Претрага

Упит dcterms_subject_txt:terenski opiti

47 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... izdanskih voda Jedna od indirektnih metoda koje se primenjuje za definisanje pravca i brzine cirkulacije karstnih izdankih voda jeste opit trasiranja. Opit obeležavanja u karstu izvodi se i za podtrebe definisanja slivnog područja, a samim tim vrši se i ocena geneze karstnih izdanskih voda. Izvođenja ...
    ... je opit trasiranja ponora “Pirivoje” (Stevanović et. al., 1996). Osmatrački punktovi bili su vrela: Nemanja I, Nemanja II, Klisura I, Klisura II, Klisura III, površinski tok reke Mirosave uzvodno od Klisure IHI, vrelo Bobotalo (manastir Ravanica), vrelo u Senju i dolina reke Ravanice. Opit obeležavanja ...
    ... predstavlja ı pojava gasova u rečnom toku Mirosave, kao i zamočvarivanje terena, ispod vrela “Nemanja II”. Pored geofizičkih metoda i rezultata opita crpenja u cilju utvrđivanja podzemnog isticanja u široj zoni izvorišta vršena su simultana hidrometrijska merenja. Prva simultana hidrometrijska ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Bliže Dunavu debljina peskovito-šljunkovitih naslaga iznosi 20-26 m, a mestimično i do 32 m, dok debljina povlatnih naslaga iznosi i do 4,5 m. Opitima crpenja je određen koeficijent filtracije reda 10" m/s. 2) Zbijeni tip izdani u terasnim naslagama Razvijen u okviru terasnih naslaga koje imaju ...
    ... U lokalnosti Šalinac arteski tip izdani je formiran u okviru peskovito-šljunkovitih naslaga u intervalu 27-60 m, sa negativnim nivoom izdani. Opitom crpenja određena je izdašnost bunara od 45 l/s po objektu. U užoj zoni Požarevca poznato Je 4-5 vodonosnih slojeva na dubini od 30-230 m. Moguće ...
    ... Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) dokzano je postojanje izdani sa 3 vodonosna horizonta na dubinama: od 51-54 m, 83,5-88 m, od 139-174 m. Opitom crpenja određene su izdašnosti bunara od 6–25 l/s. U lokalnosti Oreovice konstatovana je izdan u okviru dva horizonta na dubinama: od 78-85 m ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... sa 3-5 sondi postavljenih na različitim dubinama. Za utvrđivanje hidrogeoloških parametara, na 30 bušotina izveden je 201 opit utiskivanja vode pomoću pakera, kao i 13 opita crpenja na 4 istražna i Jednom postojećem eksploatacionom bunaru. Utvrđene su lokacije za praćenje i održavanje režima p ...
    ... na otvaranju ı eksploataciji ležišta. Radi ostvarenja predviđenih ciljeva izvršena su: 1) Hidrogeološka ispitivanja istražnih bušotina primenom opita utiskivanja pomoću pakera (paker testova); 2) Izrada hidrogeoloških osmatračkih bunara i pijezometara; 3) Izrada „vibro-wire“ pijezometara; 4) Izrada ...
    ... izradom hidrogeološkog / hidrodinamičkog modela Inicijalna istraživanja su uključila prikupljanje i analizu postojećih hidrogeološka podataka, terenska ispitivanja hidrogeoloških pojava ı objekata i preliminarna ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda. Radovi na hidrogeološkoj karakterizaciji ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... raspoređenih unutar ı oko konture kopa. Procenjena ukupna dubina bunara je oko 1.230 m. Planirano je da se na ovim bunarima izvedu pojedinačni i grupni opiti crpenja. Prostorni položaj istražnih objekata prikazan je na slici 3.1. Nakon završetka faze prethodnih detaljnih hidrogeoloških istraživanja, potrebno ...
    ... Projektna dokumantacija 100.000 2 Izrada baterija pijezometara 244.000 3 Izrada istražnih bunara 450.000 4 Sprovođenje pojedinačnih i grupnih opita crpenja 45.000 5 _ Uzimanje uzoraka vode za hemijsku analizu 25.000 6 _ Realizacija monitoringa nivoa podzemnih voda 16.000 8 _Izrada istražnog ...
    ... Inicijalne vrednosti koeficijenta filtracije su određene na osnovu rezultata granulometrijskih analiza nabušenih sedimenata i nekoliko namenskih opita crpenja na području (lokacije bunarskih polja iz III faze istraživanja i lokacije izvorišta). Iste su korigovane i verifikovane u postupku kalibracije ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... hemijske karakteristike. 2.4. Metode ispitivanja Ispitivanja koja su obavljena u cilju izrade ovog završnog rada obuhvataju terenski i laboratorijski rad. Terenski rad obuhvatio je uzorkovanje uzoraka iz materijala sa separacije ,,Gemax” u Zemunu. Laboratorijska ispitivanja uražena su u la ...
    ... čestica sa visokom plastičnošću. Rezultati ispitivanja su pokazali da neseparisani šljunak sa separacije „Gemax” ne pokazuje plastičnost kada je rađen opit određivanja Aterbergovih granica konzistencije. 17 Pr oc er at če st ca sa rj h o d " D " ( % ) In de ks p las tič nos ti Ip (%) ...
    ... šireg područja Beograda ..............aaaaaaaaaaaaaaaaaaee 5 2.4. Metode ispitivanja............aaaaaaaa a aaanaaaaaaaaaaaaaaaaaaatet 7 2.4.1. Terenska ispitivanja — uzorkovanje uzoraka ........aaaaaaaaaaaaanannnne 8 2.4.2. Granulometrijska analiza ...........c..aaaaaaaaaaanaa a aaaanananacacaacı ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Испитивање могућности флотирања церузитне руде из лежишта Олово - БиХ

    Славко Тодић (2024)
    Овај завршни рад заснива се на испитивању могућности флотирања церузитне руде из лежишта Олово - БиХ. У циљу свеобухватног испитивања и добијања што прецизнијих резултата, у општем делу рада представљени су географски положај и историјат, како рудника, тако и општине Олово, затим геолошка грађа подручја, минерални састав лежишта и његове структурно-текстурне карактеристике. Такође, у овом делу рада дат је и кратак увид у минералошку анализу руде из лежишта Олово, те опште карактеристике корисних минерала церузита/англезита и калцита као основне некорисне ...
    церузит, сулфидизација, флотацијска концентрација