Претрага

Упит dcterms_subject_txt:morska transgresija

11 items

  • Age And Mode of the Middle Miocene Marine Flooding of the Pannonian Basin—Constraints from Central Serbia

    Oleg Mandic, Ljupko Rundić, Stjepan Ćorić, Ðurðica Pezelj, Dörte Theobalt, Karin Sant, Wout Krijgsman (2019)
    The timing and mode of the marine flooding of the southern margin of the Pannonian basin in SE Europe is still a matter of debate. In central Serbia, integrated bio-magnetostratigraphic data and quantified high-resolution records are completely missing. Here, we provide paleoenvironmental and paleoecological constraints from the Slanci section located near Belgrade that has an excellent preservation of micro-fauna and flora, i.e., planktonic and benthic foraminifera and calcareous nannoplankton. We integrate their quantified records with sedimentological, natural gamma radioactivity ...
    Srednji miocen, morska transgresija, Panonski basen, područje Beograda

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone

    Violeta M. GAJIĆ (2014)
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafske jedinice, sedimentologija, turbiditi

  • Ostracods as indicator of the Badenian marine flooding (Central Paratethys, Bosnia & Herzegovina and Serbia)

    Ljupko Rundić (2022)
    ostakode, miocen, badenska transgresija, Centralni Paratetis, Bosna, Srbija

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... (highstand normal regression; HNR), принудна регресија (forced regression; FR), ниски ниво нормалне регресије (lowstand normal regression; LNR) и трансгресија (Т) (Слика 1, Табела 1). Општи модел је представио CATUNEANU (2019) интеграцијом модела различитих аутора (Слика 1; MITCHUM et al., 1977; VAN ...
    ... и највећа стопа трансгресије а самим тим отвара се акомодациони простор (CATUNEANU, 2006). Продукција седимената ће се повећавати уколико се трансгресија не одвија великом брзином и у равнотежи је са процесом седиментације. Даљом седиментацијом запремина творевина ће надмашити акомодациони простор ...
    ... хемогене творевине. Фаза којом отпочиње стварање следеће секвенце се односи на трансгресивни (Т) режим који се везује за повећање нивоа воде. Трансгресија је функцији продукције „карбонатне фабрике“ само у случају када се одвија малом брзином и када је прелаз ка HS режиму постепен, односно када му ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... normalne morske sredine kada su prvi put u badenskom veku morskom vodom prekriveni neki delovi centralne Srbije. Ova transgresija je nastala verovatno kao posledica otvaranja Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 170 morske veze ...
    ... Petković i dr. (1976), Radivojević i dr. (2010) da je morska transgresija zahvatila Frušku goru kada je bila kopnena sredina u Centralnom Paratetisu. Vreme početka badenske transgresije autori nisu razmatrali. 5.2.1. FRUŠKA GORA Morski srednji miocen na Fruškoj gori je predstavljen donjim ...
    ... istraživanog terena, u Resavskom basenu je nejasna. Transgresija mora je prema Petronijević (1967) nastupila još u donjem badenu. Morski režim je trajao tokom srednjeg i gornjeg badena, a zapaženo je i umetanje slatkovodnih sedimenata između morskih (Čičulić, 1977a). 5.4. BADENSKE TVOREVINE SREDIŠNJE ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja. U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se spuštaju i zahvata ih morska transgresija. Dalja kompresija, tokom gornje krede, dovodi do tektonskih deformacija u ovom području i otvaranja basena u kojima se odvijala karbonatna ...
    ... starijoj kredi područja istraživanja (Anđelković et al. 1989). Tek u albu pojedini delovi istraživanog područja se spuštaju i zahvata ih morska transgresija. Dalja kompresija, tokom gornje krede, dovodi do tektonskih deformacija u ovom području i otvaranja basena u kojima se odvijala karbonatna ...
    ... istraživanja zahvata transgresija. Na početku ciklusa more je plitko, litoralnog karaktera sa zonama pojačane energije vode. U ovoj depozicionoj sredini egzistovala je plitkovodna fauna i organizmi sa debelom ljušturom. Asocijacija faune i karakter sedimenata ukazuju da je „salinitet morske vode bio normalan ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Dalja evolucija se može podeliti na tri 4 faze: transgresija mora, brakična i jezerska faza nakon prekida veze sa ostalim basenima Paratetisa ı deltno-fluvijalna faza koja je vezana za zatvaranje basena (ter Borgh et al. 2013). Transgresija mora dogodila tokom badena kao posledica ekstenzije ...
    ... dobijen šlem probom bio je siromašan fosilima. Determinisani su ostaci Ježa, puža i Jedna foraminifera iz roda E/phidium sp. Ostacı ježa ukazuju na morsku sredinu i badensku starost. Slika 8 Izdanak badenskih klastita i osnačeno mesto uzimanja uzorka za šlem analizu Slika 9 a) kontakt krupnozrnih ...
    ... obeležila je sedimentacija tokom badena u vidu lajtovačkih krečnjaka i peskovitih krečnjaka. Masivni lajtovački 30 krečnjaci sadrže dosta ostataka morske makrofaune i deponovani su u sublitoralnoj plitkoj vodi oko sprudova. Lajtovački krečnjaci su deponovani u toplom moru i odgovaraju periodu sr ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... karstnog tipa izdani. Karbonatne tvorevine imaju pravac pružanja SZ - JI i zauzimaju centralni deo područja istraživanja. TRIJAS (T) Trijaska transgresija nastupa posle prekida u sedimentaciji, preko geološki dosta raznovrsnog paleoreljefa. Trijaski sediment nalaze se u nekoliko oblasti, koje su ...
    ... srednjeg trijasa u okviru Karpato-balkanske paleogeografske oblasti more se povuklo. U donjoj juri obrazovani paleoreljef delimično je obuhvatila transgresija, koja se u srednjoj juri nastavlja ka zapadu i plavi prostranu oblast koja je u donjoj juri bila kopno. Jurski sedimenti koji su predmet is ...
    ... pećine u klisurama Ravanice ı Crnice (Zabrega). Proces karstifikacije biva znatno usporen ili privremeno prekinut, tokom neogenih jezerskih transgresija. Zapunjavanje obrazovanih depresija naslagama crvenice doprinelo Je usporavanju procesa karstifikacije. Zapunjavanje karstnih kanala i kaverni ...

  • Stratigraphic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok (Belgrade, Serbia)

    Ljupko Rundić, Meri Ganić, Slobodan Knežević, Dejan Radivojević, Miloš Radonjić (2019)
    Mt. Avala is located on the southern margin of the Pannonian basin (SPB), a border zone between the uplifted morphostructures of the Dinarides and Carpathian-Balkanides. Similar to the Pannonian basin, tectonostratigraphic evolution of the Mt. Avala area during the last 23 Ma has is characterized by syn- and post-rifting processes as well as tectonic inversion. Here, we present the results of field investigations of the Miocene‒Pliocene dynamics that led to different spatial positions of the same stratigraphic units (e.g. ...
    мио-плиоценска геодинамика, јужни Панонски басен, Авалски и Торлак хорст, Белопоточки трог, Србија
    ... S. & RAKIJAŠ, M. (2013): Badenian marine transgression: new evidence from the Vrdnik coal basin (northern Serbia) [Srednje miocenska badenska transgresija: novi dokazi sa prostora Vrdničkog ugljenog basena (Fruška gora, Severna Srbija) ‒ in English with an Serbian summary].‒ Ann. Geol. Pennins. Balk ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP