Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Поље Г

181 items

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... koja svojim donjim tokom čini prirodnu granicu između Bosne i Hercegovine ı Srbije. Nastaje spajanjem crnogorskih rijeka Tare i Pive na Šćepan Polju, a uliva se u rijeku Savu u sklopu istražnog područja. Uzimajući u obzir da se radi o ravničarskom dijelu terena, hidrografsku mrežu šireg područja ...
    ... 7 3.1.2. Opislitostratigrafskih jedinica .........................L......oo\.lylzaO........ccc.cc... 9 3.1.3. Tektonika terena .................G...aaaaaa a aanaanaaataakot 13 3.2. Hidrogeološke karakteristike terena..........c.aaa a 15 3.2.1. Pregled ranije izvedenih hidrogeoloških istraživanja ...
    ... OSOBINE GEOTERMALNE ENERGIJE I GKOTERMALNE KARAKTERISTIKE PODRUCJA ....17 4.1.Osnovni podaci o geotermalnoj energiji ...........................o...G..oiainacn.... 17 4.1.l. Izvorienergije na planeti i međusobni odnosi i trendovi ............. 18 4.2. Geotermalne osobine područja .........c.čaa ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... području Bora. 28 SITUACIONI PLAN RUDNIH TELA U RUDNOM POLJU BOR Shematski prikaz | r.t, O +280 riSILIFIKACIJA “2 3Č ON {Siicijskakapa)- nT +00 c·(č +104 05 rt.c TILVA MIKA (r.:A,B,C,D, i 1) LEGENDA Kontura rudnog polja \--155 Rudna tela masivno-sulfidnog tipa mineralizacije ...
    ... čemu su srednji sadržaji korisnih komponenti sledeći: – Srednji sadržaj bakra (Cu): 3,22 % – Srednji sadržaj zlata (Au): 2,06 g/t – Srednji sadržaj srebra (Ag): 3,74 g/t Konture otkopnog bloka i količina rezervi unutar tih kontura čine osnovu za određivanje definitivnih eksploatacionih rezervi ...
    ... Iskorišćenje rude u otkopnom bloku: 91,3 % – Sadržaj Cu u otkopanoj jalovini: 0,53 % – Sadržaj Au u otkopanoj Jalovini: 0,3 g/t – Sadržaj Ag u otkopanoj jalovini: 1,23 g/t Na osnovu ovih ulaznih vrednosti, vrši se proračun ostalih parametara kako bi se odredila količina rovne rude koja se može ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... krečnjaci Kl peščari, dolomiti T1f2 i krečnjaci LEGENDA STANDARDNIH OZNAKA: -------- Rased fotogeološki osmatran |El N |j:{elc|{o]Ko}-1,(, Koy4,7.0 G .–”_J G đQ0•–·Jooccrarau0ur0J?IVSS Rased pokriven —— Čelo navlake Zbijeni tip izdani Normalna granica Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet ...
    ... stubicaj} (Tabrega 'oBatinat \ OVaC -.O Buljane . / ašaludovac + - injane _ e „ao%a Mutnica glvip _J ____ ___ | i /“/?@iduv'n*t&,\\ lwvor __ G a a — ih _ k a c Lm.„.„.....„a{ Mirilovać al Hblanie Me _ MN Lebina . \\\ hA ~ \'\·\mv\ Vir /F\ana || \\ “ 0. |} i a a a _— — | _/69··5· lovac ...
    ... visinska razlika 422 m, a hidraulički gradijent 0.04 %. Izdašnost vrela je bila Q = 37 I/s, a maksimalna koncentracija obeleživača (c = 2.5 · I0“ g/l) se pojavila nakon 6. Zbog niskih proticaja na ponoru i vrelima, opit je ponovljen 15. 05. 1985. godine sa osmatranjem na vrelu Grze. Na ponoru ...

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... 1000 || r š 800 |1 F - 600 E P E 400 o Š 200 s |-i - [] o wn O wWnwOoomrneOoomrno o o o eT o W~ ~Z Oo!T r I r or.r! O O o <= i g W , WL:: . W: l :: a W O B S OE SS=| Pw0B B 2B B I RRR Cunaka 1.10: T onimmbe cyMe najlaBHHa ca TpeHJIOM IIDOMCHC CyMC IIaJ1aBHH4a 34 KHIIIOMECDHy ...
    ... ( m m ) o o o 400 200 0 o wocmwnoOomwomwoOomw_Oo w e or” w o oSDaoO0oeooOo == o oO O DO DO Oo ”6e eeoo = e'eeecroeSeo=So = GQ,QQ,G<&Q Cmaka 1.12: T ommmbe cyMe najtaBHHa ca TpcH/IOM IIDpOMCHe CyMe Iajl{aBHHa 32 KHIIOMEpHy craHumy Baoymnuma To nu wu iW be cy Me n a n ...
    ... O I M i I I ~ o o r a i — oO O O ~ I I ' o ooeom o OO OTOoOOSTO=<=< == o I I I I I i I I I I I ODG OODOO yg:;:amazan a a i I QRRRRSSGS Cnke 1.17 g 1.18: Cpenpe rojminibe TeMnepaType Ba3Jtyxa ca TDpČHJIOM IIDOMCHe TeMIIcpaTypc y"C Hucke Bpe)HocTu KoeQHiujeHTa BapHjanuje cpejbero,jIHHxX TeMmepaTypa ...

  • Услови заштите изворишта подземних вода “Јарош“ за водоснабдевање Сомбора

    Ивана Јовановић (2024)
    Територија града Сомбор се налази у периферном северозападном делу Војводине, односно Србије, у близини границе са Хрватском. Сам град Сомбор се налази југозападном делу територије и представља гравитациони центар тог подручја. Повољан географски положај условио је афирмацију Сомбора као градског насеља, са јаком пољопривредом, индустријом, занатством и прометом. "ВОДОКАНАЛ" из Сомбора је јавно комунално предузеће чија је основна делатност захват сирове подземне воде, њен третман, и дистрибуција ка потрошачима Сомбора и приградских насеља и насељених места: Лугова, Жарковца, Чонопље, ...
    заштита, извориште, водоснабдевање, Јарош, Сомбор
    ... MeTeOpoO:IOHIKy CTaHHIIy „CoMOop“. o o o :_- 4 30 2 1 [-> ] l_, l | L 0D 1- 09 -2 1 — — o — = -i E — g r '> r ~ q = o = = G |j | | Z'T Il MM } | | M\n ” [=] – – – – – – – – – | a) a oO ~< O | ~ || o bkay| [| w “ “ “ “ e • • ~ ov O M — – _– – — – _– ...
    ... RRRAG R PR I OR RGG AR INR 1 2. OITIIHITH IIO,/TATIH O HCTPA/KHOM IIO,TPYUJy 3 Ž1. FROFPAOCEKEM TOJTOJKAAJ a a r R RRRR BRAKP aR AFR AR AA K deR G ARRR aR aKC 3 2.2... KJIIMATCKE KABAK THPMGC:TMIE n i O OBGR RROBULRROR BN 4 Z2:1. TRMIMODRENy MLR JEN OM c p eza y e r eAR A a O OPNAeiFe e E EAR ...
    ... 2023. z. (npeMa nooauyuva X.M3 -Cox6op) |__1990 | 106 | 313 | 245 | | 450 | 777 | 370 | 477 | 353 | 454 | 465 | 4733 | m ns sv |3 gs | a [ g55 [us g | 53 [ use |6s | n |,8 | TNE 1075 | 3564 Ž1 dk | | H | i t | e | o a b:4 _s | 555 | _ 30p | a | 55 [_ae | ii | 5 | 579 IE-ZWIK:78 ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... “pTeIRSRI proto dUMMIO | 688668 2531340 1971560 _ [m"/h] gasova kroz emiter Maseni protoci SO> 6033 334 49 [g/s] Maseni protoci NO> 347 347 65.5 [g/s] Maseni protoci PMio 500 39 3.3 [g/s] U cilju modeliranja najnepovoljnijih uslova, prilikom izrade modela uvedena je pretpostavka da svi emiteri ...
    ... 0%) 125 ug/m*' (Ne sme se prekoračiti više od tri puta u 125 pg/m? jednoj kalendarskoj godini) 50 u g/m3 50 ag/m3 75 HMg/m*. (50 % od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, 150 g/m? (Ne sme »se | stim da se granica tolerancije od l. prekoračiti više od 18 puta u | januara 2015. godine ...
    ... bi se održao život potrebna Je dovoljna količina resursa (vode, vazduha, hrane), takođe zaštita od nepovoljnih klimatskih promena i energetskih polja (Lješević,2010), ali ı svi produkti savremenog vremena bez kojih moderan čovek ne bi mogao opstati. /7./ Pod zaštitom životne sredine podrazumeva ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Процена утицаја на животну средину пројекта експлоатације руде из лежишта „Подвирови“ и „Поповица“

    Илија Стојнић (2024)
    Са порастом популације, технолошким развојем и све већом потребом за природнимресурсима расла је и потреба да се ефектно контролишу утицаји развоја на животну средину. Aкције развоја могу имати утицај не само на физичко окружење, већ и на социјално и економско окружење. Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту одрживог развоја, односно на прихватљивости пројеката - објеката и делатности који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса, природних вредности и животне средине. Процена утицаја на ...
    Подвирови, Поповица, олово, цинк, бакар
    ... Bocunerpajty • Peka BacrapckKa KoJi pynHuHKa Bocu:z Meraxn • Peka KapaMaHHirma KoJi pynHHKa Bocu: Mera; fEksploataciono polje Rudnika olova i cinka Grot a,d. Eksploataciono polje Podvirovi Cauka 6.3.1 – JJokauuje yaopkogatba noespuuHckux 6o0a y onumuHu bocunezpao Ha ocHonBy pe3yarara 3HuKO-XEMHJCKHX ...
    ... KoHmeHTpary Oakpa (580 g/t), mrro a3HauH a je BC3aHO 30 XAaJIKOHEHHDpHT H TerpacnpHTe. IIoBehaHa KoHeHrTpatuja Ag je H y KOHHCHTPpaTy OJOBa-rameHHTa (260 g/t). Ha OcHOBy aHanH3a KOMIIO3HTAa H y3OpaKa 3a OrHTe (pbaoTHpahba IpoliebbcH je ca)lpxxaj Ag y OHJ1aHCHHM pe3aepBaMa Ha 25 g/t py/ne. V ra0enama ...
    ... zapremina dm*/kg | 978 Pritisak detonacije kg/cm? __| 26.360 Prenos detonacije cm | 4-–8 IIarpoHe cy rpeuHuka o = 38 mm, nyxxuHe | = 344 mm n rexune g = 400 g. V orkony ce Oyme napajteJIHe MHHCKe OyTIOTHHe Ha Je,iHaKHM pacTojabHMa y pejiy H H3Meby pe/jloBa. IpHaJiaKoM MHHHPpabba Ha nojicematby KopHcTuhe ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... alterisane |910—— . indnara a r:alaćid Lista rudnih polja i ležišta I Rudni rejon Majdanpek l-+ Tilva Toma rudno polje 5. Biger potok-Ujevac ležišle l-2 Majdanpek rudno polje 9. Majdanpek-Tenka ležište {· |-3 Vlaole Jasikovo rudno polje w |j4900- 19. Durlan potok ležište 20. Čoka Marin ...
    ... li-1 Cerovo • Mali Krivelj rudro polje 30. Cerovo ležište (Cerovo-Primarno i Cerovc-Drenovo} 31. Kraku Bugaresku-Cementacija ležište (C1, C2. C3i C4) 33. Mali Krivelj ležište j890- lI-2 Veliki th/el] rudno polje |g8 37. Veliki Krivelj ležište li-3 Bor rudno polje 38. Bor ležište - hidrotermalni ...
    ... je u prostornoj i genetskoj vezi sa gornjokrednim magmatskim kompleksima. Najveće ležište bakra u ovom rudnom polju je Borska reka. U široj okolini rudnog polja, u domenu rudnog polja Veliki Krivelj, nalazi se istoimeno porfirsko ležište bakra Veliki Krivelj. Borska hidrotermalno izmenjena zona ...

  • Примена беспилотне летелице „Wingtra One“ при решавању геодетско-мерачких задатака на руднику угља „Костолац“

    Милица Лунгић (2024)
    Беспилотне летелице су нашле широку примену у разним гранама индустрије и привреде данашњице, укључујући геодетско-мерачка снимања. Са усавршавањем самог начина подршке хардвера и софтвера, дошло је до могућности у напредовању развоја самих беспилотних летелица. Самим тим се отворила сфера могућности да у релевантно кратком временском периоду дође до самог снимања, обраде и израде поузданих ортофото модела, дигиталних модела надморских висина (ДЕМ), дигиталних модела површи (ДСМ), 3D модела површи.У овом раду је детаљније објашњен сам принцип рада беспилотнелетелице ,,Wingtra One,, ...
    БАС систем, беспилотна летелица Wingtra, план лета, израда модела, рудник угља „КостолацБАС систем, беспилотна летелица Wingtra, план лета, израда модела, рудник угља „Костолац''
    ... Merapa, rne je peaojrynHja CHHMKa 3a Ty BHCHHy | cm. TexHuHuku JleTaJbH npHMebbeHor 5AC cucreMa Wingtra: • TewuHa:3.7 kg • JlerHa rexuHa: 800 g • PacnoH KpuHma: 125 cm • Bp3HHa mera: 16 m/s • MakcMMaJHO TpajaMe JeTa: o 59 min • OmneparHBHa reMmeparypa: -10"'C no +40"'C • JlajbHHCKH ...
    ... IIoxxapepBria H OKOJIHHX cema MOK ce Ha TE-KO B pBpmum NemoHOBaM=e yrJba 3a HOTpeOc TepMoecuIekKTpaHe Kocronan. • TIlnaH mera „A“ TE-KO: Gl G dĆ setuinos |E FNbt Hen [OI Cnuka 6.7: ITnan nema oonazanuuma , 4“ TE-KO 28 TE_KO_A_15_11_2023 Fiight1 (6) RxiRH @ Toke-off Tronsition height ...
    ... 10.09.2024.) 34 OBepasay 1 H3JABA O AYTOPCTBY 3ABPIIIHOT PAJIA N H - 4 – Hwe u ripe3HMe cTy}leHTa / 1!/· AA ua /i\yH/ J Bpoj aHnekca ___ G JE Ms3jaBbyjeM uaje 3aBPIIHHH Pp4aJI 110J)] HaCJIOBOM 7 = e= - | ~ JE /OMMeHN2Q BeCHMAOTNe AePTeOAMU e }WWWotre. One__DOML || OIG o/Ay _ TRODOTCKO ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... masa a j3 Slanje konsistencije Proktor CBR ';'Š;';::" F Koeficijent filtracije L g š Šš|S|4a N š|š3 | š |a * | Š | š žš s| 5 F-i š s| — [ I Š|sS}|Š I''T ~. F. iii thJ r — š| š r s |ž HBIET E slz sl |B|B|s _ 3|% |B g Š š| š Š 3 ||E s|E|ž|E|žš|š #rDJIB | % || 8- |zax || 4 jf\ „'Sıl av |O |R ||s Š ...
    ... 1BB E H KiiFiF || sŠFŠ· Š%·· i F i % Š š š j š Š š E š š || Š 4 Š 2' .BE _:Ž : 'ša 'š i -ı Š'l s |Se Ž %' Š Š N EEHIFIH iž i|a|hi|3i |a| | ž|} g Š Ž š | š [-} š|54 : š· a Š· š SŠ š ž —MMMM-nnumum t · | + _-mmmm |w||»|||>»| +| : | omve |__oms 41| 114/21 |__Bi-38 | 7.2-9.3 -mn - - -- 30 | zi ...
    ... 384/21 las LJ OBJEKAT: Trasa = Granulometrijski sastav Zapreminska masa. < š Stanje konsistencije Proktor CBR ŽŽ'::ZZ': Koeficijent filtracije g || » F ž|š|š PM|| a || Š » |š : „I |S|5|% BEB i j ŠJ 0| al || Š 35555 || WEHEEHIHIIRBIEEHIHHEIKMEEE BE šl|š|2|šŠ|s|i|}|2 4č 31 |Šijšijšš| 3 |ič|i ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Opšta bilansna Jednačina može se prikazati u sledećem obliku: 79 P=IL-+E+Q+RAW+G P – ukupna suma padavina Ler— efektivna infiltracija E – evapotranspiracija AW – promena rezervi karstnih izdanskih voda G – greška pri određivanju parametara Veličina P predstavlja ukupne padavine čitavog ...
    ... okviru Prostornog plana Srbije ukazuju da u velikom broju opština ı naselja broj stanovnika opada. aspeoo Tužjoo0- 7000 Teajoob opv reptoo DO G oO v 4oo joo o ap oo p wro joo F| a | T T T astoo 702000 74000 76000 00. 7reotoo- Slika 1.1 Geografski položaj područja istraživanja ...
    ... 1999-2018. godine, hidrometeorološka stanica “Čuprija ” (RHMZ Srbije) ———=Srednje godišnje vrednosti temperaturc 20 15 y=0.0566x + 11.281 G /\/\/\V__——vć — 10 E= 5 0 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06 20 07 20 08 20 09 20 10 20 11 ...

  • Димензионисање система завојних пумпи

    Марија Дивац (2024)
    Овај завршни рад се бави димензионисањем система завојних пумпи (Progressive Cavity Pumps - PCP) које се широко користе у нафтној и гасној индустрији, нарочито за подизање тешких и вискозних флуида. Завојне пумпе су се показале као ефикасно решење у бушотинама са сложеним условима,захваљујући својој способности да транспортују флуиде са високим садржајем чврстих честица и гаса.Рад обухвата анализу кључних параметара као што су вискозност, густина, дубина бушотине и притисак, који су пресудни за избор одговарајуће пумпе.Применом софтверског алата извршена је ...
    завојне пумпе, димензионисање, експлоатација нафте, вискозни флуиди, софтверска симулација, PCP пумпе
    ... IIparacak ce noBehaBa nHHcapHOM (byHKIMJOM Ca JyOHHoOM, ripeMa (opMy:m: P=p:g:H Ine cy: P – nparucak (Pa), p – rycraHa Oonmyuana (kg/m*), g – rpaBHranmuoHa KoHcTaHra (9.81 m/s?), H – nyOuHa OymoruHe (m). Ha npaMep, 3a OymoraHHy MyOMHe 1000 Merapa ca ()nyM)NOM rycrTHHe 850 kg/m?, npurucak ...
    ... P-Q'·H·p:g, m Ine cy: P – norpe0Ha cHara nyMme (W), Q – nporok (m?/s), H – BHcHHa nojmH3ahba HH IIpHrHcakK (m), p – rycraHa Oonmyuana (kg/m*), g – rpaBHranmuoHa KoHcTaHra (9.81 m/s?), 1) — e(-)HKaCHOCT CHCTEMAa. 3a onmTHMHnalHjy JHMCH3HOHHCAaHba CHCTEMA4, HCOTIIXOJIHO je y3eTH y OO3Hp TIpOMeCHe ...
    ... CHaTe ITyMTIc je: P-Q'·H·p:g, m Ine cy: P – cHara nyMne (W), Q – nporok (inyaana (m?/s), H – npuruacak (m), p – rycraHa Oonmyuana (kg/m*), g – rpaBHranmuoHa KoHcTaHra (9.81 m/s?), 1) — e(-)HKaCHOCT CHCTEMAa. CodQrBepcku anmara 31 mnpopauyH: PumpSizer, CFD camyanuje (Computational Fluid ...

  • Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац

    Петар Миловановић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента су термоелектране, на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са задатком да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за димензионисање потребног транспортера са траком, коришћен је програмски пакет Helix.Програмски пакет Helix представља један ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Западни Костолац, Helix
    ... cHara 3a nOoKpeTaMbe KODpHCHOT TepeTa H3HOCH: rne cy: Qi – reopercku KananureT rpauHor rpaHcrnoprepa, [t/h] g – rpapnramoHo yOp3ame, [m/s?] IIorpeOHa cHara 3a caBanabuBape Haru0a Je: t·:g·:H N3 = g_ji__ 3600 [kw] rne Je: H – BHciHcKa paaniKa H3Mel)y IOTrOHCKe H HOBPpaTHe craHunie, [m] /lonyHcka ...
    ... Fi Š - Č 0,15-29 l yrzbenu cinoj canoj 1-70 Tzaaopnro – neckonitTH cejuHMeHTiH < 0,5-69 Il yrzketn citoj ca Mel)ycanojHoM janoBiHoM = i i >| g š| s|= |ž E 1-150 TziHoBHTO — neCKOBHTH CCJUHMCHTH Š = |- |- Ž 0,5-180 III yr:bcnin caoj ca McbycnojtoM jajtoBHHOM š Tzaana, paaaux Goja ...
    ... ye/beHux cojeaa IIAPAMETAP 3anpeMuHcKka npupojiHa |npurucHa YrubeHu cJIOj Maca BJIa;kHOCT |upBpcroha ornop pešalby OTnop cMHIAHy npupojiHa p (g/cmž) W(%) qr (MPa) (NI/(cIr;l,) KF(N/em?), „ () C (kPa) II 1,20 73,43 8,61 1111,75 | 144,67 | 48,93 1,53 II 1,21 80,97 4,33 806,40 95,35 43,20 0,87 ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... CCUS Projekat CCUS se vrši izdvajanjem CO» iz prirodnog gasa na određenoj lokaciji, a koristi se u EOR projektu na polju „R” i potencijalnoj novoj lokaciji za skladištenje „E“ . Polje „E” predstavlja naftno ležište i utiskivanjem količine ugljen- dioksida. MESSERO CO .. || Prečišćavanje Mminsko ...
    ... CCUS projekat,ali kompanija, trenutno ima projekat izdvajanja CO- iz prirodnog gasa na lokaciji E koji se koristi za utiskivanje EOR metodom na polju „R”. To je veliko iskustvo u izdvajanju i transportu kiselog gasa, kao i njegovom korišćenju. Takve kompentencije možemo da tiražiramo na druge ...
    ... u fabrici za preradu gasa E (pogon za pripremu i transport nafte i gasa). Izdvojeni gas CO: se kompresorima utiskuje se u injekcione bušotine na polju R. 1!0! Na slici 3.3 je prikazana tehnološka šema apsorpcije. rg Slika 3.3 — Tehnološka šema apsorpcije 0! 16 3.3.2 Adsorpcija Za separaciju ...

  • Oптимизација положаја резних елемената роторних багера помоћу мерења термалном камером

    Предраг Радуловић (2024)
    Роторни точак као радни елемент роторног багера представља један од најбитнијих делова багера. У овом раду појединачно су представљени сви делови радног елемента роторног багера као и типови и материјали од којих су израђени. Приказани су утицаји геолошке грађе и разних отпора приликом копања на резне елементе. Веома битан део рада представља термографија као дијагностичка метода као и студија случаја која је изведена, након извршених мерења чији у резултати приказани у раду.Крајњи исход рада представља предлог оптимизације положаја зуба ...
    зуб, ведрице, температура, изотерме, термограф

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... [5U Fa [1} ii -- !| o s. “ Š M | H I E : 5 E E B E s. . I E '= - 4 [5] o [-5] e | o | s O E =| G |5 B O I G Šš| = sı O |j o ol Q ž [ež] % t-i o | o •| i [:} r 8 F| T [ o 5 -| ž Fi Ds |i Š = Š i = = S E = ...
    ... nje naselja u opštini Kanjiža biće izjednačene sa granicama “odobrenog istražnog područja”, tj. unutar 11 kvadrata Kojima su definisana istražna polja. 43 Rudarsko-geološki fakultet, Beograde 2024. Završni rad: Hidrogeološke karakteristike izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže Granice ležišta ...
    ... Završni rad: Hidrogeološke karakteristike izvorišta za vodosnabdevanje Kanjiže Policikličko-rečni sedimenti: Ovi sedimenti se označavaju kao a-d+g i uključuju slojeve koji su nastali iz višestrukih rečnih ciklusa. Rečno-barski sedimenti: Ovi sedimenti, označeni kao ab-m, predstavljaju slojeve ...