Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Kosovski ugljeni basen

353 items

  • Metodologija utvrđivanja optimalnih kapaciteta deponija u velikim proizvodnim rudarskim sistemima sa posebnim osvrtom na Kosovski ugljeni basen

    Mile Vujnović (1986)
    Metodologija, deponije, Kosovski ugljeni basen

  • Određivanje tempa razvoja rudarskih radova u kosovskom ugljenom basenu za period od 1970-1985 godine uz korišćenje digitalnog računara National Elliot. – 803" i primenu najnovijih tehničko-tehnoloških rešenja"

    Radomir Simić (1971)
    Tempo razvoja, Kosovski ugljonosni basen

  • Analiza kapaciteta rotornog bagera SRs-470.20/3 u uslovima površinskih otkopa kosovskog ugljenog basena i utvrđivanje maksimalnog kapaciteta pri radu na etažama visine 15-20 metara

    Hranislav Atanasković (1976)
    Bageri, ugalj, Kosovski basen

  • Geologija severnog dela Resavsko-Moravskog ugljenog basena

    Saša Ranković (1990)
    Ugljeni basen, Resavsko-Moravska oblast

  • Određivanje stepena iskorištenja ležišta srednjobosanskog ugljenog basena u podzemnoj eksploataciji

    Ismet Pašalić (1987)
    Podzemna eksploatacija, ugljeni basen, stepen iskorišćenja

  • Analiza rada BTO sistema u uslovima kolubarskog ugljenog basena radi utvrđivanja strukture neproizvodnog vremena

    Radmila Žunić (1989)
    BTO sistem, ugljeni basen, neproizvodno vreme

  • Izbor racionalnog modela dampera u funkciji tehnoloških parametara za Pljevaljski ugljeni basen

    Ratomir Stanić (1988)
    Damperi, ugalj, Pljevlja

  • Ugljena ležišta sa dela Metohijskog basena, njihova geneza i osobine

    Predrag Bokčić (1979)
    Geneza, ugjena ležišta, Metohija

  • Specifičnost problematike eksploazije gasnih smješa u jamama ugroženim požarima| u srednjobosanskom ugljenom basenu

    Nusret Hadžimujić (1981)
    Eksplozija, požari, ugalj, Bosna

  • Paralelizacija ugljenih slojeva i njihovi odnosi u Sarajevsko-Zeničkom basenu kao geološki uslovi racionalne valorizacije rezervi uglja

    Milan Drobnjak (1990)
    Paralelizacija , ugalj, valorizacija, Sarajevo, Zenica

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... црне, песковите и танко слојевите. Директну подину угљеном слоју чине угљевите глине, црне тракасте, некад песковите. Дебљина ових седимената варира од 80 до 100 m. 2.3.3.2. Угљени слој (М1) На простору басена Ђурђевик развијен је један угљени слој и јасно је одвојен од кровинских седимената ...
    ... нагибом серије ка југу. Покрети који су довели до постанка самог басена, у коме је дошло до стварања продуктивне угљене серије, вероватно припадају штајерској орогеној фази (Мешић, 2014). Први покрети који су деформисали угљену серију вероватно одговарају пиринејској орогеној фази (дислокације ...
    ... дебљине 20 - 30 m. 11 2.4. Квалитет угља У Ђурђевичком угљеном басену је утврђен један угљени слој просечне дебљине око 18 m. Према квалитету угаљ припада сјајним тврдим мрким угљевима. Дубинским истражним бушењем и картирањем ...

  • BPUBS: Informacioni sistem za istražne radove ugljenih basena Srbije

    Gojak Zorica, Mitrović Slobodan, Stanković Ranka, Kitanović Olivera (2011)

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... stotina miliona tona, što Rudarski basen Kolubara čini Jjednim od najvećih ležišta lignita u Evropi. Slika 8. Rudarski basen Kolubara Eksploatacija uglja u Rudarskom basenu Kolubara vrši se uglavnom površinskom eksploatacijom, zbog relativno plitkog položaja ugljenih slojeva. Ova metoda eksploatacije ...
    ... sedimentacije, što doprinosi raznolikosti geološke strukture basena (Bogdanović, Ilić, i Polomčić, 2007). 36 Slika 10. Geološka struktura Rudarskog basena Kolubara Geološka istraživanja u basenu Kolubara su pokazala prisustvo nekoliko ugljenih horizonata, koji se razlikuju po dubini, debljini i kvalitetu ...
    ... geološke istorije basena i procenu potencijala ugljenih Tesursa. U kontekstu geoloških istraživanja, poseban naglasak se stavlja na primenu savremenih geoloških i geofizičkih metoda za detaljno mapiranje geološke strukture basena Kolubara. Ove metode omogućavaju precizno lociranje ugljenih slojeva, ...

  • Komparativna analiza završnih kontura površinskog kopa Drmno

    Dejan Stevanović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović, Mirjana Banković, Petar Marković (2022)
    Definisanje optimalne završne konture površinskog kopa od suštinskog je značaja za ostvarivanje strateških ciljeva u razvoju rudarskih projekata. Savremeni programski paketi i metode za optimizaciju granica kopa, zasnivaju se na pronalasku završne konture koja obezbeđuje maksimalan profit. U slučaju površinskih kopova uglja, kod kojih osim profita postoji i čitav niz dodatnih kriterijuma i strateških ciljeva, princip optimizacije granica prema profitu, najčešće nije u potpunosti primenjiv. Iz rog razloga za uspešno definisanje granica površinskih kopova, neophodno je sagledati čitavu lepezu ...
    završna kontura, ugalj, komparativna analiza, optimizacija, strateški ciljevi

  • Rezultati geoloških istraživanja lignita Kostolačko-kovinskog ugljonosnog basena – geološke i morfostrukturne karakteristike

    Bogoljub Vučković, Biljana Radovanović, Vesna Matić, Lidija Glamočanin, Bogdan Radić, Ksenija Eraković, Dragana Životić (2022)
    Geološka istraživanja Kostolačkog basena i ležišta Kovin vrše se više od 80 godina, dok eksploatacija traje više od 100 godina. Tokom dugog perioda rudarskih aktivnosti na površini od oko 320 km2, izbušeno je preko 3.200 bušotina i više od 265.000 m jezgra. Nova saznanja o geološkim karakteristikama, morfologiji i kvalitetu ugljenih slojeva nameću neophodnost reinterpretacije i izrade jedinstvenog 3D modela Kostolačko-kovinskog basena. Primenom savremenih softverskih paketa olakšano je povezivanje ugljenih slojeva sa posebnim osvrtom na morfologiju i kvalitet slojeva i ...
    lignit, Kostolac, Kovin, geološka istraživanja, 3D model

  • Optimizacija faznog razvoja Površinskog kopa Ciganuša – Škorac u cilju definisanja dugoročne dinamike eksploatcije

    Dejan Stevanović, Petar Marković, Mirjana Banković, Milan Živković (2022)
    Definisanje dugoročne dinamike razvoja rudarskih radova koja je u potpunosti usaglašena sa strateškim ciljevima Investitora, veoma je zahtevan zadatak, koji vrlo često podrazumeva veliki broj ograničenja. Adekvatno definisana dinamika razvoja rudarskih radova treba da obezbedi dugoročne zahteve u pogledu kapaciteta, kvaliteta i raspodele resursa neophodnih za ispunjavanje strateških ciljeva, koji se po pravilu svode na ostvarenje maksimalnog profita. Uspešno definisanje dinamike eksploatacije (posebno kod metaličnih ležišta) u najvećoj meri zavisi od optimizacije faznog razvoja površinskog kopa, odnosno od pravilnog ...
    dinamika razvoja, faze razvoja, optimizacija kopa, strateški ciljevi, Whittle

  • Analiza pouzdanosti dozera angažovanih na površinskim kopovima RB Kolubara

    Filip Miletić, Dragan Milčić, Miloš Tanasijević, Miloš Milovančević (2021)
    U radu je izvršena uporedna analiza pouzdanosti transportnih sistema dozera koji rade na površinskim kopovima Rudarskog basena Kolubara. Period za koji je vršena analiza je prvih deset godina eksploatacije. Efikasnost tehnološkog procesa na otkopavanju korisne mineralne sirovine i otkrivke u velikoj meri zavisi od rada dozera. Iskorišćene su matematičke metode za aproksimaciju i identifikaciju zabeleženih vremena u radu, kako bi se dobili analitički pokazatelji pouzdanosti. Na ovaj način se bitno podiže kvalitet upravljanja procesom eksploatacije i održavanja mašina na ...
    dozeri, pouzdanost, kolubarski ugljeni basen
    ... bitno podiže kvalitet upravljanja procesom eksploatacije i održavanja mašina na površinskim kopovima. Ključne reči: dozeri, pouzdanost, kolubarski ugljeni basen Abstract: The paper presents a comparative reliability analysis of the dozers transport systems which working on the open pit mines of the Kolubara ...
    ... prikaz različitih proizvođača i tipova dozera angažovanih na površinskim kopovima kolubarskog basena, dok je na slici 1 data njihova zastupljenost. [3] Tablica 1. Različiti proizvođači i tipovi dozera Rudarski basen Kolubara Proizvođač Tip Caterpillar D8R Liebherr PR-752; PR-754 Pengpui PD ...
    ... ANALIZA POUZDANOSTI DOZERA ANGAŽOVANIH NA POVRŠINSKIM KOPOVIMA RUDARSKOG BASENA KOLUBARA Filip Miletić[footnoteRef:1], Dragan Milčić2, Miloš Tanasijević1, Miloš Milovančević2 [1: ] 1Univerzitet u Beogradu, Rudarsko–geološki fakultet, Đušina 7, Beograd, Srbija 2Univerzitet ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... podinski, ugljeni i povlatni horizont. Ugljonosni horizont čine dva ugljena sloja pri čemu donji ili glavni ugljeni sloj ima konstantno rasprostranjenje i promenljivu debljinu. Ugljeni slojevi su međusobno razdvojeni serijom laporca. U centralnom i istočnom delu bogovinskog basena, sedimenti ...
    ... najčešće čini direktnu povlatu glavnom ugljenom sloju; 4. horizont karbonatno-pelitskih sedimenata. Pliocenske tvorevine (Pl) imaju najveće rasprostranjenje u srednjem i južnom delu sjeničkog basena. Diskordantno leže preko sedimenata miocenske ugljene serije. Donji i srednji deo litološkog ...
    ... Kasnijom evolucijom basena je došlo do tektonskih deformacija, a posebno obeležje basenu je dala plikativna ektonika. Pružanje ugljenih slojeva u basenu je severoistok-jugozapad, sa padom prema zapadu i uglovima zaleganja do 10o (Janić 2005). 2.3. Resavsko-moravski basen mrkog uglja Geografski ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... istraţna bušotina. Prema istočnom obodnom delu gde ugljeni slojevi isklinjavaju, ugljena formacija je raslojena na 8 slojeva uglja promenljive debljine (0,2-7,5 m). Prema zapadu ugljeni slojevi sa dubinom imaju tendenciju spajanja u jedan do dva ugljena sloja, čija maksimalna debeljina dostiţe do 11 ...
    ... odnosu prema ugljenim slojevima. Mogu biti iznad, ispod i izmeĎu ugljenih slojeva. Pomenute izdani obiluju podzemnim vodama to se odraţava i na formiranje ukupnih priliva rudničkih voda u rudarske radove.. 4.1.1.3. Geomorfološki uslovi ovodnjenosti Leţišta uglja u Pelagonijskom basenu nalaze se ...
    ... horizontali. Najviši nivo bazalne facije predstavljen je produktivnom ugljenom facijom koja predstavlja heterogen sedimentni kompleks, sastavljen od sivo-zelenih prašinastih peskova različite granulacije i velikog broja ugljenih slojeva izmeĎu njih (Aleksandrov i saradnici, 2001). Facija razn ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... i glinovitim pješčarima, u kojima su konstatovana Još dva ugljena sloja: prvi i drugi krovinski ugljeni sloj, koji su znatno manje debljine od glavnog (Mojsilović i saradnici, 1977). Slika 9. Povlatni laporci i prvi krovinski ugljeni sloj. U centralnom dijelu fotografije je gravitacioni rasjed ...
    ... 14. Egenburški ugljevi i klastiti U ugljevičkom basenu zastupljeni su sedimenti egenburške starosti (M!?). Dio bazalnih naslaga, vjerovatno pripada i starijim sedimentima, a ova jedinica počinje glavnim ugljenim slojem. Takođe, u užem dijelu basena, na prostoru Ugljevika razvijeni su laporci i ...
    ... Muravjov (1939). Da postoje pojave uglja u ugljevičkom basenu znalo se Još krajem 19. vijeka (Tietze, 1880) da bi iste, bile detaljnije opisane od strane Katzera (1907). Prilikom obilaska izdanaka uglja u ugljevičkom ugljenom basenu Tietze (1880) je tvrdio da su ove tvorevine mlađe od zeničkih ...