Претрага

Упит dcterms_subject_txt:orogeni pojas Tetisa

110 items

  • Recycling of carbonates into the deep mantle beneath central Balkan Peninsula: Mg-Zn isotope evidence

    Zi-Tan Shu, Sheng-Ao Liu, Dejan Prelević, Vladica Cvetković, Shuguang Li (2022)
    Mg i Zn izotopi, ciklus ugljenika, natrijski alkalni bazalti, orogeni pojas Tetisa, Balkansko poluostrvo

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... je interpretacija njihovog postanka još uvek predmet neslaganja. Iako se gotovo svi autori slažu da su svi ovi ofiolitski pojasevi nastali u mezozoiku, usled zatvaranja Tetisa, mišlјenja mnogih istraživača se razlikuju u pogledu broja okeana koji su postojali na ovom prostoru. Jedna grupa autora ...
    ... intraokeanskog luka na istočnom delu mezozojskog Tetisa, čime su se najverovatnije na ovom prostoru razvili predlučni i izalučni (fore arc and back arc) regioni. Ovi segmenti su se ponašali zasebno tokom poslednjih faza zatvaranja mezozojskog Tetisa, odnosno procesa konvergencije/kolizije. Način ...
    ... nekoliko međusobno paralelnih pojaseva ofiolita – stenskih masa koje najopštije uzev predstavlјaju ostatke nekadašnjeg okeanskog dna. Geografski posmatrano, ovi ofioliti, koji se pružaju SSZ-JJI, mogu se podeliti na zapadni pojas – Dinarske ofiolite i istočni pojas – Vardarsku zonu (Dimitrijević ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... i teritoriji Srbije. Kao deo dinaridskog orogena, predstavlja jedan mali deo mezo-kenozojskog kolizionog pojasa Alpi-Himalaji, odnosno relikt ili šav složenog globalnog mobilnog pojasa Tetisa (Karamata et al., 2000a). Ovaj šav je nastao složenim geološkim procesima u gornjoj kredi nakon zatvaranja ...
    ... se vrši na osnovu kontrolnih faktora. U fokusu disertacije nalazi se Vardarska zona, geotektonska jedinica koja predstavlja deo planetarnog pojasa Tetisa, a u smislu mineragenetske rejonizacije predstavlja deo Srpsko-makedonske mineragenetske provincije (po Jankoviću, 1990). Njena potencijalnost ...
    ... basena Tetisa. Dimitrijević (1974) i Aleksić i dr. (1974) su smatrali da je Vardarska zona tokom jure predstavljala zonu subdukcije, a zatim od senona zonu transkurentnog kretanja. Dimitrijević (1974) je postavio osnove svoje tektonske rejonizacije, izdvajajući Vardarsku zonu kao izduženi pojas sa ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... i teritoriji Srbije. Kao deo dinaridskog orogena, predstavlja jedan mali deo mezo-kenozojskog kolizionog pojasa Alpi-Himalaji, odnosno relikt ili šav složenog globalnog mobilnog pojasa Tetisa (Karamata et al., 2000a). Ovaj šav je nastao složenim geološkim procesima u gornjoj kredi nakon zatvaranja ...
    ... se vrši na osnovu kontrolnih faktora. U fokusu disertacije nalazi se Vardarska zona, geotektonska jedinica koja predstavlja deo planetarnog pojasa Tetisa, a u smislu mineragenetske rejonizacije predstavlja deo Srpsko-makedonske mineragenetske provincije (po Jankoviću, 1990). Njena potencijalnost ...
    ... basena Tetisa. Dimitrijević (1974) i Aleksić i dr. (1974) su smatrali da je Vardarska zona tokom jure predstavljala zonu subdukcije, a zatim od senona zonu transkurentnog kretanja. Dimitrijević (1974) je postavio osnove svoje tektonske rejonizacije, izdvajajući Vardarsku zonu kao izduženi pojas sa ...

  • Middle Jurassic terebratulide brachiopods from the Jordan Valley (northwestern Jordan)

    Howard R. Feldman, Barbara V. Radulović, Vladan J. Radulović, Fayez Ahmadc (2021)
    U radu je izvršena revizija i detaljan opis srednjojurskih brahiopoda Jordanske doline, a takodje su izdvojeni i novi taksoni. Sa profila Arda iz gornjeg bata (Hamam formacija) i donjeg keloveja (Muganija formacija) odredjeni su novi rod i vrsta Jordanithyris ardainensis. Iz gornjeg bata Hamam formacije (krečnjaci, dolomiti, peščari i laporci) izdvojena je vrsta Ptyctothyris quillyensis. Zajednica koju čine Arabatia bihinensis, Ectyphoria sinaiensis, Ptyctothyris quillyensis, Dorsoplicathyris dorsoplicata i Tubithyris jurayfahiensis potiče iz donjokelovejskih krečnjaka sa proslojcima laporaca Muganija formacije. Brahiopodi ...
    Brachiopoda, Terebratulida, severozapadni Jordan, srednja jura, gornji bat, donji kelovej

  • Callovian (Middle Jurassic) terebratulide brachiopods from the Jordan Valley (northwestern Jordan)

    Howard R. Feldman, Barbara V. Radulović, Vladan J. Radulović, Fayez Ahmad (2021)
    U radu je izvršena revizija srednjojurskih terebratulidskih brahiopoda Jordanske doilne, a takodje su spisku predhodne faune dodati i novi taksoni. Sa profila Tel el Dahab, iz kelovejskih stena (Muganija formacija) odredjeni su novi taksoni terebratulida: Kutchithyris simoni sp. nov. i Trigonithyris wilsoni sp. nov, koji su ovom prilikom opisani. Takodje, po prvi put se iz Jordana pominju i tri terebratulidske vrste: Bihenithyris barringtoni, Ptyctothyris daghaniensis i Sphriganaria cardioides koje su nadjene zajedno sa Bihenithyris weiri, a koje imaju šire ...
    brahiopodi, sistematika, Etiopska provincija, severozapadni Jordan, srednja jura, kelovej

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... високе резолуције у карбонатима, која је приказана кроз неколико актуелних радова, а који се односе на јурско-кредне карбонате настале на платформама Тетиса. Кључне речи: изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина Abstract. The aim of the paper is to present hig ...
    ... методе секвенционе стратиграфије високе 75 резолуције и делом циклостратиграфије на плитководне карбонатне седименте настале на платформама Тетиса (острво Мајорка, Швајцарски Алпи, Румунија, Трарас планине у Алжиру) током периода јуре и креде. Број секција у издвојеним радовима варира од 4 до ...
    ... MIRESCU et al. (2019) су вршили истраживања карбонатних горњојурских-доњокредних творевина на простору источног дела Гетикума (такође припада подручју Тетиса), чиме су показали да на ширем простору региона постоје одговарајући геолошки услови за примену методе. ЗАКЉУЧАК Повећање резолуције и примена ...

  • Geologija zapadnog krečnjačkog pojasa istočne Srbije između Dunava i Mlave.

    Ivana Carević (2010)
    Zapadni krečnjački pojas istočne Srbije, geologija.

  • Jurske radiolarije Dinaritskog ofiolitskog pojasa između Nove varoši i Sjenice(JZ Srbija)

    Nevenka Đerić (2002)
    Jurske radiolarije, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Određivanje karstnih hidrogeoloških sistema u ofiolitskom pojasu unutrašnjih Dinarida SR Srbije

    Neven Krešić (1987)
    Hidrogeološki sistemi, karst, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Radiolarije i biostratigrafija mezozojskih silicijskih stena Vardarske zone i Dinaridskog ofiolitskog pojasa Srbije

    Nevenka Đerić (2008)
    Radiolarije, biostratigrafija, mezozojske silicijske stene, Vardarska zona, Dinaridski ofiolitski pojas Srbije.

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas je veoma teško razdvojiti od sistem‐ skog pojasa faze rane maksimalne riftogeneze.  Osim sistemskog pojasa početka  riftogeneze,  izdvojeni su  rani  (S3a), srednji  (S3b)  i kasni  (S3c)  sistemski pojas maksimalne riftogeneze. U grabenima sa manji ...
    ... sistemskih  pojaseva može izostati. Oni se verovatno nalaze ispod nivoa seizmičke rezolucije, tako da njihovo izdva‐ janje nije bilo moguće. Sistemski pojas rane maksimalne riftogeneze obično se završava progradacionim  rubom  (downlap) na pretercijarne formacije  ili na sistemski pojas početne riftogeneze ...
    ... su  često  veoma  iskošeni.  Sistemski pojas  faze  kasne maksimalne  riftogeneze  (S3c)  razlikuje  se od pojasa  faze  srednje  maksimalne riftogeneze (slika 1) po širenju sedimentacije na (često delimično erodovan) podinski blok.  Pored toga, u sistemskom pojasu faze kasne maksimalne riftogeneze  i ...

  • Petrološke karakteristike Motajičkog granita i njegovog kontaktno-metamorfnog pojasa

    Drago Varičak (1965)
    Petrologija, metamorfizam, Motajički granit

  • Klizišta, odroni i problemi stabilnosti padina u jugoistočnom dijelu spoljašnjih Dinarida (Primorski pojas od Bojane do Splita)

    Staniša Ivanović (1979)
    Klizišta, odroni, stabilnost padina,Dinaridi

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... rude Površina zahvaćena ngremma Zapremina Količina rude » Kota vrha | Kota dna : : horizontalnog, » (t) Etaža ; ; otkopnim pojasom ; etaže pojasa (m) | pojasa (m) > pojasa 3 (m) 0 (m') -40 -45 6.444,47 32.223,87 93.087,04 -40/-55 -45 -50 6.444,47 32.223,87 96.671,62 93.087,04 -50 -55 6.444,47 ...
    ... Slika 3.2.1. Raspored prostorija pripreme i razrade ležišta u I eksploatacionom pojasu Sistem ı formiranje pripremnih prostorija za svaku otkopnu etažu su identični. Za potrebe otkopavanja „gornjeg“ otkopnog pojasa, iz prostorija razrade (EH ı PEH), predviđena Je izrada pristupnih hodnika (PH) ...
    ... Ukupno: 485,43 4. EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA 4.1 Eksploatacija ležišta u l otkopnom pojasu (-50/-140) Prema usvojenoj metodi otkopavanja (Prilog I.4.1-8) predviđeno je da se otkopavanja rude u I eksploatacionom pojasu vrši u horizontalnim pojasima visine 5 m, odnosno otkopnim hodnicima (OH) dimenzija ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... do višefazne istorije deformacija celog regiona. Prvu fazu predstavljalo je otvaranje Atlantskog okeana koje je formiralo alpski orogeni pojas (Biju‐ ‐Duval et al., 1977; Dercourt et al., 1986; Dewey et al., 1989; Sengor, 1993; Yilmaz et al., 1996). U ovoj suštinski kompresionoj sredini, prisutan ...
    ... kada je ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas je veoma teško razdvojiti od sistemskog pojasa faze rane maksimalne riftogeneze. Osim sistemskog pojasa početka riftogeneze, izdvojeni su rani (S3a), srednji (S3b) i kasni (S3c) sistemski pojas maksimalne riftogeneze. U grabenima sa manjim tonjenjem ...
    ... evropske ploče doveli su do nestanka drevnog okeana Tetisa (Baldi, 1980; Harzhauser et al., 2002; Piller et al., 2007; Harzhauser & Piller, 2007). Mediteran i evroazijsko Paratetisko more (slika 8.1) predstavljaju naslednike Tetisa. Prvi miocenski član na prostoru severnog Banata pre ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... Vertikalna podela na pojaseve pri kombinovanom radu sa vertikalnim i horizontalnim rezovima koja se primenjuje na Površinskom kopu Gacko: 1. pojas: 3,25 m – vertikalni rezovi, 2. pojas: 9 m – horizontalni rezovi, 3. pojas: 2,75 m – vertikalni rezovi; - Vertikalna podela na pojaseve pri radu sa vertikalnim ...
    ... (3.99) gde su:N - broj pojaseva na visini bloka, N = H/(0,5  0,7)D, n - broj rezova na duţini bloka, n = Lb/d, i - broj pojasa, j - broj reza, tr - vreme otkopavanja reza, tpr - vreme promene reza, tp - vreme promene pojasa, tb - vreme promene bloka. 84 ...
    ... sa konstantnom brzinom do kraja okretanja. Sledi manevar spuštanja rotora za visinu pojasa na sledeći niţi pojas, pa se cela operacija ponavlja sekvencijalno do potpunog otkopavanja bloka na svim pojasevima, odnosno po visini etaţe. Tada poĉinje ponavljanje celog ciklusa. Ovo pokazuje da je ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... i morfološki upadljiv orogeni sistem dužine preko 1700 km, koji se u vidu luka pruža od Alpa, pa sve do prostora u istočnoj Srbiji (Marović, 2001). Isti autor sumira prethodna publikovana shvatanja o regionalnim tektonskim rejonizacijama, prema kojima se Karpatski orogeni sistem može uopšteno podeliti ...
    ... izgrađuju dva paralelna pojasa pružanja sever-severozapad – jug- jugoistok, koji se nalaze zapadno od Jastrepca, u njegovom neposrednom okruženju (Slika 5-15). Pojas pozicioniran bliže planini Jastrebac predstavljen je sedimentima neritsko-sprudne facije, dok je zapadnije situiran pojas izgrađen od flišnih ...
    ... izdvajaju silifikovanu zonu izgrađenu od opalskih masa i podinski pojas glinovito-limonitsko-okcastih tvorevina. Dijabazi i spiliti imaju rasprostranjenje u području od Ljubinaca preko Mošuta i dalje ka jugu (Prilog 1), gde obrazuju pojas pravca pružanja severozapad-jugoistok (Slika 5-12). U oblasti ...