Претрага

Упит dcterms_subject_txt:карстни масив Тара

64 items

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... Измењено: 2024-10-01 12:35:08 Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) Александар Танасковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина) | Александар Танасковић ...
    ... nesigurno osmatran <----- Pretpostavljen pravac kretanja podzemnih voda • • • • Pretpostavljena vododelnica Hidrogeološke jedinice Tip izdani - Karstna izdan - Intergranularna izdan - Pukotinska izdan Geološke jedinice Naziv jedinice ] Sipar Peskovi, gline = Peščari, konglomerati, alevroliti ...

  • Геолошке карактеристике подручја Сјенице

    Вук Радевић (2022)
    Користећи се подацима прикупљеним током теренског рада и литературним подацима описане су геолошке карактеристике подручја Сјенице. Дат је опис формација мезозојске старости. Приказане су особине кварцних пешчара, доломитичних кречњака, масивних кречњака тријаса. Дати су прикази седиментних стена које изграђују офиолитски меланж (дијабаз-рожњачку формацију) као и ултрамафитских стена масива Озрен. Такође, описани су и седименти неогене старости стварани у језерском басену. У овим седиментима се налазе и продуктивни делови са угљем. Описане су тектонске јединице околине Сјенице. Издвојене су Дрина-Ивањица тектонска јединица ...
    Tријаски седименти, офиолитски меланж, офиолити, југозападна Србија, геолошка еволуција, тектонски покрети

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Анализа режима истицања вода карстног врела Млаве

    Ивана Левајић (2023)
    На контакту ургонских кречњака и седимената терцијарне старости, у оквиру Кучајско-бељаничког масива,јавља се врелоМлаве. Карстна врела су кључни елемент у хидролошком циклусу карста, а Млава се издваја од других карстних врела Србијепо најдужем мониторингуводостајаи протицаја. За анализу режимаистицања вода врела Млаве, било је неопходно анализиратиклиматске, хидролошке, геолошке и хидрогеолошке карактеристике терена. Ови подаци су анализирани како би се разумео њихов утицај на режим истицања. На основу средње годишњих сума падавина, изабране су две карактеристичне године,1990. година (сушна година) и 2014. ...
    врело Млаве, карст, падавине, протицај, режим

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... jedinice rudne supstance od presudne važnosti za ekonomsku isplativost eksploatacije. Stabilnost stenskog ı masiva - Korišćenje zapunskih materijala pomaže u održavanju stabilnosti stenskog masiva i smanjuje rizik od deformacija i urušavanja. Ovo može poboljšati bezbednost radnika i smanjiti potrebu ...
    ... stenskog masiva kritična. Neki od najčešće korišćenih materijala za zapunjavanje uključuju cementni malter, stari otpadni materijali i specijalizovani kompozitni materijali. (5) Metode sa zapunjavanjem otkopa nude značajne prednosti u očuvanju rudne supstance i stabilnosti stenskog masiva, iako ...
    ... primenu AN-FO eksploziva koeficijent radne sposobnosti iznosi: ki = 400/360 ki=1,11 k- – koeficijent uticaja pukotina u masivu, koji karakteriše uticaj pukotina u rudnom masivu a određuje se po formuli: ko = (y/dx)nd lp- srednje rastojanje između vidljivih pukotina (0,6) dk- veličina komada ...

  • Основне академске студије Анализа стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“

    Милош Савић (2022)
    У завршном раду приказане су основне чињенице о површинском копу „Велики Кривељ“, локалитету, техничко–технолошким карактеристикама, основним геометријским елементима површинског копа, као и најважније од свега опис прорачуна за анализу стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“. Приликом ископа у стенској маси долази до промене напонског стања, односно до концентрације напона око контуре ископа. Извршено је приказивање поступка којим се анализирају физичко-механичке особине стенског материјала у непосредној околини подручја рада. Анализа је спроведена на бази 6 (шест) различитих профила (P-1, ...
    Површински коп „Велики Кривељ“, стенска маса, метода „Bishop-a“, анализа стабилности косина, профили

  • Ksenoliti i anklave u dacitima Slavkovice i moncogranitima Kosmaja

    Bojana Nikolić (2022)
    Ispitivanje anklava i ksenolita je izvršeno na uzorcima koji su uzeti iz okoline sela Slavkovice i planine Kosmaj. Geografski posmatrano daciti Slavkovice i moncograniti Kosmaja se nalaze u centralnom delu Srbije. Geološka građa šireg područja Slavkovice je izgrađena uglavnom od sedimentnih tvorevina karbonske, permske, trijaske, kredne i miocenske starosti, ali su zastupljeni i stenski masivi koji pripadaju ofiolitskom melanţu jurske starosti izgrađenom od serpentinita, dijabaza i harcburgita. Pored navedene litologije, za ovo područje je karakteristično prisustvo produkata Rudničko-ljiškog vulkanizma: ...
    anklave, ksenoliti, daciti, moncograniti, Slavkovica, Kosmaj

  • Paragenetska analiza rudne pojave bakra „Mlakva” kod Ljubovije

    Sanja Gavrilović (2023)
    Rudna pojava Mlakva nalazi se na južnom obodu granodioritskog masiva Boranje, u graničnom pojasu tektonskog šava Dinarida i Vardarske zone. Pripada Podrinjskom metalogenetskom reonu, u okviru Srpsko – makedonske metalogenetske provincije.Geneza rudne pojave vezuje se za oligocensko intrudovanje granitoidne magme u postojeće sedimente dijabaz – rožnačke formacije. Ležišta su situirana na kontaktnom oreolu boranjskog granodiorita i pripadaju skarnovskom tipu orudnjenja.Kontaktno – metamorfna zona predstavljala je predisponirani prostor za kasnije hidrotermalne procese, tokom višefazne vulkanske aktivnosti, koja je uticala na ...
    Mlakva, paragenetska analiza, SEM – EDS analiza

  • Примена PI методе за оцену рањивости карстног изворишта Орловац за водоснабдевање Мионице

    Александра Пешић (2022)
    Подземне воде представљају егзистенцијални ресурс, те је потребно посветити посебну пажњу заштити изворишта подземних вода, нарочито када је реч о извориштима која се користе за водоснабдевање становништва. Модеран начин живота свакодневно изазива негативне последице по животну средину, нарочито по водне ресурсе. Све више се истиче значај воде по здравље, привредни развој и цивилизацију, сходно томе се доста пажње посвећује њиховој заштити. Oснoвни циљ рaдa je oдрeђивaњe рaњивoсти пoдзeмних вoдa карстног извoриштa ,,Орловац’’ кojе служи зa вoдoснaбдeвaњe Мионице. Приликoм прoцeнe ...
    PI метода, рањивост подземних вода, карстно извориште, карстне изданске воде, Мионица, зоне саниратне заштите

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода
    ... 2024-10-02 09:11:12 Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта Јована Јанковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта | Јована Јанковић | | 2024 ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... toliko od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, ...
    ... Vranjska Banja. Masiv je najvećim dijelom granodioritskog sastava. To su stijene sa ortoklasom obično krupnijim od ostalih sastojaka (kada je ta pojava izražena, kartirani su kao "porfiroidni granodioriti"), svjetlosive boje. Slaba paralelna tekstura Javlja se u obodnom delu masiva, koji je ponekad ...
    ... Preovlađujući bojeni sastojak je biotit, retko arnfibol; pojave amfibolskog varijeteta nisu vezane isključivo za obod, ali su pri obodu češće nego unutar masiva. Stijena se sastoji od kvarca, plagioklasa (27-40%), ortoklasa, biotita i anfibola, sa akcesornim apatitom, sfenom, magnetitom, ortitom i metaličnim ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... površinskoj eksploataciji. Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće. Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan Je na primeni eksploziva. Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara ...
    ... 90 mm Radna sredina na površinskom kopu Čokoće, iz iskustvenih podataka, ne sadrži vodu u masivu. Bušotine nakon bušenja mogu da se pune vodom ukoliko u tom period ima obilnijih padavina ili u masivu postoji vodonosna Žica. U projektu, uradiće se proračun eksploziva i eksplozivnih sredstava za ...
    ... potrebnu za željeni stepen drobljenja stenske mase > prostorni raspored energije u minskom polju > vremenski raspored saopštavanja energije masivu, definisan šemom iniciranja ı vremenima usporenja Pored pravilno odabranog eksploziva, od velike je važnosti ı određivanje tJ. usklađivanje ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... Bjelasica predstavlja planinski masiv Dinarida i prostire u centralnom delu severne regije Crne Gore (Slika 2.1). Pruža se pravcem severozapad-jugoistok i obuhvata područje od oko 30 km, dok njena površina iznosi oko 630 km?. Na istoku graniči sa rekom Lim, na zapadu sa Tarom, na severu sa Lepešnicom ...
    ... karte. Generalno su to fluvijalni deponati vezani za reke Taru i Lim, zatim glacijalni, jezerski i deluvijalni sedimenti (Živaljević et al., 1982). Aluvijalni nanos ima najveće rasprostranjenje na karti i vezan jJe za rečna korita Tare i Lima, predstavljen je šljunkom, peskom, muljem i peskovitim ...
    ... Gore sa označenim istraživanim područjem (modifikovano sa Vikipedije, 24.07.2024. ) Osim rečnih, Bjelasica ima prirodne granice i sa planinskim masivima Komova ıi Ključa na jugu i Sinjajevinom na zapadnoj i severozapadnoj strani. Dominantan geomorfološki proces na ovom području bio je glacijalni ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... obzirom da pripada Zlatiborskom masivu, kao i prethodno opisani krečnjak „Skržut“, šira geologija područja je slična, sa paleozojskim, trijaskim, jurskim, krednim ı miocenskim stenskim masama. Paleozojske stene se nalaze sa severoistočne i istočne strane Zlatiborskog masiva, a u okviru njih se najviše ...
    ... rs/o_nama.html). Površinski kop „Ploča“ se nalazi u centralnoj Srbiji, u selu Bukovik, a od Aranđelovca je udaljen 5,5 km zapadno. Pripada granitoidnom masivu Bukulje i pruža se po njegovom severoistočnom obodu. Put koji vodi do površinskog kopa je asfaltiran i dobro povezan sa saobraćajnicom Aranđelovac ...
    ... prolazi kroz ovo područje, međutim ne ometa samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode u letnjem periodu (Erić, P., et al. 2000). Granitoidni masiv Bukulje se Javlja u vidu sočivastog magmatskog tela koje je u zapadnom delu utisnuto u devon — karbonske škriljce, a u istočnom delu u sedimente ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... AN-FO eksploziva koeficijent radne sposobnosti iznosi: 25 ki = 400/360 ki=1,11 k> - koeficijent uticaja pukotina u masivu, koji karakteriše uticaj pukotina u rudnom masivu a određuje se po formuli: ko = (lp/dk)nd lp- srednje rastojanje između vidljivih pukotina (0,6) dk- veličina komada ...
    ... Sigurnost i zdravlje radnika su prioriteti, a izbor adekvatne metode i opreme pomaže u smanjenju rizika kao što su priliv vode i zarušavanje natkopnog masiva. Ovaj rad će razmotriti kako savremene tehnike i inovacije u metodama otkopavanja mogu doprineti efikasnijoj ı sigurnijoj eksploataciji rudnih ...
    ... sne pumpe i hidrotehnički objekti dizajnirani za specifične uslove u Jami. Efikasno odvodnjavanje je ključno za očuvanje stabilnosti stenskog masiva i prevenciju problema sa vlagom, omogućavajući sigumo i produktivno odvijanje rudarskih radova. Ovaj sistem odvodnjavanja osigurava optimalno ...

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... delu terena nailazimo u radovima V. Tomića i P. Papića „Prilog poznavanju hidrogeoloških karakteristika karstne izdani na teritoriji grada Beograda“ i „Jedan primer termalnog zagađenja karstne izdani“, kao ı u sledećoj fondovskoj i objavljenoj literaturi: 19 Mašanović Đ.: Hidrogeološki izveštaj ...
    ... Panonskog basena, Srpsko-Makedonskog masiva i njegovog graničnog dela sa Dinaridima i iznosi oko 40km. Na području Karpato-Balkanida i ostalog dela Dinarida dostiže 150km. Na području 24 Mezijske platforme je najveća, 160-180 km. U srpsko-Makedosnkom masivu njena debljina je oko 32 km, a na ...
    ... prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (> 100mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makednosnkom masivu i u graničnim delu Dinarida sa Srpsko-makedonskim masivom. Najmanje vrednosti su u području Mezijske platforme. (Milivojević, 1993) Na osnovu slike 8 koja predstavlja kartu ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... krovina. Krovina treba da se ravnomerno zarušava zajedno sa rudom tokom procesa otkopavanja. lako nije moguće potpuno predvideti ponašanje stenskog masiva pre početka eksploatacije, razvijene su metode koje omogućavaju dovoljno preciznu procenu. U ovom kontekstu, metoda Laubšera (Laubscher) se koristi ...
    ... voditi računa je uticaj eksploatacije na površinu terena. Ova metoda otkopavanja funkcioniše tako da proces zarušavanja napreduje kroz stenski masiv u krovini ležišta. U zavisnosti od dimenzija ležišta i dubine otkopavanja, zarušavanje se može proširiti sve do površine terena. U takvim slučajevima ...
    ... pojedinačno za svaku geološku formaciju, dok su u tabeli prikazani generalni, završni uglovi koji sumiraju rezultate. Proces zarušavanja stenskog masiva odvija se postepeno, a njegova brzina zavisi od velikog broja faktora, uključujući geološke karakteristike, dubinu otkopavanja i dinamiku rudarskih ...