Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Пројектовање у геомеханици

579 items

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... Beko, red. prof., član Univerzitet u Beogradu, Rudarsko -geološki fakultet Beograd, septembar 2024. godine Rezime Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije. ...
    ... poštuje pri projektovanju dubokih temelja nalaže da odnos visine i širine temelja bude jednak ili veći od četiri. Jedan od najčešćih oblika dubokog temeljenja su šipovi. Ono što šip izdvaja od ostalih oblika dubokih temelja je prečnik koji je i do nekoliko desetina puta manji od dužine. U savremenom ...
    ... seizmičkog talasa. - postupak refleksije impulsa, n-test u kojem su merenje brzine i sile u šipu (sila opciono) proračunati u funkcija vremena. - postupak prenosne funkcije dinamičkog odgovora, n-test u kojem je odnos brzine transformisan u silu i izračunat kao funkcija frekvencije Test integriteta ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... aspekti“ Đorđe G. Kozić, Univerzitet u beogradu, Mašinski fakultet, 2007 . „Projektovanje termotehničkih ı procesnih sistema“, M. Bogner, Univerzitetu Beogradu, Mašinski fakultet, 2007 . „Termoelektrane“ LJ. Brkić, T. Živanović, D. Tucaković, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, 2010 ...
    ... Pi= P(fa/ft) Cevovod se drži na ovom pritisku za vreme kontrolisanja. Tehnički uslovi za montažu pumpi 1. _ Pri projektovanju ı izradi pumpi mora se voditi računa da budu u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normama za pumpe i kompresore i važećim nacionalnim standardima za prirubnice, cevi ...
    ... naći u gorivu u tri različita oblika: • Organski oblik (So): U ovom obliku, sumpor je vezan sa ugljenikom, vodonikom, kiseonikom i azotom, formirajući složena organska jedinjenja. • Piritni oblik (Sp): Sumpor Je vezan za gvožđe u ovom obliku. • Sulfatni oblik (Ss): Sumpor je prisutan u obliku ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... Odgovor: DA Komentar: Uključivanje menadžmenta u projektovanje opreme osigurava da se održavanje uzima u obzir, što može smanjiti buduće troškove. 7. Aktivnosti nadzornika Odgovor: DA Komentar: Praćenje vremena nadzornika može pomoći u identifikaciji potreba za dodatnim rukovodstvom na ...
    ... pneumatski klinovi, elevatori, stremenovi, sve u zavisnosti od primenjenog načina bušenja. (1) 10 _ . ' . • . . ( . ~ - > _ , , x ~ a e uay==enuII_L_AALAALJAAL_ALALJAN– ~ | _ S o m a v v v v v u k k z u n I N n u u u ž N NNNNNNNA / s „ , : Š Slika ...
    ... (4) U prošlosti, kod starijih tipova održavanja tehničkih sistema, tipične veličine grupa za održavanje u proizvodnji kretale su se između 5 ı 10% od ukupnog operativnog osoblja. Međutim, u savremenim uslovima, s obzirom na proporcionalnu veličinu održavanja u odnosu na operativne grupe u procesu ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... cigle. U jami J-4 zastupljen je u intervalu od 0.0-1.30m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.10m, temelj je izveden u vidu slaganog ili nabacanog kamena - SUVO ZIDANJE sa čvrstim vezivom, osim u gornjem delu gde je primećena veća količina uklopaka cigle. Generano, zidani kameni temelj u jami J-4 je u odlčnom ...
    ... dosta građevinskog šuta, uglavnom cigle. U jami J-2 zastupljen je u intervalu od 0.0-0.8m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.20m, temelj je izveden u vidu slaganog zidanog kamena - SUVO ZIDANJE. U jami J-2, zidani kameni temelj ima primetno bolje vezivo nego u prethodnoj jami J-1. Prilikom otkopavanja ...
    ... heterogenog sastava. Zastupljen je cigle. U jami J-3 zastupljen je u intervalu od 0.0-1.30m. Temelj; U intervalu od 0.0-2.30m, temelj je izveden u vidu slaganog zidanog kamena - SUVO ZIDANJE. U jami J-3, zidani kameni temelj ima primetno bolje vezivo nego u jami J-1. Prilikom otkopavanja istražne jame ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... kapacitet mašine u t/h 50 - vreme rada mašine u Jednom satu u minutima (50 min) Kui – dozvoljena težina u kašici (9 t) t - usvojeno vreme utovara, istovara i manevrisanja u jednom ciklusu, (2 min) L_ - srednja dužina transporta rude u m (150 m) 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, Vv ...
    ... – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). Vku – zapremina zasipa u kašici (m?), t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), Lsr - srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) Ukupno vreme ...
    ... aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). KKjk – težina rude u korpi kamiona (18 t), 44 Lsr - srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), t=tu+ ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Kompleksi krečnjaka, slojevite, 50 0,15 0,07 bankovite i masivne teksture, 0,18 0,09 tektonski ubrani i oštećeni 0,21 0,11 U skladu sa EUROKOD 8 (EC%#): Projektovanje seizmički otpornih konstrukcija - Nacionalni aneks, maksimalno ubrzanje tla za povratni period od 475 godina je 0,309. Strana ...
    ... pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine na lokaciji ...
    ... mora u blizini obale. Na širem prostoru duž puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Kompleksi krečnjaka, slojevite, 50 0,15 0,07 bankovite i masivne teksture, 0,18 0,09 tektonski ubrani i oštećeni 0,21 0,11 U skladu sa EUROKOD 8 (EC%#): Projektovanje seizmički otpornih konstrukcija - Nacionalni aneks, maksimalno ubrzanje tla za povratni period od 475 godina je 0,309. Strana ...
    ... pretežno opšteg i regionalnog karaktera, a u manjem obimu detaljnog karaktera. Od detaljnih istraživanja pominjemo ova koja su rađena za rekonstrukciju raskrsnice na početku dionice u Morinju, potom za izgradnju više objekata u Risnu i u Orahovcu. U periodu od 2019. do 2020.godine na lokaciji ...
    ... mora u blizini obale. Na širem prostoru duž puta ima više izvora i vrulja na obali, u neposrednom zaleđu kao i u moru. Izdašnosti ovih hidrogeoloških pojava su promjenljive, od minimalne pa do više desetina pa i stotina I/sec u hidrološkom maksimumu, kakvi su na primjer Sopot i Ljuta. U hidrološkom ...

  • Sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja

    Anđela Jovanović (2024)
    Predmet i cilj pisanja ovog rada su sinteza i karakterizacija vanadata alkalnih metala sa elementima retkih zemalja. Prilikom ovih istraživanja, ispitivan je sistem REE2O3–V2O5–KF, gde REE predstavlja trovalentni katjon izabranih elemenata retkih zemalja (Y, Sm, Eu, Gd, Er, Yb). Ovo istraživanje bazirano je na sintezi kristala, nakon čega su dobijeni kristali posmatrani pod binokularnom lupom, analizirani metodom rendgenske difrakcije na polikristalnom materijalu (XRPD) i metodom skenirajuće elektronske mikroskopije sa energetsko-disperzivnom spektroskopijom (SEM-EDS), kako bi se utvrdile karakteristike dobijenih kristala. ...
    elementi retkih zemalja, sinteza kristala metodom fluksa, vanadati alkalnih metala, rendgenska difrakcija, SEM-EDS metoda

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... proizvodnje mineralne sirovine i neophodno je organizovati da eksploziv bude dostupan u svakom predviđenom trenutku. Ovo se postiže izgradnjom Jamskog magacina eksploziva. U ovom radu će biti prikazan proces projektovanja ı izgradnje magacina eksploziva, sa osvrtom na detalje kao što su zakonske reguative ...
    ... dizel oprema takođe predstavlja značajan izvor toplote. U mnogim rudnicima, toplota koja se oslobađa pri radu dizel opreme predstavlja ograničavajući faktor pri rešavanju problema ventilacije rudnika. U tom slučaju, pri projektovanju potrebne količine svežeg vazduha neophodno je uključiti ı ...
    ... brečiziran, kao ı da je kasnije cementovan kovelinom. Sfalerit i galenit su u tragovima, uglavnom u obodnim delovima rudnog tela. Pojave samorodnog S uočene su u u vidu prorastanja u sulfidima ili kao kasnija faza u vidu nagomilanja ili prožilaka po obodu ležišta. Šupljikava silicija je uočena ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... 47 1. UVOD U radu je predstavljena geološka građa terena, metode koje se koriste u paleontologiji sa procesima konzerviranja i restauracije fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake. Fosilna asocijacija pronađena Je u crvenim glinovitim peskovima, koji su se formirali u vrtačama gornjotrijaskih ...
    ... pronađeni su na dva izolovana lokaliteta. U lokalitetu Šećerovac u donjem toku Dubrave, otkriveni su sivi masivni do debelo slojeviti rekristalisali mikritski krečnjaci koji sadrže vidljive ostatke algi i bivalvija (Slika 2) (Stejić, 2009). U ataru sela Riđake, u starim kamenolomima otkriveni su re ...
    ... sedimentima sarmata, pri čemu u nižim delovima dominiraju glinovito-peskoviti, a u višim peskovito-šljunkoviti sedimenti (Rajčević, 1978). Sedimentološka ispitivanja u donjem toku Dobrave otkrila su 10 metara visoke glinovito-peskovite sedimente, sa alevritskim glinama u donjem delu. Materijal je ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode u letnjem periodu (Erić, P., et al. 2000). Granitoidni masiv Bukulje se Javlja u vidu sočivastog magmatskog tela koje je u zapadnom delu utisnuto u devon — karbonske škriljce, a u istočnom delu u sedimente kredne starosti (sl. 2.5). | Zona s ...
    ... ove vrste gabra, koji se dalje izvoze u zemlje širom sveta na preradu blokova, sečenje i finalnu obradu (oko 50 % u Mozambik, a ostatak u Italiju, Belgiju, Španiju i druge zemlje). Godišnja proizvodnja GNA u Zimbabveu je desetine hiljada m* što je na primer, u 2016. godini, imalo vrednost od 45 ...
    ... et al., 1996). LGS formacija, u literatur: poznata ı kao „Bušveldski granit“ je Jjasno diferencirana slojevita intruzija u formi sočivastog tela, debljine 1-4 km koje u 10 glavnom delu Bušveldskog kompleksa ima pružanje 310 km u pravcu I-Z, i 120- 210 km u pravcu S-J (Hill et al., 1996, Cawthorn ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... kapacitet mašine u t/h 50 - vreme rada mašine u Jednom satu u minutima (50 min) Kui – dozvoljena težina u kašici (9 t) t - usvojeno vreme utovara, istovara i manevrisanja u jednom ciklusu, (2 min) L.r, - srednja dužina transporta rude u m (150 m) 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, Vv ...
    ... ruda 2.000.000 t Sadržaj vlage u rudi 2,15 % Suva ruda 1.957.000 t Sadržaj bakra u rudi 0,523 % Količina bakra u rudi 10.235,11 t Sadržaj zlata u rudi 0,194 g/t Količina zlata u rudi 379,66 kg Sadržaj srebra u rudi 1,746 g/t Količina srebra u rudi 3.416,92 kg Vlažni koncentrat ...
    ... t Sadržaj vlage u koncentratu 9% Suvi koncentrat 43.864,75 t Sadržaj bakra u koncentratu 21% Količina bakra u koncentratu 9.211,59t Sadržaj zlata u koncentratu 4,33 g/t Količina zlata u koncentratu 189,83 kg Sadržaj srebra u koncentratu 42,844 g/t Količina srebra u koncentratu 1.879 ...

  • Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini OŠ “Dule Karaklajić” u Lazarevcu

    Marija Stanarević (2023)
    Veliki broj stanovništva, pre svega u razvijenim i urbanizovanim sredinama, je konstantno izložen visokom nivou buke. Buka ima veoma negativan uticaj na zdravlje ljudi, iz tih razloga je Svetska zdravstvena organizacija svrstala buku u grupu zagađivača. Završni rad pod temom „Modeliranje buke u urbanoj sredini u okolini OŠ „Dule Karaklajić“ u Lazarevcu“ se sastoji od devet poglavlja u kojima su prikazani svi koraci, oprema i metode za modeliranje buke u urbanoj sredini. Vršena je metoda ručnog brojanja saobraćaja na terenu ...
    buka, modeliranje, merenja

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Endred formaciji, a deponovani su u distalnim delovima jezera, u profundalu, gde je dubina basena bila veća od priliva sedimenata. U bušotinama u severnom delu područja, Endred formacija nedostaje, preko sarmata leže sedimenti Alđe formacije. To su sedimenti koji su u bušotinama predstavljeni laporovito ...
    ... Turbiditi su vezani za završnu fazu zatvaranja Neotetisa i nalaze se u istočnim i severnim delovima planine. U zapadnim delovima terena konstantovani su krečnjaci i laporci deponovani u sprudnim uslovima (Toljić et al. 2013). U krednim krečnjacima se mogu naći ostaci makrofaunc poput školjke Inoceramus ...
    ... kamen. Lokalitet Je izgrađen od smene srednjozrnog i finozrnog peščara ı krečnjaka. Peščari se u donjem delu stuba javljaju u slojevima do 20 cm debljine, dok su u višim delovima nešto tanji. U peščarima Je slabo izražena horizontalna laminacija. Krečnjak se Javlja kao masivan i sadrži peskovitu ...

  • Квалитет ваздуха и утицај на здравље становништва у граду Крагујевцу

    Никола Петровић (2022)
    У оквиру обрађене теме у овом раду приказани су приоритетни аспекти заштите квалитета ваздуха у граду Крагујевцу. Како је захтевани квалитет ваздуха прописан законом, у уводном поглављу дате су смернице из закона који уређује начин прикупљања, обраде, чувања и извештавања јавности о добијеним подацима у поступку анализе квалитета ваздуха. Као основ за детаљну анализу квалитета ваздуха, кроз поглавља ''Ваздух'' и ''Извори и загађујуће супстанце у ваздуху'' дефинисане су опште карактеристике овог медијума и карактер извора загађења, као и типови ...
    Квалитет ваздуха у Крагујевцу, Емисија загађивача у Крагујевцу, Суспендоване честице PM10 , Мере заштите

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... obavljena u cilju izrade ovog završnog rada obuhvataju terenski i laboratorijski rad. Terenski rad obuhvatio je uzorkovanje uzoraka iz materijala sa separacije ,,Gemax” u Zemunu. Laboratorijska ispitivanja uražena su u laboratoriji Arhitektonsko-građevinskog instituta u Beogradu kao i u laboratoriji ...
    ... čime Je potvrđena njegova heterogenost. Ovaj šljunak se često koristi u građevinarstvu, kao dekorativni materijal u uređenju dvorišta i parkova, ali i u akvaristici zbog svoje neutralne hemijske prirode. Dunavski šljunak u okolini Zemuna posebno je cenjen zbog svoje estetske i funkcionalne vrednosti ...
    ... čestica u agregatu. Što je dobijeni rezultat veći, znači da je materijal čistiji, odnosno, da je prisutna veća količina peska u odnosu na čestice glinovitog karaktera. Materijal za ispitivanje je pripremljen u skladu sa napred navedenim standardom (Slika 7). Ispitivanje se sprovodi u cilindru ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... betona: Debljina sloja prskanog betona po empirijskom obrascu (Projektovanje i proračun podgrada horizontalnih prostorija, autor Petar Jovanović, RGF Univerziteta u Beogradu) iznosi: gde su: ki – koeficijent preopterećenja podgrade u zavisnosti od vremena, obično ki=1,3+1,4 kx – koeficijent ...
    ... — vreme aktivnog rada mašine u Jjednom satu (min), Qku- težina materijala u kašici (14 t), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h). Kapacitet ...
    ... potrebe odvodnjavanja pripremnih prostorija u fazi izrade, kao i za potrebe odvonjavanja ležišta u procesu eksploatacije, u pristupnim (PH) i transportnim (TH) hodnicima predviđeni su prihvatni kanali. Kanali su pozicionirani u podini duž boka prostorija. U cilju sprečavanja erodovanja i zarušavanja ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... (ou / 8p) BABl|/0A0p8Z uuu C*0) = !|! > utuuz“1y – u u u s TV :A015n I (1-1v / 1) 801 ns | rstozi | roms | __I _| (uluu) 8UJJA (ad/(y aououvV) ( u ž s } u o u u 2 / 3 ) ( a o u y u y U 3 1 ) O O N O O r 0 8 0 7 0 9 Og OP O m Z O N ...
    ... *IV_:dd OA!U (umu) utui | *|V – !u ! 1V (umu) utu | *|V - U!UU | “|V {(umu) utur | *IV – ul 1 *V_ 1A OAU :XI OAMU TA OAIU {umu) urur } *V – u | *V_:AJ OA!U (umu) ujur | *IV – UfuI !+y FH OA!U {(umu) urur } *V – u | +y ? OA!U P E OA!U (umur) ...
    ... !|! > utuug“IV – u u u g 1“TV :4015n II (au / ep) BAB[|0A0peZ uuu Z * ) = !|! > U I U I Z “ I V – u r u g “ V :A0JSn | : V / 13V) 901 *umu 0001 po oluoznpz! oy}nu8nsop af epgy nynuiu! ui0u!pos BU oynupj9ad 9fug3059,L ssoad u ojIS wluepudo op ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... slici 5.3.3. se vidi polarna svetlost u mestu Žepče u BiH u noći između 10. i 11. maja 2024. godine. Posebno je retka pojava to što se polarna svetlost videla i u Srbiji (Slika 5.3.4.) i Crnoj Gori (Slika 5.3.5.). Slika 5.3.3 Polarna svetlost u mestu Žepče u BiH (https://pbs.fwimg.com/media/GNONig2 ...
    ... površine Zemlje. Oko Zemlje formira se oblast magnetosfere, u kojoj se oseća uticaj geomagnetnog polja, u pojedinim pravcima čak i više hiljada kilometara od Zemljine površine. U spoljašnjim slojevima magnetosfere, oblik magnetnih linija je u različitoj meri deformisan, kao posledica interakcije ma ...
    ... reakcija transformacije vodonika u helijum što predstavlja dominantan vid oslobađanja energije); radijacijska zona (zona u kojoj je povećan fluks gama-zraka nastalih u jezgru koji interaguju sa materijom i dalje se emituju sa manjom cnergijom) i konvektivna zona (zona u kojoj se Javlja konvektivno kretanje ...