Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ruda branda

15 items

  • Osnovni problemi geološko-ekonomske ocene rude branda i njihov položaj u okviru sirovinske baze  željeza Ljubijske metalogenetske oblasti

    Ranko Cvijić (1999)
    Geološko, ekonomska ocena, ruda branda, sirovinska baza, metalogenija, Ljubijska oblast

  • Rudna mikroskopija

    Aleksandar Pačevski (2018)
    mikroskopija ruda

  • Eksperimentalno određivanje na modelima iskorišćenja i osiromašenja rude kod podetažne metode sa paralelnim rasporedom bušotina za prilike u rudnom telu Tilva Roš""

    Miodrag Miljković (1976)
    Ruda, bušotina, Tilva Roš

  • Svojstva rude Stari Trg i njihov uticaj na proces mlevenja

    Begu Hajrula (1984)
    Ruda, mlevenje, Stari Trg

  • Uticaj parametara i pokazatelja metoda masovnog dobijanja na tehničko-ekonomske efekte pri eksploataciji siromašne rude u rudniku bakra Bor

    Ljubomir Vukajlović (1977)
    Masovno dobijanje, ruda, Bor

  • Proučavanje obrazovanja mineralnih asocijacija u promenljivim uslovima procesa sinterovanja mešavina fe-ruda

    Milorad Gavrilovski (1993)
    Mineralne asocijacije, Fe-ruda, sinterovanje

  • Oдређивање броја камиона за транспорт руде на површинском копу Шупља стијена

    Грујичић Стефан (2024)
    Транспорт на површинским коповима се одвија паралелнпо са осталим процесима екаплоатације. Како не би долазило до непредвиђениих трошкова, потребно је усагласити све системе производње. Димензионисање адекватног транспортног система обезбеђује максималну продуктивност механизације и профитабилну експлоатацију. Чињеница да трошкови транспорта заузимају знатан део укупних трошкова иде у прилог томе да је одређивање потребног броја камиона за превоз откопаног материјала од великог значаја. У овом раду извршен је прорачун броја камиона потребног за транспорт руде од откопних етажа до дробилице на ...
    камионски транспорт, руда, транспортна траса, Талпак
    ... nSVMWONM E=[5] VHMHI/O.I 'S nHnoo2 fouou 4 p W a l u 2 n Q Dwaounhpupuy ofhhprAiwno nubunuAscao, '/'c DI20DI 59 5. Godina, Faza 2, Ruda |= e es ||s __DI | 4 | oO |00 | 0 | __D? | 10 | o | oo | i | __D3 | 20 | 2 |aoo| 70 | |__D4 | 20 | 3 _ 150 | 30.5 | |_DS | 19 | 2 |105| 0O | ...
    ... __D22 | 117| ı | #5 | o | |__D23 | 15.9 |__O__| 0.0 | 858 | mnmu Canuka 5.5. TpaRcnopmna mpaca 3a Oayy 2, pyoa y 5. zoOunu 5. Godina, Faza 3, Ruda -l Š | | ezo0unu pyoa y 5. ? Cnuka 5.6. Tpancnopmna mpaca 3a Đayy 3 61 Peganuaurynanuuja eKcnnoaramHoHux rpopauyHa paa 3a CHcreM_1 y meroj ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... drobljenja i prosijavanja rude. Posebne poteškoće vlaga u rudi pravi kod pražnjenja bunkera jer ruda često neće da se toči gravitaciono iz bunkera. 3.4. Minerali koji se javljaju u ležištu Grot Ruda rudnika „Grot“ je veoma komplesnog mineralnog sastava. Po ekonomskom značaju na prvom mjestu nalaze ...
    ... Predstavlja posebni dio pogona u kome se ruda usitnjava od granulacije 4840 mm do -64 mm. Uloga procesa drobljenja je usitnjavanje rovne rude do granulacije koju može dalje da primi proces mlevenja. Prilikom izvoženja rude iz jame, vagonima (poz. 06), ruda se istovara u istovarni buner kapaciteta ...
    ... Beogradu X (· Slika 8. Primarna čeljusna drobilica Slika 10. Transporter koji dozira rudu u bunkere izdrobljene rude 17 Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu 3.5.2. Mlevenje i klasiranje rude Ruda se iz bunkera (304) prazni pomoću 6 trakastih dodavača i to tako što svaki dodavač ...

  • Optimizacija pojedinih ciklusa rada kod izrade jamskih prostorija u čvrstoj radnoj sredini

    Saša Mitić (2007)
    Jamske prostorije, optimizacija ruda, čvrsta radna sredina.

  • Geološki sastav i tektonski sklop terena paleozoika i mezozoika između Konjica i Prozora sa naročitim osvrtom na ležišta Fe, Mn ruda

    Đorđe Čelebić (1965)
    Tektonika, paleozoik, mezozoik,Fe,Mn ruda, Konjica, Prozor

  • Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude

    Ivana M. Jovanović (2016)
    adaptivno upravljanje, ruda, prerada rude, flotacijska koncentracija, priprema mineralnih sirovina, modelovanje

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... прераду руда. Вода је била медијум којим је руда транспортована, као сировина, а касније након прераде и као прерађевина. Јаловишта, посебно она из прошлости, најчешће се налазе у близини вода. Трагови старих путних комуникација често указују на историјска јаловишта. Експлоатација руда метала ...
    ... полиметаличних руда у областима Andreasberg, Rammelshberg и Bad Grund. Овде је екстраховано и прерађено више од 17 Mt полиметаличних руда Cu, Pb и Zn. У Andreasberg-у је крајем средњег века прерађивано око 3/4 европског сребра. У планинама има 27 Mt сулфидних полиметаличних руда са 13.7 % Zn ...
    ... дробилицу типа KSD-1200B која дроби руду на максималну величину до 30 mm. Подрешетни производ вибросита и секундарно издробљена руда долазе на косу транспортну траку и на реверзибилни транспортер ширине 800 mm и осног растојања 15.5 m којим се распоређује руда по млинским бункерима. Отпрашивање ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... V = 110 m. Iz prihvatnog bunkera, ruda se do drobilice za primarno drobljenje prosleđuje pločastim dodavačem (slika 1), koji u ovom slučaju ima ulogu transportera ı uređaja koji ravnomerno dozira rudu u čeljusnu drobilicu. Slika 1. Pločasti dodavač Ruda se dalje transportuje na primarno drobljenje ...
    ... procesa. 2.4.1 Proces drobljenja i prosejavanja Rovna ruda ggk 450 mm se nakon podzemne eksploatacije, kamionima transportuje u primarni bunker na flotaciji. Uloga primarnog, odnosno prihvatnog bunkera Je da prihvati ı skladišti rovnu rudu. Ovi bunkeri se izrađuju od drveta, betona ili čelika. ...
    ... tercijarno drobljenje. Dužina ove trake je L = 34,3 m i traka podiže rudu do visine H = 9,65 m, pod uglom o = 16? 54'. Traku pokreće elektromotor snage N = 11,0 kW, pri čemu se traka kreće brzinom v = 1,7 m/s. Usitnjena ruda se proseJava na vibracionom situ (slika 7), kapaciteta Q = 216,66 t/h ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... прераду руда. Вода је била медијум којим је руда транспортована, као сировина, а касније након прераде и као прерађевина. Јаловишта, посебно она из прошлости, најчешће се налазе у близини вода. Трагови старих путних комуникација често указују на историјска јаловишта. Експлоатација руда метала ...
    ... полиметаличних руда у областима Andreasberg, Rammelshberg и Bad Grund. Овде је екстраховано и прерађено више од 17 Mt полиметаличних руда Cu, Pb и Zn. У Andreasberg-у је крајем средњег века прерађивано око 3/4 европског сребра. У планинама има 27 Mt сулфидних полиметаличних руда са 13.7 % Zn ...
    ... дробилицу типа KSD-1200B која дроби руду на максималну величину до 30 mm. Подрешетни производ вибросита и секундарно издробљена руда долазе на косу транспортну траку и на реверзибилни транспортер ширине 800 mm и осног растојања 15.5 m којим се распоређује руда по млинским бункерима. Отпрашивање ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Страчевић А. Ђорђевић, С. Димитријевић, Др. В. Џепароски 112. Цвијић Ж. Ранко 05.07.1999. Основни проблеми геолошко економске оцјене руде бранда и њихов положај у оквиру сировинске базе жељеза Љубијске металогенетске области ИЛМС Д. Миловановић С. Јанковић, П. Зарић 113. Бањешевић ...
    ... Рударско- геолошком факултету. Научноистраживачки рад му је из области кинетике флотирања, флоти- рања олово-цинкових руда, селек- тивне флотације олова, бакра и цин- ка из полиметаличних руда, феноме- на на границама фаза, енергетске ефикасности постројења за припре- му минералних сировина, уситњава- ња ...
    ... пет година и у једној модерно опремљеној сали са 50 места. Збирка минерала и стена располаже фондом од око 10 000 примерака минерала, стена и руда из Србије и са многих светски познатих локалитета. У збирци се чувају и примерци метеорита, поклоњених Великој школи крајем ХIX века. Посебно је значајна ...