Претрага

Упит dcterms_subject_txt:bilans voda

213 items

  • Биланс и резерве подземних вода шире околине рудног лежишта " Боров Дол " (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2023)
    У овом раду је дат детаљан приказ хидрогеолошких и хидрохемијских карактеристика литолошких средина које су присутне у широј области лежишта Боров Дол. Фирма рудника Бучим, која дели истог власника са рудником Боров Дол, у фази детаљних геолошких и хидрогеолошких истраживања неопходних за отварање новог рудника, је вршила вишегодишње мерења падавина на истражном простору, где су на надморској висини од 650 m срачуната средње вишегодишња вредност у износу од 590 mm. Ова вредност је касније узета као меродавна код одређивања ...
    подземне воде, тест црпења, статичке резерве, екплоатационе резерве, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Одређивање режима и резерви подземних вода на изворишту „Atlantic Štark“ у Београду

    Ненад Тубић (2023)
    Истражно-експлоатациони бунар Км-1 налази се у кругу предузећа „Atlantic Štark“ у Београду. Бунар је урађен 1970. године и укључен је усистем за хлађење машина и уређаја за потребе овог предузећа. Истраживања (август 2019. год. - август 2020. год.) спроведена су .у циљу прибављања потребних података за утврђивање и разврставање резерви подземних вода, а што представља један од услова у поступку добијања водне дозволе. Истраживања су се састојала у праћењу издашности на самоизливу као и узорковању воде и изради физичко-хемијских, микробиолошких ...
    хидрогеолошке карактеристике, самоизив, издашност, физичко-хемијске карактеристике подземних вода

  • Одређивање квантитативно-квалитативног режима подземних вода - пример изворишта за водоснабдевање Мачванског Прњавора

    Ђурђа Милојковић (2023)
    Основна делатност јавног комуналног предузећа Водовод -Шабац, је производња и испорука воде, као и одвођење и пречишћавање отпадних вода. Систем водоснабдевања града Шапца обухвата три градска изворишта: ППВ „МалиЗабран”, ППВ „Табановић” и ППВ „Прњавор”са укупно 400 km водоводне мреже, док систем прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода града Шапца обухвата 200 km канализационе мреже. Циљ израде овог рада је извориште водоснабдевања насеља Мачвански Прњавор, које чини два бунара, ознака Б-1 и Б-2, дубина 36,00 m и 37,00 m, чија ...
    хидрогеолошке карактеристике, тестирање бунара, физичко-хемијске карактеристике

  • Техничко решење заштите површинског копа Поље Ц од површинских вода у 2021. години

    Неда Антонијевић (2022)
    У овом завршном раду, дато је решење заштите површинског копа Поље Ц од вода, које омогућава сигурнији рад на експлоатацији откривке и лигнита у 2021. години. Техничким решењем система одбране површинског копа Поље Ц од површинских вода дата су решења, која су у функцији обезбеђења оптималних услова за рад механизације и опреме на откопавању, транспорту и одлагању јаловине, као и откопавању и одвозу угља.
    Поље Ц, лигнит, површинске воде, одводњавање

  • Ефекти прочишћавања отпадних вода са Рудника применом природног бентонита

    Димитрије Арсенијевић (2023)
    Рад истражује могућу примену бентонитских глина ради прочишћавања отпадних вода рудника „Рудник”. У склопу рада су дефинисана физичка и хемијска својства бентонитских глина, као и основни механизми помоћу којих се врши прочишћавање воде, методе за анализу воде, карактерисане су коришћене глине из региона Боговине и приказани су резултати тестирања извршених помоћу тих метода. На основу извршених истраживања, глина из Боговине је успешно смањила концентрације Fe и Mn за више од 95%, Cr за више од 80%, Li за више ...
    Бентонит, монтморионит, катјонска измена, Рудник, третирање воде

  • Хидрогеолошке карактеристике Кључке ријeке (Источна Херцеговина)

    Петар Војновић (2020)
    Подручје истраживања налази се у југоисточном дијелу Републике Српске и припада сливу ријеке Требишњице. Кључка ријека тече Церничким пољем дужином од 300 m. Подручје истраживаног простора представља специфичан карстни терен. Циљ истраживања, изведених у јулу 2018. године, представља дефинисање услова храњења и дренирања издани, режима издани, квалитета вода те правца и брзине кретања подземних вода. Током истраживања коришћене су следеће методе: реконосцирање терена, опит обиљежавња, мониторинг и видеоендоскопско снимање бушотина. Режим издани се оцјењује као неравномјеран и у највећој ...
    Кључка ријека, Церничко поље, подземне воде, карст, опит обиљежавања

  • Заштита површинског копа Поље Ц од површинских и подземних вода за 2022. годину

    Јелена Јелић (2022)
    У овом завршном раду приказани су природни и техничко-технолошки фактори за површински коп Поље Ц. Такође, дато је и концепцијско решење са описом и техничким условима извођења пројектованих радова. Техничко решење одводњавања дато у овом завршном раду, требало би да обезбеди сигурну заштиту површинског коа Поље Ц од вода и сигурнији рад на експлоатацији откривке и лигнита у 2022. години.
    поље Ц, површинске, подземне воде, одводњавање

  • Идејно решење заштите површинског копа Дрмно од вода у периоду од 2025. до 2030. године.

    Дејан Стевановић (2023)
    Производња на површинском копу Дрмно треба да обезбеди потребне количине угља за остварење електро-енергетског биланса Републике Србије. Како би се то остварило, потребно је квалитетно заштити површински коп од прилива површинских и подземних вода. Предмет овог завршног рада је идејно решење заштите површинског копа Дрмно од подземних и површинских вода у периоду од 2025. до 2030. године.
    Површински коп, Дрмно, угаљ, одводњавање

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... uzorka (g). 2.3.4. Upijanje vode pri atmosferskom pritisku Upijanje vode je osobina kamena da u svoje pore upije određenu količinu vode kada se u nju potopi. Količina upijene vode koja se tada nađe u kamenu predstavlja maksimalnu količinu fizički vezane ı kapilarne vode koju taj kamen može u sebe ...
    ... merenja, upijanje vode možemo lako izračunati korišćenjem formule: 23 ms_md 100 (5) Ab – upijanje vode pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa u potpunosti zasićenog uzorka vodom (p); mua — masa suvog uzorka (g). 2.3.5. Kapilarno upijanje vode Kapilarno upijanje vode uzoraka je izmereno ...
    ... konstantne mase (mua) se potapaju u vodu tako da samo polovina visine uzoraka bude u vodi (sl. 2.75). Nakon sat vremena, dodajemo Još vode, toliko da ona sada pokriva % visine uzoraka. Posle još sat vremena, dodajemo jJoš malo vode, kako bi uzorci potpuno bili pod vodom. Slika 2.15 — Uzorci do pola ...

  • Definisanje zona sanitarne zaštite izvorišta"Prijevor-Parmenac" za vodosnabdevanje grada Čačka

    Kristina Gavrilović (2022)
    Rad prikazuje koncept i metodologiju istraživanja u cilju definisanja zonasanitarnezaštite za izvorište “Prijevor-Parmenac” u Čačku.Dat je prikaz fizičkih i hemijskih karakteristika vode, kao i mikrobiološkog i radiološkog sastava, na osnovu kojih postoji uvid u kvalitet podzemne vodeizvorišta.Takođe, dat je prikaz potencijalnih zagađivača podzemne vode izvorišta, koji mogu narušitikvalitet vode.Obrađenje i termin ranjivosti kao i ocena ranjivosti izdani, koja je izvršena hidrodinamičkim modeliranjem i primenom karata ranjivosti. KorišćenemetodesuDRASTIC i GLA. Dato je i tehničko rešenje zona sanitarne zaštite, kao i ...
    potencijalni zagađivači, ocena ranjivosti podzemnih voda, zaštita podzemnih voda, izvorište “Prijevor-Parmenac”, Čačak

  • Могућност примене водонепропусног екрана на површинског копу Дрмно у циљу заштите од подземних вода

    Наталија Павловић (2023)
    Одводњавање површинских копова у циљу заштите контуре копа од подземних вода представља кључан аспект рударских радова, чији је циљ одржавање безбедних и продуктивних услова рада. Овај мастер рад приказује испитивање вишеструких изазова код одводњавања површинског копа Дрмно, имајући у виду близину копа реци Дунав. С обзиром на огромне количине подземних вода у зони површинског копа, разматра се могућност израде различитих варијанти екрана као испомоћ линијама бунара у одводњавању. Водонепропусни екран испред фронта радова на површинском копу Дрмно је структура ...
    површински коп, одводњавање, водонепропусни екран, Дрмно

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... sistemu koji Je prikazan na slici 7.7.5. i slici 1.1.6., nafta se smatra nekvašećom fazom (B), dok se voda uzima kao kvašeća faza (A). Na slici 7.1.5. prikazan Je proces istiskivanja nafte vodom. U ovom slučaju naftu Je lako istisnuti zbog nižih kapilarnih pritisaka ı manjih površinskih napona između ...
    ... u prisustvu vezane vode) ili gas (iznad tačke rose u prisustvu vezane vode); • Dvofazni-kada su prisutne 2 mobilne faze: naftu(il: kondenzat ispod pritiska zasićenja u prisustvu vezane vode) i gas, gas (iznad tačke rose) ı vodu ili naftu (iznad pritiska zasićenja) i vodu; • Trofazni-kada imamo ...
    ... PROIZVODNJA VODE •• DNEVNA PROIZVODNJA VODE (H) ——— kUM. PROIZVODNJA VODE seee* KUM. PROIZVODNJA VODE (H) ——— DNEVNA PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA DNEVNA PROIZVODNJA TEČ FLUIDA (H} ——— kUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA 'KUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA (H) Slika 3.4.6. Izgled krive proizvodnje natfe i vode nakon postupka ...

  • Hidrogeološke karakteristike šireg područja izvorišta Jazak na Fruškoj Gori

    Aleksandar Balubdžić (2023)
    Izvorište Jazak se nalazi u istoimenom selu na severu Srbije, u opštini Irig, na južnimpadinama Fruške Gore. Izvorište Jazak čini jedan istražno-eksploatacioni bunar dubine 128 m,koji kaptira krečnjake i dolomite donje i srednje trijaske starosti, i koji se koristi za flaširanje podzemnih voda. Na širem području, južno od sela Jazak, se nalazi pogon za flaširanje podzemne vode „Jazak“, na teritoriji kojeg postoji istražno-eksploatacioni bunar dubine 176m, koji kaptira peskovite krečnjake i peščare badenske starosti, i koji se koristi za ...
    istražno-eksploatacioni bunar, test crpenja, parametri vodonosne sredine, režim, bilansne rezerve izvorišta

  • Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti

    Maša Vulović (2023)
    Cilj rada je bio da se definiše korelacija, izmedju tri glavna parametra, a to su- količina padavina, mutnoća i izdašnost. Podaci koji su analizirani u završnom radu su dobijeni sa vrela Krupac I, period koji obuhvata analiziranje je 01.01.2021- 31.12.2022. Na osnovu dobijenih rezultata, glavni uticaj na mutnoću i izdašnost imaju atmosferske padavine sa k.s. Dimitrovgrad, koje dospevaju u podzemlje infiltracijom. Naime, kada se padavine infiltriraju, količina vode koja se infiltrira kroz zemljište sa sobom povlači i sitne čestice koje ...
    Vrelo Krupac, mutnoća, izdašnost, količina padavina, filtracija, odnos voda-stena, suspendovane čestice, hidrulička veza, turbulentno kretanje

  • Геотермални потенцијал Нишке Бање

    Александар Бижић (2022)
    Геотермални потенцијал Нишке Бање је јако значајан не само за саму територију Нишке Бање већ и за шири простор до Ниша. Прорачунима унутар овог рада је доказана укупна количина расположивог геотермалног потенцијала на простору Нишке Бање, она износи: 2,4 MW. Дакле, овде се говори само о хидрогеотермалном потенцијалу, постоји још потенцијала унутар истражног пордучја, али о њима није било детаљних анализа унутар овог рада. За само функционисање једног геотермалног система потребно је испунити и физичке и хемијске услове, пре ...
    Геотермална енергија, хидрогеологија, обновљиви извори енергије, геотермална потенцијалност, Нишка Бања

  • Рањивост подземних вода карстног изворишта "Кривељска бањица"

    Стефан Ивановић (2023)
    У данашње време заштити природних ресурса се поклања велика пажња, па тако и подземним водама. Као главни показатељ колико су подземне воде подложне загађењу користе се карте рањивости. Како би се добила што боља слика о условима рањивости подземних вода слива изворишта Кривељска Бањица у овом раду су коришћене 4 различите методе за оцену рањивости: DRASTIC, EPIK, COP и PI. Након детаљне анализе свих фактора и креирања крајњих карата рањивости применом различитих метода, COP метода се показала као најрелевантнија за ...
    рањивост, Кривељ, DRASTIC, EPIK, PI, COP

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Mašanović Đ.: Hidrogeološki izveštaj o izradi istražno-eksploatacione bušotine za vodu u beogradskoj industriji piva „Pogon“-2, fond stručne dokumentacije BIP-a, Beograd 1964. Veliki broj elaborata o rezervama podzemnih voda na teritoriji opštine Novi Beograd ukazuje na veoma dobru istraženost ovog ...
    ... B-4 15 4 B-5 14.5 5 Europolis 13 Vranješ A. u svom doktoratu navodi da su raspoložive količine vode po jednom bunaru oko 11 1/s, sa srednjim radijusom dejstva od 350 m. Hemizam podzemnih voda kao factor ograničenja primene resursa u 37 niskotemperaturnim sistemima klimatizacije na prostoru ...
    ... hidrogeotermalnih resursa U prethodnom poglavlju date su temperature podzemnih voda u okviru kvartarnih i pliocenskih tvorevina, koji čine dva hidrogeotermalna sistme. Ove temperature svrstavaju ove podzemne vode u subhidrogeotermalne energetske resurse. Raspoloživost subgeotermalnih podzemnih ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... sistem ("open loop") jeste sistem koji se sastoji od izvora energije (toplotna pumpa voda- voda) i upojnog bunara. Otvoreni sistemi koriste podzemne vode kao izvor energije, ali se mogu koristiti i površinske vode. Dalji prikaz objekata biće urađen na dva načina: posebno će biti prikazani ist ...
    ... jeste 5260 m?/s (Marković i dr., 1985). Između površinskih ı podzemnih voda formiranih u okviru aluvijalnih sedimenata postoji direktna hidraulička veza, gde nivoi podzemnih voda u aluvionu direktno zavise od nivoa vode u reci. 2.4 Geomorfološke karakteristike teritorije opštine Zemun Skoro ...
    ... Alekinu HCOxs • malomineralizovane vode— Grupa po Alekinu Ca mineralizacije se kreće u M.CO? HCO3,CL SOž granicama 0.425-0.479 g/I Formula Kurlova i Na+ KreCaoMgns MO 48 COŠOS Lm j ' Na + KasCa,Mg; Na teritoriji Zemuna analizirana su tr: uzorka podzemnih voda iz kvartarnih sedimenata - Ugrinovačka ...

  • Zastupljenost amonijum jona u podzemnim vodama Srbije i metode njegovog uklanjanja

    Ljubo Popović (2022)
    Amonijum jon predstavlja hemijsko jedinjenje azota formule NH4+, koje se javlja kao čest zagađivač podzemnih voda usled antropogene aktivnosti i učestvuje u mnogim biogeohemijskim procesima kruženja azota u prirodi. Procesi koji definišu njegove uslove migracije i sposobnost atenuacije su biološka degradacija i sorpcija. Rasprostanjenost amonijum jona u izdanima na teritoriji Republike Srbije je značajno, amonijum jon se odlikuje dinamičnim oscilacijama koncentracije po prostoru i vremenu i najčešće je prisutan u izdanima intergranularne poroznosti u oblasti Panonskog basena, gde se ...
    azot, amonijum jon, podzemne vode, jonska izmena, biofiltracija