Претрага

Упит dcterms_subject_txt:pokretni prosek

98 items

  • Linearization of Input Signal as a Necessary Tool in Stochastic Modeling of Karst Groundwater

    Veljko Marinović (2021)
    Modelling of karst hydrogeological systems is a very complicated task, bearing in mind that for a deterministic model one should know the internal physical processes of precipitation transformation into discharge, while for a stochastic model nonlinear dynamic systems such as karst should be simulated by linear regression equations. Stochastic models need linearization of input time series due to often large residual in the recession period. This occur because the model is not able to absorb single rain episodes, which ...
    karstne podzemne vode, stohastičko modeliranje, transfer funkcije, pokretni prosek

  • Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана

    Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)
    Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...
    карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)

  • Projected changes in air temperature, precipitation and aridity in Serbia in the 21st century

    Boško Milovanović, Sebastian Schubert, Milan Radovanović, Vesna Ristić Vakanjac, Christoph Schneider (2021)
    У овој студији се испитују пројектоване промене средњих месечних и годишњих температура ваздуха, количине падавина и Де Мартоновог индекса аридности у Србији у 21. веку. У ту сврху статистички је моделована просторна дистрибуција температуре ваздуха и количине падавина на основу података 64 климатолошке станице и 421 падавинске станице за период 1976–2005 применом вишеструке линеарне регресије. Де Мартонов индекс аридности се израчунава из просторно распоређених података. Да бисмо добили регионалне просеке и варијабилност, Србију делимо на три поддомена: западну зону ...
    21 век, температуре ваздуха, климатске промене, Де Мартонеов индекс аридности, падавине, Србија

  • Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region

    Slavko Dimovic, Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Radoje Bankovic (2021)
    Циљ студије је био да се процени потенцијални ризик од зрачења у близини напуштених рудника уранијума, јаловишта или лежишта уранијума на Старој планини у Србији. За процену ризика одређено је неколико параметара: активност еквивалента радијума, Raeq, екстерни индекс опасности, Hex, брзина апсорбоване дозе гама зрачења, D, годишња ефективна доза на позадинској експозицији гама гама на отвореном, AEDoutdoor и ризик од рака током живота, ELCR. Добијени резултати су показали да сви узорци, осим једног, имају Raeq вредност и до два ...
    природна радиоактивност, животна средина, здравље, опасност, процена ризика

  • Indeksi kontrole održavanja i korišćenja rotornog bagera

    Jovana Mitrović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić (2023)
    Razvoj površinske eksploatacije se u velikom stepenu zasniva na svestranoj mehanizaciji rudarskih radova. Kako bi se zadovoljili potrebni kapaciteti, neophodna je primena savremene mehanizacije, velikih kapaciteta i pouzdanosti u radu. Naime, sa stepenom povećanja mehanizovanosti radova smanjuje se broj zaposlenih radnika, povećava produktivnost rada, smanjuju troškovi po jedinici proizvoda, a samim tim i povećava ekonomičnost površinske eksploatacije. Predmet istraživanja su rotorni bageri SRs 1200 koji predstavljaju samohodne mašine kontinuiranog dejstva namenjene za otkopavanje jalovine i korisne supstance na površinskim ...
    rudarstvo, rotorni bager, indeksi održavanja, indeksi korišćenja, TOPSIS

  • Analiza primene višekriterijumskih metoda u optimizaciji izbora hidruličnih bagera na površinskim kopovima uglja

    Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Filip Miletić, Ivan Janković (2019)
    Hidraulični bageri primenjuju se u različitim oblastima privrede a najzastupljeniji su u građevinarstvu i rudarstvu. Na površinskim kopovima sa kontinualnim sistemima, klasifikuju kao pomoćna mehanizacija a na površinskim kopovima sa diskontinualnim sistemima, kao osnovna mehanizacija. Kako je u oba slučaja njihova primena neizostavna, važno je izvršiti adekvatnu analizu postojećih podataka, u cilju optimizacije izbora tipa hidrauličnog bagera u odnosu na uslove rada datog površinskog kopa. U radu su opisane različite višekriterijumske metode koje su korišćene za analizu hidrauličnih bagera. ...
    višekriterijumske metode, površinski kop uglja, pomoćna mehanizacija, hidraulični bager
    ... kopanja Pritisak u hidrosistemu Ekonomski parametri Troškovi nabavke Operativni troškovi Eksploatacioni parametri Prosek moto sati godišnje Tehnička raspoloživost Prosek intervencija Ekološki parametri Emisioni standard Ergonomski parametri Lakoća održavanja Udobnost upravljanja Snaga ...
    ... kopa, tako i opreme i mašina koji rade u njemu. Najznačajniji „eksploatacioni parametri“ rada hi- drauličnih bagera su prosek moto sati godišnje, tehni- čka raspoloživost i prosek intervencija održavanja na 1.000 mh. To su parametri koji pokazuju trenutno sta- nje mašina, istorijat njenog rada, kao ...
    ... €/mh 12,3 10,3 8,0 Operativni troškovi, €/mh 19,5 20,9 19,0 Moto sati godišnje, mh 1233 1807 1921 Tehnička raspoloživost 0,614 0,883 0,813 Prosek intervencija 4,53 2,95 3,4 Emisioni standard Tier 2 Tier 4 Tier 3 Lakoća održavanja 5,5 8,4 8,2 Udobnost upravljanja 7,1 9,6 8,5 4. VIŠEK ...

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... Tesla B" Postojanje deponijskog objekta na lokaciji RB Kolubare i TENT-B omogućava nezavisan rad oba subjekta. Sa slike 2, koja daje petogodišnji prosek, vidi se korišćenje deponija. U januaru, maju i novembru izrazito je veća potrošnja od proizvodnje (dovoza) uglja, dok je u aprilu, julu i oktobru ...
    ... ugalj [4]. U tabeli 2 dat je petogodišnji pregled količina dovezenog i potrošenog uglja i količina koje ostaju na deponiji (100% je petogodišnji prosek). Dakle, kada na mestu proizvodnje i mestu potrošnje postoje akumulacioni prostor tada njegovo korišćenje treba racionalizovati da se jedna deponija ...
    ... 99,77 102,52 97,75 4,77 2. 89,57 94,34 90,62 3,72 3. 100,54 104,26 100,41 3,84 4. 105,45 109,29 105,20 4,09 5. 104,68 108,77 103,84 4,93 Suma/prosek 500,00 519,18 497,82 4,27 Kada su kop i termoelektrana na prostorno bliskoj lokaciji onda se formira jedna (tehnološki, zajednička) deponija uglja ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Analiza obrazovnog sistema i kadrovskog potencijala Republike Srbije u oblasti rudarstva i geologije

    Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Filip Miletić, Jovana Mitrović (2024)
    Adekvatno postavljen i kontinualno unapređivan sistem obrazovanja predstavlja jasan preduslov za razvoj pojedinca, društva i države u celini. Sistem obrazovanja u Republici Srbiji davno je postavljen, a reforme nisu do kraja sprovedene. Posebno je to izraženo u visokom obrazovanju gde reforma po bolonjskom sistemu nije do kraja sprovedena ili je negativno zloupotrebljena. Trenutno je sistem obrazovanja je pod velikim pritiskom usled oštrih zahteva tržišta rada. U ovom radu je izvršena analiza obrazovnog sistema u oblasti rudarstva i geologije u ...
    obrazovanje, rudarstvo, geologija
    ... broj diplomiranih studenata po godinama za ovaj studijski program u okviru osnovnih i MAS. Prosečan broj studenata koji završe OAS je 24,8. MAS u proseku završi 11 studenata. Nakon završenih studija, perspektiva zaposlenja je velika i uglavnom se oslanja na kompanije koje se bave eksploatacijom, razradom ...
    ... akreditovane su i OAS i MAS prema programu 4+1. Broj diplomiranih studenata na OAS i MAS je prikazan u tabeli 8. OAS na ovom studijskom programu u proseku završi 14,7 studenata, dok MAS završi 13,1 student. Za ovaj studijski program je trenutno široko tržište rada koje podrazumeva zaposlenje pri javnim ...
    ... 2022. godini nivo finansijskih izdvajanja Republike Srbije na obrazovanje bio oko 3,9% od BDP države za sve nivoe obrazovanja, a u isto vreme je prosek država EU iznosio 4,6% [8]. Pored svega prethodno navedenog, u svetu a posebno u Republici Srbiji, značaj rudarstva i geologije nije u dovoljnoj ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... nog dela opštine do ušća Save u Dunav. Debljina ove izdani varira odnosno opada u pravcu od lesnog platoa (oko 30 m) ka Savi opada i iznosi u proseku 12-15 m. Sa hidrogeološkog aspekta posebnu značaj imaju peskovito-šljunkoviti sedimenti sa školjkom Corbicula fluminalis, u literaturi poznati ...
    ... 27 km, što ovo područje izdvaja kao veoma potencijalno na osnovu OVOg parametra,u odnosu na prosečne vrednosti gde dubina do Moho sloja iznosi u proseku od 30-50km. Dubina do Mobhao sloja na području Srbije prikazana Je na slici 7. di ~ [,] 50km 42 L ___ IJ 20 |_ 21 2 Slika 7. Karta dubine ...
    ... jasno uočiti da istražno područje, odnosno teritorija opštine Novi Beograd se nalazi na prostoru gde je gustina terestričnog toplotnog toka iznad proseka. Vrednosi ovog parametra na istražnom području su u opsegu 100-110 mW/m2. Vrednosti geotermalnog gradijenta su veoma povišene u ovom području i ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... sezone u proseku pada oko 32% ukupnih godišnjih padavina. Drugo mesto dele leto i jesen, gde u proseku padne oko 24% ukupnih godišnjih padavina, dok u zimiskom periodu ova vrednost iznosi oko 21%. Ovakva raspodela padavina utiče na činjenicu da tokom vegetacionog perioda padne u proseku 12% više ...
    ... periodima može se zaključiti da Je u proseku 800 l/s manji proticaj bio tokom II perioda u odnosu na I, odnosno da je za Još 240 l/s manji proticaj bio upoređujući II i II period. Dakle, posmatrajući I i II period, može se konstatovati da je proticaj u proseku pao za nešto malo više od 1 m3/s (vidi ...
    ... m“/s. Na dijagramu unutar godišnje raspodele (slika 3.4.) najveće vrednosti proticaja javljaju se u u aprilu (7.62m*/s) i martu (7.43 m?/s). U proseku, najsušniji meseci su septembar (1.23 m?/s), oktobar (1.25 m”/s) i avgust (1.49 m?*/s). 17 Slika 3.2. Podomerna letva na Crnici, Paraćin Na ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... „Hidrometeorološkog zavoda Srbije“, u proseku su iznosile 556,3 mm (kao godišnja suma padavina), tabela 6. Za navedeni period, mesec juli u proseku ima najviše padavina 58,2 mm, a tokom zimskih meseci februar i mart, padavine su najniže i kreću se u proseku 30,2 mm (tabela 6.). Tabela 6. Prosečne ...
    ... sume godišnjih padavina su iznosile 636,8 mm vs (tabela 9.). U toku godine, u proseku najmanje padavina se izluči u februaru i martu i to od 34,4-38,6 mm vs, a najkišovitiji mesec je juni i juli kada se u proseku izluči 64,9-69,9 mm vs (tabela 9). Tabela 9. Prosečne višegodišnje sume mesečnih ...
    ... vremenski period, karakteristično je da se na ovom prostoru u proseku najveće količine padavina izluče tokom aprila meseca (prosečno 82,7 mm vs), a drugi maksimum se javlja tokom avgusta (prosečni 75,9 mm vs), tabela 10. U proseku, zimski meseci januar i februar, imaju najniže sume padavine ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... Protozoe se hrane acidofilnim bakterijama, i to uglavnom nepokretnim ili slabo pokretljivim vrstama kao što je At. ferrooxidans, dok je mali i veoma pokretni L. ferrooxidans mnogo ređe plen protozoa (Johnson, 2009). Iz kiselih staništa su izolovani cilijati, flagelati i ameboidni organizmi (Johnson ...
    ... proizvodnju (Dold, 2008). Na primer, iz rudnika Cerovo i Veliki krivelj, koji pripadaju Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, kopa se ruda koja u proseku sadrži 0,34 %, odnosno 0,26 % bakra (http://rtb.rs/rtb-bor-doo/geologija-i-resursi/). Globalna proizvodnja bakra sve teže zadovoljava rastuću potrošnju ...
    ... drugim sulfidnim mineralima. Oksidacijom pirita voda ove reke je postala kisela (pH 1,5-3) i tamnocrvena zbog velike koncentracije Fe3+ jona koja u proseku iznosi oko 2 gL-1. U reci se nalazi između 105 i 107 acidofilnih bakterija po mililitru (Gonzalez-Toril et al., 2003). 1.4.2 ANTROPOGENA EKSTREMNO ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... prostiranja u odnosnu na dominantnu većinu. Od preostalih osam bunara, dva imaju daleko manju dubinu u odnosu na prosek, dok pet preostalih imaju dubinu veću ili daleko veću u odnosu na prosek. Dva bunara koji imaju najmanju dubinu jesu: • Bunar(B-1)u privatnom vlasništvu stambenog objekta u Ugrinovačkoj ...
    ... Bunar(B-5)u vlasništvu fabrike "Galenika" na Galenici Bunari B-10 "Zeleni hit" i B-5 na Galenici ne prelaze 100 m dubine, ali su svakako dublji od proseka. Oba se nalaze na potezu Zemun Polje - Galenika gde su inače dubine svih bunara primetno dublje u odnosu na ostale. Razlog tome može biti dvojak ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... =8m Emulzioni patronirani eksploziv će se pakovati u 0,3 · Lexi tJ. u 2,4 m. 37 Dužina patrone emulzionog eksploziva je u proseku 600 m, težina patrone je u proseku 2,2 kg odnosno: U 2,4 m bušotine smestiće se oko 10 kg emulzionog eksploziva. Anfo smeša će se pakovati u 0,7 · L epitj. u 5 ...
    ... Lexpı =8m Emulzioni patronirani eksploziv će se pakovati u 0,3· Loxi tj. u 2,4 m'. Dužina patrone emulzionog eksploziva je u proseku 500-600 cm, težina patrone je u proseku 5,0 kg odnosno 7,3 kg po m'. U 2,4 m bušotine smestiće se oko 17,5 kg emulzionog eksploziva. Anfo smeša će se pakovati u 0 ...

  • Primena termografije u rudarstvu

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)
    Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.
    infracrvena termografija, rudarstvo, monitoring
    ... , brzom reakcijom moguće je sprečavanje prekida napajanja električnom energijom rudnika koji bi generisao gubitke u svakodnevnoj proizvodnji. U proseku, za rešavanje ovakvih problema potrebno je 4 do 6 h, što na kopu srednje veličine znači da se ne bi otkopalo materijala reda veličine nekoliko 104 ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... dnevne temperature prelaze 14°C, sistem grejanja prekida rad [12]. Broj stepen - dana za Šabac i njegovo klimatsko područje je 2.588. Grad Šabac u proseku u grejnoj sezoni ima 181 dan grejanja sa prosečnom srednjom temperaturom u grejnom periodu od 5.7 °C [13]. Kriva opterećenja u sistemu daljinskog ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... овај број је више пута умањен, односно само у Росомачу је по попису из ове године живело 60, а у осталим насељима чак испод 50 становника (слика 1). Просек година становника у свим местима је преко 60 година, а креће се од 61.4 за Славињу, па до 67.7 година за становнике Сенокоса (https://sr.wikipedia ...
    ... до данас и просечни протицај ове реке у профилу Височка Ржана износи 3.26 м3/с. Дакле, од Изатоваца па до Височке Ржане река Височица добија у просеку 4.54 м3 /с. Како просечни протицај Дојкиначке реке износи 3.23 м3/с, добија се да се путем Воденичке и Росомачке реке као и из непосредног слива ...