Претрага

Упит dcterms_subject_txt:osnovni vodonosni kompleks

231 items

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2014)
    Resursi podzemnih voda. – Vodosnabdevanje. - Održivo upravljanje. - Osnovni vodonosni kompleks. - Termalne vode. - Monitoring podzemnih voda.

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... izdani osnovnog vodonosnog kompleksa (osnovne izdani) su povoljniji, ali je njihovo zagađenje moguće posredno, preticanjem iz povlatnih vodonosnih naslaga, odnosno prve izdani. Opasnost od zagađenja veća je u aluvijalnom području Dunava, gde su prva izdan i izdan osnovnog vodonosnog kompleksa u direktnom ...
    ... jedinstvenu vodonosnu sredinu od Dunava, na zapadu, do Tise na istoku. Zbog značaja koji imaju u vodosnabdevanju na celom području Vojvodine vodonosne pleistocenske naslage poznate su kao osnovni vodonosni kompleks, a izdan koja se u njima formira često se označava kao "osnovna izdan". Na najvećem ...
    ... Slika 58. Dijagram opadanja nivoa podzemnih voda iz izdani osnovnog vodonosnog kompleksa Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 215 Slika 59. Karta izopijesti osnovnog vodonosnog kompleksa u periodu 1960-1989. godine (prema Institutu "Jaroslav Černi") ...

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... 64 Osnovni vodonosni kompleks predstavlja glavni izvor za vodosnabdevanje stanovništva i industrije u Vojvodini. Iznad ovog kompleksa nalazi se plića izdan u okviru slabije vodonosnih sedimenata, podložna antropogenom uticaju pa se ne koristi za vodosnabdevanje. Između pliće izdani i osnovnog vodonosnog ...
    ... Takozvani osnovni vodonosni kompleks (OVK) prostire se na gotovo celoj teritoriji Vojvodine. Vode iz OVK se zahvataju preko dubokih bunara (slika 5), na izvorištima znatno udaljenim od izvora prihranjivanja vodonosnih sedimenata. Dugotrajnom eksploatacijom podzemnih voda ovog kompleksa dolazi do opadanja ...
    ... vodonosnog kompleksa u pojedinim delovima Bačke i Banata nalaze se vodonepropsuni sedimenti koje štite OVK od zagađenja (tipski pro'l je prikazan na slici 20) (lit. 7). Podzemne vode osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini imaju visoke osnovne koncentracije organskih materija i pojedinih mikrokomponenti ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Cl -obično se javlja u podzemnim vodama dubljih vodonosnih horizonata i vezuje se za proces sedimentacije u basenu. To bi bile konatne ili tzv. sedimentogene vode (Dragišić, 1997). Iz odnosa osnovnih anjona u podzemnim vodama neogenog kompleksa, moţe se zaključiti da u njima dominira jon HCO3 ...
    ... registrovane kod sva tri leţišta uglja ili u njihovoj široj okolini. Mineralne vode su konstatovane u okviru vodonosnih sredina sa pukotinskom poroznošću, kao i u vodonosnim sredinama neogenog kompleksa. Odlikuju se kiselim ukusom, mirisom koji potiče od vodonik-sulfida (H2S), sadrţajem prirodnog gasa CO2 ...
    ... ispucale (gnajsevi i mikašisti). Podzemne vode neogenog kompleksa i kvartarnih sedimenata nemaju uticaja na prihranjivanje sa severne strane radi njihov pravac kretanja I-Z. Deo voda vodonosnih sredina leţišta otiče u otvorenim vodonosnim sredinama prema severu (oko 19,5 l/s). Zapadna granica ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... podzemnih voda (Tabela 1). Tabela 1. Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat ...
    ... voda (Tabela 1). Tabela 1. IzdaSnosti izvori8ta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m°/s) Osnovni Hidrogeoloska ee vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Lo Aluvijalni . . Ukupno jedinica . kompleks naslage sredina sredina nanosi er (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 ...
    ... u vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat višedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koli ini ve oj ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... izvorista podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m*/s) Table 1. Yield of groundwater sources in Serbia according to the type of aquifer (m/s) Osnovni Hidrogeoloska Aluviialni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukuono jedinica jan kompleks naslage sredina sredina P nanos! (Vojvodina) ...
    ... probleme u vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani €esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat visedecenijskog zahvatanja podzemnih voda u koliéini veéoj od ...
    ... Serbia (without artificial recharge) (m*/s) (Institute for water management J. Cerni 2001) Osnovni . xb taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... представља један или више водоносних слојева који залежу између водонепропусних слојева. Комплекс угљокиселих вода представља неколико водоносних хоризоната, који су одвојени слабопропусним или водонепропусним стенама. Хидрогеолошки басен представља свеукупност водоносних, водонепропусних и релативно ...
    ... компонентама. 106 Табела 3. Доминантни процеси формирања хемијског састава угљокиселих вода Основни литолошки комплекс Доминан. минерални састав Хемијска формула основних минерала Изоморфни садржај Доминантни процес разлагања минерала Кристаласти шкриљци фелдспати ...
    ... инфилтрирају директно преко палеозојских стена геолошке основе, и индиректно, преко 44 површинских токова, комплекса терцијарних и квартарних седимената и других граничних водоносних средина. Слика 21. Шематски хидрогеолошки профил у области угљокиселих вода Бујановачке бање (С.Тасић, 2006 ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... povezanost vodonosnih slojeva, moramo proći kroz analizu svih poznatih vodonosnih horizonata na teritoriji opštine Zemun. 7.2 Analiza vodonosnih slojeva Na području urbanog dela Zemuna vodonosni peskovi konstatovani su u intervalu od 30 m do 60 m (bušotina B-1, Ugrinovačka 92, Zemun). Vodonosni slojevi ...
    ... se može uočiti kada se posmatraju vodonosni slojevi, što će biti i vizuelno prikazano u narednom poglavlju. Prvi vodonosni sloj koji je pronađen tokom bušenja bunara jeste tek na 175 m, što potvrđuje teoriju o tome da se na većim dubinama nalaze i vodonosni slojevi sa vodom koja ima pozitivni ...
    ... kartiran ni Jedan drugi vodonosni sloj, dok se u neposrednoj blizini ovog bunara nalazi bunar B-8& na području bivše "Mlekare Zemun", koja ima zabeležen vodonosni sloj na 60-tom metru, dok bunar B-1 (koji Jje nedaleko od oba spomenuta bunara) ima zabeleženih čak 6 vodonosnih slojeva od 35 m do čak ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... evapotranspiraciju) na prva dva vodonosna sloja. U dubljim vodonosnim slojevima prihranjivanje se odvija na ra un podzenog doticaja duž svih kontura modela. U tabeli 4 dat je numeri ki prikaz elemenata bilansa podzemnih voda. Dominantno prihranjivanje prva dva vodonosna sloja obavlja se na ra un ...
    ... evapotranspiraciju) na prva dva vodonosna sloja. U dubljim vodonosnim slojevima prihranjivanje se odvija na raéun podzenog doticaja duz svih kontura modela. U tabeli 4 dat je numeric¢ki prikaz elemenata bilansa podzemnih voda. Dominantno prihranjivanje prva dva vodonosna sloja obavlja se na racun infiltracije ...
    ... uz primenu vešta ke infiltracije na ma arskoj strani u prvom vodonosnom sloju. Kao rezultat ovih uslova, u prvom vodonosnom sloju javljaju se depresije samo u izvorištima na teritoriji severne Ba ke, i u Segedinu. U drugom vodonosnom sloju su manje depresije nego u prve dve varijante. etvrta ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... mogu se izdvojiti vodonosni horizonti koji su predstavljeni klastičnim sedimentima, sa dominacijom peskovite frakcije. U okviru ovih peskovitih sedimenata formiran je zbijeni tip izdani. Prema dubini zaleganja i hemijskom sastavu, mogu se izdvojiti sledeći hidrogeološki kompleksi: PRVI HIDROGEOLOŠKI ...
    ... hidrogeološka kompleksa od kojih su II i III kompleks ključni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi su formirani u pleistocenskim i paludinskim sedimentima na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteškim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru II i III hidrogeološkog kompleksa su kategorizovane ...
    ... karakteristikama izvorišta za vodosnabdevanje opštine Kanjiža. Istraživanja su sprovedena na tri hidrogeološka kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks ključni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistocenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteškim ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Smedereva poznato je više vodonosnih horizonata u okviru peskovitih naslaga, na dubinama: od 150-160 m, 190-200 m, od 260 m i od 300-320 m. Izdašnost pojedinih bunara je promenljiva i iznosi od 1-3,5 1/s u uslovima samoizliva. Temperatura podzemnih voda iz najdubljeg vodonosnog horizonta se kreće oko ...
    ... crpenja određena je izdašnost bunara od 45 l/s po objektu. U užoj zoni Požarevca poznato Je 4-5 vodonosnih slojeva na dubini od 30-230 m. Moguće je da postoji i više slojeva usled raslojavanja vodonosnih naslaga. Poznato je postojanje izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122 ...
    ... konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 1/s u uslovima samoizliva. Kod Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) dokzano je postojanje izdani sa 3 vodonosna horizonta na ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... 22 Prema klasifikaciji GN-200 sredine aluvijalnog kompleksa uglavnom pripadaju I i II a lokalno i III kategoriji zemljišta. Na osnovu terenskih zapažanja tokom bušenja i kartiranja Jezgra, može se zaključiti da čitav aluvijalni kompleks, predstavlja izuzetno dobro nosivu podlogu za dopunska ...
    ... okviru aluvijalnog ı nanosa - šljunkovitoj sredini, koji u sklopu prirodne konstrukcije terena ima funkciju hidrogeološkog kolektora. Debljina vodonosnih slojeva kreće se oko 4.0 m i u okviru njega nalaze se pretežno dobre rezerve podzemne vode. Dominantno mjesto kao vodonosnik ima šljunkovita ...
    ... rad je rađen u skladu sa „Uputstvom za izradu Završnog rada na osnovnim i master akademskim studijama Rudarsko-geološkog fakulteta“. 2. USLOVI IZGRADNJE BENZINSKIH STANICA Benzinska stanica je prateći objekat pored puta, čija Je osnovna funkcija opskrbljivanje motornih vozila pogonskim gorivom ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... “Logika” gradacije je ta da je, npr., jedan vodonosni horizont sačinjen od nekoliko vodonosnih (i nekoliko vodonepropusnih) slojeva, da vodonosni kompleks sadrži nekoliko horizonata, a da je jedan (veći) hidrogeološki basen sačinjen od nekoliko kompleksa. Na slici 10.3.2.1, prikazana je šema prostornog ...
    ... sedimentni kompleksi, u okviru kojih se mogu izdvojiti jedan ili više peskovitih ili šljunkovitih vodonosnih slojeva pod pritiskom. Izdani u marinskim rastresitim sedimentima. Slično jezerskim, i u okviru nekadašnjih marinskih (morskih) basena formirani su debeli sedimentni kompleksi sa peskovit ...
    ... ) vodonosne sredine u odnosu na atmosferu, na osnovu čega razlikujemo tri tipa hidrogeoloških struktura: 1-otvorene, 2-poluzatvorene i 3-zatvorene, čije su osnovne odlike prikazane šematski na slici 10.3.2.2. Za otvorene hidrogeološke strukture svojstvena je (potpuna) otkrivenost vodonosne sredine ...

  • Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema

    Marko M. Stanić (2004)
    Hidrohemija, vodonosne naslage, Srem

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... Mađarskoj i Rumuniji. Reljef Panonskog basena i male hipsometrijske razlike i uslovi sedime- ntacije formiraju subhorizontalne slojeve zbog čega se u vodonosnim slojevima odvija veoma spora cirku- lacija podzemnih voda. Kontinuirano prostiranje na- slaga na prostoru Mađarske i Srbije i formiranje rezervi ...
    ... Tise [2] U ovom delu Panonskog basena, gradovi u Ma- đarskoj i Vojvodini za vodosnabdevanje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih voda, tako da su osamdesetih godina ...
    ... je ostvarena dobra hidraulička povezanost rečnih i podzemnih voda, iz sedimenta (mulja) na dnu korita, zagađenje se nesmetano prenosi u podzemnu vodonosnu sredinu. Propagacija zaga- đenja posebno je intenzivna u izvorišnim zonama, gde se usled eksploatacije ostvaruju veće brzine infiltracije površinskih ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... mikroelemenata, i sagledana je veza ovih procesa sa litološko-mineraloškim sastavom vodonosne sredine. Q-mod klaster analizom razvrstani su uzorci mineralnih voda sa 110 lokacija na teritoriji Srbije, i to u četiri osnovne grupe, tj. klastera, i osam podgrupa. U grupi I nalaze se mineralizovane, u ...
    ... konkordantnih žica i proboja u okviru metamorfnog kompleksa, na potezu između Lazarevca i Rudovaca. Karakteriše ih izrazito prisustvo fenokristala, predstavljenih kvarcom, plagioklasom, biotitom, amfibolom i, sporadično, monokliničnim piroksenom. Osnovna masa je mikrokristalasta, izgrađena od plagioklasa ...
    ... formiranje gvožđevitih kompleksa fluora malo verovatno. Naime, konstante stabilnosti alumofluoridnih kompleksa su po nekoliko desetina i stotina puta veće od konstanti stabilnosti gvožđefluoridnih kompleksa. Kao posledica ovakvog odnosa, postojanje gvožđefluoridnih kompleksa u podzemnim vodama ...

  • Uticaj tehnologije bušenja na izdašnost vodonosnih kolektora sa pukotinskom poroznošću

    Milutin Spasojević (1981)
    Bušenje, voda, pukotinska poroznost

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... fskih jedinica, korišćene su Osnovne geološke karte listova: Lapovo (Vujisić, et. al, 1976), Žagubica (Antonijević, et. al, 1963), Paraćin (Dolić, et. al, 1978) i Boljevac (Veselinović, 1970), razmere 1:100 000, kao i prateći Tumači. PROTEROZAOIK (Pr) Kompleks kristalastih škriljaca izdvojen ...
    ... MEZOZOJSKOG KOMPLEKSA STENA 5.1. Rasprostranjenje karstnog tipa izdani Mezozojski kompleks najvećim delom predstavljen je karbonatnim tvorevinama, te je s toga u okviru ovih stena fomiran karstni tip izdani. U okviru uskih pojaseva manje debljine, do 100 m, javlja se hidrogeološki kompleks u okviru ...
    ... povišina rasprostranjenja Ravaničkih krečnjaka iznosi 70 km?. Površina karbonatnog kompleksa odnosi se na otkriveni deo stenskog kompleksa, tako da nisu obuhvaćeni delovi u podini nekarbonatnog stenskog kompleksa. Karstna izdan u podini nekarbonatnih stena predstavlja kontinuitet u prostiranju ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... ovom radu. 3.2. Geološka građa istražnog područja Posmatrano područje pripada južnim, obodnim delovima Panonskog basena. Osnovna odlika basenske strukture je neogeni kompleks sedimenata, koga prekrivaju najmlađi kvartarni deponati. U podini basenske strukture očekivano je razviće stena mezozojske ...
    ... . Za neogene sedimente karakteristična Je česta smena vodonosnih (peskovi) i slabovodopropusnih ili nepropusnih sedimenata (gline, laporci). Analizom dostupnih podataka van istražnog terena, pretpostavljene dubine formiranja vodonosnih horizonata u okviru peskova su ispod 350 metara. Njihovu ...
    ... debljina lesnih tvorevina iznosi oko 30-40m. Neogen Neogeni sedimentni kompleks Neogeni komplek prestavljen je neraščlanjenim pliocensko-miocenskim sedimentima (M.,PI). Predstavnici neraščlanjenog. dela neogenog kompleksa su sedimenti pliocenske, pontske i panonske starosti. U gornjim slojevima ...