Претрага

Упит dcterms_subject_txt:pliocenski sedimenti

67 items

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... Andeziti ___C __ Nomrmalna i granica neotektonskog sklopa :N ___ Rased, siguran 88 Basenski pokrov |Trijaski sedimenti Rased, pretpostavljen eR ; || Čelo navlakc AR ID I PPermski sedimenti IN TE RN I DI NA RI DI Grad |Durmitorski fliš |Metamorfikum MOJKOVAC - Slika 3.2 – Tektonska ...
    ... urađeni su konturni dijagrami slojevitosti karbonskih i permskih i trijaskih sedimenata. Karbonski i permski sedimenti pripadaju Istočnobosansko-durmitorskoj jedinici, dok sedimenti donjeg i srednjeg trijasa pripadaju Drinsko-ivanjičkoj Jedinici. Na osnovu konturnih dijagrama su takođe reko ...
    ... područja čine stene Istočnobosansko- durmitorske jedinice, Drinsko-ivanjičke jedinice, kao i jedinica Prekarst ı Zona bosanskog fliša, basenski sedimenti i kvartarne tvorevine. Stene su deponovane u različitim sredinama, pri čemu je njihovo formiranje bilo u značajnoj meri kontrolisano tektonskim ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... , sa dominantnim formacijama gornje krede i tercijarnim sedimentima. U širem okruženju prisutni su sedimenti jure i donje krede, dok su u osnovi paleozojski metamorfiti i klastični sedimenti. Na istočnom delu istraživanog područja otkrivena je starija formacija gornjokrednih sedimenata, vulkanita ...
    ... gvožđevite peščare. U ovoj povlati nalaze se konkordantni sedimenti cenomana. U istočnoj vergentnoj reversnoj strukturi, sedimentni slojevi su izvučeni iz podine i tektonski inkorporirani u sedimente gornje krede. Faunistički dokazani sedimenti ı glaukonitski peščari koji izgledaju kao albski prisutni ...
    ... vulkanoklastita. Ova formacija prekriva litološki heterogene klastično-karbonatne sedimente donje jure, čija ukupna debljina iznosi oko 320 m. Ovi sedimenti uključuju dogerske peščare i krečnjake debljine oko 30 m, dok se iznad njih nalaze malmski krečnjaci sa debljinom od oko 320 m. Konkordantno u ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... nalazi se pod pritiskom odnosno, u njegovoj povlati nalaze se gline i peskovite gline dok u podini se nalaze gline koji predstavljaju izolatore. Pliocenski peskovi nalaze na području Novog Beograda u njegovim severnim ı severo-zapadnim delovima u horizontalnoj ravni. Radi boljeg sagledavanja geotermalnog ...
    ... sediment imaju izgled barskog lesa (Dimitrijević i dr. 1985). U litološkom smislu sedimenti terase Save su lesolike gline, sugline i supeskovi sa međusobnim prelazima. U sedimentološkom pogledu to su heterogeni sedimenti loše sortiranosti, obrazovani pri relativno niskoj energiji, dosta sitnog zrna ...
    ... Neogeni komplek prestavljen je neraščlanjenim pliocensko-miocenskim sedimentima (M.,PI). Predstavnici neraščlanjenog. dela neogenog kompleksa su sedimenti pliocenske, pontske i panonske starosti. U gornjim slojevima formirani su liskunoviti peskovi i šljunkoviti peskovi poznati kao „paludinski slojevi“ ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... srednjezrni peskovi. Debljina sarmatskih tvorevina iznosi oko 100 m. Pliocen (PI) Pliocenski sedimenti predstavljeni su peskovito-šljunkovitim sedimentima koji se Javljaju u izolovanim basenima. Ovi sedimenti u većini slučajeva označavaju regresivnu fazu neogenih basena i morfološki su izraženi ...
    ... 100 m. Srednji miocen (M>) Srednjemiocenski sedimenti predstavljaju gotovo neprekidan pojas duž zapadnog oboda paleozojsko-mezozojskog kompleksa. Litološki se ovde Javljaju dva tipa sedimenata. Prvom tipu pripadaju konglomeratično-peščarski sedimenti kao ekvivalenti podinskih i obodnih facija ...
    ... Otkrivenost ovih tvorevina manja Jje u krajnjim severnim, južnim ı jugoistočnim delovima područja istraživanja. Donji trijas (Ti) Donjotrijaski sedimenti izgrađeni su pretežno od karbonatnih tvorevina. Trijaske naslage počinju serijom “šarenih” peščara konkordantno preko crvenih permskih peščara ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... radi organopetrografskih i organohemijskih ispitivanja organskih substanci iz karbonatnih sedimenata. Palinološkim istraživanjima obuhvaćeni su sedimenti permsko- trijaske starosti. Glavni cilj ovog rada je upoznavanje sa metodama paleopalinološke analize sedimenata, da se primenom kompleksnih ...
    ... Gostuške reke (SI. 5). Jedna od najvažnijih karakteristika ovog područija Jeste prisustvo crvenih peščara čije formiranje vezujemo za perm. Ovi sedimenti se transgresivno prostiru preko rifejsko- kambrijskih škriljaca. Litološki profil permskih naslaga pokazuje bazalne konglomerate, iznad kojih ...
    ... (kampilski kompleks), koji Je izgrađen od pločastih liskunovitih peščara, peskovitih dolomita i dolomitičnih krečnjaka (Anđelković, 1978). Sedimenti srednjeg trijasa su potpuno razvijeni na prostoru Stare planine predstavljeni karbonatnim razvićem. U okviru srednjeg trijasa izdvojeni su anizijski ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... na istražnom prostoru formiran je zbijeni tip izdani u: – vodopropusnosti - sedimenti kvartara (aluvion i terasa) u povlati neogena, – peskovima slabije vodopropusnosti i peskovima sa glinama i alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja ...
    ... plastična glina, alevriti. Maksimalna debljina ovih naslaga je oko 37 m. Preko II ugljenog sloja su formacije tercijara, peskovito-glinoviti sedimenti. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda Obično neposredno na ugalj naleže alevrit, ali javlja ...
    ... litološki profil ležišta Kostolac Zapadno polje Ležište mekog mrkog uglja – lignita i šljunka u zapadnom delu Kostolačkog uglje- nog basena, čine sedimenti ponta, koji su na grafičkoj dokumentaciji označeni kao donji pliocen (Pli;) (po staroj podeli), zatim kvartarne naslaga — pleistocena i holocena ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... prvog i drugog ciklusa, pri čemu se uzorci svrstavaju u šest grupa, tabela 3. U ovoj klasifikaciji sedimenti su podeljeni u grupe od veoma male do vrlo velike otpornosti, pri tome permski sedimenti spadaju u grupe sa vrlo velikom do velikom otpornosti. Indeks otpornosti prema raspadanju određuje ...
    ... ciklusa. Dobijen DgL laboratorijskim opitima nakon drugog ciklusa, kada se uporedi sa pomenutom klasifikacijom, dolazi se do zaključka da permski sedimenti odgovaraju grupi sa vrlo velikom do velikom otpornosti. U tabeli se mogu videti vrednosti koeficijenta DR nakon 2, 5, 9 i 12 meseci koje su određene ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... idnih granitmonconita peščari korniti) Slika 2.5 — list Gornji Milanovac (OGK) sa legendom Nakon utiskivanja magmatske intruzije, ovi kredni sedimenti su podlegli metamorfnim promenama, pa se na samom kontaktu sreću korniti i skarnovi. Sveži i kompaktni dvoliskunski graniti se nalaze u zapadnom ...
    ... kamenoloma „Skržut“ nalaze se stene jurske starosti koje pripadaju dijabaz-rožnačkoj formaciji, a to su rožnaci, laporoviti ı karbonatno-dolomitični sedimenti, glinci ı masivni i bankoviti peščari. U stenske mase gornjokredne starosti spadaju bazalne jedinice cenoman-turonske starosti i krečnjačke jedinice ...
    ... i istočne strane Zlatiborskog masiva, a u okviru njih se najviše sreću klastiti ı karbonati, a nešto ređe bazične vulkanske stene i silicijski sedimenti. Ove stene su podlegle regionalnom metamorfizmu nižeg stepena, zbog čega se sreću ı metamorfisani delovi sa zelenim stenama, sericitskim škriljcima ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... istraživanog područja otkriveni su gornjokredni sedimenti i vulkaniti. Debljina sedimenata varira, sa slojevima krečnjaka, glaukonitskih peščara, i gvožđevitih peščara. Konkordantno su prisutni cenomanski sedimenti iznad kojih se nalaze sedimenti, vulkaniti i vulkanoklastiti gornje krede. Ova ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... ispunjavajući udubljenja u paleoreljefu. Moćnost rudnog tela je veoma ncujednačena i kreće se od 1,5-82 metra (u proseku 28m). Bazalni kredni sedimenti (Ki) koji su ranije tretirani kao "neogen" leže diskordantno preko boksita i trijaskih krečnjaka čineći neposrednu krovinu boksita na ležištu ...
    ... vodonepropusnu sredinu, koja po hidrogeološkim karakteristikama predstavlja povoljnu radnu sredinu sa stanovišta stabilnosti. Podinski karbonatni sedimenti Podinski i obodni kompleks karbonatnih sedimenata karakteriše dobra vodopropusnost. Povećanjem stepena karstifikacije podinskih krečnjaka povećava ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... debljina od 136,6 m. Ležište karbonatne sirovine . Čokoće je sedimentnog porekla, nastalo taloženjem u morskoj sredini u vreme gornje jure. Sedimenti su u zoogenoj-sprudnoj i koraligenoj faciji sa slabo očuvanom faunom korala, driozoa, dicerasa, trihitesa i dr., na osnovu kojih je određena njihova ...
    ... karakteristika ovih stena, moguće je izdvojiti četiri karakteristične inženjersko-geološke zone. Prvu zonu predstavljaju klastični miocenski sedimenti u južnom i jugoistočnom delu ležišta, sa debljinom naslaga od 10 do 20 m. Inženjersko-geološke karakteristike, odnosno otporne i deformabilne ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... dublje facije b-plitke facije K. -Alevroliti, peščari K, - Mermeri, peščari, silifikovani alevroliti Š\_)) Ekstruzivni daciti Miocenski sedimenti “ | Rudnik - ležište K, - Mikrokonglomerati, Slika 5.2. Detalj geološke karte područja rudnika Rudnik (Zdravković, 2020) 5.2. Osnovni podaci ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта подземних вода “Зеленица” и “Горње поље” за водоснабдевање Лознице

    Матија Стојановић (2024)
    Циљ овог истраживања је потреба за дефинисањем режима и категоризације резерви подземних вода где су изведени радови у раздобљу од јуна 2013. до јуна 2014. на истражно-експлоатационим бунарима изворишта "Зеленица" и "Горње поље" у Лозници. Истражно-експлоатациони бунари на наведеним извориштима каптирају збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру квартарних шљункова и пескова, што указује на стабилност и поузданост извора. Према режимским осматрањима, утврђено је да се подземне воде могу неометано експлоатисати из бунара изворишта "Зеленица" у количини од ...
    извориште, збијени тип издани, истражно- експлоатисани бунари, квартарни седименти, резерве подземних вода

  • Приказ коморно-стубне методе откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа

    Милош Вуковић (2024)
    Коморно-стубна метода откопавања са подетажним откопавањем стубова се користи за рудне жиле и сочива, стрмог пада.У овом раду су приказани основни елементи примењене методе откопавања као што су: димензионисање просторија припреме, бушачко-минерски радови,утовар и транспорт,вентилација и запуњавање откопаног простора паста засипом. Анализом трошкова прорачуната је цена израде припремних просторија, по дужном метру, на основу квалитета радне средине у којима се израђују. Такође, анализирани су трошкови при експлоатацији руде и приказани су јединичном вредношћу USD/t (долара по тони руде).На крају ...
    метода, коморно-стубна, подетажно откопавање, запуњавање паста засипом
    ... HHDKH y OJIHOCy Ha I OpPby 3OHy. Profil 80 70 Legenda IB Andezit MB cornjokredni klasiti — Masivno-sulfidna mineralizacija — Rased [ Miocenski sedimenti [_] Gornjokredni laporci . — Porfirska mineralizacija Cuka 2 f eonouiku npodbuat kpo3 I optby u /{[o?by 3ony Jeojrcuuuma 2.1.1 Topma 3o0Ha – ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... očuvani su erozioni ostaci devonskih, permskih i trijaskih tvorevina, u dolinama najvećih rijeka ostaci kenozojskih sedimenata, a u dolini Pčinje ı sedimenti senona. Stratigrafija kristalastih škriljaca ovog područja još uvek je problematična, pošto su za njeno rješavanje odlučujuća regionalna istraživanja ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... ležišta izgrađuju stene vulkanskog porekla koje su slabovodopropusne do vodopropusne, a niži delovi i manje mase na severoistoku čine flišni kredni sedimenti sa karbonatnim, peskovitim i laporovitim stenama. U njima su moguće pojave izdani podzemnih voda pukotinskog tipa, međutim one istražnim i ek ...
    ... mrko žutih dacita ı zone površinski grusifikovanih dacita. Izradom geološkog plana na površini od 22.5 ha, izdvojeni su kao kartirane jedinice sedimenti aptskog fliša K+ , svetlosivi dacit (o„) prve faze izlivanja, mrko žuti dacit (o„)' druge faze izlivanja, grusifikovani dacit (aq)". Centralni ...