Претрага

Упит dcterms_subject_txt:експлоатациони бунар

50 items

  • Хидродинамичка анализа утицаја антропогених фактора на услове рада београдског изворишта подземних вода

    Александар Бижић (2023)
    Утицај експлоатације песка је несумњиво значајан аспекат када се говори о очувању квалитета подземних вода као и очувању њених квантитативних карактеристика. Овај рад приказује управо могуће негативне антропогене утицаје на подземне воде проузроковане експлоатацијом песка. Највећа опасност по квалитет подземних вода би било изливање горива(пре свега дизел горива), у подземне воде београдског изворишта. Дакле највећу реалну опасност по квалитет представљају нафта и нафтни деривати. Такође у раду су на систематски и синтетизован начин анализирани и приказани хидродинамички прорачуни који ...
    хидрогеологија, моделирање, хидродинамика, идеална честица

  • Заштита површинског копа поље Е од подземних вода у 2023. години

    Никола Марковић (2023)
    Одводњавање једног површинског копа треба да буде економично, једноставно и да обавља своју функцију. Функција одводњавања површинског копа је да се спречи доток површинских и подземних вода у радну зону површинског копа. У овом мастер раду је дато решење заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода у 2023. години и састоји се у спречавању дотока подземних вода у радну контуру копа помоћу дренажних бунара. Овим решењем заштите површинског копа лигнита Поље Е од подземних вода ће се омогућити сигурна ...
    Површински коп, одводњавање, Поље Е, подземне воде

  • Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода

    Наталија Павловић (2023)
    Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...
    површински коп, одводњавање, водонепропусни екран, Дрмно

  • Uslovi zaštite podzemnih voda izvorišta Migros u Slavkovici kod Ljiga

    David Novković (2023)
    Cilj izrade ovog rada je utvrđivanje ranjivosti podzemnih voda izvorišta “Migros” u Slavkovici kod Ljiga sa ciljem određivanja rasprostranjenosti zona sanitarne zaštite. Najpre su prikupljeni opšti podaci o području istraživanja, a nakon toga i geološki i hidrogeološki podaci. Nakon toga sledi analiza samog izvorišta sa tekstualnim i grafičkim opisom istražno-eksploatacionih bunara IEB-1 i IEB-2. Sledeće poglavlje opisuje ranjivost podzemnih voda u opštem smislu, da bi nakon toga usledio opis DISCO metode za ocenu ranjivosti. Nakon opisa same metode, ...
    zaštita podzemnih voda, zone sanitarne zaštite, ranjivost podzemnih voda, izvorište “Migros”

  • Режим квантитативних и квалитативних параметара изворишта "Кључ"

    Нина Милојевић (2022)
    Проблематика алувијалних издани најчешће се односи на релативно брзо старење експлоатационих бунара, али и на квалитет подземних вода. Наиме, подземне воде оваквих издани најчешће прате повишене концентрације гвожђа и мангана, а на изворишту ,,Кључ“ већ годинама се бележе и повишене концентрације нитрата, највероватније услед коришћења различитих хемијских средстава у пољопривреди, па је самим тим због угрожености нитратима из система водоснабдевања 2001. год, искључено извориште. Мере вештачког прихрањивања издани које се примењују имају двојаку функцију: да повећају количину вода које ...
    водоснабдевање, хидрогеолошка својства стене, извориште Кључ, нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка и песка, хидродинамичке карактеристике

  • Геотермални потенцијал Нишке Бање

    Александар Бижић (2022)
    Геотермални потенцијал Нишке Бање је јако значајан не само за саму територију Нишке Бање већ и за шири простор до Ниша. Прорачунима унутар овог рада је доказана укупна количина расположивог геотермалног потенцијала на простору Нишке Бање, она износи: 2,4 MW. Дакле, овде се говори само о хидрогеотермалном потенцијалу, постоји још потенцијала унутар истражног пордучја, али о њима није било детаљних анализа унутар овог рада. За само функционисање једног геотермалног система потребно је испунити и физичке и хемијске услове, пре ...
    Геотермална енергија, хидрогеологија, обновљиви извори енергије, геотермална потенцијалност, Нишка Бања

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта маломинерализованих вода на територији општине Кикинда

    Љиљана Лале (2022)
    Основни циљ изведених хидрогеолошких истраживања био је да се одреде хидродинамчке карактеристике изворишта маломинерализованих водна на територији општине Кикинда. На основу података који су прикупљених геолошким и хидрогеолошким истраживањима, на подручју северног Баната, на истражном простору који у целости припада хидрогеолошком комплексу, у оквиру збијеног типа издани мање издашности формиран је први водоносни хоризонт који је најмањи и по продуктивности и распрострањењу, док су у збијеном типу издани веће издашности формиран други и трећи водоносни хоризонт, који је велике ...
    подземне воде, хидродинамичке карактеристике, Кикинда, водоносни хоризонти

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Cementacija bušotine – problem gubitka cementne kaše na naftnom polju XY

    Nemanja Bobić (2023)
    Prilikom izrade novih bušotina na naftnom polju XY javio se problem tokom cementacije eksploatacione kolone zaštitnih cevi jer je uočeno da dolazi do gubitka cementne kaše. Usled gubitka, cementacija nije mogla biti urađena po planu, već su vršene remontne cementacije, čime se povećava vreme potrebno za izradu bušotine kao i njeni troškovi. Pre izrade novih bušotina rađen je projekat kako bi se prevazišao ovaj problem. Zamisao je bila primeniti olakšanu cementnu kašu i time sprečiti da hidrostatički stub cementa ...
    cementacija, cementna kaša, eksploataciona kolona, bušotina, gustina, troškovi

  • Пројектовање површинских копова у програмском пакету Minex – пример П. К. Дрмно

    Tamara Stanković (2022)
    Циљ завршног рада јесте приказ пројектовања површинских копова у програмском пакету Мinex. Као пример за постизање жељеног задатка узет је површински коп Дрмно. Главна проблематика при извођењу овог пројекта свела се на чињеницу да је структура лежишта, усвојена технологија и геометрија етажних површи, веома комплексна и последично комплексна за симулацију у програмском пакету Мinex. Уз коришћење програма AutoCad, као и алатки програмског пакета Minex на крају су добијени резултати који у поређењу са подацима из важеће документације, дају прихватљиве ...
    Minex, површински коп Дрмно, пројектовање, етажа, завршна контура, експлоатационе резервe

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... osmatračkih bunara, 4 istražna bunara, 11 vibro-wire pijezometara sa 3-5 sondi postavljenih na različitim dubinama. Za utvrđivanje hidrogeoloških parametara, na 30 bušotina izveden je 201 opit utiskivanja vode pomoću pakera, kao i 13 opita crpenja na 4 istražna i Jednom postojećem eksploatacionom bunaru ...
    ... osiromašenja rude u okviru eksploatacionih pojasa Količina Količina | Eksploatacioni | Koeficijent Koeficijent Eksploatacioni i i i išćeni i šeni i Metoda Etaža rude Jjalovine zahvat iskorišćenja | osiromašenja pojas t t t kir kor Metoda otkopavanja I u eksploatacioni | horizontalnim ž 7.299 ...
    ... TEHNOLOŠKO - EKONOMSKI POKAZATELJ EKSPLOATACIJE Tabela 7.1.1. Proračun ukupne količine rude (Datamine) Zapreminska 5 Eksploatacioni . Rezerve Rezerve Eksploatacioni zahvat | Eksploatacione rezerve | Količinarude | Jalovina Metoda Etaža masa rude pojas m t/mž t m m t m -40/-55 95.083,07 3,18 302.364 ...

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта подземних вода “Зеленица” и “Горње поље” за водоснабдевање Лознице

    Матија Стојановић (2024)
    Циљ овог истраживања је потреба за дефинисањем режима и категоризације резерви подземних вода где су изведени радови у раздобљу од јуна 2013. до јуна 2014. на истражно-експлоатационим бунарима изворишта "Зеленица" и "Горње поље" у Лозници. Истражно-експлоатациони бунари на наведеним извориштима каптирају збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру квартарних шљункова и пескова, што указује на стабилност и поузданост извора. Према режимским осматрањима, утврђено је да се подземне воде могу неометано експлоатисати из бунара изворишта "Зеленица" у количини од ...
    извориште, збијени тип издани, истражно- експлоатисани бунари, квартарни седименти, резерве подземних вода

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... ispunjavati sledeće važne zahteve (Takacs, 2009) : • mali prečnik,ttako da mogu da stanu u prsten duž cevi bunara, • moraju da održavaju svoja dielektrična svojstva u teškim uslovima bunara • visoke temperature • agresivne tečne sredinc • prisustvo ugljovodonika i/ili drugih gasova, • moraju ...
    ... Analiza rada električnih centifugalnih pumpi Dobru i kvalitetnu analizu mogu izvoditi samo visokostručni ı dobro obučeni inženjeri. Prečnik eksploatacione kolone je ograničavajući faktor primene pumpi različitih dimenzija. Česti kvarovi — kratak međuremontni period. Remontni radovi traju dugo ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Rased fotogeološki osmatran ————— Rased pokriven —— Čelo navlake Normalna granica Eroziona ili tektonsko eroziona granica L Istražno-eksploatacioni bunar Nagiv rada: Univerzitet u Beogradu — i Rudarsko-geološki fakultet Uslovi formiranja olicaja reke Crnice Dcpariman za hidrogeologiju Autor ...
    ... Uslovi formiranja oticaja reke Crnice - Pukotinski tip izdani ~> Eroziona ili tektonsko eroziona granica Karstni tip izdani L Istražno-eksploatacioni bunar SIS-1 Autor Anđelija Glogovac, G630/23. Izdan siromašna vodom Naziv priloga Hidrogeološki profil A-B Razmera: HR 1:140.000; VR 1:30.000 ...
    ... karstne izdani. Dreniranje se vrši direktnim isticanjem u rečni tok tokom perioda niskih voda. Jednim delom dreniranje podzemnih voda se vrši preko bunara, i to za lokalno vodosnabdevanje stanovništva i navodnjavanje poljoprivrednih površina (Stevanović, 2019.). 6.1.2. Pukotinski tip izdani Pukotinski ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... koje se javljaju na području Aranđelovca istraživane su Još u prošlom veku. Prve podatke nalazimo kod Lindenmajera (1856) koji pominje „Rimski bunar” — izvor Knjaza Miloša. Kasnije su istraživanja vršili Lozanić (1889), Luković (1928, 1934), Pećinar (1947-1952) ı dr. Milovanović (1968) je izneo ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... tretmana. 3. Poljoprivreda: Sistemi za navodnjavanje se u velikoj meri oslanjaju na pumpe za isporuku vode iz izvora kao što su reke, jezera ı bunari na polja. Pumpe osiguravaju da usevi dobiju dovoljno vode za rast. 4. Industrija nafte i gasa: Pumpe se koriste za ekstrakciju, transport i rafinisanje ...
    ... otpadnih voda. Podvodne pumpe: Ove pumpe su dizajnirane da rade potopljene u tečnosti. Najčešće se koriste za isušivanje podzemnih voda, ispumpavanje bunara i u kanalizacionim sistemima. Karakteristike ı prednosti pumpi Pumpe imaju mnoge karakteristike ı prednosti koje ih čine nezamenljivim u raznim ...
    ... ne zahtevaju tešku mehanizaciju prilikom ugradnje i transporta, što dovodi do smanjenja troškova montaže ı održavanja, te produžava njihov eksploatacioni vek. Jedna od prednosti ovih cevi je i njihova inertnost na razvoj bakterija, kao i stabilnost tokom godina korišćenja. Proticajne karakteristike ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... biti: « nezavisni (pojedinačni) elementi dubokih temelja (dijafragma — šipovi); «• nezavisni temelji (bunari i kesoni) formirani od dijafragmi; Nezavisni duboki temelji, kao što su bunari ı kesoni, najčešće su temelji mostovskih stubova ili stubova raznih industrijskih objekata. Oni se mogu izraditi ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... višeseoskih česama, čiji je ukupni kapacitet nepoznat. Na oko 5 m iza kaptaže je urađen bunar, kojim je trebalo povećati količinu voda koja se dobija sa vrela, posebno u malovodnom periodu. Međutim, efekat koji je bunar izazivao je bio potpuno suprotan. Izdašnost vrela na kaptaži se kreće oko 15 I/s. Deo ...
    ... vodovodnu mrežu (ova količina vode varira, zavisno od godišnjeg doba). Najveći prosečni mesečni eksploatacioni kapacitet iznosio je Qmax= 173,9 1/s, u julu 2021. godine. Dok je najveći prosečni mesečni eksploatacioni kapacitet za 2022. godinu zabeležen u januaru i iznosio je Q= 167,71 ls. Najmanje količine ...
    ... sa Q= 162,33 /s (Milanović & Petrović, 2022). Tabela 9.2. Srednje mesečne vrednosti sumarne izdašnosti (Q) vrela Krupac kao zbir aktivnog eksploatacionog kapaciteta (u I/s) izvorišta „Krupac” sa kaptaže Krupac 1 i Krupac 2 prema sistemui količine vode koje ističu u vidu preliva u periodu 12. mart ...