Претрага

Упит dcterms_subject_txt: čvrstoća stena

115 items

  • Geološke karakteristike šireg područja Arilja

    Nikola Otašević (2022)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Arilja. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimetamorfisanim stenama. Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljene produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. U ...
    Arilje, Drina-Ivanjica, Grivska formacija, tektonska evolucija.

  • Геолошке карактеристике подручја Сјенице

    Вук Радевић (2022)
    Користећи се подацима прикупљеним током теренског рада и литературним подацима описане су геолошке карактеристике подручја Сјенице. Дат је опис формација мезозојске старости. Приказане су особине кварцних пешчара, доломитичних кречњака, масивних кречњака тријаса. Дати су прикази седиментних стена које изграђују офиолитски меланж (дијабаз-рожњачку формацију) као и ултрамафитских стена масива Озрен. Такође, описани су и седименти неогене старости стварани у језерском басену. У овим седиментима се налазе и продуктивни делови са угљем. Описане су тектонске јединице околине Сјенице. Издвојене су Дрина-Ивањица тектонска јединица ...
    Tријаски седименти, офиолитски меланж, офиолити, југозападна Србија, геолошка еволуција, тектонски покрети

  • Moncograniti potoka Radovac (Kosmaj)

    Maletić Milica (2023)
    Usled gravitacione nestabilnosti Dinaridskog orogena smeštanje Kosmajskog granitoida završeno je tokom paleogena i ranog neogena. Stene nastale u ovom periodu pripadaju šumadijskoj metalogenetskoj zoni, a petrografski su svrstane u tercijarne kalijske magmatske stene koje vode poreklo iz kontinentalne kore. Makroskopskom i mikroskopskom analizom je utvrđeno da se radi o moncogranitu zrnaste do porfiroidne strukture izgrađenom od ortoklasa, plagioklasa, kvarca, biotita i amfibola. Pojava sericita, epidota i hlorita ukazuje na izvestan stepen sekundarnih alteracija kojima je moncogranit podlegao u uslovima ...
    Kosmaj, moncogranit, geotermobarometrija

  • Минералошко-петролошке карактеристике алувијалних кластита реке Пек (Волујски Кључ)

    Вељко Дикић (2023)
    У овом раду је извршена детаљна одредба састава кластита који воде порекло са широког алувиона реке Пек, у околини локалитета Волуја. Анализом морфологије речног тока, као и ерозионих и акумулационих облика, утврђено је да предметни кластити воде порекло из алувијалног подсистема меандрирајућих река. Коришћене су лабораторијске (просејавање, сепарација тешким течностима и издвајање ручним и електромагнетом) као и оптичке методе како би се утврдиле главне карактеристике кластита: минерални састав, димензије зрна, облик зрна, процентуални садржај тешке и лаке фракције минерала, ...
    кластити, алувион, река Пек, депозициони систем, минерални састав

  • Procena zapreminskog učešća šejla na osnovu rezultata merenja prirodne radioaktivnosti u bušotini

    Nikola Radanović (2022)
    U ovom radu opisani su i objašnjeni postupci karotaža prirodne radioaktivnosti koji se koriste za procenu zapreminskog učešća šejla (gline) u formacijama koje bušotina preseca. Postupci su zasnovani na prirodnoj radioaktivnosti koja nastaje prisustvom radioaktivnih nizova torijuma (Th232), urana (U238) i radioaktivnog izotopa kalijuma (K40) zastupljenih u Zemljinoj kori. Detaljno su objašnjeni detektori radioaktivnosti koji se ugrađuju u geofizičke karotažne sonde, koje se spuštaju u istražne bušotine sa ciljem registrovanja ukupnog gama zračenja i spektra gama zračenja u okolini bušotine. ...
    adioaktivnost, šejl, sedimentne stene, detektori radiaoktivnosti, karotaž prirodne radioaktivnosti

  • Режим квантитативних и квалитативних параметара изворишта "Кључ"

    Нина Милојевић (2022)
    Проблематика алувијалних издани најчешће се односи на релативно брзо старење експлоатационих бунара, али и на квалитет подземних вода. Наиме, подземне воде оваквих издани најчешће прате повишене концентрације гвожђа и мангана, а на изворишту ,,Кључ“ већ годинама се бележе и повишене концентрације нитрата, највероватније услед коришћења различитих хемијских средстава у пољопривреди, па је самим тим због угрожености нитратима из система водоснабдевања 2001. год, искључено извориште. Мере вештачког прихрањивања издани које се примењују имају двојаку функцију: да повећају количину вода које ...
    водоснабдевање, хидрогеолошка својства стене, извориште Кључ, нелегална и неконтролисана експлоатација шљунка и песка, хидродинамичке карактеристике

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... vulkanoklastita. Na primer, iz hloritisanih i kalcitisanih stena andezitskog sastava prelazi se u kaolinisane stene, a zatim u izrazito silifikovane, sulfatisane i piritisane stene, koje čine samo rudno telo. 8 U gornjem delu zone ovih stena, mineralizacija je slabo izražena, osim neposredno ispod ...
    ... granica između hidrotermalno izmenjenih stena ı konglomerata. Granica između stena i konglomerata je tektonska. Ova zona predstavlja nastavak hidrotermalno izmenjene zone koja se pruža prema severozapadu i nalazi se duboko ispod površine terena. U ovoj zoni, stene su potpuno izmenjene kroz procese ...
    ... zeolitizacije, hloritizacije i kalcitizacije. Ove stene zadržavaju svoju porfirsku strukturu, dok su u dubljim nivoima prisutni u većem obimu u odnosu na pelite, koji su značajno rasprostranjeni u pripovršinskom delu ležišta. Zona hidrotermalno izmenjenih stena: Ova zona leži ispod površinske zone i prostire ...

  • Ksenoliti i anklave u dacitima Slavkovice i moncogranitima Kosmaja

    Bojana Nikolić (2022)
    Ispitivanje anklava i ksenolita je izvršeno na uzorcima koji su uzeti iz okoline sela Slavkovice i planine Kosmaj. Geografski posmatrano daciti Slavkovice i moncograniti Kosmaja se nalaze u centralnom delu Srbije. Geološka građa šireg područja Slavkovice je izgrađena uglavnom od sedimentnih tvorevina karbonske, permske, trijaske, kredne i miocenske starosti, ali su zastupljeni i stenski masivi koji pripadaju ofiolitskom melanţu jurske starosti izgrađenom od serpentinita, dijabaza i harcburgita. Pored navedene litologije, za ovo područje je karakteristično prisustvo produkata Rudničko-ljiškog vulkanizma: ...
    anklave, ksenoliti, daciti, moncograniti, Slavkovica, Kosmaj

  • Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац

    Петар Миловановић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента су термоелектране, на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са задатком да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за димензионисање потребног транспортера са траком, коришћен је програмски пакет Helix.Програмски пакет Helix представља један ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Западни Костолац, Helix

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... mehaniku stena Rudarsko-geološkog fakulteta (Tabela 3). Uzimani su i uzorci za određivanje indeksa tačkaste čvrstoće (PLI) koji je izveden na 15 uzoraka. Ovi rezultati su korišćeni za korelaciju sa veličinom jednoaksijalne čvrstoće koja Je dobijena laboratorijskim putem. 18 Čvrstoća injekcione ...
    ... karakteristikama pukotina (rastojanje pukotina pojedinih familija, kontinualnost pukotina, hrapavost, čvrstoća zidova pukotina, zev, materijal ispune, vlažnost ı kretanje vode); čvrstoći intaktne stene. Za ove potrebe korišćena je sledeća terenska oprema: geološki kompas, Bartonov profilometar i Šmitov ...
    ... 5xoc;i (gde je oci — veličina jednoaksijalne čvrstoće na pritisak). Triaksijalna ispitivanja na uzorcima krečnjaka su omogućila da se odredi konstanta ı Hoek-Brown-ovog, kriterijuma loma. Najmanji prečnik ispitivanja iznosio Je 54 mm na uzorcima stena ı 34 mm na cilindirma injekcione mase usled ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... poznat litološki sastav formacije, tačnije gustina matriksa stene (pm), poroznost matriksa stene procenjena na osnovu ncutronskog karotaža — „neutronska poroznost“ (0nm) i intervalno vreme prostiranja akustičnih talasa (At ) za matriks stene, poroznost formacije se može proceniti na osnovu pojedinačnih ...
    ... procene poroznosti iz podataka karotažnih merenja gustine, neophodno je poznavanje gustine svih materijala od koji je stena sačinjena, odnosno poznavanje gustine matriksa stene, fluida u porama i cementnog materijala. Karotaž gustine registruje srednju (prosečnu) vrednost gustine formacije (p) ...
    ... nepoznatom odnosu, pouzdano određivanje poroznosti Je znatno teže. Pored ovoga, procenu poroznosti otežavaju i fluidi prisutni u pornom prostoru stene, čija fizička svojstva se razlikuju u odnosu na vodu. Prisustvo gasa u formaciji ima posebno velik uticaj na procenu poroznosti svim postupcima ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Zabrega 220 0 45 pećina van funkcije 12 Pećina na sevemoj strani Krstasta stena 260 +6 51 pećina van funkcije Krstaste stene Mala pećina na Severnoj . .. 13 ; Krstasta stena 265 2.5 13 pećina van funkcije strani krstaste stene 14 Pećina na Ličerić kosi Ivin vrh 500 -13 86 pećina povremeno aktivna ...
    ... oblici...........aaaaaaaaanncn 29 3.3.1. . Geomorfološke karakteristike terena izgrađenog od nekarbonatnih stena 30 3.3.2. Geomorfološke karakteristike terena izgrađenog od karbonatnih stena 30 3.3.3. _ Razvoji evolucija karstnog procesa .. aaaaanaakta 38 4. HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE PODRUČJA ...
    ... slojevi, gornji urgonski krečnjaci ı mestimično orbitolinski slojevi (Petković, 1922). PALEOGEN (Pg) Vulkanske stene ridanjsko-krepoljinske zone (q.,) U zoni Senjskog Rudnika ove stene probijaju donjokredne krečnjake. Njihova gornja vremenska granica nije pouzdano utvrđena. U Senjskom Rudniku čine ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... kvaliteta radne sredine. Uzima se približna kvalifikacija za stenu i način podgrađivanja, a nije isključeno da se izvrše i neke kombinacije prilikom podgrađivanja. Kvalifikacija radne sredine vrši se na osnovu koeficijenta čvrstoće stene po Protođakonovu (f): • Za f=1—2, gde spadaju: gline (zbijene) ...
    ... komoru (KE): · biv=3,10m - širina komore za eksploziv (KE), · ai=1,55m - polovina širine KE, · f =4 - koeficijent čvrstoće oslabljene stene, · y=25,20 kN/m* – zapreminska težina stene. Za hodnike (GH): · b:=2,20 m – širina hodnika, · ax=1,10 m – polovina širine hodnika. 44 a) Visina svoda ...
    ... J4-3,14-·5,0 „| 0,0027 ” O O, m i gde je: By=8,67m, - debljina pregrade, Q=50kN, - količina eksploziva, G=3,59kN/cm,- čvrstoća materijala pri kojoj dolazi do razaranja stene, E=6.000kN/cn?, - modul eclastičnosti, Ui=4.000kNn/kg, - radni faktor. Usvaja se zaštitni stub - celina stenske mase između ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Priprema podrazumeva izradu potrebnih prostorija unutar ležišta i pratećih stena, kako bi se omogućio pristup za otkopavanje. Ova faza uključuje izgradnju galerija, hodnika ı komora, kao i primenu metoda za stabilizaciju stena. Pravilna priprema Jje od suštinskog značaja za uspešno sprovođenje otkopavanja ...
    ... na dve glavne zone koje su ključne za njegovu geološku građu. Površinska zona se sastoji od sedimentnih i vulkanskih stena, uključujući pelite, tufove, laporce i breče. Ove stene čine gornji deo ležišta i predstavljaju sloj prekrivača koji je formiran tokom različitih geoloških perioda. Ispod ove ...
    ... zone nalaze se hornblenda, biotitski andeziti, ređe daciti, kao i njihovi vulkanoklastiti, koji čine osnovne stene ležišta. Druga zona ležišta obuhvata intenzivno hidrotermalno izmenjene stene andezitskog sastava. Ova zona je posebno značajna jer uključuje donji deo koji predstavlja glavni deo rudnog ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... porfirskim subvulkanskim intruzivnim stenama, kao i prostorna lokalizacija u tvorevinama prve vulkanske faze Timočkog magmatskog kompleksa. Rudni minerali su deponovani iz hidrotermalnih rudonosnih fluida koji su vršili intenzivne metasomatske promene na okolne stene andezitskog sastava. Sa aspekta ...
    ... zarušavanjem rude i krovinskih stena, koje omogućavaju veću fleksibilnost u odnosu na promene u geomehaničkim uslovima i distribuciju sadržaja korisne komponente. U okviru daljih analiza, istražene su tri varijante otkopavanja: podetažno zarušavanje rude i pratećih stena, metoda samozarušavanja ("block ...
    ... rude i pratećih stena izdvojena je kao najpovoljnije rešenje. yuteke w ČyuoraWa M3pana noj XOAMMKa OETŠXHor, Slika 6 – Metoda podetažnog zarušavanja 20 5.3. Mogućnost primene izabrane metode Za optimalno funkcionisanje metode podetažnog zarušavanja rude i pratećih stena, neophodno je ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... bušačko-minerskih radova Prema profesoru Pokrovskom: q=q o v·e·m,hkg/m? 38 gde su: qi – koef. Otpornosti stene (q1=0,1 · f), f — koeficijent čvrstoće, fo— koeficijent strukture stene (za masivne krte 1,1) v — koeficijent stešnjenosti mine (za jednu slobodnu površ, v= 6,5/NS), e – koeficijent ...
    ... van jame ukoliko dođe do vanrednih slučajeva (požara, eksplozije itd.). Jamski magacin bi trebalo graditi u jalovoj steni, na suvom mestu, u radnoj sredini dovoljne čvrstoće. Najmanja udaljenost Jamskog magacina od glavnih infrastrukturnih tačaka data Jje u tabeli 3.1. 13 Tabela 3.1. Najmanja ...
    ... (MPa): 4 • Zapreminska težina, y (kKN/m*): 23 • Ugao unutrašnjeg trenja, q (*): 60 23 • Geološki indeks čvrstoće: 65 • Čvrstoća na pritisak, oc (MPa): 70 • Indeks čvrstoće,f: 7 Stabilnost horizontalnih prostorija se može odrediti prema kriterijumu po Moru: (1 + sin o)? y:·H·(1 – ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... kupka — kiselinski rastvor se upumpava u kanal bušotine u nivou proizvodnog intervala • Kiselinska obrada matriksa kolektor stene — kiselinski rastvor se upumpava u stenu pribušotinske zone Kiselinska kupka se primenjuje u slučaju postojanja taloga. Kiselinska obrada matriksa se smatra uspešnom ...
    ... spreči kontakt izreagovane kiseline sa radnim fluidom u bušotini 19 - potiskuje što dublje izreagovanu kiselinu u porni prostor stene - obnavljanje vodokvašljivosti stene U naftnim bušotinama se kao potisni fluid koristi sirova nafta, dizel ulje,15 %-na HCI ili vodeni rastvor NH4CI. U gasnim bušotinama ...
    ... empirijski model kojim se definiše potrebna zapremina rastvora da vijugavim kanalima što pre dopre do matriksa stene. Pri tome se pretpostavlja da kiselina rastvara konstantnu zapreminu stene. (Soleša M. , 1996) 20 5. REMONTNI RADOVI NA PROIZVONIM BUŠOTINAMA Remontni radovi proizvodnih bušotina ...

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... modela. Geološki model se definiše realizacijom sledećih studija: • Studija stene za definisanje litoloških karakteristika ležišta, depozicione sredine kao i određivanje tipa kolektor stene. Nakon definisanja studija stene dobija se litološki model naliki modelu · „prikazanom · na slici · 2.U. ...
    ... kolektor stene. Nakon definisanja studija geometrije dobija se stratigrafski model nalik modelu prikazanom na slici 2.2. Slika 2.2. 3D stratigrafski model • Studije kvaliteta ležišta daju okvirni varijabilitet poroznosti, propusnosti i kompresibiliteta stene. Nakon definisanja studija stene dobija ...
    ... identifikaciji geološkog modela potrebne su dodatne razradno/proizvodne informacije kao ulazni podaci za ležišni model. One se odnose na osobine stene i fluida, lokaciju, bušenje i opremanje, pritiske bušotinskih testova ı rezultate puls testa u cilju određivanja bušotinskog kontinuiteta i efektivne ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Hajji-| -| 8 Dalji Proračun Stabilnosti Prostorija Za dalji proračun usvaja se da je čvrstoća na pritisak u zavisnosti od klase stene: Klasa stene | #80 MPa za proračun bušenja uzeto je (f=8) Klasa stene II #70 MPa za proračun bušenja uzeto Je (f=7) Određivanje stabilnosti prostorija Kriterijum ...
    ... Naprezanja po konturi prostorije Klasa | Poprečni | Maks. Pritisgk Koef. a Tangencijah}a naarez··anja Čvrstoća Koef. stene | presek | Dubina gornjih | zasvođeni po konturi przostorlje na pritisak | čvrstoće masa profil (kN/m?) F[m?] Him] | p[kN/m?] n CI 09 459 90 | op (kN/m?) f I 23,90 540 12.960 2 ...
    ... Specifična potrošnja eksploziva po prof. Pokrovskom q=dq-'|o'v·e·m,kg/m? gde su: qi – koef. Otpornosti stene (q1=0,1 · f), f — koeficijent čvrstoće, fo— koeficijent strukture stene (za masivne krte 1,1) v — koeficijent stešnjenosti mine (za jednu slobodnu površ, v= 6,5/ i S), e — koeficijent ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... slivu ima stena različitog postanka i starosti, obzirom da sliv leži na kontaktu dve veće morfološke celine. Izvorišta reka nalaze se u Karpatskim planinama, dok niži delovi sliva leže u dolini Velike Morave. Najzastupljenije su sedimentne stene, ali ima i metamorfnih i magmatskih stena. Najzastupljeniji ...
    ... je serijom kristalastih škriljaca i stena starije paleozojske starosti, ordovicijuma ı silura, upravo zato svrstan Je u terene siromašne izdanima, ili uslovno bezvodne delove terena. Ove stene predstavljaju direktnu podinu karstifikovanih karbonatnih stena mezozojske starosti. U kori raspadanja ...
    ... praćenog sitnim liskama sericita i hlorita. AIbit-hloritsko-sericitsi-škriljci (Scose) su relativno slabo uškriljene, masivne zelene stene koje prema okolnim stenama imaju oštre granice. Sastoje se od hlorita, albita (koji preovlađuje), kalcita, epidota, kvarca, leukoksena i neprovidnih minerala. ...