Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Тамнава ,,Западно поље

85 items

  • Технологија израде јамских просторија у РМУ „Штаваљ“ – Сјеница

    Урош Лазић (2022)
    Према важећем Закону о рударству и геолошким истраживањима ("Службени гласнику РС", бр. 101/2015 и 95/2018 - други закон. 40/2021) рударским радовима који су обрађени у овом завршном раду сматрају се радови на изради хоризонталних, косих и вертикалних јамских просторија; на припреми, отварању и експлоатацији лежишта и сви радови на експлоатационом пољу који су у функцији експлоатације, одржавања и припреме минералних сировина; као и радови који се изводе на основу рударских пројеката и других пројеката који су саставни део рударских ...
    Штаваљ, јамске просторије, анализа, комбинована машина 1GPKS

  • Definisanje položaja raseda primenom gradijenata

    Tamara Slavnić (2023)
    Primena različitih postupaka gradijenata u ovom radu je za cilj imala definisanje položaja raseda na širem područiju Fruške Gore i istočno od nje, odnosno oblasti koja pripada delovima listova Osnovne geološke karte Novi Sad i Inđija. U ovom radu su prikazani različiti postupci transformacija potencijalnih polja na gravimetrijskim i magnetometrijskim podacima. Za definisanje položaja raseda na istražnom terenu na gravimetrijske i magnetometrijske podatke primnejeni su sledeći postupci matematičkih transformacija: filtriranje, horizontalni gradijent po x i y pravcu, ukupan horizontalni ...
    gravimetrijski podaci, magnetometrijski podaci, matematičke transformacije

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Примена облака тачака у анализи стабилности неподграђеног тунела

    Miljana Milković (2022)
    Тунели су подземне конструкције, које имају знатно већу дужину у односу на ширину попречног пресека. Изградња тунела може да се постигне на више начина, бушењем, копањем, минирањем и неким од нових савремених метода. У Oвчарско –кабларској клисури налазе се више тунела, који су распоређени уз леву обалу Западне Моравe. Тунели су на овим просторима настали поступком минирања, што сведоче и многи трагови у стени. Овај део терена изграђују тријаски кречњаци и они дуги низ година стоје без пограде. Након ...
    тунел, тријаски кречњаци, кинематска анализа, параметри чврстоће на смицање , нестабилни блокови

  • Методе секундарног уситњавања негабаритних комада одминираног материјала

    Рајко Филиповић (2022)
    У раду су обрађене методе секундарног уситњавања негабаритних комада стенске масе, услови њихове примене као и разлози који су доводе до примене метода секундарног уситњавања. Завршни рад обухвата неколико тематских целина: примарно односно производно минирање, параметре примарног минирања, пробушење, дужина бушотина, пречник минских бушотина и др., затим приказ система за иницирање минских пуњења, као и лоши резултати примарног минирања укључујући прагове и негабарите, интензивне пукотине иза задњег реда минског поља и др. Обрађени су аспекти везани за гранулометријски састав ...
    Примарно минирање, средства за иницирање, параметри минирања, негабарити, методе секундарног уситњавања, хидраулични разбијачи, експанзивне смеше, разлетање комада

  • Uticaj sadržaja oksidnog olova na iskorišćenje olova iz rude rudnika „Grot”

    Bojana Lukić (2022)
    Master rad sa temom „Uticaj sadržaja oksidnog olova na iskorišćenje olova iz rude rudnika „Grot“ ” sastoji se iz dva dela, opšteg dela i specijalnog dela.U opštem delu prikazani su: • Geografski položaj rudnika „Grot” i rudno polje Blagodat; • Istorijski razvoj rudnika „Grot” i ležišta Blagodat; • Geološke karakteristike ležišta „Blagodat“ ; • Osnovni podaci o tehnološkom procesu flotacije rudnika „Grot“ ; • Tehnološki proces flotacije rudnika „Grot“ : - Proces drobljenja; - Proces mlevenja i klasiranja; - Proces flotiranja; - Proces zgušnjavanja, filtriranja, deponovanja i utovar ...
    olovo-cinkova ruda, flotacijska koncentracija, Grot, Blagodat

  • Flotiranje minerala olova i cinka iz rude rudnika Grot

    Uroš Ilić (2023)
    U završnom radu na temu Flotiranje minerala olova i cinka iz rude rudnika Grot koji se sastoji iz opšteg i specijalnog dela prikazano je sledeće: U opštem delu prikazan je: geografski položaj rudnika Grot i rudno polje Blagodat, Istorijski razvoj rudnika Grot i ležišta Blagodat. Pored toga prikazane su geološke i hidrogeološke karakteristike ležišta kao i minerali koji se javljaju u njemu. Prikazane su rudne rezerve i način eksploatacije rude. Takođe, dati su osnovni podaci o tehnološkom procesu flotacije ...
    flotacijska koncentracija, raspodela metala, brzina taloženja

  • Modelovanje distribucije bakra i zlata u tehnogenom ležištu Staro flotacijsko jalovište – Bor

    Stefan Trujić (2022)
    Tehnogeno ležište bakra i zlata Staro flotacijsko jalovište – Bor je nastalo odlaganjem flotacijske jalovine koja je nastala preradom rude iz više rudnih tela Borskog ležišta bakra i zlata, različitih teksturno-strukturnih karakteristika, mineralnog sastava i sadržaja bakra i zlata. Manji deo flotacijske jalovine je nastao kao rezultat prerade rude bakra i zlata iz ležišta Lipa.Flotacijsko jalovište je formirano u razdoblju od 1929. do 1992.godine, pri čemu su u različitim periodima njegovog formiranja prerađivane rude sa različitim sadržajima bakra i ...
    staro flotacijsko jalovište, Bor, bakar, zlato, istraživanje modelovanje, blok model

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа

  • Primena različitih elektromagnetometrijskih postupaka pri istraživanju mineralnih sirovina

    Uroš Ćorluka (2022)
    Elektromagnetometrijskaistraživanja mogu da se izvode na površini terena, u vazduhu, u vodi i bušotini.U praksi se primena elektromagnetometrijskih istraživanja zasniva na praćenju odziva ispitivanog poluprostora na prostiranje pobuđenih promenljivih elektromagnetskih talasa, koji se sastoje od dve ortogonalne vektorske komponente električne jačine (E) i magnetske jačine (H), u ravni koja je upravna na pravac prostiranja talasa.U ovom radu je prikazana primena tri različita elektromagnetometrijska postupka u cilju istraživanja i lokalizacije ležišta mineralnih sirovina: postupak elektromagnetometrijskih istraživanja u domenu vrlo niskih ...
    elektromagnetometrijski podaci, ležišta mineralnih sirovina, rezultati

  • Анализа примене утискивања полимера за повећање искоришћења лежишта „Х“

    Јана Ивановић (2024)
    Лежиште „Х“ се налази у Панонском басену и део је нафтно-гасног поља „ХХ“.С обзиром на висок удео воде у произведеном флуиду на лежишту је потребно применити неку методу којом би се смањила брзина напредовања фронта воде ка производним бушотинама, односно смањио удео воде у производњи. Овај рад има за циљ да детаљно испита могућност примене једне од допунских метода повећања искоришћења лежишта, методе утискивања полимера на изабраном лежишту „Х“. Први део рада приказује основне теоријске појмове на којима се ...
    методе повећања искоришћења, хемијске методе, инјектирање полимера, нумеричка симулација

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Razvoj strateškog plana korišćenja sekundarnih mineralnih sirovina sa aspekta primene „RoadMap“ metodologije

    Elvedina Halković (2022)
    Metali odloženi kao rudarski otpad na jalovištima tokom višedecenijske eksploatacije, imaju veliki potencijal kao sekundarne mineralne sirovine sa aspekta cirkularne ekonomije i koncepta održivog razvoja. Ponovnom preradom ove korisne komponente smanjila bi se eksploatacija primarnih mineralnih sirovina kao jednog od ciljeva Green Deal-a (Evropskog zelenog dogovora) potpisanog od strane članica Evropske Unije 2019. godine kao i problem zagađivanja životne sredine.Postojeća zakonska regulativa Republike Srbije ovu mineralnu komponentu ne smatra energetskim potencijalom već isključivo kao rudarski otpad. U radu su ...
    razvoj strateškog planiranja, RoadMap metodologija, cirkularna ekonomija, sekundarne mineralne sirovine

  • Strukturno–tektonska evolucija Beranskog basena

    Katarina Stefanović (2023)
    Beranski basen predstavlja miocenski unutarplaninski basen Dinarida, pružanja severoistok-jugozapad, koji leži na preneotektonskoj osnovi Drina-Ivanjice, Istočnobosansko-durmitorske jedinice i Zapadne Vardarske zone. Na širem području okoline basena nalazi se i kontakt sa Prekarst i Bosna flišom. Obzirom da područje na kom se basen nalazi, kao i on sam, nisu u velikoj meri izučeni, ovim radom su date nove informacije o regionalnoj evoluciji Internih Dinarida u ovom području, granične zone Dinaridskog i Helenidskog uticaja i uvid u geološku evoluciju i formiranje ...
    Unutarplaninski basen, bimodalna esktenzija, egejski kolaps, rased Skadar-Peć, transtenzija

  • Vazdušni udari koji nastaju pri miniranju

    Lazar Radovanović (2023)
    Ukupna energija koja se oslobodi pri eksploziji određene količine eksploziva predaje se okolnoj sredini i manifestuje se kroz različite efekte. U produktivne efekte miniranja ubrajamo: drobljenje stenske mase do željene granulacije i premeštanje izdrobljene mase i njeno slaganje sa približno željenim oblikom gomile na željenom mestu. U neželjene i štetne efekte miniranja mogu se ubrojati: prekomerno drobljenje stenske mase u neposrednoj okolini bušotine, drobljenje stenske mase iza i sa strane minskog polja, odbacivanje pojedinih komada na velika rastojanja, seizmički ...
    vazdušni udari, nadpitisak, miniranje, sredstva za iniciranje, seizmograf, detonirajući štapin, Nonel sistem

  • Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”

    Borislav Ugrinov (2024)
    У овом дипломском раду детаљно је приказан рудник Грот,односно рудно поље ,,Благодат,, које чине његова три ревира Ђавоља Воденица-Баре,Воденица II и Вучков ревир,са акцентом на анализу трошкова откопавања руде олова и цинка.Уводни део рада пружа нам ширу слику и даје опште информације о самом појму трошкова,његовом настанку и историјском развоју,затим о елементима фактора добитка који су усковезани за рударску производњу у које спадају укупан приход и трошковe. Након тога,неколико тачака тј. наслова посвећено је самом руднику Грот представљајући његове опште ...
    aнализа трошкова, Грот, Благодат,олово, цинк, рентабилност

  • Paragenetska analiza rudne pojave bakra „Mlakva” kod Ljubovije

    Sanja Gavrilović (2023)
    Rudna pojava Mlakva nalazi se na južnom obodu granodioritskog masiva Boranje, u graničnom pojasu tektonskog šava Dinarida i Vardarske zone. Pripada Podrinjskom metalogenetskom reonu, u okviru Srpsko – makedonske metalogenetske provincije.Geneza rudne pojave vezuje se za oligocensko intrudovanje granitoidne magme u postojeće sedimente dijabaz – rožnačke formacije. Ležišta su situirana na kontaktnom oreolu boranjskog granodiorita i pripadaju skarnovskom tipu orudnjenja.Kontaktno – metamorfna zona predstavljala je predisponirani prostor za kasnije hidrotermalne procese, tokom višefazne vulkanske aktivnosti, koja je uticala na ...
    Mlakva, paragenetska analiza, SEM – EDS analiza

  • Primena bespilotnih letilica za izradu 3D modela etaže u cilju određivanje optimalnih parametara bušenja

    Aleksandar Kostić (2022)
    Bušenje minskih bušotina je postupak izrade cilindričnih šupljina u steni i mineralnoj sirovini,u koje se stavlja određena količina eksploziva radi miniranja. U svetu se pojavio veliki broj softvera i savremenih tehnologija u cilju dobijanja što preglednijih podataka koji bi bili od koristi za određivanje geometrije minskog polja,rezultata nakon miniranja i sl.Fokus u ovom radu je na korišćenju bespilotnih letelica za izradu 3D MODELA etaže u cilju određivanja optimalnih parametara bušenja. O-Pitblast je aplikativni softver kreiran za planiranje, kontrolu i ...
    bušenje, bespilotne letelice ,softveri, miniranje , savremene tehnologije

  • Планирање – функција менаџмента пројекта минералне индустрије

    Жељко Вучић (2024)
    Просторно планирање је комплексан мултидисциплинаран процес утврђивања оптималног распореда људи, добара и делатности на одређеној територији ради његове оптималне употребе. Циљ просторног планирања је распоредити и најбоље користити садржаје у простору што је неизводљиво без детаљних анализа потенцијалних, штетних агенаса на целокупно подручје и његово становнисштво. Утицај рударства на окружење вишеструко се повећао након увођења технологије површинске експлоатације минералних сировина, али и свеукупног лошег дејства на животну средину. Под појом животне средине подразумевамо природне и радом створене вредности у ...
    просторно планирање, урбанистички план, кречњак, заштита животне средине, економски аспекти