Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Vardarska zona

140 items

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Definisanje specifičnih uslova isticanja na karstnim vrelima Belosavac i Belosavac 2

    Nevena Kulić (2022)
    Složeni karstni sistem pod nazivom Mlava–Belosavac–Belosavac 2 jedan je od pet sistema, izolovanih prema detaljnom istraživanja sprovedena u okviru Beljaničkog karstnog masiva koji pripada Karpato-Balkanidima. Da bi se definisala geneza podzemnih voda sa ova tri izvora, produbljivanje glavnog karstnog kanala, kao i njihovo podzemno povezivanje, primenjen je višeparametarski pristup koji se sastoji ne samo od hidroloških, hidrohemijskih i detaljnih izotopa metode istraživanja (stabilni izotopi 18O, 2H i 13C, kao i radioaktivni izotopi 3H i 3H + 3He), ali i ...
    Karstni sistem Mlava-Belosavac-Belosavac 2, geneza, sifonalna cirkulacija, izotopi, hidrohemija

  • Kompleksno geofizičko modelovanje na lokalitetu Mladost "Knjaz Miloš" A.D.

    Teodora Mihajlović (2022)
    Kompleksna geofizičkih istraživanja u zoni izvorišta Mladost, imala su za cilj litološko raščlanjavanje terena po dubini i bočno indiciranje položaja i dubina kolektora podzemnih voda. Na osnovu svih izvedenih istraživanja bilo je potrebno definisati položaj istražne bušotine.Kako bi se adekvatno generisali namenski modeli za gore navedene potrebe, neophodno je bilo analiziranje svih raspoloživih istraživanja izvedenih u prethodnom periodu, kao i optimalno projektovanje i izvođenje dodatnih geofizičkih radova, kako bi se upotpunio fond podataka za kvalitetno modelovanje. Istraživanja koja su ...
    2D inverzno modelovanje, elektrometrijska metoda, seizmometrijska metoda, morfometrijska metoda

  • Геотермални потенцијал Нишке Бање

    Александар Бижић (2022)
    Геотермални потенцијал Нишке Бање је јако значајан не само за саму територију Нишке Бање већ и за шири простор до Ниша. Прорачунима унутар овог рада је доказана укупна количина расположивог геотермалног потенцијала на простору Нишке Бање, она износи: 2,4 MW. Дакле, овде се говори само о хидрогеотермалном потенцијалу, постоји још потенцијала унутар истражног пордучја, али о њима није било детаљних анализа унутар овог рада. За само функционисање једног геотермалног система потребно је испунити и физичке и хемијске услове, пре ...
    Геотермална енергија, хидрогеологија, обновљиви извори енергије, геотермална потенцијалност, Нишка Бања

  • Анализа рудних парагенеза и алтерација у Pb-Zn лежишту Благодат

    Бранко Костић (2023)
    Опробавани узорци из бушотина набушених од стране Грот А.Д. у склопу лежишта Благодат коришћени су у циљу приказивања рудних парагенеза, присутних околорудних измена и степена алтерације стена. Истраживање је изведено применом методе рудне микроскопије, петролошком анализом узорака и коришћењем методе скенирајуће електронске микроскопије са енергетско дисперзивним спектроскопом (СЕМ-ЕДС). Анализом резултата утврђено је присуство две парагенетске фазе сукцесије рудних минерала. Старија фаза од рудних минерала садржи: сфалерит, галенит и пирит, док млађа фаза садржи и халкопирит. Разлика између фаза првенствено ...
    благодат, рудник Грот, рудна микроскопија, петролошка анализа, СЕМ-ЕДС

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... u smeru površine, u zoni tih turbulentnih struja. Ovaj oblik zduvavanja naziva se aerodinamičko zduvavanje ili zduvavanje u zoni zgrada i može izazvati trenutno povećane koncentracije zagađivača neposredno iza izvora, u smeru duvanja vetra. Procena efekata zduvavanja u zoni zgrada na disperziju ...
    ... koncentracija PM1O čestica opadaju od 1865 Hg/m? u neposrednoj blizini izvora prašine (površinski kop) do 50-75 ug/m? u zoni grada Bora i u zoni naselja Oštrelj i 75-150 ag/m3 u zoni Krivelja što je nivo koncentracije preko granične vrednosti (GV) od 50 ug/m. Potrebno je naglasiti da se ovde radi o ...
    ... posle grmljavine ili oko električnih uređaja koji varniče. U atmosferi se ozon sreće u dva sloja: x 1. stratosferi, gde se nalazi 90% ozona. Ova zona se naziva ,, ozonski omotač“ ili Zemljin suncobran. Stratosferski ozon naziva se „dobri“ ozon jer ima zaštitnu ulogu od ultraljubičastog (UV) zračenja ...

  • Kvalitet životne sredine sa stanovišta buke u Zrenjaninu

    Marija Stanarević (2022)
    Zvuk je deo naše svakodnevice. Buka u životnoj sredini predstavlja jedan od vodećih problema današnjice. Svaki neženjeni zvuk koji je emitovan iz izvora koji nas okružuju može se smatrati bukom. Izvori koji emituju buku mogu biti različiti, u te izvore spadaju saobraćaj, industrija, sportski događaji, koncerti. Svi ovi izvori čine komunalnu buku.Komunalna buka utiče na kvalitet života, remeteći prirodni ritam rada i odmora.Veliki broj stanovništva, pre svega u razvijenim i urbanizovanim sredinama,je konstantno izložena visokom nivou buke. Buka ima ...
    buka u životnoj sredini, komunalna buka, merenja buka,indikatori buke

  • Биланс и резерве подземних вода шире околине рудног лежишта " Боров Дол " (Република Северна Македонија)

    Христина Петрова (2023)
    У овом раду је дат детаљан приказ хидрогеолошких и хидрохемијских карактеристика литолошких средина које су присутне у широј области лежишта Боров Дол. Фирма рудника Бучим, која дели истог власника са рудником Боров Дол, у фази детаљних геолошких и хидрогеолошких истраживања неопходних за отварање новог рудника, је вршила вишегодишње мерења падавина на истражном простору, где су на надморској висини од 650 m срачуната средње вишегодишња вредност у износу од 590 mm. Ова вредност је касније узета као меродавна код одређивања ...
    подземне воде, тест црпења, статичке резерве, екплоатационе резерве, лежиште бакра „Боров Дол“, Република Северна Македонија

  • Procena uticaja na životnu sredinu PK krečnjaka Dobrilovići

    Irena Bogner (2022)
    U składu sa zakonskom regulativom u Republici Srbiji, u ovom radu predstavljena je procena uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije litotamnijskog krečnjaka novootvorenog ležišta površinskog kopa „Dobrilovići“. Prema Rudarskom projektu eksploatacije krečnjaka iz ležišta “Dobrilovići“ kod Loznice, završnom konturom kopa biće zahvaćen samo mali deo geološki određenih granica ležišta. Do kraja eksploatacionog ciklusa, po projektu je to prvih 20 godina, rudarski radovi će napredovati nekoliko stotina metara u dužinu, ali i par desetina metara u dubinu. Kod izgradnje površinskog ...
    Površinski kop „Dobrilovići”, Procena uticaja na životnu sredinu, Zaštita životne sredine, Litotamnijski krečnjak, Analiza uticaja na životnu sredinu

  • Проспекција антимона, злата, сребра, олова и цинка у рејону Ивањице

    Вук Милић (2022)
    У рејону Ивањице, у околини насеља Лиса, налази се више малих хидротермално метасоматских лежишта антимона која су геолошки истраживана и експлоатисана пре, за време и после Другог светског рата. Са новим сазнањима о генези лежишта злата и полиметала нарочито крајем XX и XXI века, подручје Ивањице које је металогенетски рејонирано као рудно поље, оцењено је као перспективно не само у погледу антимона већ и епитермалних лежишта злата карлинског типа и минерализације олова и цинка. Њихова геолошка истраживања су започета ...
    Антимонит, Ивањица, проспекција, карлински тип лежишта злата, полиметали

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Zapadna Vardarska zona je jedinica adrijskog afiniteta, Istočna Vardarska zona je jedinica evropskog afiniteta, a Centralna Vardarska zona je sutura Jedinica Adrije ı Evrope (Toljić et al., 2019) 17 Prema tako usvojenim tektonskim odnosima, istražni teren se nalazi na delu Centralne Varadrske ...
    ... kontaktne zone tektonskih ploča Evrope i Afrike (Schmid et al., 2008; Toljić et al., 2019). Prema Toljić et al., (2019) na području Beograda moguće Je izdvojiti tri regionalne tektonske jedinice, kao individualne navlake: Zapadnu Vardarsku zonu, Centralnu Vardarsku zonu i Istočnu Vardarsku zonu. Zapadna ...
    ... Varadrske zone. Osnovno obeležje ove zone u pogledu litostratigrafije su flišni sedimenti kredne ı kredno-paleogene starosti koji su u transregeresivnom položaju u odnosu na neogeno-kvartarne sedimente. Teritorija leve obale Save odlikuje se parketnom strukturom, koja je rezultat alpske tektogeneze ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... niže od zone taloženja parafina radi boljeg efekta mešanja sa naftom i početka delovanja pri višim temperaturama. Zbog toga kod hemijskih metoda nije potrebno precizno odrediti zonu taloženja parafina. Međutim, kod primene mehaničkih i termičkih metoda neophodno je precizno definisati zonu taloženja ...
    ... Aditivi se utiskuju najčešće na dnu bušotine ili znatno niže od zone taloženja parafina radi boljeg efekta mešanja sa naftnom i početka delovanja pri višim temperaturama. Zbog toga kod hemijskih metoda nije potrebno precizno odrediti zonu taloženja parafina. Samim tim predstavlja uspešnu metodu, ali ...
    ... parafinske nafte, danas se primenjuju različite metode: mehaničke, termičke, hemijske (i mikrobne). Njihova primena zahteva precizno definisanje zone taloženja parafina. (Danilović & sar., Laboratorijsko ispitivanje i simulacija procesa taloženja parafina u naftnoj bušotini polja Turija u Vojvodini ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... DINARIDA. Geol. Anali Balk. Pol. knj. XXIX., Beograd. Anđelković M. (1966): RASPROSTRANJENJE ŠUMADIJSKE ZONE PREMA SEVERU I JUGU INJENA GEOTEKTONSKA PRIPADNOST. . 4nđelković M., (1967): ŠUMADIJSKA ZONA - STRATIGRAFIJA, PALEOGEOGRAFIJA, MAGMATIZAM I TEKTONIKA. Goeol. Anali Balk. Pol., knj. XXXIII, 1-17 ...
    ... (1975a): "DIJABAZ-Ro2NACKA FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog savjJeta za naftu Serija ...
    ... u južnom delu oblasti. Ovi serpentiniti su harcburgitskog tipa, sa dosta metaličnih minerala. Intenzivno su tektonizirani (nalaze se u rasednoj zoni), zdrobljeni i zauzimaju malu površinu na geološkoj karti, između Brezovca ı Lipovca. Druge stene mezozojske starosti pripadaju gornjoj kredi ( ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... Na oleatama makroseizmučkog intenziteta zemljotresa, lokacija ispitivanog područja se nalazi u zoni VII? MCS za povratni period od 95 godina, u zoni VII? MCS za povratni period od 475 godina, i u zoni VIII-IX? za povratni period od 975 godina. Vrijednost horizontalnog ubrzanja oscilovanja tla (a„„) ...
    ... može da dovede do značajnog povećanja nagiba kosina nasipa, a samim tim ıi do smanjenja njegove širine u osnovi. To dovodi do značajnog smanjenja zone eksproprijacije i eliminisanja potrebe za građenjem potpomih konstrukcija koje bi primale bočne pritiske nasutog tla. Potencijalna klizna površ ...
    ... nakupina, retko sitnih konkrecija. Laporovita glina ima svetliju boju u odnosu na lapore, tvrde je konzistencije i malo stišljiva. Fizičko-mehanička zona izmene kompleksa pjeskovitih lapora, sa tragovima limonitizacije je debljine 1- 2 m (PL"). Lapori su suvi, tvrdi, slojeviti zrnaste strukture. ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Neotetisa — Vardarskog okeana i kolizije između Evrope i Adrije. Zatvaranje Vardara i kolizija su rezultirali stvaranjem zone suture koja je označena kao Sava zona. Sava zona odvaja jJedinice Tisu (evropski i adrijski afinitet) ı Dakiju (evropski afinitet) na severu i severoistoku od Adrijskih jedinica ...
    ... Geološke karakteristike područja istraživanja 2.1. Tektonski položaj i evolucija područja U tektonskom smislu na prostoru Fruške gore se nalazi više zona koje su prošle kroz polifaznu evoluciju, obdukciju ofiolita tokom jure, krednu koliziju Evrope i Adrije 1 ekstenziju i inverziju basena tokom miocena ...
    ... pripadaju Dinaridima koji su pokriveni sedimentima Panonskog basena. U užem smislu, prema rejonizaciji Schmida (slika 2) oni ulaze u sastav Sava zone, Jadar-Kopaonik bloka i Zapadnih ofiolita Vardara (Schmid et al. 2008). Adria navlake velikog kretanja ALCAPA II Biharia navlake - Srpskomakedonske ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... sigurnosnog rastojanja obzirom na razorno dejstvo eksplozije Razorno dejstvo eksplozije manifestuje se u steni stvaranjem dve zone i to: 25 · zone drobljenja i · zone pukotina. U zavisnosti od dubine prostorije u kojoj je došlo do eksplozije, razorno dejstvo se može, a ı ne mora, odraziti ...
    ... Propisima je tačno određeno koje kriterijume MES mora da zadovolji, u pogledu sigurnosti i ckonomičnosti. Tačan poluprečnik zone drobljenja, ili poluprečnik ispucale zone nemoguće je odrediti bez posebnih ispitivanja. Poznato je da se dejstvo eksplozije manifestuje na okolinu u više kvalitativno ...
    ... spoljnih objekata koji mogu biti ošećeni. Kod cilindričnih eksplozivnih punjenja kod kojih postoji bliski kontakt između stene i cksploziva zona drobljenja i zona pukotina predstavljene su cilindričnim krugovima. U MES, međutim, eksplozivna materija ne ispunjava komoru i ne nalazi se u direktnom ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... andezitske stene (o) prostiru se severno od Sisevca, one pripadaju velikoj eruptivnoj zoni koja se prostire iz Rumunije, preko Dunava kroz istočnu Srbiju, opisane kao tercijarni daciti i andenziti ridanjsko-krepoljinske zone. NEOGEN Donji i srednji miocen (Mi) otkriveni su na malom prostranstvu, duž ...
    ... periodu hranjenje izdani Je otežano, kada deo prispelih padavina odlazi na zasićenje nadizdanske zone i evapotranspiraciju. Nasuprot tome, u vlažnom periodu veličina infiltracije je znatno veća. U bližoj zoni kontakta karbonatnih i nekarbonatnih stena, najveći deo voda se gubi u brojnim ponorima. Važno ...
    ... na zapadu u vidu navlake leže crveni permski peščari, protežu se u dva približno paralelna pojasa razdvojena mezozojskim krečnjacima gornjačke zone. Permski sedimenti su uglavnom arkozni. Peščari prvog pojasa sastoje se od kvarca, feldspata (kiselog plagioklasa, retko mikroklina), malo liskuna ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Leschik — Scheuring, str. 197, tab. 4 sl. 4-6 Opis: Triletna spora subtrouglaste konture sa zaobljenim uglovima. Oko spore nalazi se zona. Prečnik zone Je 32 um, a zone 10 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Donji trijas. Nalazište: Gostuška reka (G — 1/2). 19 Botanička pripadnost: Preridophyta ...
    ... planine sačinjen od staroplaninske — porečke, milanovačko – novokoritske i miročke zone. b) Karpatikum se prostire ka severozapadu, a čine ga dobrodolsko — grliška, vidlička, tupižničko — tepoška i timočka zona. c) Krajnikum se nalazi samo u severozapadnom delu Stare planine. U litološkom smislu ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... tri izdvojene zone. Severna zona leži u „sremskoj dislokaciji“, svojim većim delom su u tektonskom kontaktu sa kristalastim škriljcima, jurskim, krednim i tercijarnim sedimentima. Sepentiniti delom slede greben Fruške Gore, a zatim se prebacuju na njenu severnu stranu. Severna zona serpentinita ...
    ... području probijena latitima. Središnja serpentinska zona deli mezozojske formacije od metamorfnih kristalastih škriljaca i predstavljaju je uglavnom hidrotermalno promenjeni serpentiniti, ređe neizmenjeni serpentiniti. Serpentiniti Južne zone su predstavljeni isprekidanim masama koje su u kontaktu ...
    ... uglavnom hidrotermalno promenjene. Gornja kreda (K-»*) se regionalno može podeliti na dve strukturno-formacione zone sa različitom tektogenezom, litogenezom ı facijalnim razvićem. U prvoj zoni je razvijen isključivo fliš, čiji su glavni litološki članovi alevroliti, peščari, ređe konglomerati, a peščari ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... Dunav predstavlja prirodnu granicu između Šumadijsko-kopaoničko-kosovske zone i Panonskog basena. Prostor na desnoj obali Dunava, što obuhvata celokupan prostor istražnog terena, pripada Šumadijsko-kopaoničko-kosovskoj zoni. Kvartarne sedimentne stene imaju dominantno rasprostranjenje između reke ...
    ... ili putem površinskih voda. Prihranjivanje peskovitih ı šljunkovitih slojeva je otežano usled postojanja debelih naslaga glinovite povlate, te se zone hranjenja nalaze na mestima gde peskovi izlaze na površinu terena. Na slici 10. prikazani su pravci kretanja podzemnih voda na delu teritorije Zemuna ...
    ... U Zemunu, na lokaciji bunara u pogonu fabrike "Coca-Cola" peskoviti šljunkovi su konstatovani od 175 m do 195 m dubine (Bogdanović, 2008). U zoni Ugrinovaca konstatovano je nekoliko vodonosnih slojeva pod pritiskom. U okolini Ugrinovaca kaptiran je sloj pod pritiskom u intervalu od 158 m do ...