Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Resursi podzemnih voda. – Vodosnabdevanje. - Održivo upravljanje. - Osnovni vodonosni kompleks. - Termalne vode. - Monitoring podzemnih voda.

1373 items

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2014)
    Resursi podzemnih voda. – Vodosnabdevanje. - Održivo upravljanje. - Osnovni vodonosni kompleks. - Termalne vode. - Monitoring podzemnih voda.

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... istoimene opštine u kojoj sistem Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 133 vodosnabdevanja ima karakter mikrovodovoda. Vodom za piće naselje se snabdeva iz pet bunara na različitim lokacijama u naselju. Zahvataju se vode osnovnog vodonosnog kompleksa do dubine 110 m. Ukupna izdašnost ...
    ... zahvaćenih podzemnih voda u odnosu na deficitarne količine. Dugotrajna rešenja, pored podzemnih voda uključuju i mogućnost iskorišćavanja površinskih voda, obalskom filtracijom na novim izvorištima. ključne reči: resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks ...
    ... bilansa podzemnih voda u okviru osnovnog vodonosnog kompleksa ima sledeći oblik: ±∆WOVK = Qpodz.dot. zal. ± Qpodz.dot.I - Qekspl.- Qpodz.ot. gde je: ±∆WOVK = ukupna promena zapremine podzemne vode u okviru osnovnog vodonosnog kompleksa (m3/s) Upravljanje resursima podzemnih voda severne ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... direktno ili indirektno tretiraju podzemne vode napravljeni su odredeni pomaci 229 Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji Dušan Polom i i saradnici 230 VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 u statusu podzemnih voda i približavanju zakonima Evropske ...
    ... poboljša status podzemnih voda. Kako su podzemne vode integralni deo vodnog ciklusa, procena bilansa podzemnih voda je neophodna za razvoj održivog planiranja. U skladu sa tim, nekoliko projekata, kao što su „Bilans podzemnih voda u Srbiji“ i „Monitoring resursa podzemnih voda u Srbiji“ su u ...
    ... tipa. 225 Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji Dušan Polom i i saradnici 226 VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 Razvoj izvorišta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje em periodu mora biti uskla eno sa održivim koriš enjem ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... je osnovnog vodonosnog kompleksa, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa u okviru njega. Podzemne vode neogenih izdani se koriste za vodosnabdevanje u dolinama centralne i južne Srbije, kao i malom delu Vojvodine. Ove izdani karakterišu relativno značajne rezerve podzemnih voda. Iako ...
    ... tokova s kojima su u direktnoj hidrauličkoj vezi. Vode osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini učestvuju sa oko 1/6 ukupne količine podzemnih voda koje se zahvataju u Srbiji. U okviru ovog kompleksa, podzemne vode neretko imaju visoke osnovne koncentracije organskih materija i pojedinih mikro ...
    ... se ne koristi za vodosnabdevanje. Između pliće izdani i osnovnog vodonosnog kompleksa u pojedinim delovima Bačke i Banata nalaze se vodonepropsuni sedimenti koje štite OVK od zagađenja (tipski pro'l je prikazan na slici 20) (lit. 7). Podzemne vode osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini imaju visoke ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... Grupa autora (2006.-2011.): Godišnji izveštaji po projektu “Istraživanje, optimalno korišćenje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima Srbije”, podprojekat „Razvoj monitoringa podzemnih voda u Republici Srbiji“, Rudarsko geološki fakultet u Beogradu, Institut „Jaroslav Černi“, Geološki ...
    ... Vodič za Monitoring podzemnih voda. 2) Relevantna nacionalna regulativa i projektno- planski dokumenti. Pored već navedenih regulatornih akata, analizirani su i sledeći projektno-planski dokumenti iz domena upravljanja vodama:: Strategija za redizajn monitoringa površinskih i podzemnih voda u RS ...
    ... godišnjih programa monitoringa statusa voda, kao i nekolicine nacionalnih projektno-planskih dokumenata iz domena upravljanja vodama. Projekcijom nisu obuhvaćene pojave i zahvati mineralnih i termalnih voda. U ovoj fazi projektovanja nisu razmatrane ni smernice vezane za monitoring u zaštićenim oblastima ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... Razvoj izvoriSta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje¢em periodu mora biti uskladeno sa odrzivim koriSéenjem podzemnih voda kao strateSkog prirodnog resursa. Jedan od najznaéajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...
    ... kao Sto su ,Bilans podzemnih voda u Srbiji* i »Monitoring resursa podzemnih voda u Srbiji“ su u toku, sa osnovnim ciljem da se obezbedi novija i potpunija procena bilansa podzemnih voda, unapredenje monitoringa podzemnih voda i uspostavljanje informacionog sistema podzemnih voda kao deo integrisanog ...
    ... posvecena je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. Kljuéne reéi: vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring podzemnih voda, zakonska regulativa ABSTRACT: Serbia is relatively rich in groundwater ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... zahvata se oko 2,86 m°/s podzemnih voda, od éega je 1,7 m°/s za potrebe javnog vodosnabdevanja. Na madarskoj strani zahvata se oko 2,1 m/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za potrebe javnog vodosnabdevanja i industrije na srpskoj ...
    ... izvorišta podzemnih voda, održivo koriš enje UVOD Realizacija radova po Projektu "Održivi razvoj Ma arsko-Srpskih me ugrani nih vodnih tela (SUDEHSTRA)" imali su za cilj sagledavanje uticaja postoje e eksploatacije podzemnih voda, ali i poboljšanje upravljanja zajedni kim resursima podzemnih voda ...
    ... strani zahvata se oko 2,1 m3/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izra enih od peskova. Za potrebe javnog vodosnabdevanja i industrije na srpskoj strani se zahvataju dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na ma arskoj strani ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... KLASIFIKACIJE PODZEMNIH VODA NA OSNOVU HEMIJSKOG SASTAVA 134 19. MINERALNE I TERMALNE VODE 135 XI DEO: REŽIM PODZEMNIH VODA; OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 138 20. REŽIM PODZEMNIH VODA 139 20.1. FAKTORI REŽIMA PODZEMNIH VODA 139 ...
    ... 139 20.2. TIPOVI REŽIMA PODZEMNIH VODA 144 20.3. OSMATRANJA REŽIMA PODZEMNIH VODA – HIDROGEOLOŠKI MONITORING 145 21. OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 146 21.1. PODZEMNE VODE KAO INTEGRALNI DEO ŽIVOTNE ...
    ... hemijskog sastava podzemnih voda, a u poglavlju 19 je razmotrena definicija pojma “mineralne vode”, uslovi formiranja, njihova podela na: lekovite, industrijske i termalne i neki praktični aspekti njihovog korišćenja. XI DEO: REŽIM PODZEMNIH VODA i OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA Izlaganje ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... 2015). Za potrebe vodosnabdevanja naselja i gradova u Srbiji, kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom ...
    ... liniji, ukazuje na to da su vode ovog vrela iz kategorije mladih voda. vrelo Krupac ” L2 Slika 10.2. Dijagram položaja vrela Krupac u odnosu na Globalnu meteorsku liniju 76 11. Održivo korišćenje podzemnih voda kao prirodnog resursa za potrebe vodosnabdevanja Poslednju deceniju 20. i početak ...
    ... (2021): Održivo upravljanje podzemnim vodama, 50 godina Departmana za hidrogeologiju (103- 107), Beograd 81 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Stevanović Z., 1995: Karstne izdanske vode Srbije — korišćenje ı potencijalnost za regionalno vodosbdevanje, U: Vodni mineralni resursi litosfere ...

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... kvalitet podzemnih voda II, odnosno III hidrogeološkog kompleksa {Poglavlje 6.2); • Vršeno je osmatranje režima podzemne vode na svim kompleksima. Na osnovu do sada izvedenih istraživanja, praćenjem kapaciteta, nivoa i kvaliteta podzemnih voda možemo sa sigurnošću govoriti o podzemnim vodama stabilnog ...
    ... procesa eksploatacije podzemnih voda u periodu od 25-30 godina, kako bi se osigurao održiv razvoj i stabilnost sistema (Polomčić D., 2001). Budući da izvorišta podzemnih voda čine važan deo sistema vodosnabdevanja, neophodno je uspostaviti odgovarajući sistem upravljanja kako bi se minimizovale ...
    ... omogućava pouzdano planiranje i upravljanje resursima podzemnih voda. 27 Rudarsko-geološki fakultet, Beograde 2024. Završni rad: Hidrogeološke karakteristike izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže 5. POSTOJEĆE STANJE NA IZVORIŠTIMA | USLOVI ZAHVATANJA PODZEMNIH VODA 5.1. Izvorište naselja Kanjiža ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... Vojvodini za vodosnabdevanje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih voda, tako da su osamdesetih godina prošlog veka zabeležena značajna opadanja nivoa podzemnih voda na izvorištima ...
    ... formiranja rezervi podzemnih voda u ovom delu Pa- nonskog basena, njihovog iskorišćavanja i zaštite, u radu se sagledava uticaj rada budućeg nuklearnog kompleksa na resurse podzemnih voda na području Vojvodine. Posebno je data ocena uticaja na strateško rešenje za buduće vodosnabdevanje područja severne ...
    ... Budapest, Hungary, 2014. [2] Hajdin B, Upravljanje resursima podzemnih voda se- verne Bačke, doktorska disertacija, Rudarsko-geo- loški fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2014. [3] Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi", Alterna- tivna rešenja snabdevanja vodom Vojvodine – Po- tencijalna izvorišta ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... ukazuje na prodor pripovršinske vode u kanale termalne vode, koji, osim što hladi, unosi i nečistoće u termalnu vodu. Fizičko-hemijske karakteristike Crnog Timoka i Krivovirske banjice, prikazani su u tabelama 145 i 146. Tabela 145. Rezultati monitoringa podzemnih voda vrela Crnog Timoka Datum Q ...
    ... koncentracije rastvorenih materija u podzemnim Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 152 vodama dolazi rezultatom mešanja voda različitih vodonosnih horizonata i podzemnih voda sa infiltriranim atmosferskim ili površinskim vodama. Intenzitet dejstva vode sa mineralima zavisi od kiselo-baznih ...
    ... stabilnih izotopa 18O i 2H u podzemnim vodama potvrđeno je da su podzemne vode Kučajsko-beljaničkog masiva u jakoj vezi sa padavinama i površinskim vodama, što govori o njihovoj obnovljivosti u vremenu. Izuzetak su subtermalne i termalne vode, kao i određene pojave hladnih voda sa dubokom cirkulacijom ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселе воде веће температуре (Буковичка бања, Паланачки кисељак, Чибутковица, Луковска бања и др.). Произилази да се и код осталих извора са хладном водом, термалне воде могу очекивати на дубинама испод 100 – 300 m. Распрострањење ресурса термалних и хладних угљокиселих вода везано је за ...
    ... интрузиви; 5. хладне угљокиселе воде са температуром до 20 оС; 6. термалне угљокиселе воде са температурама 20 – 50 оС; 7. термалне угљокиселе воде са температуром преко 50 оС; 8. граница геоструктурне јединице. Подземне воде хидрогеолошких структура угљокиселих вода одражавају њихове дубинске г ...
    ... угљокиселе воде представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним стенама. Хидрогеолошки басен представља свеукупност водоносних, водонепропусних ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... sadrţaj jona Cl -obično se javlja u podzemnim vodama dubljih vodonosnih horizonata i vezuje se za proces sedimentacije u basenu. To bi bile konatne ili tzv. sedimentogene vode (Dragišić, 1997). Iz odnosa osnovnih anjona u podzemnim vodama neogenog kompleksa, moţe se zaključiti da u njima dominira ...
    ... budućih rudarskih radova. Za razliku od podzemnih voda aluvijalne izdani, podzemne vode formirane u neogenom kompleksu imaju presudan značaj na ovodnjenost leţišta i samih rudarskih radova. Podzemne vode se javljaju u više vodonosnih horizonata (izdani) sa nivoom koji je uglavnom pod pritiskom ...
    ... dotiče oko 99,0 l/s podzemnih voda. U zoni juţne granice leţište „Suvodol“ iz krovinske zone imamo oticaj podzemnih voda oko 9,5 l/s u vodonosne sredine neogenog kompleksa, dok iz podinske zone (III-treći modelski sloj), kao rezultat rada bunara imamo doticaj podzemne vode i to oko 6,5 l/s u ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... poglavlju date su temperature podzemnih voda u okviru kvartarnih i pliocenskih tvorevina, koji čine dva hidrogeotermalna sistme. Ove temperature svrstavaju ove podzemne vode u subhidrogeotermalne energetske resurse. Raspoloživost subgeotermalnih podzemnih vodnih resursa vezana je uglavnom za dubi- ...
    ... valorizacija subgeotermalnih energetskih resursa. U okviru celokupnog Bežanijskog polja date su vrednosti potencijalnih količina podzemnih voda, temperature podzemnih voda i temperaturnom razlikom koji predstavljaju parameter za izračunavanje potencijalne termalne snage iz OVOg hidrogeotermalnog sistema ...
    ... hidrogeotermalnih resursa za pojedinačni bunar u okviru hidrogeotermalnog sistema u kvartarnim tvorevinama Energetski potencijal pojedinačnog bunara sračunat Je po istom principu kao i za ukupnu potencijalnu termalnu snagu. U proračun su ušli opsezi temperatura podzemnih voda sa bunara u kvartarnim ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... rgetskog kompleksa sa osnovnim principima održivog razvoja predstavljaju osnovu za razvoj modela upravljanja sistemom zaštite životne sredine rudarsko-energetskih kompleksa. 5.1 REZULTATI ISTRAŽIVANJA USKLAĐENOSTI RADA RUDARSKO­ ENERGETSKOG KOMPLEKSA SA OSNOVNIM PRINCIPIMA  ODRŽIVOG RAZVOJA  ...
    ... modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima, na osnovu rezultata istraživanja usklađenosti rada rudarsko-energetskog kompleksa sa osnovnim principima održivog razvoja. Razvijen je teoretski model unapređivanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine ...
    ... propusti u funkcionisanju sistema upravljanja zaštitom životne sredine rudarsko-energetskog kompleksa i izvrši priprema za prilagođavanje osnovnim principima održivog razvoja. Peti deo modela sistema upravljanja zaštitom životne sredine rudarsko-energetskog kompleksa predstavlja oblast preispitivanja ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Подземне воде су изузетно значајан ресурс вода за водоснабдевање. Представљају део хидролошког циклуса кружења воде у природи. Формирају се у горњем делу литосфере. Подземне воде су значајне за очување влажних станишта и као оазе у аридним подручјима. Део ресурса подземних вода формиран је у плитким ...
    ... Повећање експлоатације вода, ширење урбаних средина, деградација иницијалног квалитета условљавају одређена ограничења приликом управљања подземним водама. Данас се налазимо у фази која подразумева одрживо управљање водама односно одрживо управљање подземним водама (Димкић 2007a, Стевановић 2011) ...
    ... од основних људских права је доступност здравe водe за пиће. Пораст броја становника и потребе за водом у свету стално расту, а самим тим повећава се и притисак на водне ресурсе. Управљање водама обухвата читав низ активности које утичу на њихов квалитет, режим, коришћење и заштиту од вода. Повећање ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... техничког аспекта представља једну од основа за даље управљање, мониторинг и заштиту водних ресурса површинских и подземних вода. Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација Кључне речи: анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударски отпад, аналитички хијерархијски процеси ...
    ... току активности на узорковања подземних вода са постојећих изворишта за јавно водоснабдевање, као и за проширење постојеће националне мреже за мониторинг подземних вода, чиме ће се добити мало потпунија слика о стању квалитета подземних вода. 3.2. Површинске воде Највећи део територије ...
    ... 35 2.3. Површинске и подземне воде у подручју напуштених рударских радова Експлоатација минералних сировина је препозната као једна од основних антропогених активности које суштински утичу на ресурсе подземних вода (UNESCO 2004). Површинске и подземне воде су у интеракцији са рударским ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... (Milenić, Pranješ, 2015, modifikovano) Potencijalne Temperatura .. Temperaturna | Potencijalna Područje HGT količine podzemnih Resurs razlika termalna sistema podzemnih voda voda (AT ?C) snaga (MW.) Q (/s) (Ts *C) Al Veliko ratno ostrvo 225 11.0 6.0 5.7 Zemunsko-bežanijski A2 7,500 14.5 9 ...
    ... da se u dubljim delovima terena Javljaju vodonosni slojevi koji su izdašni podzemnim vodama. U okviru naslaga kvartarne starosti formirana je izdan sa slobodnim nivoom. Prosečna debljina vodonosnih slojeva se kreće oko 14 m. Temperature podzemnih voda se kreću između 12 ?C - 16 ?C. Srednje izdašnosti ...
    ... Rudarsko-geološki fakultet, Beograd REZIME Grad Beograd se nalazi na području koje Je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata ı krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti ...