Претрага
28 items
-
Управљање извориштима (Бјеличковица, Челице и Радоињско језеро) за водоснабдијевање Прибоја
Соња Јанковић (2023)Управљање водним ресурсима представља веома сложен и тежак задатак, који обухвата скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног режима у циљу обезбеђивања потребне количине воде високог квалитета, заштите воде од загађивања и од њеног штетног дејства. Водоснабдевање градског подручја општине Прибој одвија се преко три карстна врела: врела Челице (45 l/s), Бјеличковица (25 l/s) и Сарачевина (15 l/s). Додатне количине пијаће воде обезбеђују се и преко цевовода из акумулације Радоињског језера. У овом раду биће приказане ...Соња Јанковић. Управљање извориштима (Бјеличковица, Челице и Радоињско језеро) за водоснабдијевање Прибоја, 2023
-
Хидрогеолоешки услови повећања капацитета изворишта ,,Пријевор-Парменац“ за водоснабдевање града Чачка израдом нових бунара
Јована Јанковић (2022)У раду су приказани хидрогеолошки услови повећања капацитета изворишта „Пријевор-Парменац“ за водоснабдевање града Чачка израдом нових бунара. Приказане су геолошке и хидрогеолошке карактеристике ужег истражног подручја, као и прежим, резерве и физичко-хемијске карактеристике изворишта „Пријевор-Парменац“. Описани су поступци ревитализације и опремања бунара Б-3 и Б-9, као и примарни циљ овог поступка.Јована Јанковић. Хидрогеолоешки услови повећања капацитета изворишта ,,Пријевор-Парменац“ за водоснабдевање града Чачка израдом нових бунара, 2022
-
Analiza rezultata granice tečenja dobijene različitim metodama ispitivanja
Milica Janković (2022)Kohezivna tla poput glina, ilovača i slično mogu imatri različite granice konzstencije u zavisnosti od njihovih plastičnih osobina. Značaj određivanja granica konzistencije tla, ogleda se u tome da od njih zavisi i otpornost tla na dejstvo spoljnjeg opterećenja, kao i u tome da ovi parametri umnogome utiču na poznavanje i proučavanje stabilosti i nosivosti tla. U ovom radu biće razmatrani rezultati granice tečenja, koje su dobijene različitim metodama: padajućeg konusa, pomoću Kasagrandeove treskalice i računske metode jedne tačke, kao ...Aterbergove granice konzistencije gline, granica tečenja, Kasagrandeov aparat, metoda padajućim konusomMilica Janković. Analiza rezultata granice tečenja dobijene različitim metodama ispitivanja , 2022
-
FMEA aнализа постројења за бушење нафтних и гасних бушотина
Павле Јанковић (2023)Заснивајући се на теоријским основама и прикупљеним искуственим подацима лица са дугогодишњим искуством из области бушења нафтних и гасних бушотина, у овом раду биће приказана FMEA - анализа врсте и ефеката отказа на постројењима за израду нафтних и гасних бушотина. Бушаћа постројења и њихови саставни делови биће засебно описани са циљем разумевања њихове функције при дефинисању ризика. Анализом ће бити обухваћени карактеристични откази система, особине и ризици изазвани њима, уз мере помоћу којих се ризици могу умањити или отклонити. ...Павле Јанковић. FMEA aнализа постројења за бушење нафтних и гасних бушотина, 2023
-
Систем подводног превентерског склопа
Марица Јанковић (2022)У току израде канала бушотине може доћи до настанка бројних непредвиђених ситуација и проблема који могу угрозити безбедно обављање процеса бушења. Зато је коришћење сигурносне опреме од пресудне важности са аспекта спречавања квара и оштећења опреме, угрожавања безбедности радника или загађења животне средине. Један од главних делова те опреме представљају превентерски склопови, односно превентери, који се постављају на ушћу бушотине у циљу заштите од могућег дотока слојних флуида. Када се бушење изводи на мору, са бушаћих бродова или платформи, ...постројења за бушење, платформе, бушаћи бродови, превентери, слојни флуиди, чељусни превентери, ануларни превентери, ротациони превентери, дивертери, koomey уређај, подводни превентери, индиректно управљање, multiplex управљање, доток гасаМарица Јанковић. Систем подводног превентерског склопа, 2022
-
Istorijat kretanja tržišnih cena nafte i gasa - ključni faktori i događaji
Milica Janković (2022)Kroz istoriju naftne i gasne proizvodnje, u poslednjih 160 godina, tržišne cene ovih strateških mineralnih sirovina imale su puno skokova i padova. Za te promene su zaslužni različiti faktori ili bitni događaji koji su se dešavali kako u prošlosti, tako i danas. Na nagle promene tržišnih cena nafte i gasa utiču različiti ekonomski i vanekonomski faktori, od kojih se kao najbitniji izdvajaju faktori ponude i tražnje, geološki i geografski faktor,geopolitički faktor i tehnološko-tehnički faktor. Razmatranje faktora koji utiču na ...Milica Janković. Istorijat kretanja tržišnih cena nafte i gasa - ključni faktori i događaji , 2022
-
Техничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2023. години
Ненад Остојић (2023)У овом завршном раду, дато је решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода које ће допринети сигурнијем раду на експлоатацији откривке и лигнита у 2023. години. Пројектовано решење заштите од површинских вода, уз решење заштите од подземних вода треба да обезбеди оптималне услове за рад механизације и опреме на откопавању, транспорту и одлагању јаловине, као и откопавању и одвозу угља.Ненад Остојић. Техничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2023. години, 2023
-
Tehnologija izrade drenažnih bunara linija LC-XX i LC-XXI na površinskom kopu Drmno
Dimitrije Milenković (2023)Primena drenažnih bunara u sistemima odvodnjavanja površinskih kopa je velika, jer su oni objekti odvodnjavanja koji uspešno odvodnjavaju vodonosne naslage koje duboko zaležu i koje su velike debljine, a sa srednjom i visokom vodopropusnošću. Kako bi bunari obavili svoj projektovani zadatak, veoma je važna i sama tehnologija izrade bunara.Dimitrije Milenković. Tehnologija izrade drenažnih bunara linija LC-XX i LC-XXI na površinskom kopu Drmno, 2023
-
Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од вода у периоду од 2025. до 2030. године.
Дејан Стевановић (2023)Производња на површинском копу Дрмно треба да обезбеди потребне количине угља за остварење електро-енергетског биланса Републике Србије. Како би се то остварило, потребно је квалитетно заштити површински коп од прилива површинских и подземних вода. Предмет овог завршног рада је идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних и површинских вода у периоду од 2025. до 2030. године.Дејан Стевановић. Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од вода у периоду од 2025. до 2030. године., 2023
-
Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г" за 2021. годину
Душан Богићевић (2023)Површински коп лигнита Поље Г се налази у рударском басену Колубара, а откопани лигнит служи као енергент за термоелектране у Електропривреди Србије. Зато је веома битно да се експлоатација откривке и лигнита одвија у одводњеним условима.Овим мастер радом је покушано да се да квалитетно решење заштите површинског копа Поље Г, од вода у току 2021. године. Са датим решењем ће се експлоатација откривке и лигнита обављати у сувој, или што је могуће сувљој радној средини.Душан Богићевић. Техничко решење заштите од површинских и подземних вода на површинском копу ,,Поље Г" за 2021. годину, 2023
-
Заштита површинског копа Поље Е од подземних вода у 2023. години
Никола Марковић (2023)Oдводњавање једног површинског копа треба да буде економично, једноставно и да обавља своју функцију.Функција одводњавања површинског копа је да се спречи доток површинских и подземних вода у радну зону површинског копа. У овом мастер раду је дато решење заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода у 2023. години и састоји се у спречавању дотока подземних вода, у радну контуру копа помоћу дренажних бунара.Овим решењем заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода ће се омогућити сигурна ...Никола Марковић. Заштита површинског копа Поље Е од подземних вода у 2023. години, 2023
-
Заштита површинског копа поље Е од подземних вода у 2023. години
Никола Марковић (2023)Одводњавање једног површинског копа треба да буде економично, једноставно и да обавља своју функцију. Функција одводњавања површинског копа је да се спречи доток површинских и подземних вода у радну зону површинског копа. У овом мастер раду је дато решење заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода у 2023. години и састоји се у спречавању дотока подземних вода у радну контуру копа помоћу дренажних бунара. Овим решењем заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода ће се омогућити сигурна ...Никола Марковић. Заштита површинског копа поље Е од подземних вода у 2023. години, 2023
-
Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода
Наталија Павловић (2023)Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...Наталија Павловић. Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода, 2023
-
Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних вода дренажним бунарима у периоду од 2030. године до краја експлоатације
Урош Хорват (2023)Површински коп Дрмно је данас најозбиљнији снабдевач термоелектрана лигнитом у Србији. И поред великог прилива подземних вода, уз помоћ доброг система одводњавања омогућена је производња пројектоване количине лигнита. Како би до краја експлоатације било могуће откопавати пројектовани капацитет лигнита и откривке, потребно је обезбедити (пројектовати) квалитетну заштиту копа од вода, и то нарочито подземних вода. У овом завршном раду је је управо то и покушано, дато је идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних вода дренажним бунарима у ...Урош Хорват. Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних вода дренажним бунарима у периоду од 2030. године до краја експлоатације, 2023
-
Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК "Радљево" РБ Колубара
Никола Вукелић (2023)Дипломски рад се састоји из основног дела у ком су изложени главни подаци о Рударском басену Колубара као што су географки положај и описана завршена техничка и биолошка рекултивација на површинским коповима РБ Колубаре. У специјалном делу Завршног рада техничко-технолошким поступцима се презентује начин експлоатације угља на површинском копу „Радљео Север“ и пратеће откопавање откривке и међуслојне јаловине. Детаљно је изведена сва сложеност инжењерских и других мултидисциплинарних поступака, предмер и предрачун трошковa свих радова, као и примењене методе у поступку ...Никола Вукелић. Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК "Радљево" РБ Колубара, 2023
-
Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру површинског копа "Поље Е" рударског басена Колубара
Милош Глигоријевић (2023)Рударство као привредна грана, мора да се прилагођава новим стандардима и регулативама у оквиру одговорног и одрживог развоја минерално сировинског комплекса и заштите животне средине и експлоатације лежишта минералних сировина. Оно укључује интегрисано планирање и испитивање геолошких ресурса и резерви корисних минералних сировина и управљање техничко-технолошким процесима откопавања и припреми у функцији интердисциплинарних аспеката екологије, организације и економике. Рекултивација површинских копова и одлагалишта је саставни део укупних процеса и периода у експлоатацији минералних сировина.Рекултивацију чине техничка и биолошка рекултивација ...Милош Глигоријевић. Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру површинског копа "Поље Е" рударског басена Колубара, 2023
-
Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom
Igor Veličković (2024)U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...... Organo-Zcolite. Environ. Sci. Technol. 1994, 28, 452—458. Janković, S., 1984. Major metallogenic units and ore deposits in Yugoslavia. In: Exp. Memoir of the Metallogenic Map of Europe, 1:2500000. UNESCO, Paris, pp. 385—395. Janković, S., 1990. Ore Deposits of Serbia. University of Belgrade, Faculty ...
... 2016). Ovaj magmatizam Je izazvao kontaktni metamorfizam susednih sedimenata i formirao skarn i hidrotermalnu mineralizaciju ležišta Rudnik (Janković, 1984, 1997; Stojanović et al., 2016; Cvetković et al., 2016; Zdravković et al., 2020). Aktivno rudno polje Rudnik se sastoji od nekoliko velikih ...
... halkopirit, arsenopirit, pirit, markasit, Bi minerali, Ag sulfosoli i Au-Ag teluridi, dok su ostale faze prisutne u zanemarljivim količinama (Janković, 1990; Stojanović et al., 2006, 2016; Zdravković et al., 2020). Uprošćeni detalj geološke karte područja Rudnik prikazan je na slici 5.2 (prema ...Igor Veličković. Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom, 2024
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...... metasomatska ı skarnovska ležišta (Fe, Pb-Zn, Cu-Au i dr.), žična ležišta (Cu, Cu-Au) ı mehanički predeponovana Cu-Au ležišta (Janković, 1990; Karamata i sar., 1997; Janković ı sar., 2002; Jelenković i Koželj, 2002, Koželj, 2002, Monthel et al., 2002, Armstrong et al, 2005, van der Toorn et al., 2013) ...
... i dr., 2016). Šire posmatrano, Borska zona s. je deo Sektora Severoistočnog Mediterana Tetisko-evroazijskog metalogenetskog pojasa (TEMB) (Janković, 1967, 1990; Jankovići dr., 2002; Jelenković, 2011; Jelenković i dr., 2016). Svi tektonski modeli generalno pretpostavljaju da današnji oblik ...
... kao i da su nastala u složenom genetskom procesu kojije kontrolisan geološkim, fizičko- hemijskim i termodinamičkim faktorima i parametrima (Janković, 1990; Đorđević, 1997; Koželj, 1999, 2002; Jelenković, 1999, 2016. i dr.). Porfirska ležišta bakra u TMK, kojima genetski pripada i mineralizacija ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024
-
Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija
Miloš Filipović (2024)U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...... Geosci. 109. Janković S. 1955: Geologija i metalogeneza olovo-cinkanog rudnika Šuplje Stijene (Crna Gora). Zbornik radova Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd 1. Janković S. 1964: Opšte odlike rudne mineralizacije sjeverne Crne Gore. Rudarski glasnik, Beograd br. 2. 32 Janković S. 1967: Me ...
... Ispitivanjem mineralnih sirovina na ovom terenu bavili su se mnogi. Proučavanjem olovo-cinkanog orudnjenja “Šuplja Stijena” naročito se bavio S. Janković (1955, 1964, 1967) koji je u svojoj doktorskoj disertaciji, ali i kasnijim radovima dao osnovne podatke o ležištu. O pojavama barita u predelu ...Miloš Filipović. Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija, 2024
-
Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji
Strahinja Sarajlić (2024)U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija... razmere rudnih tela i morfološke karakteristike ležišta. 3.1. Ekonomski tip ležišta i rude, kvalitet mineralne sirovine Prema knizi koju su izdali Janković i Milovanović (1985) izdvojene su dve osnovne grupe ekonomskih tipova ležišta, a to su: osnovni ekonomski tipovi i ekonomski tipovi ležišta od ...
... investicije u izgradnju adekvatnih proizvodnih kapaciteta, uključujući podzemni rudnik i postrojenja za pripremu i koncentraciju mineralne sirovine (Janković, Milovanović, 1985). U okviru ove sekcije predstavljen je sažetak osnovnih tehno-ekonomski faktora, odnosno rudarskih aspekata definisanih unutar ...
... troškova vezanih za dobijanje i primarnu preradu mineralne sirovine, uz ostvarivanje neophodnog nivoa rentabilnosti u odnosu na angažovana sredstva (Janković, Milovanović, 1985). 41 Minimalni ekonomski sadržaj za Gornju zonu biće određen na osnovu prisustva većeg broja korisnih komponenti, pri čemu ...Strahinja Sarajlić. Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji, 2024