Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Dolinske padine

104 items

  • Stabilnost dolinskih padina u gornjem toku reke Drine

    Duško Sunarić (1984)
    Dolinske padine, stabilnost, Drina

  • Stabilnost padina u području he PIVA" "

    Svetlana Kotri (2008)
    Stabilnost padina, he PIVA""

  • Stabilnost padina i kosina u karbonatnom kompleksu unutrašnjih Dinarida Srbije

    Radojka Lapčević (1994)
    Stabilnost padina, karbonatni kompleks, Dinaridi

  • Klizišta, odroni i problemi stabilnosti padina u jugoistočnom dijelu spoljašnjih Dinarida (Primorski pojas od Bojane do Splita)

    Staniša Ivanović (1979)
    Klizišta, odroni, stabilnost padina,Dinaridi

  • Geologija terena jugozapadnih padina Vlašić planine : (Zapadna Srbija)

    Luka PEŠIĆ (1975)

  • Polimetalična ležišta i pojave južnih padina Kopaonika - Leposavić

    Tomislav Janković (1976)
    Polimetalična ležišta, Kopaonik

  • Pertrologija metasijenitskih i srodnih stena Gore-severozapadne padine Šare

    Aleksandra Ćirić (1994)
    Petrologija, metasijenitske stene, Šara

  • Petrološke karakteristike kambrijumskih kvarcita zapadnih padina Jagodinskog Crnog vrha i Vidojevice

    Božidar Đokić (2006)
    Kambrijum, kvarcit, petrologija, Crni vrh, Vidojevica

  • Utvrđivanje uticaja fizičkih svojstava rude hroma Vitina padina" na oštrinu raslojavanja u mašinama taložnicama postrojenja Raduša"

    Mirjana Golomeova (1993)
    Hrom, raslojavanje, mašine taložnice, Raduša

  • Granodioriti Stražanice na zapadnim padinama Cera (zapadna Srbija)

    Knežević Vera, Cvetković, Vladica, Resimić Kristina (1997)

  • Тродимензионални приступ у анализи стабилности падина и косина

    Ćorić Slobodan, Čaki Laslo, Rakić Dragoslav (2010)

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... (turon-konijak) a rožnacima kontinentalne padine Krečnjaci i laporci s (kampan) a rožnacima kontinentalne padine Krečnjaci i laporci s (santon) a rožnacima kontinentalne padine Krečnjaci i laporci s (konijak-santon) a rožnacima kontinentalne padine Konglomeratični krečnjaci, laporci i ...
    ... koji je bio okrenut otvorenom okeanu. Padine ili padinski zastori (slope aprons) čine područja između šelfa i dna basena. Nagibi padina su najverovatnije, promenljivi, od vrlo blagih (do 10°) do vrlo strmih (do 60°). Po modelu najbolje istražene recentne padine Bahama, Mullins (1983) razlikuju tri ...
    ... na margini i gornjem delu padine, iza sprudova koji su bili razvijeni na granici sa šelfom. Na celoj kontinentalnoj padini počinje taloženje naslaga koje čine treću izdvojenu litostratigrafsku jedinicu – jedinicu krečnjaka i laporaca sa rožnacima kontinentalne padine. Sedimentacioni ciklus se ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... pomenute nestabilnosti na padini ispod lokacije tunela, analiza je prvo ura G - - 43 parametara ja, za projektovani nagib kosine 1:2, i tom prilikom je dobijen faktor sigurnosti odnosu na kotu radnog platoa. en je i je smicanja. slu aju da se zemljani radovi i za tita padine potpornom konstrukcijom ...
    ... Univerzitet u Novom Sadu , , drlukic.lukic@gmail.com Rezime: autoputa E-80 Osnovnu g -Plioceni . Izgradnja tunela je predvi m m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani ...
    ... 9+380 do km: 9+810 (Slika 1). P e kote su oko 300 m, a na izlaznom delu oko a kota iznad tunelske cevi oko 328 km: 9+700). -4 m. Generalni nagib padine je oko 8 do 100 e tunela. uslovno stabilan, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... osnovu te- renskih observacija. Izdvojeno je pet klasa erodibilnosti shodno metodologiji [11]. Oleata orijentacije padina (parametar M 8 ) je urađe- na uz pretpostavku da se padine orijentisane od severo- zapada ka jugoistoku težinski vrednuju kao najnepovolj- nije, dok se južne, jugozapadne i zapadne ...
    ... kliženja (conditioning factors). U skladu sa tim, izdvojeno je osam uticajnih parametara: litološki sastav, nagib terena, visina reljefa, orijentacija padina, udaljenost od granica promene hidro- geološke funkcije stenskih masa, udaljenost od lokalnih vodotoka, namena i korišćenje zemljišta i erodibilnost ...
    ... 10-20° ocenjena kao najnepovoljnija, s obzirom da je statistički najveći broj pojava nestabilnosti registrovan u tom ras- ponu prirodnog nagiba padina. Izdvojeno je šest klasa nagiba terena (Tabela 1). Oleata udaljenosti od lokalnih vodotoka (parame- tar M 3 ) je urađena uzimajući u obzir da je ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... јужни плато, 3. југоисточни плато, 4. падина бране, 5. велика брана, 6. камена брана, 7. помоћна брана, 8. потопљени делови јаловишта Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 66 Јаловиште је долинског типа. Настало је преграђивањем узводно ...
    ... ..................................... 135 III – 1. 4. Геохемијске карактеристике падине велике бране флот. јаловишта рудника Грот ............ 135 III – 1. 4.1. Рендгенска дифракциона анализа узорака са падине велике бране флотацијског јаловишта рудника Грот ................................. ...
    ... електронско-микроскопска анализа узорака са падине велике бране флотацијског јаловишта рудника Грот ..................................................................................... 138 III – 1. 4. 3. Рендгенска флуоресцентна спектрометрија узорака са падине велике бране флотацијског јаловишта рудника ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... јужни плато, 3. југоисточни плато, 4. падина бране, 5. велика брана, 6. камена брана, 7. помоћна брана, 8. потопљени делови јаловишта Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 66 Јаловиште је долинског типа. Настало је преграђивањем узводно ...
    ... ..................................... 135 III – 1. 4. Геохемијске карактеристике падине велике бране флот. јаловишта рудника Грот ............ 135 III – 1. 4.1. Рендгенска дифракциона анализа узорака са падине велике бране флотацијског јаловишта рудника Грот ................................. ...
    ... електронско-микроскопска анализа узорака са падине велике бране флотацијског јаловишта рудника Грот ..................................................................................... 138 III – 1. 4. 3. Рендгенска флуоресцентна спектрометрија узорака са падине велике бране флотацијског јаловишта рудника ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... Турбидитски  пешчари  су  увек  депоновани  преко  лапораца  Хетин  формације,  док  изнад  њих  увек  леже  седименти  падине  Мокрин  формације.  Мокрин формација депонована је на падини и на скоро целом истражном простору представљена  је дебелим глиновито лапоровитим седименатима са ретким интеркала ...
    ... цијама пешчара. Изузетак  представља апикални део структуре „Кикинда‐Мокрин“ где су добро развијени турбидити депоно‐ вани у бази падине.  Горња  граница ове формације  је временски  трансгресивна и представљена  трајекторијом  ивице  шелфа  (Ivanišević   Radivojević,  2018).  Кикинда  формација  –  ...
    ... чна баријера у процесу миграције угљоводоника. Поред лапораца који раздвајају  лежишта  у  слојевима  пешчара,  глине  и  лапорци  депоновани  на  падини  (Мокрин  формација)  представљају регионалне заштитне стене на целом подручју.     ЗАКЉУЧАК    На основу претходних истраживања базираним на при ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... zastupljeni u gnajsevima na južnim padinama Malog Jastrepca, dok se u području sela Krajkovca na južnim padinama i D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 32 znatno manje u blizini sela Kuline na severnim padinama, nalaze dve veće izdužene mase ...
    ... Metagabrovi su konstatovani u području istočnih i južnih padina Velikog Jastrepca. Ove stene izgrađuju istočne padine Velikog Jastrepca u vidu izduženog pojasa pružanja severoistok-jugozapad u području istočno od vrha Pogled, dok na južnoj padini grade veću masu u području Golog brega i Kodić brega ...
    ... evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 5 Fotografija 2-1: Pogled na severne padine Jastrepca iz kruševačke kotline (Kruševac) Fotografija 2-2: Pogled na južne padine Jastrepca iz topličke kotline Na širem području Jastrepca najvažnija saobraćajnica je savremeni put ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... , koja predstavlja paleodubinu vode, iznosi 200–600 m. Dužina padine merena od ivice šelfa do kraja padine varira od 5 do 15 km, sa uglom od nekoliko stepeni (najviše do 5) (slika 8.9). Sa sedimentološke tačke gledišta, padina predstavlja prelaznu (bypass) zonu na kojoj su retko sačuvani ...
    ... Nakon toga, gornja (ivica šelfa) i donja (kraj padine) granica padine obeležene su na svakom seizmičkom profilu, što je omogućilo njeno kartiranje. Na mestima gde nije bilo dovoljno seizmičkih podataka za kartiranje, označen je pad padine koji je uočen na 2D seizmičkim profilima. Datiranje ...
    ... Paleogeografska rekonstrukcija 106 Slika 8.10. Progradacija padine ivice šelfa paleo‐Dunava i paleo‐Tise u vreme mlađeg miocena – starijeg pliocena. Debele linije predstavljaju širinu padine od ivice šelfa do podnožja padine, crni brojevi pokazuju starost u milionima godina. Na mestima gde ...