Претрага

Упит dcterms_subject_txt:kontrolni koncentrat pirita

34 items

  • Utvrđivanje opravdanosti domeljavanja KK/FeS2 u flotaciji Lece

    Jovan Ivanović (2023)
    Domeljavanje kontrolnog koncentrata, uopšte, je proces koji se primenjuje u procesu flotiranja ruda obojenih metala kako bi se oslobodila srasla zrna i povećalo iskorišćenje korisnih komponenata. Ovaj postupak je od suštinskog značaja za optimizaciju proizvodnje metala i smanjenje gubitaka, ali je neophodno pažljivo analizirati opravdanost njegove primene u svakom specifičnom slučaju. U ovom master radu iztraživanje je sprovedeno u postrojenju za flotacijsku koncentraciju rude Lece. Istraživanje je sprovedeno u cilju utvrđivanja opradvadnosti domeljavanja kontrolong koncetrata pirita. Razmatrani su određeni ...
    Domeljavanje, kontrolni koncentrat pirita, plemeniti metali

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... zapaža, Jer su sačuvani samo relikti prvobitne strukture. Silifikovane stene su najčešće piritisane; pirit se Javlja u vidu impregnacija, sistema Žica, ili je celokupna masa zamenjena piritom, kada dolazi do stvaranja masivnih piritnih tela. Navedene hidrotermalne izmene su uglavnom vezane za ...
    ... su veličine od 2-4 mm i postepeno su zamenjena u montmorilonit/kaolinit. Zrna hornblende su veličine od 1-5 mm ı potpuno promenjena u sericit/pirit. Pirit se Javlja u vidu zrna i kao uprskanje. 26 Analizirani uzorak ručnim spektrometrom je pokazao sledeće parametre tokom merenja: BR-JM-1 |Z ...
    ... mestima potpuno zamenjena montmorilonitom i kaolinitom. Zrna hornblende veličine od 3-5 mm su delimično do potpuno zamenjena u hlorit, sericite ı pirit. Pirit se javlja u vidu uprskanja i zrna. Analizirani uzorak ručnim spektrometrom je pokazao sledeće parametre tokom merenja: BR-JM-2 |ZKBR7-1_753 ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... flotaciji koncentrata - tzv. međuproizvod- koncentrat pirita sa sadržajem zlata oko 3,0 g/t. U pomenutom materijalu nema ekološki štetnih komponenanta. Njena dalja prerada je problematična usled nerešene tehnologije dobijanja zlata. Prema sadašnjim sagledavanjima, pomenuta “Jalovina Pirita”- međuproizvod ...
    ... izvršenim sagledavanjima, „količine međuproizvod-koncentrat pirita, koji će se dobiti preradom masivno-sulfidne rude ovog ležišta za predviđeni vek eksploatacije iznosi oko 16,6 miliona tona. — Hemiski sastav međuproizvod-koncentrat pirita je sledeći: Au = 3,00 g/t, Ag = 4,26 g/t. Cu= 0,50%; ...
    ... da se njenom preradom (PEA, 2017), mogu dobiti dva koncentrata: jedan sa niskim sadržajima arsena (<0,5% As) i drugi sa visokim sadržajima arsena (>0,5% As). Zlato se preradom pomenutog tipa rude najvećim delom koncentriše u koncentratu pirita; postupak njegovog dobijanja nije u potpunosti rešen ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... T T T T 45 50 55 60 65 70 75 Finoća mlevenja, %klase-0.,074mm Dijagram 3. Kontrolni koncentrat olova Komentar: Na osnovu kriva možemo da zaključimo da se u kontrolnom koncentratu Pb masa kontrolnog koncentrata neznatno menja sa promenom finoće mlevenja. Sadržaj olova u KK/Pb neprestano raste ...
    ... (25 i 26). Otok prvog prečišćavanja grubog koncentrata olova se pumpom (21) šalje u hidrociklon (22). Kontrolni koncentrat oba reda flotacijskih mašina spajaju se i centrifugalnom muljnom pumpom (29) vraćaju u razdeljivač pulpe (27). Definitivni koncentrat olova preko uzimača uzorka, odvodi se u ...
    ... prečišćavanje (34). Definitivni koncentrat cinka se pumpom (35) šalje u zgušnjivač cinka. Kontrolno flotiranje minerala cinka vrši se u preostalim ćelijama flotacijskih mašina (31 i 32).Otok prvog kontrolnog flotiranja minerala cinka (31), se pumpom (36) šalje na čelo kontrolnog flotiranja minerala cinka ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... ostalim grubo i kontrolno flotiranje. 31 Pulpa iz kondicionera minerala bakra gravitacijski odlazi u flotacijsku mašinu na grubo i kontrolno flotiranje. Grubi koncentrat bakra se transportuje na prečišćavanje u prvu ćeliju iste flotacijske mašine, koja daje definitivni koncentrat minerala bakra ...
    ... Otok grubog flotiranja ide na četiri kontrolna flotiranja. Prvi kontrolni koncentrat se spaja sa ulaznom pulpom ı ide na čelo grubog flotiranja minerala bakra. 0 | Slika 16. Sekcija flotacijskih mašina za koncetraciju minerala Cu Definitivni koncentrat bakra se, preko uzimača uzoraka, muljnom ...
    ... prvih šest odvija grubo flotiranje, au ostalih 12 tri kontrolna flotiranja. Grubi koncentrat se gravitacijski transportuje na išestepeno prečišćavanje koje se odvija u nizu od 18 flotacijskih ćelija tipa DENVER SUB-A N"24. Kontrolni koncentrat se gravitacijski transportuje u ciklus grubog flotiranja ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... kg Vlažni koncentrat 48.203,00 t Sadržaj vlage u koncentratu 9% Suvi koncentrat 43.864,75 t Sadržaj bakra u koncentratu 21% Količina bakra u koncentratu 9.211,59t Sadržaj zlata u koncentratu 4,33 g/t Količina zlata u koncentratu 189,83 kg Sadržaj srebra u koncentratu 42,844 g/t ...
    ... Najzastupljeniji rudni mineral u ovom ležištu je pirit (FeS»), koji se može pojavljivati samostalno, ali ı u kombinaciji s drugim rudnim ili petrogenim mineralima. Od minerala bakra, dominantan je halkopirit (CuFeS>), koji se najčešće jJavlja zajedno s piritom u obliku uprskanja. U manjoj meri su prisutni ...
    ... Količina srebra u koncentratu 1.879,31 kg Iskorišćenje bakra 90 % Iskorišćenje zlata 50 % Iskorišćenje srebra 55 % 56 13.ZAKLJUČAK Za uspešnu eksploataciju ležišta bakra u svim pojasima iznad XIX horizonta, uključujući ı sam XIX horizont, odabrana je metoda otkopavanja sa zapunjavanjem ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... se dobija pri flotaciji koncentrata — tzv. međuproizvod-koncentrat pirita sa sadržajem zlata oko 3 g/t. U njemu nema ekološki štetnih komponenata. Dalja prerada je problematična usled nerešene tehnologije dobijanja zlata. Prema sadašnjim sagledavanjima, “Jalovina Pirita”- međuproizvod će se ko ...
    ... uklopljeno u sitnozrnom piritu. Ruda bakra je sa visokim, ali u prostornom odnosu, promenijivim sadržajima Cu i Au. U masivnosulfidnoj rudi, sadržaji bakra variraju u rasponu od 0,67% do 9,02%, srednje 2,59%. Sadržaj arsena je visok, što se negativno odražava na kvalitet koncentrata. Tehnološkim ispitivanjima ...
    ... definisanja tehnologije za tehnički moguću, ekonomski opravdanu ı ekološki prihvatljivu preradu radi dobijanja zlata. Količina međuproizvod-koncentrata pirita, za predviđeni vek eksploatacije iznosi oko 16,6 miliona tona. Njegov hemijski sastav Je: 3 g/t Au; 4,26 g/t Ag; 0,5% Cu; 30% S, 0,003% As ...

  • Ispitivanje opravdanosti domeljavanja KK/Pb iz flotacije Lece

    Zorana Vićentijević (2022)
    U ovom master radu cilj ispitivanja je bio da se utvrdi opravdanost domeljavanja kontrolnog koncentrata olova u cilju povećanja iskorišćenja metala pre svega zlata iz rude „Lece“. Naime, poznato je da se u kontrolnom koncentratu "koncentrišu" srasla zrna određenog minerala i u tzv. zatvorenom ciklusu flotiranja ovi sraslaci negativno utiču na kvalitet koncentrata i iskorišćenje metala. Poželjno je izvršiti domeljavanje ovog proizvoda pre ponovnog vraćanja u ciklus flotiranja. Za potrebe izrade ovog master rada i provere prethodne pretpostavke, uzet je ...
    polimetalična ruda, proces domeljavanja, kvalitet koncentrata, iskorišćenje, flotacija „Lece“

  • Paragenetska analiza rudne pojave bakra „Mlakva” kod Ljubovije

    Sanja Gavrilović (2023)
    Rudna pojava Mlakva nalazi se na južnom obodu granodioritskog masiva Boranje, u graničnom pojasu tektonskog šava Dinarida i Vardarske zone. Pripada Podrinjskom metalogenetskom reonu, u okviru Srpsko – makedonske metalogenetske provincije.Geneza rudne pojave vezuje se za oligocensko intrudovanje granitoidne magme u postojeće sedimente dijabaz – rožnačke formacije. Ležišta su situirana na kontaktnom oreolu boranjskog granodiorita i pripadaju skarnovskom tipu orudnjenja.Kontaktno – metamorfna zona predstavljala je predisponirani prostor za kasnije hidrotermalne procese, tokom višefazne vulkanske aktivnosti, koja je uticala na ...
    Mlakva, paragenetska analiza, SEM – EDS analiza

  • Анализа рудних парагенеза и алтерација у Pb-Zn лежишту Благодат

    Бранко Костић (2023)
    Опробавани узорци из бушотина набушених од стране Грот А.Д. у склопу лежишта Благодат коришћени су у циљу приказивања рудних парагенеза, присутних околорудних измена и степена алтерације стена. Истраживање је изведено применом методе рудне микроскопије, петролошком анализом узорака и коришћењем методе скенирајуће електронске микроскопије са енергетско дисперзивним спектроскопом (СЕМ-ЕДС). Анализом резултата утврђено је присуство две парагенетске фазе сукцесије рудних минерала. Старија фаза од рудних минерала садржи: сфалерит, галенит и пирит, док млађа фаза садржи и халкопирит. Разлика између фаза првенствено ...
    благодат, рудник Грот, рудна микроскопија, петролошка анализа, СЕМ-ЕДС

  • Flotiranje minerala olova i cinka iz rude rudnika Grot

    Uroš Ilić (2023)
    U završnom radu na temu Flotiranje minerala olova i cinka iz rude rudnika Grot koji se sastoji iz opšteg i specijalnog dela prikazano je sledeće: U opštem delu prikazan je: geografski položaj rudnika Grot i rudno polje Blagodat, Istorijski razvoj rudnika Grot i ležišta Blagodat. Pored toga prikazane su geološke i hidrogeološke karakteristike ležišta kao i minerali koji se javljaju u njemu. Prikazane su rudne rezerve i način eksploatacije rude. Takođe, dati su osnovni podaci o tehnološkom procesu flotacije ...
    flotacijska koncentracija, raspodela metala, brzina taloženja

  • Uticaj sadržaja oksidnog olova na iskorišćenje olova iz rude rudnika „Grot”

    Bojana Lukić (2022)
    Master rad sa temom „Uticaj sadržaja oksidnog olova na iskorišćenje olova iz rude rudnika „Grot“ ” sastoji se iz dva dela, opšteg dela i specijalnog dela.U opštem delu prikazani su: • Geografski položaj rudnika „Grot” i rudno polje Blagodat; • Istorijski razvoj rudnika „Grot” i ležišta Blagodat; • Geološke karakteristike ležišta „Blagodat“ ; • Osnovni podaci o tehnološkom procesu flotacije rudnika „Grot“ ; • Tehnološki proces flotacije rudnika „Grot“ : - Proces drobljenja; - Proces mlevenja i klasiranja; - Proces flotiranja; - Proces zgušnjavanja, filtriranja, deponovanja i utovar ...
    olovo-cinkova ruda, flotacijska koncentracija, Grot, Blagodat

  • Gravitacijska koncentracija ceruzitne rude rudnika Olovo BiH - sitne klase

    Milica Vukanović (2023)
    Diplomski rad na temu „Gravitacijska koncentracija ceruzitne rude rudnika Olovo BiH - sitne klase” čine opšti i specijalni deo rada. Opštim delom rada predstavljeni su geografski položaj rudnika i njegove šire oblasti, osnovne odlike rudnog tela, kao što su mineralni sastav rude, te kvalitet i kvantitet rudnog tela. Opisane su i opšte karakteristike same gravitacijske koncentracije, kao i pogoni za potrebne procese pripreme mineralnih sirovina. Specijalni deo sadrži opise opita koju su obavljeni na uzorku jalovine iz pogona. Oni predstavljaju dodatne ...
    gravitacijska koncentracija, ceruzitna ruda, olovo, iskorišćenje

  • Modelovanje distribucije bakra i zlata u tehnogenom ležištu Staro flotacijsko jalovište – Bor

    Stefan Trujić (2022)
    Tehnogeno ležište bakra i zlata Staro flotacijsko jalovište – Bor je nastalo odlaganjem flotacijske jalovine koja je nastala preradom rude iz više rudnih tela Borskog ležišta bakra i zlata, različitih teksturno-strukturnih karakteristika, mineralnog sastava i sadržaja bakra i zlata. Manji deo flotacijske jalovine je nastao kao rezultat prerade rude bakra i zlata iz ležišta Lipa.Flotacijsko jalovište je formirano u razdoblju od 1929. do 1992.godine, pri čemu su u različitim periodima njegovog formiranja prerađivane rude sa različitim sadržajima bakra i ...
    staro flotacijsko jalovište, Bor, bakar, zlato, istraživanje modelovanje, blok model

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... pratećih metala % Sadržaj metala u koncentratu % Troškovi prerade rude do primarnog koncentrata S/t - rude Dodatni troškovi za proizvodnju pratećih koncentrata S/t – konc. Fiksni troškovi (administracija uprave, njeni troškovi, ı dr.) S/god Troškovi prerade koncentrata do metala (Selling cost) : S/t ...
    ... troškovi topljenja koncentrata, troškovi rafinacije metala i ostali troškovi vezani za prodaju metala na tržištu, koji se obračunavaju na po jedinici metala. • Kada rudnik prodaje koncentrat ili metal u koncentratu: Model obračuna prihoda može da ima više varijanti, al se mora definisati koliki ...
    ... Cena metala je proračunata na osnovu zahtevanog sadržaja Fe u koncetratu od 30+3% Fe, tJ. cena koncentrata Fe Je 34.4 C/t, pa Je vrednost Fe metala u koncentratu, za prosečni sadržaj Fe u koncentratu od 30%, 114.67 C/t Fe. 86 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac 4.3.1.5 Parametri ...

  • Геологија и методе истраживања лежишта бакра Ваља Стрж

    Татјана Милисављевић (2022)
    У мастер раду Геологија и методе истраживања лежишта бакра Ваља Стрж су описане основне карактеристике геолошке грађе порфирског лежишта бакра Ваља Стрж и методе примењених геолошких, геохемијских и геофизичких истраживања. У завршном делу рада је спроведена критичка анализа остварених резултата са предлогом даљих активности на прорачуну и оцени рудних резерви. Изложени подаци потичу из Фонда стручне документације компаније ДПМ Авала: годишњих елабората о резултатима геолошких истраживања бакра, злата и пратећих метала у рудном пољу Црни Врх на подручју Чока ...
    Ваља Стрж, лежиште, бакар, злато, методе истраживања, геолошко- економска оцена

  • Проспекција антимона, злата, сребра, олова и цинка у рејону Ивањице

    Вук Милић (2022)
    У рејону Ивањице, у околини насеља Лиса, налази се више малих хидротермално метасоматских лежишта антимона која су геолошки истраживана и експлоатисана пре, за време и после Другог светског рата. Са новим сазнањима о генези лежишта злата и полиметала нарочито крајем XX и XXI века, подручје Ивањице које је металогенетски рејонирано као рудно поље, оцењено је као перспективно не само у погледу антимона већ и епитермалних лежишта злата карлинског типа и минерализације олова и цинка. Њихова геолошка истраживања су започета ...
    Антимонит, Ивањица, проспекција, карлински тип лежишта злата, полиметали

  • Stepen zrelosti uglja ležišta Avramica (basen Vrška Čuka)

    Branka Đurić (2022)
    Ugljonosni basen Vrška Čuka predstavlja najseverniji deo Stare planine, neposredno uz Srpsko-Bugarsku granicu, na oko 10km od opštine Zaječar.Otkopavanje uglja u basenu Vrške Čuke otpočelo je 1884. godine, a otkopavanje uglja iz ležišta Mala Čuka (Avramica) kreće 1959. godine i to je jedino ležište koje je ostalo u eksploataciji u okviru ovog basena. Ležište je otvoreno potkopom Avramica i zahvata površinu od 3,2 km2. U okviru produktivne lijaske ugljonosne serije izdvojena su tri ugljena sloja.Prvi ugljeni sloj je genetski najstariji ...
    petrografski sastav, antracit, basen Vrška Čuka

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... Jedna od najstarijih primena zeolita je prečišćavanje otpadnih voda. Njihova mogućnost regeneracije i ponovne upotrebe, kao i ponovna upotreba koncentrata jona metala nakon regeneracije, pozitivno utiču na ekosistem, smanjujući stvaranje novog otpada. Pored toga, zeoliti su izuzetno otporni na mehaničke ...
    ... zeolita jeste upravo prečišćavanje otpadnih voda. Moguća regeneracija zeolita, njihova ponovna upotreba kao i moguća ponovna upotreba dobijenih koncentrata jJona metala nakon regeneracije imaju pozitivan uticaj na ekosistem bez dodatnog stvaranja novog otpada, uz to zeoliti su izuzetno otporni na ...
    ... od 70 rudnih minerala među kojima preovlađuje pirotin, a slede ga (prema relativnoj zastupljenosti) sfalerit, galenit, halkopirit, arsenopirit, pirit, markasit, Bi minerali, Ag sulfosoli i Au-Ag teluridi, dok su ostale faze prisutne u zanemarljivim količinama (Janković, 1990; Stojanović et al ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti