Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Geohemijski oreoli

21 items

  • Geohemijski oreoli u rudnom polju Mačkatice

    Milosav Simić (1993)
    Geohemijski oreoli, Mačkatica

  • Studija ultramafitskog kompleksa Ozrena(Sjenica) i njegovog metamorfnog oreola

    Aleksandar Popević (1982)
    Metamorfizam, ultramafit, Ozren

  • Metalični minerali i rude kontaktno-metamorfnog oreola kopaoničkog granitoida

    MIloš Radukić (1965)
    Metalični minerali,rude,metamorfizam, granitoid,Kopaonik

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... mineralima na epidotske, granat-vezuvijanske i granat-piroksenske skarnove. Epidotski skarnovi se pojavljuju u oreolu širine do 30 metara. Izuzetak je bušotina 219/18 u kojoj oreol ovih skarnova dostiže širinu od 150 metara. Granat-vezuvijanski skarnovi markiraju zonu u kojoj su hidrotermalni fluidi ...
    ... otisak ili trag u vidu kontaktno-metamorfnog oreola. Zonarni karakter metamorfnog oreola se ogleda u različitom mineralnom sastavu po pravilu silikatnih minerala udaljavajući se od intruziva. Generalno posmatrajući skarnove, izdvajaju se tri zone oreola koje su definisane različitim mineralnim as ...
    ... metamorfizmu tonjenja. Međutim, kontaktno metamorfne stene i njihovi oreoli najbolje su razvijeni u plićim nivoima Zemljine kore gde je pritisak nizak, razlike u temperaturi veće, a učešće fluida izraženo. Kontaktno metamorfni oreoli obično nisu velikih razmera i kreću se od par milimetra, do par ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... prognoznoj karti potencijalnosti (Sveti Petar, Čvorović, Drence, Tupale, Petrova gora i dr.). Mehanički oreoli rasejavanja. — „Prilikom mehaničkog razaranja rudnog izdanka i primarnog oreola obrazuju se čestice i krupniji komadi, koji će se delom zadržati u domenu rastresitog eluvijalno- deluvijalnog ...
    ... po hidrografskoj mreži.” (Janković S., 1994) Mehanički oreoli rasejavanja su značajni indikatori rudonosnosti juvelirskih mineralnih sirovina u leckom vulkanskom kompleksu. Prema veličini mehaničkih odlomaka, ubrajaju se u grupu oreola u kojima preovlađuje krupna frakcija (od 1,0 cm do nekoliko ...
    ... Srbije, doktorska disertacija, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 219 str., 2003. Stajević, B. U. (2002). Primarni geohemijski oreoli zlata u kvarcnim brečama i okolnim hidrotermalno alterisanim vulkanitima centralnog dela rudnog polja Lece. Radovi Geoinstituta, (37), 165-173 ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... ЧУКАРУ ПЕКИ (ИСТОЧНА СРБИЈА) 89 села Брестовац. На основу ових испитивања, издвојени су геохемијски ореоли расејавања за бакар и злато (слика 58). Са друге стране, испитивањем ореола расејавања у поточним седиментима у овом истражном подручју нису уочени повећани садржаји елемената ...
    ... и самородни сумпор у виду прожилака у пукотинама и у виду импрегнација. 2) На каолинит-пиритску зону се наставља тзв. дистални ореол аргилитске алтерације. У овом ореолу, који се простире на растојању од приближно 100 m од обода високосулфидационе зоне, у фрактурама преовлађују смектит и монтморилонит ...
    ... андезиту, фотомикрографија у одбијеној светлости. Узорак је узет из бушотине FMTC1330 на дубини од 738 m. 6.5.4 Ореоли расејавања На основу литогеохемијске проспекције примарних ореола расејавања на хидротермално промењеним стенама у истражном простору Брестовац, потврђена је минерална потенцијалност ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... prožilaka u pukotinama i u vidu disiminacija. Na pomenutu zonu se nastavlja tzv. distalni oreol argilitske alteracije, na rastojanju od približno 100 m od oboda ležišta. Slabije razvijeni argilitski oreol se uočava i iznad ležišta, dok se glavna zona argilitske alteracie nalazi po obodu i ispod ...
    ... mineralizacija odnosno prvopomenutog ekonomskog tipa rude su uočene asocijacije kvarc-alunit, kvarc-alunit-dikit ilokalno pirofilit i dijaspor. Oreol kaolinit-pirit je alteracioni front oko mineralizovanih tela; karakteriše se visokim sadržajima Au bez Cu, naročito po obodu zona sa visokim konc ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... seče dacite). Dok ostala rudna tela leže gotovo horizontalno, tj. konkordantno u krečnjacima ili duž njihovog kontakta sa okolnim stenama. Primarni oreoli rasejavanja vodećih i pratećih komponenti mineralnih parageneza razvijeni su duž razlomnih stuktura koje kontrolišu položaj rudnog tela, kao i duž ...
    ... predstavnici: i) granodiorit-kvarcmonconitska formacija — obuhvata otkrivence plutonske mase Golijske reke (i Crne reke), a u užem i širem kontaktnom oreolu javljaju se skarnovi i zonc visokotemperaturnih hidrotermalnih alteracija sa orudnjenjima; ii) kvarclatit- latitska formacija — obuhvata većinu vulkanita ...
    ... Kontaktno-metamorfne stene i kontaktno-metasomatski produkti koji su nastali termičkim uticajem granitoida na okolne stene ili postmagmatskim fluidima u oreoli Kopaoničkog granitoida, su sredine u kojima su obrazovana kontatno metasomatska, odnosno skarnovska ležišta magnetita, šelita, molibdenita i ređe ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... alterisane. Pegmatiti se javljaju najčešće u severnim i SZ delovima granitoidnog masiva, ređe u centralnim i južnim, zatim u istočnom delu i kontaktnom oreolu, u vidu žica i sočiva debljine do 1,5 m. Izgrađeni su od kvarca, K-feldspata, muskovita, albita, turmalina, granata, ređe biotita, uraninita i ...
    ... ašistnim (granodiorit-porfiriti) i diašistnim stenama (apliti, pegmatiti i lamprofiri). Javljaju se pretežno uz obod plutona i u kontaktno- metamorfnom oreolu. Granodiorit-porfiriti su izgrađeni od kvarca, ortoklasa, 80 plagioklasa, biotita i amfibola. Strukture su holokristalasto-porfirske, sa m ...
    ... gornjekredne sedimente (peskoviti mermeri, glinoviti peščari, krečnjaci) na istoku (sl. 4.1-1). Pod uticajem utisnute magme, nastao je kontaktni oreol od kornita, skarnova i granatita širine oko 3 km. Ove stene su detaljno opisane u Tumačima OGK. Istovremeno, i obodni delovi plutona su endomorfno ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... alterisane. Pegmatiti se javljaju najčešće u severnim i SZ delovima granitoidnog masiva, ređe u centralnim i južnim, zatim u istočnom delu i kontaktnom oreolu, u vidu žica i sočiva debljine do 1,5 m. Izgrađeni su od kvarca, K-feldspata, muskovita, albita, turmalina, granata, ređe biotita, uraninita i ...
    ... ašistnim (granodiorit-porfiriti) i diašistnim stenama (apliti, pegmatiti i lamprofiri). Javljaju se pretežno uz obod plutona i u kontaktno- metamorfnom oreolu. Granodiorit-porfiriti su izgrađeni od kvarca, ortoklasa, 80 plagioklasa, biotita i amfibola. Strukture su holokristalasto-porfirske, sa m ...
    ... gornjekredne sedimente (peskoviti mermeri, glinoviti peščari, krečnjaci) na istoku (sl. 4.1-1). Pod uticajem utisnute magme, nastao je kontaktni oreol od kornita, skarnova i granatita širine oko 3 km. Ove stene su detaljno opisane u Tumačima OGK. Istovremeno, i obodni delovi plutona su endomorfno ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... sl. često se javljaju oreoli litijumskih voda, što je posledica sumporokiselinskog razlaganja minerala koji sadrže litijum. Konstatovana je pozitivna korelacija između sadržaja litijuma u pomenutim vodama, njihove pH vrednosti i sadržaja sulfata u njima. Prisustvo oreola litijumskih voda ima ...
    ... et al. 1980) i Smederevo (Pavlović, et al. 1980). Legenda: ista kao za Sliku 4.1. Stene višeg stepena metamorfizma zastupljene su u kontaktnom oreolu bukuljskog i brajkovačkog plutona, gde je, pod dejstvom granitoidne magme i postmagmatskih fluida, došlo do procesa feldspatizacije i kontaktn ...
    ... iznosi 509,8 m, a kapacitet 4,3‒4,5 l/s. Ovaj eksploatacioni bunar kaptira mineralnu vodu u kontaktno-metamorfisanim škriljcima, koji čine kontaktni oreol bukuljskog granitoida i predstavljeni su mikašistima, gnajsevima, gnajs-granitima, aplitima i kvarcitima. Temperatura vode iznosi 35,4‒36 °C. ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... х типова. На основу асоцијације минерала у контактно-метаморфном ореолу сурдуличког гранитоида издвојене су четири зоне и осам субзона (табела 3, Васковић, 1997). Табела 3. Минералне зоне и субзоне контактно–метаморфног ореола сурдуличког гранитоида (Васковић, 1997) Зелени шкриљци власинског ...
    ... северним деловима великог платоа Pb је било присутно у овде депонованој јаловини. Развејавања Pb у друге делове јаловишта везано је за егзогени геохемијски циклус и за минерале глина који га адсорбују из система. Глине обогаћене са Pb бивају кретане ветровима. Минерали глина су од примењених метода ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... х типова. На основу асоцијације минерала у контактно-метаморфном ореолу сурдуличког гранитоида издвојене су четири зоне и осам субзона (табела 3, Васковић, 1997). Табела 3. Минералне зоне и субзоне контактно–метаморфног ореола сурдуличког гранитоида (Васковић, 1997) Зелени шкриљци власинског ...
    ... северним деловима великог платоа Pb је било присутно у овде депонованој јаловини. Развејавања Pb у друге делове јаловишта везано је за егзогени геохемијски циклус и за минерале глина који га адсорбују из система. Глине обогаћене са Pb бивају кретане ветровима. Минерали глина су од примењених метода ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... kolonija: bele do bledoružičaste kolonije, sitne kolonije obložene oksidovanim gvožđem, krupnije kolonije obložene oksidisanim gvožđem sa svetlijim oreolom kao i žute kolonije (slike 15 i 16). Na iFeo podlozi su uočene isključivo sitne kolonije obložene gvožđem. Na FeSo podlozi je izraslo najviše belih ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... promenjene stene i centralno utisnuti granodiorit U središnjim delovima Velikog Jastrepca prisutne su termokontaktno promenjene stene u vidu kontaktnog oreola oko granodioritske intruzije Ravnište. Samo u jugoistočnim delovima svog rasprostranjenja se ovaj granodiorit nalazi u tektonskom kontaktu sa zelenim ...
    ... sedimentima, pri čemu je ova zona širine do nekoliko kilometara sa granicama nedefinisanog karaktera. Bobičavi škriljci u okviru termokontaknog oreola oko plutona Ravnište na Velikom Jastrepcu izgrađuju zonu koja je bliža intruzivu, a zbog slabo uočljivog kontakta sa kornitima i postepenog prelaza ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... 2000; Pasko i Stenbaek-Nielsen, 2002; Gerken i Inan, 2002, 2003, 2005). Kod velikog broja sprajtova javlja se amorfni difuzni svetli “krug” u formi oreola na njihovom gornjem delu tzv. “halo” (Barrington-Leigh et al., 2001; Wescott et al., 2001; Miyasato et al., 2002, 2003; Moudry et al., 2003; Gerken ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... stepena metamorfizma: metapsefitima, metapsamitima, facijama zelenih škriljaca, gnajsevima, mikašistima, amfibolitima i migmatitima stvaranim u oreolima kiselih intruziva. Magmatiti su predstavljeni granitima i granodioritima koji su često kataklazirani. 5.1.2. Trijas U Panonskom basenu na ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... značajne količine mikroelemenata koji se mogu različitim procesima (bujičnim tokovima, spiranjem) prenositi na veća rastojanja, i na taj način stvarati oreol rasejavanja toksičnih supstanci na širem području oko ležišta. Osnovni zagađivači vazduha su prašina – koja se mora obarati vodom (zavisno od metoda ...