Претрага

Упит dcterms_subject_txt:П.К. Богутово Село

44 items

  • Избор опреме за комбиновани транспорт на П.К. Богутово Село

    Дејан Марјановић (2022)
    У дипломском раду приказани су основни подаци од површинском копу „Богутово Село“ техничко-технолошким карактеристикама као и механизацији која се примјењује. Као главни дио овог рада приказане су двије варијанте транспорта на површинским коповима (камионски и транспорт тракама), гдје су објашњење основне карактеристике, предности и недостаци сваког вида транспорта. У циљу одређивања најповољније врсте транспорта на површинском копу ...
    П.К. Богутово Село, камионски трансапорт, транспорт тракама, комбиновани транспорт

  • Утицај капацитета експлоатације на резултате оптимизације површинског копа

    Страхиња Каровић (2023)
    Рударство је јако комплексна индустријска грана, како са аспекта технологије, тако и са аспекта планирања и инжењеринга. Површинска експлоатација представља операцију у којој се откопавају рудни блокови из земље како би се из њих екстрактовала корисна минерална сировина. Током овог процеса постепено се формира све већа контура копа према унапред одређеној динамици радова. Процес одређивања оптималне контуре копа и динамике радова назива се оптимизација. Оптимизација се врши у специјализованим софтверима који су изузетно скупи, али оправдавају цену будући да дају ...
    Оптимизација, капацитет, Whittle, контура, динамика радова

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... Istok“ , na kome se trenutno vrši eksploatacija uglja. Zapadni dio basena čini ležište „Bogutovo selo“, sa revirima Bogutovo selo — sjever, Bogutovo selo — jug i prostor Jablana. Glavni pristup ležištu „Bogutovo Selo“ je iz pravca sjevera sa magistralnog puta Bijeljina-Tuzla, dok je pristup ležištu ...
    ... Vučjak, na površinskom kopu „Bogutovo Selo“, detaljno su mikropaleontološki proučeni. Identifikovano je 128 vrsta foraminifera ı 25 vrsta ostrakoda, kao i ostaci otolita, dijatomeja, spikule spongija ı dr. Analizom pronađene mikrofaune na prostoru Bogutovog Sela, definisani su sedimenti donjeg ...
    ... (manjih) basena. Čičić (1964) je u Ugljevičkom ugljonosnom basenu izdvojio šest plikativnih struktura od kojih se u neposrednoj blizini ležišta „,Bogutovo Selo i Ugljevik istok” nalaze samo antiklinala Udrigovo — Jablangrad i sinklinala Tavna. Takođe, vrši raščlanjavanje ugljonosne serije na tri horizonta: ...

  • Анализа микробиолошких карактеристика карстних вода за потребе водоснабдевања села Селиште (општина Жагубица)

    Јелена Крсмановић (2022)
    Да би се решило питање водоснабдевања села Селиште (општина Жагубица) каптиран је карстни извор на левој обали потока Ваља Мори издашности између 0.3 и 0.5 l/s. Ради дефинисања хидрауличке повезаности извора и потока изведен је опит обележавања речног тока са Na-fluoresceinom. Утврђено је да један део вода долази из дробинско-алувијалног наноса и вероватно је делимично везан за сам ток Ваља Мори, док је већи део везан за дренирање из карстног масива. Даље се приступило изградњи прелива са водомерном летвом ...
    водоснабдевање, микробиологија поземних вода, село Селиште, бактериолошка контаминација карстних вода

  • Моделирање буке индустријских објеката на примеру површинског копа Дрмно

    Марко Зорић (2023)
    У технолошким процесима површинских копова долази до емисија повећаних нивоа буке. Присуство буке у радној околини може да утиче на ефикасност радника у обављању послова и њихово здравље. Преношење буке из радне у животну средину представља веома велики проблем и утиче на квалитет живота околног становништва. Један од начина како се борити против овог проблема је мапирање буке у површинским коповима, али и у њиховој околини, што и је предмет овог рада. Опасност од штетног утицаја буке објективно постоји ...
    моделирање, бука, животна средина, мапирање, П.К. Дрмно

  • Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)

    Игор Радојевић (2022)
    Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...
    Сува планина, карбонатне стене, петролошке карактеристике, класификације кречњака

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Надвишење флотацијског јаловишта рудника олова и цинка „Леце“: потребе, предрадње и потребне активности

    Сања Крстовић (2022)
    Флотацијско јаловиште рудника “Леце“ лоцирано је унутар експлоатационог поља рудника, низводно од објекта за флотирање руде. Рудник се налази у околини села Леце по којем је и добио име, а које се налази у општини Медвеђа. У овом завршном раду под називом: „Надвишење флотацијског јаловишта рудника олова и цинка“Леце“: потребе, предрадње и потребне активности“ кроз 10 поглавља обрадило се претходно, садашње и будуће стање поља и активности на јаловишту које треба да се предузму како би се остварило безбедно депоновање ...
    Флотацијско јаловиште, флотацијска јаловина, рудник „Леце“, санација, брана, рудник

  • Геолошке карактеристике и методика истраживања лежишта боксита „Подбраћан“ код Милића (БиХ)

    Бојана Голић (2022)
    Лежиште црвених боксита „Подбраћан“ се налази у средишњем дијелу Источне Босне, на сјевероисточним падинама планине Јавор и Сушица, унутар општине Милићи и села Гуњаци. Геолошка грађа ширег подручја је сложена. Заступљени су скоро сви стратиграфски чланови, од млађег палеозоика до квартара. У изградњи терена доминантне су седиментне стијене, затим магматске, док су метаморфне слабије заступљене. Геолошка грађа ужег подручја лежишта изграђена је од седимената: тријаске, кредне, неогене и квартарне старости чији је литолошки опис приказан у поглављу Резултати истраживања, те у оквиру ...
    црвени боксит, „Подбраћан“, геолошке карактеристике, методика истраживања, квалитет

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Tektonsko–stratigrafski profil durmitorskog fliša okoline Gacka (Bosna i Hercegovina)

    Marija Bjelogrlić (2022)
    U radu su prikazane osnovne litostratigrafske, sedimentološke i strukturne osobine područja šire okoline Gacka. Kao reprezent najvećeg dijela litostratigrafskih jedinica ovog područja, posebno su pažljivo analizirane mezozojske formacije otkrivene duž profila na putu Gacko - Tjentište. Istraživanja izvedena za potrebe završnog rada imale su za cilj analizu, integraciju i interpretaciju publikovanih i novih geoloških podataka koji su rezultat geološkog kartiranja i biostratigrafske analize, a sve radi boljeg upoznavanja geološke građe i geološke evolucije područja. Tokom terenskih istraživanja prikupljeni su podaci o ...
    Istočna Hercegovina, durmitorski fliš, paleocen, Dinaridi, kolizija.

  • Ksenoliti i anklave u dacitima Slavkovice i moncogranitima Kosmaja

    Bojana Nikolić (2022)
    Ispitivanje anklava i ksenolita je izvršeno na uzorcima koji su uzeti iz okoline sela Slavkovice i planine Kosmaj. Geografski posmatrano daciti Slavkovice i moncograniti Kosmaja se nalaze u centralnom delu Srbije. Geološka građa šireg područja Slavkovice je izgrađena uglavnom od sedimentnih tvorevina karbonske, permske, trijaske, kredne i miocenske starosti, ali su zastupljeni i stenski masivi koji pripadaju ofiolitskom melanţu jurske starosti izgrađenom od serpentinita, dijabaza i harcburgita. Pored navedene litologije, za ovo područje je karakteristično prisustvo produkata Rudničko-ljiškog vulkanizma: ...
    anklave, ksenoliti, daciti, moncograniti, Slavkovica, Kosmaj

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... i jedan zapadno. Bunar B-1 je napušten i likvidiran, dok se bunari B-2 i B-3 koriste (Prilog 2.5). 5.6. Izvorište naselja Totovo Selo Izvorište naselja Totovo Selo formirano je sedamdesetih godina XX veka u severnom delu naselja. Izvedena su ukupno tri bunara, od toga dva na lokaciji uz naselje ...
    ... 30 5.5. Izvorište naselja TrešnjeVac .........................eeeaa da aeeeeeeedataaeeeeeaeataaeeeeeeeettaateete 31 5.6. Izvorište naselja Totovo Selo 5.7. Izvorište naselja Doline ...............c..aa a aaaaaaaaaaaaaaoaaaoaaaaaaaaeaaaateeet 31 5.8. Izvorište naselja Orom...........a a aaaea a ...
    ... ucrtanim istražnim prostorima 1:100.000 (Kanjiža, Velebit) 1.5 Hidrogeološka karta sa ucrtanim istražnim prostorima 1:100.000 (Orom, Doline, Totovo selo) 1.6 Hidrogeološka karta sa ucrtanim istražnim prostorima 1:100.000 (Trešnjevac) 1.7 Hidrogeološki presek terena 1-1' 1.8 Hidrogeološki presek ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... bugarske granice. Izvorište reke čine mnogobrojni izvori, koji se spajaju u veće tokove. Visočica protiče kroz kanjoj Vladikina ploča, od sela Rsovci do sela Pakleštica, u dužini od oko 2 km. U dolini reke Visočice došlo je do kliženja stena i tla, zbog čega je dolina pregrađena i prirodnom branom ...
    ... izvorišta Gradište (levo) i kaptaža vrela Gradište (desno) (foto Gavrilović K.) Pored snabdevanja grada, omogućeno je snabdevanje vodom i 18 sela: Krupac, Veliko Selo, Poljska Ržana, Mali Jovanovac, Veliki Jovanovac, Trnjana, Gnjilan, Držina, Berilovac, Mali i Veliki Suvodol, Vojnegovac, Blato, Petrovac ...
    ... Beograd: Rudarsko- geološki fakultet Stute M., Schlosser P. (1993) Principles. and applications. of the noble gas paleothermometer. In: Swart, P.K., Lohmann, K.C., McKenzie, J., Savin, S. (Eds.), Climate Change in Continental Isotopic Records, Geophysical Monograph Series, vol. 78, pp. 89-100 ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... profesor, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke ...
    ... h i geofizičkih karakteristika neogenih sedimenata na prostoru Fruške gore. Cilj istraživanja je razumevanje depozicionih sredina u široj okolini sela Ledinci, a zadatak primena različitih stratigrafskih metoda. Za izradu rada korišćena Je objavljena literatura, podaci koji su prikupljeni terenskim ...
    ... stubova NIS bušotina sa geofizičkim karotažnim krivama sa tačkom 10 — NEXE grupa, Sremska Kamenica. 29 5. DISKUSIJA Na prostoru šire okoline sela Ledinci, na osnovu proučavanja stena podloge i neogenih sedimenata dobijeni su rezultati o rifinim sekvencama u Panonskom basenu. Na osnovu principa ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... time što su izgrađene od klastičnih, stenskih i mineralnih komponenti koje su genetski vezane za bazične stene. PIROKSENSKI MIKROGABRO (vpy) Kod sela Sedlare u okolini Kupinovca formirana je asocijacija gabroidnih stena. U mineralni sastav piroksenskih gabrova ulaze piroksen ı plagioklas, zatim ...
    ... krupnim blokovima i konglobrečama. Najtipičnije je izražen istočno i južno od naselja Brzan, na levoj dolinskoj strani Velike Morave, i u okolini sela Gložane i Radošin na desnoj obali Velike Morave. U tipičnim delovima razvića dominiraju peščari i peskovi čija Je debljina oko 200 m. Krupni blokovi ...
    ... kosom laminacijom. Debljina serije iznosi oko 200 metara. PONT (PL) Razvijene su na severnom delu Požarevačke grede, između Prugova na jugu ı sela Ćirikovca na severu, na ukupnoj površini oko 15 km?. Leže preko panonskih sedimenata, iz kojih se postepeno i razvijaju. Osnovni sastav ponta čine: ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... 360 -3 9 pećina van funkcije potoka 9 Pećina u Sisevcu Sisevac 347 0 138 pećina aktivna 10 Pećina u Zabregi selo Zabrega 245 + 120 pećina van funkcije 11 Pećina u kanjonu Crnice selo Zabrega 220 0 45 pećina van funkcije 12 Pećina na sevemoj strani Krstasta stena 260 +6 51 pećina van funkcije ...
    ... u kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever, severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na ...
    ... Grza dalje teče erozionim proširenjem Donje Mutnice sve do ulaska u krečnjačku klisuru planine Babe, gde se uliva desna pritoka Suvača. Nizvodno od sela Lešje, Grza ponovo ulazi u dolinsko proširenje do sastava sa Crnicom. Na ovom delu Grza prima samo Jednu pritoku sa leve strane, koja dolazi od ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina