Претрага

Упит dcterms_subject_txt:akumulacija vode

547 items

  • Značaj hidrogeoloških uslova kod prognoze i očuvanja kvaliteta vode u površinskim akumulacijama

    Zoran Nikić (1992)
    Hidrogeološki uslovi, kvalitet vode, površinske akumulacije

  • Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla

    Dragana NIŠIĆ, D. (2019)
    rizik, model za procenu rizika, deponija, nasip, akumulacija vode

  • Applicability of the risk ranking methodology designed for water reservoirs to tailings storage facilities

    Dragana Nišić, Dinko Knežević, Aleksandar Cvjetić, Neda Nišić, Vladimir Jovanović (2022)
    The risks associated with operating water reservoirs and tailings storage facilities (TSFs) are different because of their different purposes, methods of construction and operation, and characteristics of the materials impounded and their flow behaviour. Regardless of the differences, these two types of structures are often put in the same category when it comes to risk assessment and the application of relevant methodologies, which may result in unrealistic outcomes. In this paper we investigate whether it is possible to apply ...
    procena rizika, akumulacije za vodu, jalovište, TSF, ICOLD, FMEA

  • Uticaj akumulacije HE Piva" na izmjenu seizmičnosti terena"

    Veliša Šupić (1997)
    Akumulacija, seizmičnost terena, HE Piva

  • Hidrogeološki uslovi formiranja površinskih akumulacija u karstu na primjeru Nikšićkog polja

    Milan Vlahović (2005)
    Hidrogeološki uslovi, površinska akumulacija, karst, Nikšić

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселих вода зависе од концентрације раствореног угљендиоксида. Минимална количина угљендиоксида, која одређује припадност подземних вода угљокиселим је 250 mg/l. Доминација угљендиоксида у овим водама прелази 80 %. Када су у питању балнеолошке потребе, угљокиселе минералне воде се деле на 3 ...
    ... угљокиселим водама. На тржишту су ове минералне воде познате под комерцијалним називима Боржомские, Кисловодские, Есентукскије и др. Коришћење минералних вода, није се битно променила у смислу њене основне намене, за купање, лечење и пиће. Издвајањем различитих типова угљокиселих вода и њиховом ...
    ... х вода се одвија дуж тектонски ослабљених зона које су маркиране угљокиселим водама. Дренирање угљокиселих вода одвија се преко извора и бунара мале издашности, до 0,2 l/s. Њихова укупна издашност са самоизливом не прелази 1,0 l/s. Бунари су у целини бушени кроз шкриљце. Угљокиселе воде се дренирају ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Broj stanovnika Količina vode (l/s) Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % Kragujevac 180796 191.5 300 616.5 650 24 74 Leskovac 161086   320 400 - - 100 ...
    ... Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % 1638643 4700 5500 2000 5000 70 30 Novi Sad 306306 1200 1500 - - 100 - Niš 240734   1052 2432 600 - - 100 - 58 Broj ...
    ... KORIŠĆENJU PODZEMNIH VODA ZA VODOSNABDEVANJE Udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je sličan onom u većini evropskih zemalja i iznosi oko 80%. Površinske vode se koriste u značajnoj meri u južnom delu Srbije, koji je siromašan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktično jedini izvor ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvažniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovo enju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zaštitu izvorišta podzemnih voda, održavanje i unapre enje ih izvorišta, kao i razvoj novih (Dimki et al. 2011). Zakon ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvazniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zastitu. izvori8ta podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimki¢ et al. 2011). Zakon ...
    ... Razvoj izvorišta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje em periodu mora biti uskla eno sa održivim koriš enjem podzemnih voda kao strateškog prirodnog resursa. Jedan od najzna ajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovljivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). NajvaZniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na za&stitu izvorista podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimkié et al. 2011). Zakon ...
    ... Razvoj izvoriSta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje¢em periodu mora biti uskladeno sa odrzivim koriSéenjem podzemnih voda kao strateSkog prirodnog resursa. Jedan od najznaéajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...
    ... oko 75%. PovrSinske vode se koriste u znacajnoj meri u juznom delu Srbije, koji je siromaSan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktiéno jedini izvor vodosnabdevanja za centralnu Srbiju i Vojvodinu. Na osnovu Vodoprivredne osnove Srbije, ukupno se zahvata oko 23 m*/s podzemnih voda (Tabela 1). Tabela ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... termalnim vodama, ali se takođe uočava reakcija voda-stena i u ponorskim vodama. Na slici 8.5. prikazan je hidrohemijski sastav svih voda, koji je uslovljen reakcijom vode i stene. Hemijski sastav većeg broja ponora uslovljen je reakcijom voda-stena. Ukupne rastvorene materije (TDS) vode na ponorima ...
    ... Doktorska disertacija 152 vodama dolazi rezultatom mešanja voda različitih vodonosnih horizonata i podzemnih voda sa infiltriranim atmosferskim ili površinskim vodama. Intenzitet dejstva vode sa mineralima zavisi od kiselo-baznih uslova, brzine kretanja vode, sastava i strukturnih osobenosti ...
    ... HCO3 grupi voda, sa oko 80% sadržaja Ca2+ i HCO3 - u jonskom sastavu, što je upravo slučaj i sa vodama ponora, s tim što se u izvorskim vodama javlja i nešto veći sadržaj sulfata SO4 2-. Termalne vode pokazuju nešto drugačiji hidrohemijski sastav voda, pa tako subtermalne i termalne vode pripadaju ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 109 ...
    ... režimska osmatranja nivoa podzemnih voda, količina crpne vode i redovnu kontrolu kvaliteta podzemne vode. Sirovu podzemnu vodu sa izvorišta karakterišu povišeni sadržaji gvožđa, amonijaka i arsena. Na izvorištu instaliran je savremeni pogon za preradu i filtraciju vode (sistem «Culligan» - Italija) ...
    ... u skladu sa održivim korišćenjem voda. Značaj i uloga podzemnih voda u Srbiji proizilaze iz činjenice da se preko 70% stanovništva vodom za piće snabdeva iskorišćavanjem ovog resursa. U svim propisima Evropske unije se uređuje oblast voda, podzemne vode namenjene su primarno za vodosnabdevanje ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve podzemnih voda i istražene mogućnosti obezbeđenja dopunskih količina podzemnih voda na postojećem izvorištu. Utvrđeno je da najveće probleme u vodosnabdevanju predstavlja velika potrošnja vode u gradu, usled neracionalnog ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... površinske vode iznosi 0,0021 mg/l (Salminen, et al. 2005). Za razliku od slatkih voda, morske vode su znatno bogatije litijumom (0,17 mg/l) (Hem 1992), dok malomineralizovane podzemne vode sadrže između 0,01 i 0,5 mg/l litijuma (Hitchon 1999). Povišeni sadržaji litijuma u prirodnim vodama mogu ...
    ... Reke i jezera 5‒25 14 Morska voda 0,01‒7 1 Zemljišna vlaga <1‒117 54 Podzemne vode 5‒85 17 Naftne vode (rasoli) 5‒60 / Termalni izvori i gejziri 100‒600 / Medijana koncentracija silicijum-dioksida u površinskim vodama iznosi 14 mg/l, dok je u podzemnim vodama analogna vrednost 17 mg/l (Langmuir ...
    ... u podzemnim vodama od pH vrednosti. 1 – vode poreklom iz kiselih magmatskih stena; 2 – vode poreklom iz bazičnih magmatskih stena (Крайнов 1973). Jana S. Stojković Doktorska disertacija 24 2.1.4.3. Taloženje fluora iz podzemnih voda (hidrogeohemijske ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... potapaju u vodu tako da samo polovina visine uzoraka bude u vodi (sl. 2.75). Nakon sat vremena, dodajemo Još vode, toliko da ona sada pokriva % visine uzoraka. Posle još sat vremena, dodajemo jJoš malo vode, kako bi uzorci potpuno bili pod vodom. Slika 2.15 — Uzorci do pola potopljeni u vodi Zatim ...
    ... merenja, upijanje vode možemo lako izračunati korišćenjem formule: 23 ms_md 100 (5) Ab – upijanje vode pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa u potpunosti zasićenog uzorka vodom (p); mua — masa suvog uzorka (g). 2.3.5. Kapilarno upijanje vode Kapilarno upijanje vode uzoraka je izmereno ...
    ... uklonile kapljice vode sa njihove površine. Nakon prvog merenja uzorci se vraćaju u vodu na još 24 sata, pa se postupak merenja ponavlja — m-. Posle drugog merenja uzorci se opet potapaju u vodu na jJoš 24 sata ı ceo postupak se ponavlja sve dok uzorci ne dostignu potpuno zasićenje vodom — ms. Po završetku ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... od 3,6 do 3,8. Mreža daljinskog grejanja ima temperaturu vode u napojnom vodu 82°C. Temperatura povratne vode iz sistema daljinskog grejanja je oko 40°C. Minimalna temperatura otpadne vode iz postrojenja za prečišćavanje otpadne vode je 4°C, a maksimalna 18°C. Da bi se balansiralo oscilovanje ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... vazduhu nastaje isparavanjem vode sa površine mora, okeana i kopna. 3.2. POVRŠINSKE VODE Na površini Zemlje, voda se javlja u čvrstom i tečnom stanju, u: morima, okeanima, jezerima, rekama, lednicima i veštačkim vodo-akumulacijama. Najveći deo površinskih voda čine slane vode 15 O s n o v i h ...
    ... Kada se u sud sa vodom spusti tanka staklena cevčica, u njoj će se voda izdići do neke visine, usled molekularnog privlačenja vode i stakla, kao i dejstva površinskog napona, pri čemu, pod uticajem kvašenja, površina vode u cevi dobija oblik meniska (slika 7.2.1). Podizanje vode iznad slobodnog nivoa ...
    ... otiče u reke, mora i okeane, deo voda se infiltrira u podzemlje, a deo odmah (ponovo) isparava u atmosferu. Posle izvesnog vremena, deo infiltriranih voda pojavljuje se na površini u vidu izvora, ili „nevidljivo“ ističu u površinske tokove i vodne akumulacije. Izvorske vode otiču u reke, jezera, mora i ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... kalcijumovih i magnezijumovih Jona u vodi i izražava se u ppm (delovima na milion) kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...
    ... 2C! — NaZe i -Mg* +2CLE 3. REMEDIJACIJA VODE PRIRODNIM ZEOLITIMA Izuzetno brz rast svetske populacije ı veoma dobro razvijene industrije odrazio se i u značajnom porastu i potrošnje sveže vode i proizvodnje otpadnih voda. Potražnja za slatkom vodom je već premašila ponudu, a trenutno je sve ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... njihovog reţima (slika 5.36). Na Suvodolskoj reci tokom 1977 godine izgraĎena je akumulacija sa ciljem da štiti površinski kop od plavljenja površinskim vodama. Akumulacijom su pored voda Suvodolske reke, zahvaćene i vode Sinjevirskog, Orehovskog i Paralovskog potoka (slika 5.36). Za potrebe pred ...
    ... prodora površinskih voda. Pored toga njene vode korite se za rad termoelektrane. Izgradnjom akumulacije narušen je i prirodni reţim podzemnih voda, pri čemu je omogućeno prihranjivanje podzemnih voda u neogenim naslagama Suvodolskog leţišta. Uticaj površinskih voda akumulacije na ovodnjenost leţišta ...
    ... 43x10 -3 m 2 /s. Prihranjivanje izdani je na račun infiltracije voda nastalih od atmosferskih padavina i voda Suvodolske akumulacije. Na osnovu rezultata uporednih merenja nivoa vode u akumulaciji i nivoa podzemnih voda u pijezometrima (slika 3.2 i 3.3), i korelacionih zavisnosti (slike 3 ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Za razliku od površinskih voda, rudničkle vode koje se formiraju u rudarskim radovima, imaju znatno složeniji hemijski sastav. Radi se zapravo o vodama sa visokom mineralizacijom i to od 2074 – 2560 mg/L. U hemijskom sastavu, utvrđeno je da su rudničke vode koje se u ON-1 javljaju iz starih ...
    ... rudničkih voda iz uglja (Poglavlje 3.4.4.). Hloridne rudničke vode, posebno su karakteristične za eksploataciono polje uglja „Osojno” u lubničkom basenu. Sadržaj jona hlorida (Cl-) u ovim rudničkim vodama, konstatovan je od 664,8 mg/L. Kod ostalih ležišta uglja, ovaj jon u rudničkim vodama retko ...
    ... otpadnih rudničkih voda rudnika „Tadenje“ od 55 mg/l. Rudničke vode su tokom jula 2013. god., ispuštane u reku Radušu. Sličan primer je i sa rudnikom „Lubnica“, gde su suspendovane materije u rudničkim vodama dostizale vrednost od 56,4 mg/l, uz napomenu da se ove otpadne vode zbog jako male količine ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... uslovi kada su zastupljeni HS- i H2S0. Uran je u podzemnim vodama sa pozitivnim Eh vrednostima razmatran kao U6+, osim u izuzetno redukcionim vodama, gde je U4+ podrazumevani oblik urana u vodi, dok je Th je u svim uzorcima podzemnih voda unošen kao Th4+. Određivanje jonske sile. Analitičkim ...
    ... upućuje na obogaćenje podzemnih voda jonima Mg. Takođe, odsustvo Ca u podzemnoj vodi se može objasniti procesom dedolomitizacije ili jonskom izmenom. Slika 5.11. Jonski odnosi Ca i Mg u podzemnim vodama Osim rastvaranja karbonatnih stena, poreklo jona Ca i Mg u vodi može da se veže za procese ...
    ... a u podzemne vode, dok se pri rastvaranju minerala magmatskih stena oslobađaju određene koliličine SiO2 (Hounslow 1995). U podzemnim vodama obogaćenim Si komponentom, poreklo Mg jona u vodi (Mg>Ca) može da ukaže na izdani formirane u ultrabaznim stenama pri čemu je TDS takvih voda uglavnom niska ...