Претрага

Упит dcterms_subject_txt:pelsonski potkat

9 items

  • Stratigrafija trijaskih formacija sa amonitima između Virpazara i Bara (Crna Gora)

    Martin R. ĐAKOVIĆ (2018)
    amoniti, trijas, smitski potkat, bitinski potkat, pelsonski potkat, sistematika

  • Развој геолошког информационог система Републике Србије

    Бранислав Благојевић, Бранислав Тривић, Ненад Бањац, Ранка Станковић, Велизар Николић (2005)
    Геолошки информациони систем Србије (ГеолИСС) је пројектован, првенствено, са намером ефикасног дигиталног архивирања геолошких и њима сродних података. У овом раду је приказана структура базе података као основа за развој геолошки конципираног ГИС-а. Нови, објектно орјентисани (О-О) начин моделирања омогућио је дефинисање самосталних типова објеката, хијерархијски повезаних кроз тополошке и друге релације, чиме је обезбеђена њихова медјусобна интеракција. Објектно оријентисано моделирање извршено је коришћењем унифицираног језика моделирања (UML) и CASE алата, кроз концептуални и логички ниво. Физички модел ће ...
    ГеолИСС, геолошки подаци, управљање базама података, концептуални модел, логички модел, ГИС
    ... (GeoloskiRecnik), уз палентолошку документованост преко класе Fosili, и као ApsolutnaStarost утврђена радиометријским методама. Статиграфски ниво (поткат, кат, епоха...) је регулисан класом Rang (Сл. 5). SingenetskeStrukture TektonskeStrukture Slojev itost Litaz Imbrikacija Laminacija UkstenaSlojev ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... anizijski i ladinski kat. Anizijski kat izgrađen je od krečnjaka sa bogatom asocijacijom faune na osnovu koje su izdvojeni hidasniski, pelsonski i ilirski potkat. Hidasp je predstavljen slojevitim dolomitičnim krečnjacima sa proslojcima glinaca i alevrolita. U sklopu sedimenata Javlja se bogata ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... lerzoliti dolomiti (kampilski potkat) 50 Harcburgiti i rjeđe lerzoliti - Peščari, glinci, laporci i 1 >= e Laporci i krečnjaci i 2 | rijetko tufovi kumulati krečnjaci (sajski potkat) _+ = Kvarcni konglomerati, peščari kvarcne breče i alevroliti 7_ (sajski potkat) OGjekar: YyHVMBEP3MTET ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... naftnoj industriji, korišćenjem paleontoloških metoda i korelacijom GFK dijagrama, izdvojeni su sedimenti donjeg (novorosijski potkat) i gornjeg ponta (portaferski potkat). Granicu prema sedimentima pliocena ponekad je veoma teško označiti, ali se smatra da je ona određena nestankom ...
    ... stena u okolini (severna Bačka, Rumunija, Mađarska) i na osnovu kriterijuma superpozicije. Naslage donjeg trijasa (sajski i kampilski potkat) utvrđene su u nekoliko bušotina u severozapadnom delu istražnog prostora. Donjotrijaski sedimenti deponovani su u uslovima plitkovodne ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Legenda kartiranih jedinica: 1 – Aluvijum; 2 – Peskovi i šljunkovi; 3 – Slabovezani gruboklastični materijal; 4 – Peskovi, gline i šljunkovi (portaferski potkat); 5 – Peščari, glinci i laporci (baden); 6 – Stene izmenjene metamorfnim procesima; 7 – Dacito-andeziti; 8 – Granodioriti i granodiorit-porfiriti; ...
    ... Peskovi i šljunkovi; Zbijeni tip izdani malog potencijala: 3 – Slabovezani gruboklastični materijal; 4 – Peskovi, gline i šljunkovi (portaferski potkat); Pukotinski tip izdani velikog potencijala: 7 – Dacito-andeziti; Pukotinski tip izdani malog potencijala: 8 – Granodioriti i granodiorit-porfiriti; ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... krečnjaka, liskunovitih peščara i glinenih škriljaca. U višim odeljcima donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa ...
    ... diskordantno preko prebadenske metamorfno-sedimentno- vulkanogene podloge. Ugljonosni horizont razvijen je na prelazu novorosijskom u portaferski potkat. Debeo je 20–45 m, mestimično u zoni raslojavanja, i do 75 m. U odnosu na morfostrukturni tip razvića ugljonosne serije izdvajaju se: a) prostor ...
    ... povremene oscilacije dna basena, zamenu morskog uglavnom plitkovodnog, močvarskim režimom (i obrnuto). Na prelazu iz novorosijskog u portaferski potkat, na mesto plitkovodnog zaliva sa pokretljivim oslađenim vodama i brzim odlaganjem paralskih sedimenata, nastaju baruštine primorskog tipa i tresave ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... krečnjaka, liskunovitih peščara i glinenih škriljaca. U višim odeljcima donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa ...
    ... diskordantno preko prebadenske metamorfno-sedimentno- vulkanogene podloge. Ugljonosni horizont razvijen je na prelazu novorosijskom u portaferski potkat. Debeo je 20–45 m, mestimično u zoni raslojavanja, i do 75 m. U odnosu na morfostrukturni tip razvića ugljonosne serije izdvajaju se: a) prostor ...
    ... povremene oscilacije dna basena, zamenu morskog uglavnom plitkovodnog, močvarskim režimom (i obrnuto). Na prelazu iz novorosijskog u portaferski potkat, na mesto plitkovodnog zaliva sa pokretljivim oslađenim vodama i brzim odlaganjem paralskih sedimenata, nastaju baruštine primorskog tipa i tresave ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... karbonatnim peščarima, glincima i laporcima, krečnjacima, dolomitičnim krečnjacima i dolomitičnim brečama. Naslage donjotrijaske starosti (kampilski potkat) utvrđene su u bušotinama u okolini Novog Kneževca. Konstatovane su na dubinama od 995 m do 2040 m. Iznad njih se nalaze naslage srednjeg trijasa ...