorišta, a deficitarne količine vode dopremaju iz regionalnih sistema. Osnovu regionalnih sistema za vodu visokog kvaliteta čine izvorišta podzemnih i površinskih voda pri čemu se primarno iskorišćavaju lokalna izvorišta podzemnih i površinskih voda, a deficitarne količine dopremaju se ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... ponora od 60 l/s i velikim izdašnostima svih osmatranih vrela, poniruće vode ostvaruju vezu sa vrelom "Gradište", "Krupac 1 i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima vrela ova podzemna veza ostvarena je ...
    ... takođe, određen deo vode se podzemnim putem infiltrira u aluvijalne i neogene sedimente. Na taj način može doći do „proviranja“ karstnih izdanskih voda i u centralnim delovima Pirotske kotline, jedan od takvih primera je vrelo Kavak. Podzemno isticanje karstnih vrela vezano je za zone sa dubokim ...
    ... , cirkulacije i dreniranja podzemnih voda vrela Krupac 1 i Krupac 2 6.1. Uslovi prihranjivanja podzemnih voda Prihranjivanje podzemnih voda na ovom području se vrši infiltracijom atmosferskih padavina, u otvorenim područjima karstne izdani, kao i infiltracijom voda površinskih tokova. Kada ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... efluenata u atmosferu, površinske, a zatim i podzemne vode. Ovde treba dodati i toplotno opterećenje Dunava uzrokovano ispuštanjem zagrejane vode koja se koristi za hlađenje reaktora i proizvodnju električne energije (rashladna voda). Pored toga, zbog tehnoloških procesa u okviru ovakvog postrojenja skladišti ...
    ... dobra hidraulička povezanost rečnih i podzemnih voda, iz sedimenta (mulja) na dnu korita, zagađenje se nesmetano prenosi u podzemnu vodonosnu sredinu. Propagacija zaga- đenja posebno je intenzivna u izvorišnim zonama, gde se usled eksploatacije ostvaruju veće brzine infiltracije površinskih voda ...
    ... proučavanje uticaja rada NE, među kojima i na klimu, zagađenje tla, površinske vode, geo- lošku sredinu, podzemne vode, biljni i životinjski svet. Istraživanjima je obuhvaćeno područje u prečniku 10 km i 30 km od NE, pri čemu je uticaj na reku Dunava analiziran i šire. Generalno, prema studiji uticaja ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... vreme koje je potrebno za dezintegraciju je veoma promenljivo i pre svega zavisi od vrste materijala, klimatskih uslova i lokalnih okolnosti kao što su erozija, prisustvo površinskih i podzemnih voda kao i rastvorenih minerala u vodi i vodene pare u vazduhu. U pojedinim slučajevima, dezintegracija ...
    ... posledica dejstva čoveka, poput zagađenih podzemnih voda, đubriva rastvorenih u podzemnim vodama, kao i zagađenje vazduha i uopšte životne sredine (gde posledica mogu biti tzv. kisele kiše). Hemijsko raspadanje je vezano za sledeće procese: oksidaciju, karbonatizaciju i hidrataciju. Karbonitizacija (r ...
    ... napona usled variranja nivoa podzemne vode i sezonskog zamrzavanja. Kod ove zone se Javlja sistem otvorenih pukotina, gde postoji cirkulacija vode i samim tim dolazi do raspadanja zidova pukotina. Poslednja zona ili zona umerene dezintegracije gde se površinski uticaji gotovo mogu zanemariti, ...