Претрага

Упит dcterms_subject_txt:резерве подземних вода

255 items

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на примеру изворишта за флаширање и рекреацију

    Марко Богдановић (2022)
    Утврђивање услова и могућности експлоатације подземних вода из истражно-експлоатационих бунара ИЕБ-1 и ИЕБ-2 изворишта „Софиа“ на Космају, захтевало је извођење хидрогеолошких, геофизичких, хидродинамичких и хидрохемијских истраживања. Након поменутих истраживања планирана је изградња фабрике за флаширање квалитетне подземне воде, као и модерног туристичко-рекреативног центра.
    хидрогеолошке карактеристике, истражно-експлоатациони бунар, квалитет подземних вода, осматрање статичког нивоа воде, тестирање бунара

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... obnovljivih rezervi podzemnih od ukupno procenjenih 67 m?/s (Dimkić et al. 2011). Ova procena se zasniva na zapremini podzemnih voda, bez primene veštačkog prihranjivanja ili regulacije karstnih izdani.Kako su podzemne vode integralni deo vodnog ciklusa, procena bilansa podzemnih voda je neophodna ...
    ... značajnih količina vode. Opitom obeležavanja ustanovljena je povezanost karstnih kanala izvorišta Krupac sa ponorom Golema dubka. Podzemne vode ovih vrela su dobrog kvaliteta, kao i kvantiteta, koji se ogleda u značajnim rezervama podzemnih voda. Ustanovljeno je da su podzemne vode izvorišta stabilnog ...
    ... Krupac 1 i Krupac 2 (Milanović & Petrović, 2022). 66 9.3. Ocena rezervi podzemnih voda izvorišta Krupac Za potrebe ocene rezervi podzemnih voda izvorišta Krupac, vršeno je osmatranje Quekss tJ}. osmatranje zahvaćenih količina vode, na meračima protoka (svakodnevno) na izvorištu Krupac (u nadležnosti ...

  • Компаративна анализа примењених метода рањивости подземних вода на примеру карстног изворишта ,,Сурдуп“ (Источна Србија)

    Јелена Панић (2023)
    Проблеми заштите подземних вода од загађивања се данас јављају као саставни део проблематике заштите и очувања животне средине. Применом метода рањивости, можемо одредити како и колико лако загађујућа супстанца може доћи до изворишта и загадити подземну воду као и објекте којима се изданске воде каптирају.У раду су приказани поступци примене ЕPIK, PI, COP и DRASTIC метода за оцену рањивости подземних вода врела Сурдуп. Применом поменутих метода, добијене су карте рањивости подземних вода, на којој су јасно издвојене зоне са ...
    Сурдуп, рањивост, EPIK, PI, COP, DRASTIC

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: случај изворишта „Паланачки кисељак“

    Младен Филиповић (2023)
    Основи циљ истраживања у оквиру изворишта „Водице“ (део изворишта Паланачки Кисељак) спроведених у периоду од 2016. до 2017 године био је дефинисање режима подземних вода, као и категоризација минералних вода тј. одређивање њихових резерви. У вези са тим израђена је и бушотина ПКВ-1 са дубином 90 метара у оквиру које су вршена режимска осматрањима издашности (самоизлива), температуре и квалитета воде. Издашност, једна од главних компоненти режима, износила је у просеку 42 l/s, док је температура воде била константно око ...
    Паланачки кисељак, извориште „Водице“, режим подземних вода, минералне воде

  • Процена прихрањивања карстног масива таре применом GROWA методе

    Јована Рађеновић (2022)
    Све интензивније климатске промене доводе до промена у процесу кружења воде у природи, узрокујући мање количине падавина. Са друге стране пораст броја становника подразумева потребу за црпљењем све веће количине подземних вода. Раст броја становника, као и развој пољопривреде и индустрије повећава могућност да се у процесима инфилтрације атмосферских вода, изданске воде загаде. Познавање вредности прихрањивања подземних вода, као и других параметара водног биланса од великог је значаја за адекватно управљање подземним водама, као и за њихову заштиту. Циљ овог ...
    прихрањивање подземних вода, GROWA модел, карстне издани, врело Перућац, карстни масив Тара, укупни отицај, директни отицај, стварна евапотранспирација

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту „Atlantic Štark“ у Београду

    Ненад Тубић (2023)
    Истражно-експлоатациони бунар Км-1 налази се у кругу предузећа „Atlantic Štark“ у Београду. Бунар је урађен 1970. године и укључен је усистем за хлађење машина и уређаја за потребе овог предузећа. Истраживања (август 2019. год. - август 2020. год.) спроведена су .у циљу прибављања потребних података за утврђивање и разврставање резерви подземних вода, а што представља један од услова у поступку добијања водне дозволе. Истраживања су се састојала у праћењу издашности на самоизливу као и узорковању воде и изради физичко-хемијских, микробиолошких ...
    хидрогеолошке карактеристике, самоизив, издашност, физичко-хемијске карактеристике подземних вода

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Режим, резерве и услови заштите извора Студена

    Андријана Дрчелић (2022)
    Водоснабдевање града Ниша и околних насеља врши се кроз водоводни систем (НИВОС) sсачињен од 4 велика територијално одвојена система водоснабдевања, али функционално веома зависна. Један од њих је крашко природно извориште „Студена“, капацитета 220 – 340 l/s. Извориште Студена се налази југоисточно од Ниша, на северозападним падинама Суве Планине. Чине га три одвојена каптажна објекта „Каптажа 1“ , „Каптажа 2“ и „Каптажа 3“. Извориште је 1961. године укључено у НИВОС. Резултати приказани у завршном мастер раду под темом „Режим, резерве ...
    карстна издан, рецесиона анализа, биланс подземних вода, рањивост подземних вода, зоне санитарне заштите

  • Анализа хидрогеолошких карактеристика зоне Церничког поља у периоду великих и малих вода

    Петар Војновић (2021)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених средином прошлога вијека, те у јулу 2018. године, био је дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, видеоендоскопско снимање бушотина, изотопске анализе, а примјењивани су и алати из оквира програмског пакета ArcGIS-a. Режим издани оцјењен ...
    Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Definisanje zona sanitarne zaštite izvorišta"Prijevor-Parmenac" za vodosnabdevanje grada Čačka

    Kristina Gavrilović (2022)
    Rad prikazuje koncept i metodologiju istraživanja u cilju definisanja zonasanitarnezaštite za izvorište “Prijevor-Parmenac” u Čačku.Dat je prikaz fizičkih i hemijskih karakteristika vode, kao i mikrobiološkog i radiološkog sastava, na osnovu kojih postoji uvid u kvalitet podzemne vodeizvorišta.Takođe, dat je prikaz potencijalnih zagađivača podzemne vode izvorišta, koji mogu narušitikvalitet vode.Obrađenje i termin ranjivosti kao i ocena ranjivosti izdani, koja je izvršena hidrodinamičkim modeliranjem i primenom karata ranjivosti. KorišćenemetodesuDRASTIC i GLA. Dato je i tehničko rešenje zona sanitarne zaštite, kao i ...
    potencijalni zagađivači, ocena ranjivosti podzemnih voda, zaštita podzemnih voda, izvorište “Prijevor-Parmenac”, Čačak

  • Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода

    Наталија Павловић (2023)
    Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...
    површински коп, одводњавање, водонепропусни екран, Дрмно

  • Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници

    Ирена Круљ (2022)
    Изградња постројења за третман отпадних вода планирана је у општини Лозница, на обали реке Дрине. Обзиром да се комуналне воде, заједно са водама из индустрије испуштају директно у реку, њен квалитет је знатно погоршан, што има велики утицај и на подземне воде. Основни циљеви истраживања јесу упознавање са геолошким и хидрогеолошким условима и подлогама за изградњу постројења за третман отпадних вода, као и упознавање са потенцијалним и постојећим загађивачима. Анализирани су и оцењени квалитети свих чинилаца животне средине који ...
    река Дрина, квалитет вода, загађивач, подземне воде, отпадне воде

  • Рањивост подземних вода карстног изворишта "Кривељска бањица"

    Стефан Ивановић (2023)
    У данашње време заштити природних ресурса се поклања велика пажња, па тако и подземним водама. Као главни показатељ колико су подземне воде подложне загађењу користе се карте рањивости. Како би се добила што боља слика о условима рањивости подземних вода слива изворишта Кривељска Бањица у овом раду су коришћене 4 различите методе за оцену рањивости: DRASTIC, EPIK, COP и PI. Након детаљне анализе свих фактора и креирања крајњих карата рањивости применом различитих метода, COP метода се показала као најрелевантнија за ...
    рањивост, Кривељ, DRASTIC, EPIK, PI, COP

  • Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

    Ljubo Popović (2022)
    Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se ...
    azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija

  • Заштита површинског копа Поље Ц од површинских и подземних вода за 2022. годину

    Јелена Јелић (2022)
    У овом завршном раду приказани су природни и техничко-технолошки фактори за површински коп Поље Ц. Такође, дато је и концепцијско решење са описом и техничким условима извођења пројектованих радова. Техничко решење одводњавања дато у овом завршном раду, требало би да обезбеди сигурну заштиту површинског коа Поље Ц од вода и сигурнији рад на експлоатацији откривке и лигнита у 2022. години.
    поље Ц, површинске, подземне воде, одводњавање

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... su od velike važnosti prilikom definisanja geneze podzemnih voda kao i vreme zadržavanja vode u podzemlju. Hemijski sastav karstnih izdanskih voda u potpunosti odražava uslove njihovog formiranja ı to u pogledu obnavljanja dinamičkih rezervi, intezivnog: procesa vodozamene i visokih vrednosti ...
    ... dugogodišnjih rezervi na režim OVOg vrela. Analiza bilansa podzemnih voda ukazuje na veliki potencijal karstnih izdanskih voda i dobre perspektive u pogledu njihovog iskorišćavanja. Primenom opšte bilansne jednačine utvrđeno je da od 8.173x10* m* prispelih padavina, 1.4x10* m? vode odlazi iz sistema ...
    ... parametara vodonosne sredine, povećanje nivoa podzemnih voda kao i provodljivosti raseda, što utiče na režim isticanja podzemnih voda i kvalitet vode koja se javljaju na izvoru. 69 Kao takav, uticaj neotektonike na ponašanje raseda i dreniranje podzemnih voda može predstavljati važno razmatranje u ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... ije rešenje zaštite površinskog kopa od voda. Projektovani sistem zaštite od površinskih i podzemnih voda na površinskom kopu Zapadni Kostolac sastoji se iz objekata odvodnjavanja koji će moći da prihvate sve površinske vode, kao i istekle podzemne vode, a sve u cilju stvaranja uslova za bezbednu ...
    ... odabran, da je sastavljen od objekata koji po svojim kapacitetima mogu da obezbede sakupljanje i odvođenje površinskih voda i uspešnu zaštitu od podzemnih voda. Površinske i podzemne vode, pored direktnog ugrožavanja rudarske tehnologije potapanjem, utiču i indirektno na karakteristike stena u ležištu ...
    ... desnoj Požarevačkoj strani. Generalno izdan Jje sa slobodnim nivoom. Generalni pravac kretanja podzemnih voda pliće izdani je jJug-sever. Na slici 3.10. su prikazane izolinije nivoa podzemne vode na desnoj obali, stanje jul 2003. Deformacije su primetne u zonama postojećih većih izvorišta, gde ...

  • Хидрогеолошке карактеристике Кључке ријeке (Источна Херцеговина)

    Петар Војновић (2020)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Кључка ријека тече Церничким пољем дужином од 300 m. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених у јулу 2018. године, представља дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, мониторинг и видеоендоскопско снимање бушотина. Режим издани се оцјењује као неравномјеран и у највећој ...
    Кључка ријека, Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Одређивање квантитативно-квалитативног режима подземних вода - пример изворишта за водоснабдевање Мачванског Прњавора

    Ђурђа Милојковић (2023)
    Основна делатност јавног комуналног предузећа Водовод -Шабац, је производња и испорука воде, као и одвођење и пречишћавање отпадних вода. Систем водоснабдевања града Шапца обухвата три градска изворишта: ППВ „МалиЗабран”, ППВ „Табановић” и ППВ „Прњавор”са укупно 400 km водоводне мреже, док систем прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода града Шапца обухвата 200 km канализационе мреже. Циљ израде овог рада је извориште водоснабдевања насеља Мачвански Прњавор, које чини два бунара, ознака Б-1 и Б-2, дубина 36,00 m и 37,00 m, чија ...
    хидрогеолошке карактеристике, тестирање бунара, физичко-хемијске карактеристике