Претрага
526 items
-
Metalogenija rudne zone Mitrašinci- Istočna Makedonija
Orce Spasovski (1993)Orce Spasovski. Metalogenija rudne zone Mitrašinci- Istočna Makedonija, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1993
-
Metalogenija rudne zone Tajmište-Zapadna Makedonija
Dragi Smiljkov (1994)Dragi Smiljkov. Metalogenija rudne zone Tajmište-Zapadna Makedonija, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1994
-
Prognoziranje rudnih ležišta u rudnom rejonu istočne Makedonije
Katarina Romić (1982)Katarina Romić. Prognoziranje rudnih ležišta u rudnom rejonu istočne Makedonije, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1982
-
Doprinos otkopavanju sigurnosnih rudnih ploča rudnika Trepča" - Stari Trg u uslovima neposredno podzasipom"
Milenko Cupara (1978)Milenko Cupara. Doprinos otkopavanju sigurnosnih rudnih ploča rudnika Trepča" - Stari Trg u uslovima neposredno podzasipom", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1978
-
Kontrolni faktori razmeštaja rudnih tela u okviru borskog rudišta
Vukašin Mišković (1979)Vukašin Mišković. Kontrolni faktori razmeštaja rudnih tela u okviru borskog rudišta, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1979
-
Karakteristike rudnih minerala područja Veluče
Saša Krstić (1993)Saša Krstić. Karakteristike rudnih minerala područja Veluče, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1993
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... бакра. Појам „Хидротермални Cu-Au систем Чукару Пеки“, који се користи у дисертацији, обухвата све типове истраживане рудне минерализације: Горњу зону, Доњу зону, и Прелазну зону која се налази између њих. Коришћење поменутог појма је оправдано, јер генетски различите типове минерализације бакра ...
... 7: Упрошћени геолошки профил лежишта Чукару Пеки са приказаном Горњом и Доњом рудном зоном и већим раседима (модификовано из Бугарин и Маринковић, 2018). Горња зона лежишта Чукару Пеки са високосулфидационим типом рудне минерализације испољава висок степен сличности са геолошким карактеристикама ...
... да је најзаступљенији рудни минерал у горњој зони хидротермалног рудоносног система ковелин, за који је везано 85-95% бакра. Други најзаступљенији рудни минерал је енаргит, са подређеним присуством лузонита, колузита и лазаверићита. Распоред ових минерала бакра у Горњој зони је неравномеран, мада ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. Božović (2016-09-28)Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.... Hercegovačka zona, u kojoj se nalazi rudni reon Bjelopavlića, prema Dimitrijeviću (1995) je samo u okviru Dinarida i ne produţava se u Helenide (slika 3.1.). Tektonika ove zone je dosta sloţena i moţe se razmatrati samo u sklopu prostora šireg od Crne Gore. Na teritoriji Crne Gore ova zona obuhvata ...
... a i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 31 3.3. Prikaz paleotektonske evolucije zone Visokog krša sa posebnim osvrtom na rudni reon Bjelopavlića Strukturno - tektonska zona Visoki krš se prostire od Trsta do Albanije. Na ...
... diferencira se u zone sa različitim sedimentacionim uslovima. U tom periodu obrazuje se Dinarska karbonatna platforma na sjeveru i Jadranska karbonatna platforma na jugu, a između njih trog odnosno basen zone Budva. Evolucija sedimentacionog prostora rudnog reona Bjelopavlića u okviru zone Visokog ...Darko M. Božović. "Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-28)
-
Prognoziranje rudnih ležišta u južnom reviru Blagojevog kamena
Rajko Kondžulović (1992)Rajko Kondžulović. Prognoziranje rudnih ležišta u južnom reviru Blagojevog kamena, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1992
-
Izvori rudnih komponenti hidrotermalnih ležišta(uporedna analiza genetskih modela na primeru ležišta Zletovo)
Novak Blečić (1983)Novak Blečić. Izvori rudnih komponenti hidrotermalnih ležišta(uporedna analiza genetskih modela na primeru ležišta Zletovo), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1983
-
Doprinos efektivnosti otkopavanja sigurnosnih stubova za uslove rudnog tela G" u Boru sa stanovišta mehanike stena i savremenog trenda razvoja metode otkopavanja"
Jovan Mihajlović (1972)Jovan Mihajlović. Doprinos efektivnosti otkopavanja sigurnosnih stubova za uslove rudnog tela G" u Boru sa stanovišta mehanike stena i savremenog trenda razvoja metode otkopavanja", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1972
-
Tehničko-ekonomska analiza opravdanosti otvaranja rudnog tela Borska reka" OOUR Jame BOR"
Dragan Nenadić (1981)Dragan Nenadić. Tehničko-ekonomska analiza opravdanosti otvaranja rudnog tela Borska reka" OOUR Jame BOR", Bor:, 1981
-
Opravdanost uvođenja hidrozasipavanja pri otkopavanju rudnih tela u rudnicima olova i cinka
Miljan Jakšić (1989)Miljan Jakšić. Opravdanost uvođenja hidrozasipavanja pri otkopavanju rudnih tela u rudnicima olova i cinka, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989
-
Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka""
Čedomir Beljić (1994)Čedomir Beljić. Izučavanje problema otvaranja dubokih rudnih tela na primeru rudnog tela Borska reka"", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1994
-
Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)
Darko M. BOŽOVIĆ (2016)Darko M. BOŽOVIĆ. Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2016
-
Joint interpretation of paleomagnetic, structural and AMS results from the Vardar Zone of Serbia
Emo Marton, Marinko Toljić, Vesna Lesić, Vesna Cvetkov. "Joint interpretation of paleomagnetic, structural and AMS results from the Vardar Zone of Serbia" in 18th Meeting of the Central European Tectonic Studies Group (CETEG) & 25th Meeting of the Czech Tectonic Studies Group, 22-25th April, 2021, Terchová, Slovakia, Department of Geological Sciences, Masaryk University in cooperation with the Czech Geological Survey, IPE MU Brno and UK Praha (2021)
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... тектонске зоне, на пресеку са дубоким разломима меридијалног правца пружања, карактеришу силификоване и карбонатисане брече (Доњи Левићи, Луковска бања и др.). За ове дубоке разломне зоне везани су вулкански и поствулкански процеси и сулфидна рудна минерализација. Угљокиселе воде Вардарске зоне генетски ...
... разлом прати терцијарни вулканизам са рудним појавама. Тектонски покрети који су условили стварање дубоких разлома и вулканску активност, били су активни и у рудној и пострудној фази вулканских активности. Угљокиселе воде су формиране у разломним зонама насталим у овој пострудној фази. За ...
... разломна зона; 7. теоретске, односно претпостављене границе хидродинамичких зона; 8. максимална дубина залегања угљокиселих вода; 9. водоносна средина са гравитационим кретањем подземних вода; хидродинамичке зоне - 10. зона активне циркулације; 11. зона успорених процеса водозамене; 12. зона веома успорених ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Vulnerability Assessment as a Basis for Sanitary Zone Delineation of Karst Groundwater Sources—Blederija Spring Case Study
Примена метода рањивости подземних вода има велики значај код делинеације зона санитарне заштите карстних изворишта. Процена рањивости изворишта карстних подземних вода углавном је била базирана на Европском приступу (COST пројекат 620), који укључује анализу фактора К, који се односи на кретање подземне воде кроз засићену зону карстног система. У раду су примењене две методе за процену рањивости подземних вода - COP+K и TDM метода, како би се израдила најпогоднија карта рањивости изворишта која се може трансформисати у карту зона ...заштита изворишта карстних подземних вода, делинеација санитарних зона, COP+K метода, TDM метода, извориште подземних вода БледеријаVladimir Živanović, Nebojša Atanacković, Saša Stojadinović. "Vulnerability Assessment as a Basis for Sanitary Zone Delineation of Karst Groundwater Sources—Blederija Spring Case Study" in Water, MDPI AG (2021). https://doi.org/10.3390/w13192775
-
Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji
Manja Grifatong (2024)Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...... da su u pitanju kolektori zasićeni vodom. 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 Izdvojene zone Zona 1 Zona 2 Zona 3 Zona 4 Zona 5 Zona 6 Zona 7 Slika 17. Krosplot dijagram srednja gustina — neutronska poroznost zona sa kolektorskim svojstvima izdvojenih u okviru bušotine W2 30 6. ZAKLJUČAK ...
... gustina - DEN [g/cm*"] 24 0 40 80 120 ž 2.8 T T T & T 400 — 400 — 500 — 500 — p E Zona 1 = < - === 5 =l [= Zona 2 > Zona 5 Zona 4 Zona 5 600 — — 600 — (ona 6 -— 700 — 700 — .}' Zona 7 ŠŽ (%; T T T T T T r T T T T 1 T T T 0 20 40 60 80 100 04 0.2 0 Sopstveni potencijal ...
... karotažom gustine, prisutne u delu zone 1 (roze tačke), sugerišu da je ova zona najperspektivniji kolektor gasa u okviru bušotine W2. Postoji mogućnost da se 1 u okviru zone 2 (zelene tačke) nalazi gas, na osnovu istih identifikatora koji se zapažaju u delovima ove zone. Zone 3 (tamno plave tačke), 4 ( ...Manja Grifatong. Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji, 2024
-
Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone
The Vardar Zone is a product of the Triassic-Jurassic opening of the Neotethys, Jurassic obduction, Late Cretaceous/Paleogene consumption of the oceanic crust and continental collision. During the last process, the Eastern Vardar Zone was thrust over the Central and eventually both onto the Western Vardar Zone. The present paleomagnetic and structural study provided new results from the first two zones in the Belgrade area. The younger set of data, together with published ones from the third zone, provide firm ...Emő Márton, Marinko Toljić, Vesna Cvetkov. "Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone" in Journal of Geodynamics, Elsevier BV (2022). https://doi.org/10.1016/j.jog.2021.101880