Претрага

Упит dcterms_subject_txt:uljni škriljci

94 items

  • Sedimentologija serije uljnih škriljaca Aleksinačkog basena

    Milica Kašanin-Grubin (1996)
    Sedimentologija, uljni škriljci, Aleksinački basen

  • Istraživanje redosleda i dinamike istovremenog podzemnog otkopavanja ležišta uglja i uljnih škriljaca u funkciji optimalnog iskorišćenja energetskog potencijala

    Dejan Sokolović (2009)
    Ležišta uglja i uljnih škriljaca, podzemno otkopavanje, energetski potencijal.

  • Petrološka i strukturna studija kristalastih škriljaca Bukovika i Ražnja

    Velibor Aleksić (1965)
    Petrologija,kristalni škriljci, Bukovik, Ražanj

  • Mineraloško ispitivanje distensko-korundskog škriljca lokalnosti Bobološ u istočnoj Srbiji

    Suzana Erić (1998)
    Mineraloško ispitivanje, škriljac, Bobološ

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... su albit-hloritski škriljci i progresivno metamorfisani zeleni škriljci i zelene D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 35 stene: albit-muskovit-biotitski i albit-muskovit-hloritski škriljci, albit-aktinolitski škriljci (Krstić et al., 1980) ...
    ... sericitsko-hloritske škriljce. Fotografija 5-32: Aktinolitski škriljci severno od Anateme. Fotografija 5-33: Aktinolitski škriljci juzno od Golače. Na celom rasprostranjenju ove jedinice u području Velikog Jastrepca terenski su osmatrani različiti tipovi ovih škriljaca. To su uglavnom s ...
    ... serija (donji deo škriljaca nižeg kristaliniteta), vukanjska serija (gornji deo škriljaca niskog kristaliniteta) i gnajsni metamorfikum. Autor navodi da se u jezgru dome nalaze najmlađe kredno-paleogene tvorevine, preko kojih leže paleozojske i mezozojske stene (škriljci nižeg stepena metamorfizma) ...

  • Geološka istraživanja uljnih škriljaca (šejlova) (poglavlje 3.4.4)

    Kostić Aleksandar (2014)

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... метаморфне шкриљце са прослојцима пешчара (6,5 – 340 m) и пешчаре са прослојцима шкриљаца (340 – 447 m). Бушотине киселе воде су са самоизливом од 0,1 до 0,2 l/s. Хидростатички притисак износи око 8,5 m изнад површине терена. Основна карактеристика серије ниско метаморфних шкриљаца јесте да се ...
    ... вода највећим делом залежу у протерозојским и палеозојским кристаластим шкриљцима. У изломљеним кристаластим шкриљцима, брзина кретња подземних вода може да износи од n · 10-8 до n · 10-4 m/s и за компактне кристаласте шкриљце од n · 10-13 до n · 10-10 m/s (Драгишић, 1997). У хидродинамичкој зони ...
    ... области разматраних појава изграђују кристаласти шкриљци. У њима су угљокиселе воде формиране у најнижој серији са кварцитима и мермерима дебљине преко 1000 m и средњој серији са мермерима дебљине преко 1500 m. Осим ових протерозојских шкриљаца, код појаве Вичке бање геолошку основу изграђују и ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... мусковит- хлоритски шкриљци албит-хлорит- мусковитски шкриљци гранитоид Доганице гранитоид Божице хибридне стене габроидног и амфиболског састава фелдспатизирани и гранитизирани шкриљци фелдспатизирани шкриљци серицит-графитски и серицит-хлоритски шкриљци хлорит-мусковитски ...
    ... тским шкриљцима северног обода сурдуличког гранитоидног плутона. Местимично граде танка издужена конкордантна сочива или имају изглед масивних стена. Ову групу чине албит- хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци, хлоритски шкриљци, хлорит- епидотски шкриљци, хлорит-актинолитски шкриљци, метабазити ...
    ... циркон. Хлорит-мусковитски шкриљци (Sco) јављају се као веће или мање масе, понегде у сочивастим формама у албит-хлорит-мусковитским шкриљцима, а местимично праве и прелазе ка групи стена богатијих хлоритом, односно ка стенама без лискуна. Серицит-хлоритски шкриљци се ретко јављају као мања ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... мусковит- хлоритски шкриљци албит-хлорит- мусковитски шкриљци гранитоид Доганице гранитоид Божице хибридне стене габроидног и амфиболског састава фелдспатизирани и гранитизирани шкриљци фелдспатизирани шкриљци серицит-графитски и серицит-хлоритски шкриљци хлорит-мусковитски ...
    ... тским шкриљцима северног обода сурдуличког гранитоидног плутона. Местимично граде танка издужена конкордантна сочива или имају изглед масивних стена. Ову групу чине албит- хлоритски и хлорит-мусковитски шкриљци, хлоритски шкриљци, хлорит- епидотски шкриљци, хлорит-актинолитски шкриљци, метабазити ...
    ... циркон. Хлорит-мусковитски шкриљци (Sco) јављају се као веће или мање масе, понегде у сочивастим формама у албит-хлорит-мусковитским шкриљцима, а местимично праве и прелазе ка групи стена богатијих хлоритом, односно ка стенама без лискуна. Серицит-хлоритски шкриљци се ретко јављају као мања ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... kristalastih škriljaca (mikašisti, gnajsevi i liskunoviti škriljci). U zoni banje javljaju se i vulkanoklastične stene i silifikovani granodioriti. Područje Jošaničke Banje karakteriše složena geološka građa: termalni izvori se pojavljuju na kontaktu serpentinita i kristalastih škriljaca željinsko ...
    ... 1. i 4.2): albit-hlorit-muskovitski škriljci, sericitski škriljci, filiti, argilošisti i metapeščari (Sse), u okviru kojih se mestimično javljaju sočiva kvarcita, a takođe i mermeri i slabo metamorfisani krečnjaci i alevroliti. Albit-hlorit-muskovitski škriljci izgrađeni su od sitnih liski muskovita ...
    ... t Bukulje; 7 – kredni fliš, peščari i alevroliti; 8 – muskovitsko-biotitski škriljci; 9 – krupnozrni (okcasti) i sitnozrni metamorfisani gnajsevi i leptinoliti; 10 – albit-hlorit-muskovitski škriljci, sericitski škriljci, filiti, argilošisti i metapeščari; 11 – geološke granice i rasedi; 12 – linija ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... 1981-2010. Istražno područje se odlikuje složenom geološkom građom u kojoj preovlađuju niskokristalasti škriljci pa- leozojske starosti, jadarskog razvića [10], [16], [20]. Meta-peščari, škriljci, podređeno argilošisti i filiti pripa- daju neraščlanjenom devonu i karbonu (D,C). Sedimenti i metamorfiti ...
    ... glineni škriljci, ređe kvarcni peščari baškirskog kata. Sedimenti permske starosti imaju malo rasprostranjenje na istraž- nom području. Razlikuju se dva superpoziciona paketa: srednji perm (P 2 ) predstavljen terigenim sedimentima – kvarcnim peščarima i peskovito – glinovitim škriljcima i mlađim ...
    ... glin- cima i peščarima. Sedimenti mezozoika su predstavljeni donjotrijaskim slojevitim (T 1 ) i bankovitim krečnjacima, peščarima i glinenim škriljcima. Sedimenti kredne staro- sti (K 2 ) predstavljeni su masivnim krečnjacima turona. Sedimenti kvartarne starosti su zastupljeni u dolinama Bogoštice ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... cirkon i turmalin. KVARCITI I ŠKRILJCI SA ORGANSKOM MATERIJOM (Sgr) Unutar formacija mikašista sa staurolitom se nalaze kvarciti i škriljci sa organskom materijom. Ovo asocijacija metamorfisanih stena koje se brzo smenjuju i sačinjena od amfibolskih škriljaca, proslojaka mermera, gvožđevitih ...
    ... SITNOZRNI AMFIBOLSKI I LISKUNSKI ŠKRILJCI (Sam) Forimirani ispod i iznad kalkšista u atarima Botunja, Gornje i Donje Komarice. Otkriveni su kao asocijacija kvarcita, liskunskih kvarcita i dvoliskunskih škriljaca u kojima se kao retka manja tela nalaze amfibolski škriljci. Kvarc-liskunske stene se smenjuju ...
    ... disten, granat, plagioklas, metalični minerali, cirkon, apatit i sfen. Lepidoblastične i porifiroblastične strukture. AMFIBOLITI I AMFIBOLITSKI ŠKRILJCI (A) Formirani u okolini Brzana, Račnika i Štiplja, kao i retke pojave na desnoj obali Velike Morave u Bagrdanskoj klisuri, amfiboliti su krupne ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... sedimenata, a u dolini Pčinje ı sedimenti senona. Stratigrafija kristalastih škriljaca ovog područja još uvek je problematična, pošto su za njeno rješavanje odlučujuća regionalna istraživanja šire oblasti. U kristalastim škriljcima predevonske starosti mopgu se, na osnovu primarnih i metamorfnih razlika ...
    ... terena surduličkom plutonu može se pripisati prekristalizacija filitoidnih škriljaca, a u Jugozapadnom obodu manje termalne promene. Na listu Vlasotince . utvrđene . su pojave andaluzita i termometasomatske izmjene škriljaca u kontaktnom području (tumač za list Vlasotince, 1966). Kontaktno područje ...
    ... pitanju su gravitacioni, prelivni, rasjedni i pukotinski izvori. Gravitacioni (kontaktni) izvori jJavljaju se na kontaktu gnajs/škriljac, a prelivni na kontaktu škriljaca i kvarclatitskih dajkova. Rudnik i flotacija koriste pijaću i industrijsku vodu iz kaptiranih izvora ı odvodnog kanala. Za ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... dela serije zelenih škriljaca (Đurđanović, 1971). Prilično prostranstvo zauzima asocijacija metamorfisanih sedimentnih i magmatskih stena. Na osnovu mineralnih parageneza, metamorfizam asocijacije sedimentnih ı magmatskih stena obavljen Je u uslovima facije zelenih škriljaca. Mermeri (M) su izgrađeni ...
    ... i hlorit-sericitskih škriljaca i sericitskih kvarcita, koji se razlikuju na osnovu količinske zastupljenosti bitnih minerala. Sa ostalim metamorfitima asocijacije metamorfisanih sedimentnih i magmatskih stena smenjuju se albit-hloritski ı albit- epidot-hloritski škriljci. Aktinolit-coisitski ı ...
    ... izgrađeni od kalcita koji čini 70-90%, zatim albita, kvarca, sericita ı karbonificirane biljne materije. U okviru facije zelenih škriljaca (S), filiti su izgrađeni od sericita, hlorita i kvarca, a sporedni sastojci su albit, turmalin i rudni minerali, ponekad je prisutna i znatna količina karb ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... argilošisti ordovicijuma - Pz,, Zeleni škriljci i metamorfisani vulkaniti IJ F. Filitoidi - Scose, Albit-hlorit-sericitski škrljici - Q, Kvarcit - Sco, Hlorit-sericitski škriljci, spilit i tufovi - u, Piroksensi gabrovi Sse, Sericitski škriljci i metapeščari Naziv rada: Univerzitet u ...
    ... epidota u albitsko-hloritske škriljce. Hlorit-sericitski skriljci (Sco) su izgrađeni od kvarca, hlorita, sericita, albita, cirkona, turmalina, limonita, hematitisanih neprovidnih minerala. Za njih je karakteristična lepidoblastična struktura. Hloritski škriljci su tamnozelene boje i mestimično ...
    ... potrebe snabdevanja grada Paraćina pijaćom vodom. 5.2 Opis litostratigrafskih jedinica 5.2.1 Proterozoik i paleozoik PROTEROZOIK Sericitski škriljci i metamorfisani peščari (Sse) su sitnozrni, svetlosivi, škriljavi, svilastog sjaja, veoma plisirani. Izgrađeni su od sericita, kvarca, albita, hlorita ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... gnajsevima, mikašistima, amfibolitima, zelenim škriljcima i mermerima. Prisutni su biotit-muskovitski škriljci, lepidoblastične strukture i škriljave teksture, izgrađena od albita, kvarca, biotita, muskovita, hlorita i epidota, kristalasti škriljci predstavljeni sitnozrnim biotitskim i dvoliskunskim ...
    ... metamorfisani kvarciti, migmatiti. Prekambrijumske stene SMM predstavljene su uglavnom sitnozrnim biotit-muskovitskim škriljcima, dok se amfiboliti i amfibolitski škriljci javljaju sporadično. Delovi kristalina SMM prekambrijumske starosti su u području Ždraljice navučeni preko mlađih devonskih ...
    ... gornjokredni fliš, JS - jurski sediment (gornjojurski melanž), D - dijabaz, G - gabro, Amph.- uglavnom amfiboliti, gnajs, mermer, škriljci, kvarciti, Sch.- uglavnom škriljci, krečnjaci Duž profila BB’ ofioliti IVZ su modelovani kao jedinstveno telo sa nepromenljivim vrednostima za gustinu i susce ...