Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Фрушка Гора

64 items

  • Геолошке и гемолошке карактеристике налазишта „Равни брег“ на Фрушкој Гори

    Стефан Јовић (2022)
    У овом раду су представљене геолошке и гемолошке карактеристике налазишта јувелирског камена „Равни Брег“ на Фрушкој гори, као и геолошке карактеристике ширег подручја Фрушке горе. Описан је практични значај јувелирског камена из овог налазишта као и методе његове обраде. Задатак овог дипломског рада је да се уз употребу лабораторијских и технолошких испитивања дође до нових сазнања. Под тим се подразумева да се боље утврде могућност употребе јувелирског камена ,,Равног брега'' као и његов минерални састав.
    Фрушка Гора, Равни брег, јувелирске сировине, калцедон, серпентинити

  • Геолошке и гемолошке карактеристике појава опала у серпентинитима Фрушке Горе

    Катарина Пауновић (2022)
    Геолошким истраживањима јувелирских минералних сировина у Србији, у претходном периоду није посвећено довољно пажње. Сва истраживања су вршена од стране мањег броја геолошких организација са веома скромним ресурсима. Након вишегодишњих истраживања, може се закључити да регион Фрушке Горе представља перспективно подручје налазишта јувелирских сировина. У овом раду спроведена су теренска истраживања на 4 налазишта да би се утврдило постојање опала јувелирског квалитета у серпентинитима Фрушке Горе. При утврђивању минералног састава, односно присуства опала извршене су гемолошке лабораторијске анализе, рефрактометрија ...
    опал, серпентинити, Фрушка Гора, јувелирски камен, јувелирска обрада

  • Geološke karakteristike miocensko-pliocenskih sedimenata na prostoru šire okoline Čerevića

    Katarina Raičković (2023)
    Glavna tematika ovog rada predstavlja upoznavanje sedimentološko-stratigrafskih osobina terena šire okoline Čerevića i generalnog prostora Fruške gore na osnovu kojih se daljom interpretacijom rekonstruišu depozicione sredine perioda neogena sa ciljem prikazivanja njegove osobene promjenjljivosti. S tim u vezi, na osnovu sprovedenih istraživanja postavljena je hipoteza o generalnom trendu dinamične smjene sredine u vidu plitkovodnih uslova ispredsprudne padine srednjeg miocena koji postepeno pokazuju prelaz u uslove prodelte u donjem panonu. Dalje, ova sredina poprima kontinentalni karakter aluvijalnog toka u gornjem ...
    Fruška Gora, Panonski basen, neogen, depozicione sredine, neotektonika

  • Geohemijska prospekcija Sb-Pb-Zn ležišta na području Rajićeve Gore (Kopaonik)

    Elmedin Muhović (2023)
    Područje Rajićeva Gora nalazi se na istočnom obodu Kopaonikau jugozapadnom delu Republike Srbije. Područje RajićeveGore pripada Kopaoničkoj metalogenetskoj zoni za koji su karakteristična ležišta olova, cinka i retko antimona. Geneza rudnih ležištana ovom prostoru je veoma složena, povezana je sa tercijarnim magmatizmom, kao i sa hidrotermalnim uslovima stvaranja rudnih minerala. Ležišta se nalaze na kontaktu kvarclatitskih dajkova, listvenita i sedimenatnih stena dominantno strukturno kontrolisana rasednim sistemima sa generalnim pravcem pružanja severozapad-jugoistok. Rasedni sistemi predstavljaju predisponirani prostor za kasniju cirkulaciju ...
    prospekcija, oreoli rasejavanja, Rajićeva Gora (Kopaonik), geohemijska anomalija

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... geoloških karakteristika ı depozicionih sredina neogenih sedimenata. 1.1. Geografski položaj i geomorfološke karakteristike područja istraživanja Fruška gora je niska planina koja se nalazi na severu Srema, između Save i Dunava, na jJužnom obodu Panonskog basena (slika 1). Ona predstavlja izduženu ...
    ... između severne ı južne strane grebena. Na južnoj strani planine značajno rasprostranjenje zauzima Sremska lesna zaravan. Na severu i istoku Fruška gora je oivičena Dunavom koji formira strme padove prema lesu i starijim stenama podloge, a na jugu les pokriva blage padove ka aluvijalnoj ravnici ...
    ... margina basena a najveći uticaj su imali tokovi paleo-Dunava i paleo-Tise sa severa i severoistoka (Radivojević 2023). 2.2. Opšta geološka građa Fruška gora je izgrađena od paleozojskih metamorfita, mezozojskih sedimenata i ofiolita koji zajedno čine podlogu neogenim sedimnetima Panonskog basena (slika ...

  • Modeliranje buke na području površinskog kopa Kuside - Crna Gora

    Tamara Krunić (2022)
    Danas u svetu, u uslovima brzog industrijskog razvoja, industrijska buka zauzima posebno mesto i svojim štetnim dejstvom upozorava na organizovanu borbu protiv nje. Ta borba je dobila vid naučne borbe i poslednjih godina postaje usmerenija na konkretne probleme.Za sprovođenje osnovnih procedura upravljanja bukom, ocenu stanja nivoa buke,procenu štetnog dejstva buke na čoveka i preduzimanje najadekvatnijih metoda zasmanjenje buke neophodno je raspolagati što potpunijim i što tačnijim informacijama o karakteristikama same buke, do kojih se dolazi merenjem karakterističnih veličina buke ...
    modeliranje buke, površinski kop, mere sprečavanja buke,model za proračun rasprostiranja buke, SoundPLAN

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... Srbiji, između Priboja i Pljevalja (Crna Gora) (slika 1). U sklopu OGK SFRJ (razmere 1:100 000) istražno područje je u potpunosti obuhvaćeno listom K 34—15 Pljevlja. Područje je u široj okolini tromeđe republika Srbije, Bosne ı Hercegovine ı Crne Gore. Slika I – Geografski položaj istraživanog ...
    ... M. 1967: Stratigrafija trijasa Kovač planine. Geološki glasnik knj. 5, Podgorica. Bešić Z. 1953: Geologija SZ Crne Gore. Cetinje. Bešić Z. 1959: Geološki vodič kroz NR Crnu Goru. Titograd. Bittner A. 1890: GESTEINPROBEN AUS DER GEGEND VON VIŠEGRAD, PRIJEPOLJE, ČAJNIČE UND PLJEVLJA. Verhandl ...
    ... Janković S. 1955: Geologija i metalogeneza olovo-cinkanog rudnika Šuplje Stijene (Crna Gora). Zbornik radova Rudarsko-geološkog fakulteta, Beograd 1. Janković S. 1964: Opšte odlike rudne mineralizacije sjeverne Crne Gore. Rudarski glasnik, Beograd br. 2. 32 Janković S. 1967: Metalogenetske epohe ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... sa položajem fruškogorskog koridora (izvor: google maps) U morfološkom pogledu Fruška Gora spada u red niskih planina sa visinom od 539 mnv. Kao takva, ona dominira znatnim delom Bačke ı čitavim Sremom. Fruška gora u geološkom smislu predstavlja horst koje se formirao u dužem vremenskom periodu ...
    ... asimetričan horst okružen kvartarnim sedimentima Bačke ı Sremske ravnice. Naslage lesa se fragmentarno nalaze i iznad kota 400 m.n.v, tako da je Fruška Gora na mnogim mestima pokrivena tanjim ili debljim slojevima lesa, što Još više ublažava osnovne crte reljefa. 13 Teren u morfološkom smislu možemo ...
    ... delove terena i imaju najveću rasprostranjenost na Fruškoj gori. Tvorevine trijasa (T>) su registrovane u Jarugama manjih vodotoka kod Male Remete i nešto severnije od Jazka, zatim na lokalitetu Paragovo - neposredno pre uspona na Frušku goru u zaseku sadašnjeg magistralnog puta M-21. Trijas Je razvijen ...

  • Пројектовање спорашњих одлагалишта на површинском копу Шупња Стијена

    Милан Стојановић (2023)
    Рударство представља базичну индустрију која омогућава снабдевање минералним ресурсима. Производи рударске праксе су природне материје органског и неорганског порекла, које се постојећим процесима и технологијама могу економично валоризовати.Вредност сировине зависиће од тржишних услова и фактора који утичи на њену понуду и потражњу. Олово и цинк су једни од доминантних метала на глобалном тршишту и међу значајнијим лежиштима оловно-цинковите минерализаје је управо ˶Шупља Стијена̋ на простору Црне Горе. Профитабилност самог рударског пројекта, односно капацитет и димензије објеката површинске екплоатације обрађених ...
    пројектовање спољашњих одлагалишта, експлоатација олова и цинка, завршна контура, геолошки модел и моделирање лежишта

  • Definisanje položaja raseda primenom gradijenata

    Tamara Slavnić (2023)
    Primena različitih postupaka gradijenata u ovom radu je za cilj imala definisanje položaja raseda na širem područiju Fruške Gore i istočno od nje, odnosno oblasti koja pripada delovima listova Osnovne geološke karte Novi Sad i Inđija. U ovom radu su prikazani različiti postupci transformacija potencijalnih polja na gravimetrijskim i magnetometrijskim podacima. Za definisanje položaja raseda na istražnom terenu na gravimetrijske i magnetometrijske podatke primnejeni su sledeći postupci matematičkih transformacija: filtriranje, horizontalni gradijent po x i y pravcu, ukupan horizontalni ...
    gravimetrijski podaci, magnetometrijski podaci, matematičke transformacije

  • Problematika tokom izrade bušotine na polju „X“ – gubitak isplake u formaciji

    Mina Đorđević (2023)
    Gubici isplake u procesu izrade bušotine predstavljaju jedan od najčešćih i najvećih tehnoloških i ekonomskih problema koji se javljaju u naftnoj industriji. Svake godine, u naftnoj industriji, pored nezaobilaznog utroška vremena na rešavanju ove problematike, troše se i ogromne svote novca kako bi se uticaj gubitaka minimalizovao i problemi koji su povezani sa istim kao što su prekidi radova, dotok fluida, zaglave alata, erupcije, a u najgorem slučaju i likvidacija bušotine smanjili. Potpuna prevencija gubitaka isplake u toku bušenja nije moguća, ...
    Isplaka, gubici isplake, klasifikacija gubitaka, saniranje gubitaka

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... RCG, Podgorica. o Radulović Vasilije sa saradnicima, Karta seizmičke regionalizacije teritorije SR Crne Gore 1:100 000 sa Tumačem (1979-–1981). o Regionalne karte teritorije Crne Gore: Tektonska karta, Neotektonska karta 1:100 000, Geomorfološka karta 1:200 000. Strana 4 / 34 4.2 Terenska ...
    ... nalazi predmetna kosina locirana je na magistralnom putu M-1, između naselja Lipci i Ljuta, dužine cca 15km, na oko 8&km od Risna, u južnom dijelu Crne Gore, slika 1. Prijepolje [ipujenorbe SJenica i CjeHMua Pljevija TirmbeBrba , Bijelo:Polje Bujeno Tlorbe} Berane BepaHe Trebinje. ...
    ... [loaropvuua ? O N - »ff Gjakova -/ i ;" WT·)aKoemua _ \Sutomore CyroMope' “ Shkoder. Č Te Slika 1. Geografski položaj lokacije na mapi Crne Gore.(Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... RCG, Podgorica. o Radulović Vasilije sa saradnicima, Karta seizmičke regionalizacije teritorije SR Crne Gore 1:100 000 sa Tumačem (1979-–1981). o Regionalne karte teritorije Crne Gore: Tektonska karta, Neotektonska karta 1:100 000, Geomorfološka karta 1:200 000. Strana 4 / 34 4.2 Terenska ...
    ... nalazi predmetna kosina locirana je na magistralnom putu M-1, između naselja Lipci i Ljuta, dužine cca 15km, na oko 8&km od Risna, u južnom dijelu Crne Gore, slika 1. Prijepolje [ipujenorbe SJenica i CjeHMua Pljevija TirmbeBrba , Bijelo:Polje Bujeno Tlorbe} Berane BepaHe Trebinje. ...
    ... [loaropvuua ? O N - »ff Gjakova -/ i ;" WT·)aKoemua _ \Sutomore CyroMope' “ Shkoder. Č Te Slika 1. Geografski položaj lokacije na mapi Crne Gore.(Google Earth). Dužina područja istraživanja u zoni kosine je 200m a širina 30m. Nadmorska visina je praktično od nivoa mora do oko 50mnv u zoni ...

  • Kompleksno geofizičko modelovanje na lokalitetu Mladost "Knjaz Miloš" A.D.

    Teodora Mihajlović (2022)
    Kompleksna geofizičkih istraživanja u zoni izvorišta Mladost, imala su za cilj litološko raščlanjavanje terena po dubini i bočno indiciranje položaja i dubina kolektora podzemnih voda. Na osnovu svih izvedenih istraživanja bilo je potrebno definisati položaj istražne bušotine.Kako bi se adekvatno generisali namenski modeli za gore navedene potrebe, neophodno je bilo analiziranje svih raspoloživih istraživanja izvedenih u prethodnom periodu, kao i optimalno projektovanje i izvođenje dodatnih geofizičkih radova, kako bi se upotpunio fond podataka za kvalitetno modelovanje. Istraživanja koja su ...
    2D inverzno modelovanje, elektrometrijska metoda, seizmometrijska metoda, morfometrijska metoda

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Katarina Stefanović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore | Katarina Stefanović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac ...
    ... Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Završni rad Master akademske studije Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore Kandidat Mentor Katarina Stefanović dr Uroš Stojadinović, vanredni profesor G603/23 Beograd, avgust, 2024. Komisija: 1. Van. prof. dr Uroš ...
    ... Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... 3.20) u Whittle algoritam je uveden postupak formiranja najboljeg i najgoreg slučaja otkopavanja. Pomoću ovakvog pristupa delimično se izbegava kružni problem i sa grubim definisanjem redosleda otkopavanja (najbolji i najgori slučaj otkopavanja) moguće Je utvrditi preliminarni redosled otkopavanja ...
    ... vrednosti dobijenog na osnovu krive najboljeg i najgoreg slučaja. Neki korisnici 52 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac modifikuju ovu tehniku ı biraju kopove koji po vrednosti padaju na 60 do 70 procenata razlike između krivih najboljeg i najgoreg slučaja (Whittle 1999, Wharton 2000). ...
    ... ....aaaaaaaa a anadaeaaaaaaaaaaaaatattt 66 Slika 3.38 Najbolji Scenario otkopavanja -– Best case (Kržanović P. D., 2016)....... 68 Slika 3.39 Najgori Scenario otkopavanja -Worst case (Kržanović P. D., 2016) .....o8 Slika 3.40 Milawa NPV (Kržanović P. D., 2016).........c.aaaaaananaaaaaadnnnne 69 ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... O0775 0.25 10 ZKBR7 1640.2 1642 1.8 0.07 0.78 0.8248 0.25 8.07 ZKBR7 1694.25 1696.2 1.95 0.12 1.05 1.1268 1.3 10 Analiza uzorka BR-JM-1, svim gore pomenutim metodama, je pokazala argilitsku alteraciju, odnosno jasnu zamenu tamnih minerala u hlorit, hematit i rutil, sa pojavom pirita. Svetli ...
    ... Ovaj tip alteracije Je u korelaciji sa veoma niskim sadržajima bakra i zlata, prikazanih u tabeli broj 3. Analiza uzorka BR-JM-2, BR-JM-3, svim gore pomenutim metodama, je pokazala kvarc-sericitsku alteraciju, odnosno jasnu delimičnu do potpunu zamenu fenokristala hornblende asocijacijom minerala ...
    ... alteracije Je u korelaciji sa niskim sadržajima bakra i zlata za ovaj oprobavani interval, prikazanih u tabeli broj 3. Analiza uzorka BR-JM-4, svim gore pomenutim metodama, je pokazala naprednu argilitsku alteraciju, odnosno jasnu potpunu zamenu tamnih minerala u pirit ı rutil, dok su svetli minerali ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... tako i svakog drugog dana. 26 LITERATURA Aktuelno, 2024. Polarna svjetlost ı na nebu iznad Crne Gore. URL: https://\vww.aktuelno.me/crna-gora/polarna-svjetlost-i-na-nebu-iznad- crne-gore/ Amazing Sky, 2024. The great aurora show of May 10, 2024. URL: https://amazingsky.net/2024/05/18/ ...
    ... kao i u južnim predelima Evrope. Tako se polarna svetlost videla iz Slovenije, Hrvatske, Bosne ı Hercegovine, Srbije, Rumunije, Bugarske i Crne Gore, što Je vrlo retko. Tamo gde je nebo tokom noći bilo vedro ili sa malo oblaka u pravcu severa, mogao se videti spektar raznih boja i oblika polarne ...
    ... Žepče u BiH u noći između 10. i 11. maja 2024. godine. Posebno je retka pojava to što se polarna svetlost videla i u Srbiji (Slika 5.3.4.) i Crnoj Gori (Slika 5.3.5.). Slika 5.3.3 Polarna svetlost u mestu Žepče u BiH (https://pbs.fwimg.com/media/GNONig2 W 415d-t?format=jpg&name=360x360) Slika ...