Претрага
313 items
-
Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana Ignjatović (2023)Geofizičke metode istraživanja imaju veoma veliki značaj pri definisanju Zemljine potpovršine, pošto podaci dobijeni geofizičkim merenjima mogu da se koriste za izradu geofizičko – geološkog modela za prostor koji se istažuje. Na primeru sevrnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) u radu je prikazano kako se primenom geofizičkih (aeromagnetskih i gravimetrijskih) i geoloških podataka može napraviti model istažnog terena u cilju definisanja potpovršine. TMK predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, koje se nalazi u istočnoj Srbiji. Rezultati geofizičko-geološkog ...Snežana Ignjatović. "Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa" in 14. simpozijum sa međunarodnim učešćem "Rudarstvo 2023", Zlatibor 30.maj-2. jun 2023, Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2023)
-
Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana M. IGNJATOVIĆ (2014)Timočki magmatski kompleks; aeromagnetska istraživanja, gravimetrijska istraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja StržSnežana M. IGNJATOVIĆ. Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Gornjokredni magmatizam Timočkog magmatskog kompleksa
Miodrag Banješević (2006)Miodrag Banješević. Gornjokredni magmatizam Timočkog magmatskog kompleksa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2006
-
Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија
Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков. "Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија" in Knjiga apstrakata 17. Kongres geologa Srbije, Vrnjačka Banja 17-20. maj 2018., Српско геолошко друштво (2018)
-
Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko teloSnežana M. Ignjatović. "Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-30)
-
Petrogenetski karakteristiki na visokometamorfnite i magmatskite steni na centalnite i zapadnite delovi na Seluka Planina (S.R. Makedinija)
Nikola Dumurdžanov (1980)Nikola Dumurdžanov. Petrogenetski karakteristiki na visokometamorfnite i magmatskite steni na centalnite i zapadnite delovi na Seluka Planina (S.R. Makedinija), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1980
-
Geohemijska korelacija vulkanita Timočkog vulkanskog kompleksa(TMK)
Dragoljub Aleksić (1983)Dragoljub Aleksić. Geohemijska korelacija vulkanita Timočkog vulkanskog kompleksa(TMK), Bor:Rudarsko-geološki fakultet, 1983
-
Petrologija magmatskih i metamorfnih stena - praktikum
Kristina Šarić (2014)Kristina Šarić. Petrologija magmatskih i metamorfnih stena - praktikum, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2014
-
Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa
Risto Stojanov (1972)Risto Stojanov. Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa, Skopje:, 1972
-
Petrološke karakteristike magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Cera
Vera Knežević-Đorđević (1960)Vera Knežević-Đorđević. Petrološke karakteristike magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Cera, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1960
-
Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa
Risto Stojanov (1972)Risto Stojanov. Petrološke karakteristike magmatskih i metamorfnih stena okoline Prilepa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1972
-
Petrologija magmatskih stena dijabazarožnjačke formacije kod Ždraljice(Kragujevac)
Kristina Resimić (2000)Kristina Resimić. Petrologija magmatskih stena dijabazarožnjačke formacije kod Ždraljice(Kragujevac), Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Petrološke karakteristike tercijarnih magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Avale
Nada Vasković (1990)Nada Vasković. Petrološke karakteristike tercijarnih magmatskih i kontaktno-metamorfnih stena Avale, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1990
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Potencijalnost tercijalnih magmatskuh kompleksa vardarske zone Srbije sa aspekta arhitetkonskog građevinskog kamena
Lidija Kurešević (2014)Lidija Kurešević. Potencijalnost tercijalnih magmatskuh kompleksa vardarske zone Srbije sa aspekta arhitetkonskog građevinskog kamena, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)
Ana Mladenović, Jelena Ćalić (2022)Sistem Timočkog raseda predstavljen je sistemom desnih transkurentnih raseda generalnog pružanja sever – jug, koji su bili aktivni u periodu oligocena i miocena u okviru Karpato-balkanskog orogena. Početak njihove aktivnosti vezuje se za rotaciju tektonskih jedinica Karpato-balkanida (Dacia Mega Unit) oko rigidne Mezijske jedinice. Aktivnost ovih transkurentnih raseda je akomodirala ovu rotaciju, pa se smatra da je kumulativno kretanje duž Timočkog raseda tokom perioda njegove aktivnosti bilo do 100 km. Usled kompleksnih tektonskih rotacija, rasedi ovog sistema doveli su ...Ana Mladenović, Jelena Ćalić. "Pokazatelji recentne tektonske aktivnosti u speleološkim objektima Dževrinske grede (istočna Srbija)" in 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Srpsko geološko društvo (2022)
-
Geologija hidrotermalnog Cu-Au sistema Čukaru Peki
Miloš Velojić (2022)Miloš Velojić. "Geologija hidrotermalnog Cu-Au sistema Čukaru Peki" in 8. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022., Srpsko geološko društvo (2022)
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization" in XVII Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Serbia, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739443
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MSМилош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021