Претрага

Упит dcterms_subject_txt:albske,cenomanske tvorevine

106 items

  • Palinomorfe iz albskih i cenomanskih tvorevina Jugoslavije

    Ivan A. Dulić (2002)
    Palinomorfe, albske,cenomanske tvorevine

  • Горњокредне творевине северозападне Србије

    Bojan M. Glavaš-Trbić (2013-11-26)
    У раду су приказане палеогеографске карактеристике и геотектонски положајширег подручја (Јадарског блока и Вардарске зоне) које су утицале на условеталожења, односно карактеристике горњокредних творевина на простору данашњесеверозападне Србије.Описани су карактеристични локални геолошки стубови уз приказ њиховихлитолошких, биостратиграфских и седиментолошких карактеристика. При томе сукоришћена досадашња сазнања о предметном простору изложена у домаћим радовима,и извршена је компарација и корелација са подацима суседних терена, ширеперитетиског ареала.Истраживања у првој фази су вршена на међусобно удаљеним и релативномалим профилима – често само ерозионим крпама ...
    горња креда, стратиграфија, микрофосили, макрофосили, Јадарскиблок-Вардарска зона, СЗ Србија

  • Facijalna obeležja vulkanogeno-sedimentnih tvorevina gornje krede u Metohiji - Kosmet

    Žarko Jovanović (1965)
     Vulkanske, sedimentne tvorevine, kreda, Metohija

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... hidrogeotermalnih sistema: • Hidrogeotermalni sistemi u okviru kvartarnih tvorevina • Hidrogeotermalni sistemi u okviru pliocenskih tvorevina 6.1.1. Hidrogeotermalni sistemi u okviru kvartarnih tvorevina U okviru kvartarnih tvorevina izdvojen je hidrogeotermalni sistem koji obuhvata hidrogeotermalne ...
    ... okviru kvartarnih tvorevina ........ 30 6.1.2. Hidrogeotermalni sistemi u okviru pliocenskih tvorevina ...... 37 6.2. Energetski potencijal hidrogeotermalni resursa ... 39 6.2.1. Energetski potencijal hidrogeotermalnih resursa hidrogeotermalnog sistema u kvartarnim tvorevinama ................ ...
    ... ih resursa u okviru hidrogeotermalnog sistema u pliocenskim tvorevinama ................... 41 6.2.3. Energetski potencijal hidrogeotermalnih resursa za pojedinačni bunar u okviru hidrogotermalnog sistemau kvartarnim tvorevinama ... aaaaaaaaaaatoı 41 6.2.4. Energetski potencijal hidrogeotermalnih ...

  • Palinomorfe iz aptskih| alpskih i cenomanskih tvorevina Vojvodine

    Ivan Dulić (1993)
    Palinomorfe, Vojvodina

  • Gornjokredne tvorevine severozapadne Srbije

    Bojan Glavaš-Trbić (2013)
    Gornja kreda, stratigrafija, mikrofosili, makrofosili, Jadarski blok-Vardarska zona.

  • Geološka građa paleozojskih i trijaskih tvorevina sliva Dičine(okolina Takova)

    Rodoljub Gajić (1996)
    Geološka građa, paleozoik, trijas, Dičina

  • Primena strukturne analize na rešavanje građe paleozojskih tvorevina Drinsko-Ivanjičke oblasti

    Ilijia Đoković (1980)
    Strukturna analiza, Paleozoik, Drinsko-Ivanjička oblast

  • Sedimentološke karakteristike i rekonstrukcija depozicionih sredina paleozojskih tvorevina u zapadnom delu Jadarske oblasti

    Divna Jovanović (1992)
    Sedimentologija, depozicione sredine, paleozoik, Jadran

  • Профил квартарних творевина приобаља Саве код Београда

    Ненадић Драженко, Богићевић Катарина, Ганић Мери, Миливојевић Јелена, Лазаревић Зорица (2010)

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... intruzivne stene srednjeg i gornjeg trijasa, karbonatne tvorevine jure sa ofiolitskim melanžom i ofiolitima, zatim klastiti ı karbonati krede, ugljonosni sedimenti neogena i tvorevine kvartara (Dimitrijević et al., 1980). Najstarije tvorevine su devonske starosti, otkrivene u jezgru antiklinale Javorja ...
    ... analizom dostupnih geoloških karata. Najstarije tvorevine na celom prostoru su devon-karbonske a zatim se u sukcesiji nastavljaju permske i trijaske stene. Paleozojske i najstarije trijaske tvorevine čine IBD tektonsku jedinicu. Upravo su ove tvorevine nosioci donjeg strukturnog. sprata koji je ...
    ... prelaze u karbonske tvorevine koje su 9 takođe razvijene u faciji škriljaca sa proslojcima krečnjaka. Starost im je utvrđena na osnovu konodonata. Pored Javorja karbonski sedimenti se mogu naći i na području Janjine. Preko sedimenata devona i karbona leže permske tvorevine koje zauzimaju veliko ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... i tvorevine istočnog krečnjačkog pojasa Karpato-balkanskog luka nemaju isto razviće. U zapadnom krečnjačkom pojasu srednjejurske . tvorevine leže preko sedimenata ladinskog kata, dok u istočnom krečnjačkom pojasu jurske tvorevine započinju dogerom koji transgresivno leži preko tvorevina devonske ...
    ... silurskih tvorevina ne prelazi 400 m. DEVON (D) Devonske tvorevine predstavljene . dekametarskim slojevima peščara, peskovitih glinaca, konglomerata, argilošista, sa međusobnim smenjivanjima, zauzimaju krajnje jugozapadne delove područja istraživanja. Debljina devonskih tvorevina varira između ...
    ... čineći direktnu podinu mezozojskim i tercijarnim tvorevinama. Širina ovog pojasa varira od 2 do 8 km. Debljina ovih tvorevina je promenjiva i kreće se od 50 — 500 m, sa prosečnom debljinom od oko 250 — 300 m (Jovanović, 1958). MEZOZOIK (Mz) Tvorevine mezozojske starosti imaju najveće rasprostranjenje ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Laskarev (1927, 1930, 1932) daje podatke o metamorfitima Bukulje ı Venčaca, tektonskim odnosima u toj oblasti kao i neogenim tvorevinama. Brojne podatke o mezozojskim tvorevinama ovog dela Šumadije nalazimo u radovima Gočanina (1925, 1938, 1939) i Mikinčića (1933), dok se Pavlović (1897, 1923, 1931 ...
    ... imentnu seriju od ofiolita i genetski ove tvorevine povezao sa tektonskim pokretima. O genezi dijabaz-rožnačke formacije i njenom geotektonskom značaju pisali su Dimitrijević i Dimitrijević (1973, 1974, 1975, 1977) koji su smatrali da su ove tvorevine ofiolitski melanž olistostromskog porekla ...
    ... kenozojske tvorevine čine geološki sastav aranđelovačke opštine. Mezozojske stene se nalaze u zapadnom, južnom ı jugoistočnom delu teritorije Aranđelovca. Kenozojske stene su znatno više prisutne, obuhvataju 2/3 područja aranđelovačke teritorije i predstavljene su tercijarnim tvorevinama i kvartarnim ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... discoidea. Iz laporovitih sedimenata određeni su i amoniti Deshayesites deshayesi i Dufrenoya furcata. Debljina aptskih tvorevina iznosi 200 m. Alb U oblasti visočke zone albske tvorevine leže preko barem-aptskih. Albski sedimenti su litološki vrlo varijabilni, tako da se mestimice mogu razlikovati dva ...
    ... kalkareniti; oni preko glaukonitskih kalkarenita prelaze u glaukonitske peščare. Među arenitima su česte ı grauvake ı feldspatske grauvake. Albske tvorevine u krečnjačkom razvoju predstavljaju smenu laporovitih mikrita, peskovitih biosparita i glaukonitskih peščara. Peščarski razvoj se karakteriše ...
    ... najverovatnije donjohetanške starosti. Debljina hetanških tvorevina iznosi 10-250 m. 22 Sinemurski i plensbaški kat Predstavljeni su terigeno-karbonatnim tvorevinama sa fosforitskim konkrecijama i oolitskim rudama gvožđa. Ove tvorevine su transgresivne i preko klastita hetanža i preko starijih ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... karbonatnih tvorevina, anizijski kat grade ı vulkanoklastične stene vezane za riftni magmatizam krajem anizijskog kata (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Ukupna debljina ovih tvorevina je procenjena na 450 m (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Tvorevine ladinske ...
    ... u trijasu, kredno- paleocenskih turbiditnih ritmičnih deponata koji su karakteristični za kolizione ambijente, neogenih basenskih tvorevina i kvartarnih tvorevine različitih genetskih pripadnosti. Stene su grupisane po hronostratigrafskom i litostratigrafskom kriterijumu na osnovu lista Ivangrad ...
    ... manjim "gnezdima" u peščarsko-škriljavoj seriji. Debljina ovih tvorevina Je veća od 600 m (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Najdominantniji litološki član u građi istraživanom područja, Jesu permske tvorevine, koje su taložene kontinuirano na karbonske i predstavljaju najmlađe ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... ugljonosnoj seriji čine jednim delom i senonske tvorevine K23 (konglomerati, peščari, laporci, laporoviti krečnjaci). Tvorevine gornjokredne vulkanogeno-sedimentne serije θK23 (timočke eruptivne oblasti), čine paleoreljef ugljonosnim tvorevinama bogovinskog basena i to u njegovom centralnom i ...
    ... delimično vezani glinovitim cementom. U paleoreljefu i neposrednom obodu tercijarnih tvorevina sokobanjskog basena, javljaju se stene devona (D), zatim tvorevine barem-apta (K13+4), apta (K14) i tvorevine gornje krede (K2). 38 Slika 24. Geološka karta šireg područja ležišta uglja u ...
    ... hidrogeološkog izolatora. Po Đorđeviću 1965, generalno posmatrano, tvorevine podine sloja uglja imaju bleđu boju od tvorevina povlate i to usled izluživanja minerala gvožđa dejstvom humusnih kiselina iz uglja. U tvorevinama podine sloja uglja, obično do 0,5 m dubine, sreću se ugljenisani ostaci ...

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... мезозојске старости, док су на истоку у Карпато- Балканидима развијене карбонатне јурско-кредне творевине. MIRESCU et al. (2019) су вршили истраживања карбонатних горњојурских-доњокредних творевина на простору источног дела Гетикума (такође припада подручју Тетиса), чиме су показали да на ширем ...
    ... карбоната. Он је дефинисао поједине геометријске карактеристике секвенци али и факторе који утичу на депозицију карбоната. Савремена истраживања ових творевина су на нивоу који одговара секвенционој стратиграфији високе резолуције, а тренд примењивања ове методе на карбонатима откривеним на изданцима отпочео ...
    ... HNR. РЕЗОЛУЦИЈА У СЕКВЕНЦИОНОЈ СТРАТИГРАФИЈИ Потреба да се што детаљније и јасније одреде стратиграфски циклуси током којих настају седиментне творевине у басену захтевала је крупнију размеру која се не може ефективно постићи сеизмичким подацима. Већа резолуција се постиже применом методе секвенционе ...