Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Karpatobalkanski pojas nabora i navlaka

3192 items

  • Geoheritage and Mining Heritage in the Promotion of Theme Parks: An Example of the National Park Đerdap (Carpathian-Balkan Thrust-And-Fold Belt, Eastern Serbia)

    Ivana Mojsić Velikić, Dragoman Rabrenović, Danica Srećković-Batoćanin, Darko Spahić (2022)
    The National Park Đerdap (eastern Serbia, vicinity of the Danube River) occupies a segment of the Carpathian-Balkan fold-and-thrust belt and has a significant geoheritage potential, accounting for the impressive natural (geological) and cultural legacy. In addition to the extraordinary orogenic-type landscape or nappe-stacked mountainous configura tion, the region contains evidence of ancient mining activities, uncovered within its immediate neighbourhood. The ancient mining activities date back a few thousand years ago and represent a solid ground for the idea of ...
    Karpatobalkanski pojas nabora i navlaka, Geopark Djerdap, Tematski park "Muzej rudarstva", Konzervacija, Održivi razvoj, Geotopi, Srbija

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... 2) jJasno se izdvajaju po dva maksimuma koji markiraju statistička krila nabora. U oba slučaja su nabori sa JZ vergencama, sa osama generalnog pravca pružanja SZ-JI, i sa 28 blagim tonjenjem ka JI. Sličan patern pokazuje i DOZ (Dss-3) gde se javlja ı manje rasipanje podataka, usled prenabiranja ...
    ... potencijalno na još jednu generaciju nabora sa osom koja se pruža ZSZ-IJI. Ovi nabori predstavljaju stariju grupu koja verovatno vodi poreklo od hercinske orogeneze. Kakogod, ovi nabori moraju biti pre-trijaski u pogledu vremena nastanka. U prilog ovome ide i rozeta Db-2 (slika 11) koja pokazuje ...
    ... podini bazalne navlake Drina-Ivanjica nisu konstatovane tvorevine mlađe od jure (Schmid et al., 2008; Schmid et al., 2020). Skorija detaljna strukturna ı geohronološka studija Porkolab et al. (2019) detektovala je ranu fazu deformacija sa ubiranjima ka ZSZ i formiranja izoklinih nabora pod uslovima ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... raspona između krila nabora iznosi 142*% kod normalnog i 38* kod poleglog nabora. Normalni nabor se na osnovu ugla raspona između krila nabora klasifikuje kao blag, a polegli nabor kao zatvoren. Statistički dobijeni nabori rekonstruisani na osnovu eclemenata pada maksimuma 26/32 i drugog povlašćenog ...
    ... 80/15, blag pad ka istoku i pružanje pravcem sever-jug. Nabori 29 imaju uglove vergence od 3" kod normalnog nabora i 75% kod poleglog nabora. Normalni nabor je severne vergence, a polegli zapadne vergence. Ugao raspona između krila normalnog nabora iznosi 129%, što nabor klasifikuje kao blag. Ugao ...
    ... Ugao raspona između krila nabora iznosi 73*. Na osnovu ugla raspona između krila nabora, nabor se klasifikuje kao otvoren. Poslednji nabor predstavlja antiklinalu formu, kos je, zaobljen i izrazito asimetričan. Nabor je lociran na tački osmatranja T13 (Slika 6.7 d), i grade ga slojevitosti ladinskih ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... širok π-pojas, koji ukazuje na prisustvo različitih generacija nabora u ovom području. Najizraženiji planarni elementi na dijagramu reprezentuju simetrične uspravne nabore (Fotografija 8-14) sa izrazito razvijenim maksimumima u severoistočnom kvadrantu, koji predstavljaju jugozapadno i zapadno ...
    ... podaci o elementima različitih tipova nabora. Opservirani su asimetrični nabori sa zapadnom vergencom, simetrični uspravni nabori, izoklini nabori (Fotografija 8-26) i ševron nabori (Fotografija 8-8) koji su tipični za turbidite sa smenom visoko kompetentnih peščara i nisko kompetentnih šejlova. ...
    ... osa opserviranih nabora u ovom području su statistički analizirani i prikazani na konturnom dijagramu (Slika 8-5). Ose nabornih struktura grade maksimume u severnom i južnom polju, koji oslikavaju nabore pružanja sever-jug sa vergencom ka zapadu i osama koje blago tonu ka severu i jugu, što se ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... ивањичког и Јадарског терана, док SCHMID И САРАДНИЦИ (2008), сматрају да је Зворнички шав северозападни продужетак дугачког појаса сенонског флиша који маркира тектонску границу између Дринско- ивањичке и Јадарско-копаоничке јединице. Маринско развиће млађег карбона и перма, континуитет перма и тријаса ...
    ... х пешчара са двадесет локалитета девонске, карбонске и пермске старости, из аутохтона блока и са навлаке Ликодре (Сл. 1). Палеогеографска реконструкција јадарског блока током млађег палеозоика 3 Слика 1. Карта Јадарског блока (модификовано ДИМИТРИЈЕВИЋ, 1995) са положајима локалитета ...
    ... ПАЛЕОЗОИКА Јадарски блок се налази у западној Србији и по КАРАМАТИ И САРАДНИЦИМА (2000) један је од тринаест терана централног дела Балканског полуострва, који се доковао уз Вардарску зону пре почетка касне креде, а данас га Западни појас вардарске зоне окружује са две гране. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1995) ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... (1) autothon, (2) parahton, (3) Cukali — Budva navlaku, (4) navlaku Visokog Krša, (5) zonu mezozojskih krečnjaka i paleozojskih škriljaca, (6) centralnu ofiolitsku zonu, (7) unutrašnju paleozojsku zonu, (8) Pelagonide, (9) unutrašnji dinarski pojas ı (10) Alpe. Rezultate višegodišnjeg istraživanja ...
    ... Glycimerus pilosus i dr. Sprudni i subsprudni krečnjaci se javljaju kao erozijom raščlanjeni pojas, dužine oko 15 km, koji se proteže od Mitrovića, preko Maleševaca, Prokosa i Baljka, do Atmačića (Vrhovčić i saradnici, 1986). Najveće mase krečnjaka se nalaze između Ugljevika i Janje. Od njih su ...
    ... adrijsku marginu i obuhvata dva pojasa odvojena Drinsko-ivanjičkom kontinentalnom jedinicom. Spoljašnji pojas koji većina autora naziva Dinaridskim ofiolitima (ili Dinaridskim ofiolitskim pojasom, Pamić et al., 2002; Karamata 2006), poznat je i kao Centralni Dinaridski ofiolitski pojas (Lugović et ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... tarne kontrakcije dolazi do formiranja reversnih raseda (ili navlaka) i otvorenih nabora. Najveće invertovane strukture predstavljaju Fruška gora i njen produžetak ispod sedimenata Panonskog basena – izdignuća Slankamen i Mošorin (slika 9.1, prilog 4). Na izdancima, pliocensko‐kvartarni, ...
    ... Bihor i Kodru navlake (slika 4.2, Balintoni et al., 1996; Bleahu et al., 1981; Haas & Péró, Poglavlje 4 Prikaz opšte građe terena 27 2004). Prethodno pomenutim navlakama Has i Pero dodali su i Solnok (Szolnok) jedinicu, koja je generalno slična Meček navlaci i ...
    ... progradacionog deltnog kompleksa Panonskog basena i sekvencionostratigrafskoj analizi južnog dela Transdanubijskog regiona. Geologija Apuseni planina i sistem navlaka Kodru–Biharija obrađeni su u radovima Balintonija (1994) i Balintonija i koautora (Balintoni et al., 1996). U Hrvatskoj je ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... donjo-srednjemiocenskih ugljonosnih serija ı mezozojskih krečnjaka istočnog pojasa. Ovim je izvršeno naknadno izdizanje zapadnog krečnjačkog pojasa, što je dovelo do inteziviranja karstnog procesa i njegovog spuštanja u dubinu. Navlaka crvenih permskih peščara, usled malih padnih uglova, naročito u zoni ...
    ... . Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu navlačenja ı predstavlja Jasnu granicu između rejona Karpato-balkanida i Srpsko-kristalastog jezgra ...
    ... tokom godine. Pojas crvenih permskih peščara zauzima prostor između pojasa Ravaničkih krečnjaka i istočnog krečnjačkog pojasa. Prosečna nadmorska visina u zoni pojasa crvenih permskih peščara kreće se ı do 700 m. Ovaj pojas je ispresecan gustom drenažnom mrežom. Nerastvorljive i vodonepropusne ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Schmida (slika 2) oni ulaze u sastav Sava zone, Jadar-Kopaonik bloka i Zapadnih ofiolita Vardara (Schmid et al. 2008). Adria navlake velikog kretanja ALCAPA II Biharia navlake - Srpskomakedonske ( Supragetik navlake - Getk navlake. [ Danubijan NHEE adar-Kopaonk. | ___LIVAVOUJ [ Dalmacija ...
    ... terenu i u bušotinama. Jurski ofioliti predstavljeni su serpentinitima i serpentinisanim peridotitima. Kredni peščari i alevroliti su vezani za turbiditne tokove. Padovi ovih sedimenata ukazuju na inverziju Fruške gore tokom pliocena. Sinriftna faza obuhvata sistemske pojaseve početka rifta i maksimalnog ...
    ... Karpata i Dinarida dogodila se pre oko 11.6 miliona godina što je za posledicu imalo formiranje endemične brakične i slatkovodne faune (ter Borgh et al. 2013). Rotacijom Adrijske ploče krajem miocena dolazi do inverzije basena i izdizanja ovog prostora, pri čemu se formiraju otvoreni nabori, a postojeći ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... unutrašnjosti. Sistem navlaka Biharia pripada složenom navlačno-nabornom sistemu Severnih Apusena i sastoji se od tri glavne jedinice: Arieseni navlake, Biharske navlake i Baia de Aries navlake. Navlake su izgrađene od prekambrijumskih i paleozojskih metamorfita, metavulkanita i granitoida. Biharski ...
    ... Dubina modelovanih sedimenata kvartarne i miocensko-pliocenske starosti iznosi oko 500 m i njihov uticaj na model je 87 zanemarljiv. Na modelu se može uočiti i sistem navlaka u desnom delu profila. Granična površ ofiolita i SMM definisana je ovim modelom i njen pad iznosi oko 30° na dubini do ...
    ... analize literaturnih podataka i karata aeromagnetskih podataka na prostoru Grčke može se zaključiti da se visoke anomalije na području Makedonije prostiru u istom trendu (SSZ-JJI) i na području Grčke i da obuhvataju poluostrva Kasandra i Sitonija. Ovaj pojas je veoma izražen i jasno se odvaja od susednih ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... офиолитских навлака овог екстерног појаса лежи преко екстерних делова Дринско-ивањичке јединице, а мањи део преко интерних делова Источнобосанско-дурмиторске навлаке у Србији и Црној Гори. Интерни офиолитски појас Karamata (2006) назива Западни вардарски офиолити, а у литератури се срећу још и називи ...
    ... активираних навлака). Ово навлачење довело је до метаморфизма у фацији зелених шкриљаца (у Копаоничкој метаморфној серији) који је у појединим деловима достигао и амфиболитску фацију (Студеничка метаморфна серија). Горњокредну – горњоеоценску компресиону фазу карактеришу набори са субвертикалним ...
    ... два офиолитска појаса се у северној Албанији спајају у јединствену већу офиолитску навлаку која се назива Мирдита зона (Bortolotti et al. 1996, 2005; Gawlick et al. 2007). На основу радиометријског датирања (Spray et al. 1984; Bazylev et al. 2006; Ustaszewski et al. 2009) и палеонтолошких података ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... офиолитских навлака овог екстерног појаса лежи преко екстерних делова Дринско-ивањичке јединице, а мањи део преко интерних делова Источнобосанско-дурмиторске навлаке у Србији и Црној Гори. Интерни офиолитски појас Karamata (2006) назива Западни вардарски офиолити, а у литератури се срећу још и називи ...
    ... активираних навлака). Ово навлачење довело је до метаморфизма у фацији зелених шкриљаца (у Копаоничкој метаморфној серији) који је у појединим деловима достигао и амфиболитску фацију (Студеничка метаморфна серија). Горњокредну – горњоеоценску компресиону фазу карактеришу набори са субвертикалним ...
    ... два офиолитска појаса се у северној Албанији спајају у јединствену већу офиолитску навлаку која се назива Мирдита зона (Bortolotti et al. 1996, 2005; Gawlick et al. 2007). На основу радиометријског датирања (Spray et al. 1984; Bazylev et al. 2006; Ustaszewski et al. 2009) и палеонтолошких података ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... sedimenata Gostuške reke koji se nalazi na JZ padinama Stare planine u okviru spoljašnjeg pojasa Karpato-Balkanida. Materijal je prikupljen 1981. godine tokom terenskih istraživanja radi organopetrografskih i organohemijskih ispitivanja organskih substanci iz karbonatnih sedimenata. Palinološkim ...
    ... istražnim područijem Gostuška reka (Marković i dr., 2024). 3. Geološki prikaz terena građom ı dugotrajnom evolucijom koja je rezultat višestrukih tektonskih aktivnosti. Područije Stare planine pripada Karpato-balkanidima (u domenu središnjeg pojasa) pri čemu, prema Dimitrijeviću (1995), predstavlja ...
    ... Traverse A., 2007: Paleopalynology. Second edition, Pennsylvania, str. 1 — 773. Urošević, D., 1971: Pregled trijaske faune i flore Stare planine (Karpato- balkasnki pojas). — Geološki anali Balkanskog poluostrva, Knj. XXXVI. Beograd Vijaya, 1995: Revision of the Late Permian - Triassic pollen ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... na repu i krilima; 2) mala konturna pera koja pokrivaju vrat, grudi i trbuh; 3) paperje (plumae), mekani pokrivač ispod konturnih pera. Sve ptice, osim najstarijih, imaju rožani kljun, koji je snažna rožna navlaka na vilicama (Mitrović i Pavlović, 1980). Lobanja ptica je tropibazična i odlikuje ...
    ... pripada unutrašnjem dinarskom pojasu, a njenu geološku strukturu čine pretežno paleozojske i mezozojske tvorevine. Jezgro antiklinorijuma čini kompleks peščara i škriljaca, dok se na obodu nalaze karbonatne i terigene tvorevine iz gornjeg devona, karbona, perma i trijasa, raspoređene tako da stariji ...
    ... skapularnu ı korakoidnu, dok je karlični pojas slično izgrađen. Kod hrskavičavih ganoida, u ramenom pojasu se nalaze i dve pokrovne kosti: klejtrum i klavikula. Klejtralna kost je razvijena kod koštanih riba, a kod amfibija ostaje kao rudiment (Mitrović i Pavlović, 1980). Skelet riba može biti hrskavičav ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... daciti i andenziti ridanjsko-krepoljinske zone. NEOGEN Donji i srednji miocen (Mi) otkriveni su na malom prostranstvu, duž kontakta beljaničkog autohtona i navlake crvenih peščara. Njihova serija predstavljena je konglomeratima, arkoznim peščarima, ugljem, laporcima, laporovitim krečnjacima i glinama ...
    ... (P) preko karbonatnih stena Kučaja, na zapadu u vidu navlake leže crveni permski peščari, protežu se u dva približno paralelna pojasa razdvojena mezozojskim krečnjacima gornjačke zone. Permski sedimenti su uglavnom arkozni. Peščari prvog pojasa sastoje se od kvarca, feldspata (kiselog plagioklasa ...
    ... nalazi se i nekoliko tenktonskih prozora. Od velikog značaja za hidrogeološka istraživanja je kontakt navlake sa krečnjacima mezozojske starosti, zbog pojave Jakih karstnih izvora i toplih karstnih izdanskih voda (Vasić, 2017). Kučajsko-beljanička antiklinala ima jezgro od prekambrijumskih i paleozojskih ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... jedinice karakterišu brojni metarski, dekametarski, hektametarski i kilometarski nabori, kraljušti i gravitacioni rasjedi. Ose nabora i kraljušti imaju pruţanje sjeverozapad - jugoistok, uz izvjesna odstupanja u području Grahova (Ledenice) i u graničnom dijelu prema Albaniji. Interna strukturna građa ...
    ... - jugoistok, tako da se moţe na terenu pratiti i na duţini oko 9 km. Takođe, Ţivaljević i dr. (1967) na ovom području izdavajaju i vertikalni rasjed Dobrog polja, koji je paralelan prethodnom, i rasjed Dolova koji je poprečan na ose nabora, i duţ kojeg su krečnjaci Malog Garča spušteni u odnosu ...
    ... sloţena, a karakterišu je brojni metarski, dekametraski i hektometarski nabori kao i brojni D. Božović: Mineragenija i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 32 gravitacioni i reversni rasjedi - kraljušti (slika 3.4). U suštini, ...

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased