Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Srpsko-makedonska masa

119 items

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... radova međunarodnog simpozijuma Geologija i Metalogenija Dinarida i Vardarske zone, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka, Srpsko Sarajevo, p. 225-231. Schmid, S., Bernoulli, D., Fugenschuh, N., Matenco, L., Schefer, S., Schuster, R.,Tischler, Ustaszewski, K., 2008. The A ...
    ... istraživanja. Osposobljeno Je 19 pijezometara na kojima Je vršeno osmatranje nivoa podzemnih voda i testiranje filtracionih svojstava stijenskih masa. Potrebno je pomenuti ı Jovanovića (1980) koji daje prikaz ugljevičkog područja u sklopu tretiranja presarmatskih sedimenata u sjevernoj Bosni i ...
    ... raščlanjeni pojas, dužine oko 15 km, koji se proteže od Mitrovića, preko Maleševaca, Prokosa i Baljka, do Atmačića (Vrhovčić i saradnici, 1986). Najveće mase krečnjaka se nalaze između Ugljevika i Janje. Od njih su izgrađena brda Prokos, VučJak i Baljak. To su pretežno lajtovački krečnjaci, kao dominantna ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... četiri tektonske jedinice: kristalasto jezgro, lužnička zona, gornjačko-suvoplaninska zona i pokrovna jedinica. Kristalasto jezgro pripada Srpsko-makedonskoj masi, dok lužnička i gornjačko-suvoplaninska zona pripadaju Karpato-balkanidima istočne Srbije, a pokrovna jedinica pokriva sve tri starije Jedinice ...
    ... zatim slabo vezanog krupnozrnogi sitnozrnog peščara i peskova. Konglomerati imaju nešto manje učešće dok su veći blokovi sporadičnog karaktera.Vezivnu masu čine peskovite i glinovite materije, a slojevitost je uglavnom ukrštenog tipa. Uslovi za postojanje životinjskog i biljnog sveta su bili krajnje ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... na kom se analogno detektuju udari peska u sondu i dobija se u vidu elektronskog dijagrama na displeju. (slika 6) Na osnovu grafika se izračunava masa peska u Jedinici vremena u zavisnosti od brzine protoka fluida. (Soleša M. , 1996) Prisustvo peskarenja Minimalna proizvodnja slojnog peska. ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... i istražnog terena na kome se merenja vrše. Cilj primene geofizičkog karotaža jeste određivanje geoloških ı fizičkih svojstava nabušene stenske mase koju bušotina preseca, kao i formiranje modela građe Zemljine kore. Postupci geofizičkog karotaža se najčešće primenjuju u okviru kompleksnih i ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... završnom radu korišćen je beli masivni tuf. U slivu reke Rasine tokom srednjeg miocena deponovan je vulkanski pepeo, uglavnom sastavljen od staklene mase. Sedimentni zeolit nastaje dijagenetskim promenama vulkanskog stakla u jezerskim sredinama [1]. Formiranje depozita je stoga povezano sa neogenim ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... koordiniranih tehničkih ı tehnoloških operacija. Proces bušenja temelji se na razaranju stena na dnu bušotine i iznošenju dezintegrisane stenske mase na površinu, čime se formira kanal bušotine. Ovaj proces se sprovodi uz neophodnu stabilizaciju zidova bušotine, kao i niz drugih operacija koje ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... Veliku Moravu. Hidrogeološka analiza sliva reke Crnice obuhvata karakterizaciju terena koja predstavlja pridruživanje tipova izdani određenim stenskim masama zastupljenih na istražnom području sliva. Hidrološka analiza proticaja daje podatke o višegodišnjem periodu osmatranja (1926-2022) na hidrološkoj ...
    ... ekstremnih događaja (Glogovac i dr., 2024). 9. BILANS VODA U SLIVU CRNICE Polazna osnova utvrđivanje vodnog bilansa predstavlja zakon o održanju mase, koji karakteriše proces kruženja vode u prirodi. Pod pojmom vodni bilans u najširem smislu podrazumeva se analiza, određivanje ı upoređivanje ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... kompleksa peskovitih glina i drugih stena sa niskom vodopropusnošću. Na osnovu raspoloživih podataka i prethodno opisanog položaja ovih stenskih masa u horizontalnom i vertikalnom smislu, ovi vodonepropusni međuslojevi na području istraživanja u potpunosti razdvajaju peskovite horizonte različitih ...
    ... sa II zonom zaštite. Analizirajući geološke I hidrogeološke uslove na terenu (povoljni geološki sastav terena 1 hidrogeološke funkcije stenskih masa, stabilan kvalitet I dr.) datje predlog da se izjednače III I II zona zaštite izvorišta vodovoda. Eksploatacija podzemnih voda u pojedinim izvorištima ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... jJezgara i sita sa bušotine, podaci o geologiji dobijaju se geofizičkim metodama. One se zasnivaju na merenju fizičkih karakteristika stenskih masa pomoću odgovarajućeg uređaja ili senzora. Pomoću geofizike mogu se dobiti podaci o poroznosti i permeabilnosti (vodopropusnosti) stena, veličini zrna ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... koje Je 17 puta veće od prečnika Zemlje. Od 7. do 8. maja 2024. godine ovaj kompleks jata sunčevih pega je oslobodio višestruko izbacivanje koronalne mase (CME) u pravcu Zemlje. NASA-ina opservatorija za solarnu dinamiku snimila je slike solarnih baklji kao što se vidi na slici 5.1.1. (levo baklja ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... poreklu (Milivojević, 1989) na: • Hidrogeotermalnu energiju (akumuliranu u vodi) (skraćeno, HGTE) • Petrogeotermalnu energiju (akumuliranu u stenskim masama bez vode) • Magmotermalnu energiju (akumuliranu u magmi) • Pneumotermalnu energiju (akumuliranu u toplim gasovima) U Republici Srbiji skoro sve ...

  • Aнализа и димензионисање примарне и секундарне гасне дистрибутивне мреже ,,Студија случаја Прибој"

    Никола Котлаја (2024)
    У овом раду је приказано идејно решење пројекта гасификације градског насеља, општине Прибој на основу података прикупљених у претходном периоду , од надлежних лица која су са тим упозната и података из сектора широке потрошње које су биле јавно доступни.
    Прибој, природни гас, дистрибуција
    ... na Mlavi Smederevska Palanka Sokobanja Sombor Sremski Karlovci Sremska Mitrovica Svetozarevo "Topola Užice Uroševac Prijedor Sarajevo Srpsko Srebrenica Trebinje 2717 3323 1618 1301 1113 2830 2919 3077 2950 1853 Cuuka 3.2 - Bpe0nocmu cmenen oana [2] 11 3.2.2. JleMorpa(pijja ...
    ... 8482. |7 0.0466 c3 0.0315 ic4 0.012 nc4 0.0108 iC5 0.0037 nc5 0.0024 cG 0.0011 – 0.0002 CO2 0.0122. N2 0.0313 Ž 1 Molekulska masa smeše 19.6919041 Gustina gasa 0.878514571 Relativna gustina gasa 0.679438956 Toplotna moć gasa 41.9296329 16.043 30.07 44.097 58.124 ...

  • Техничка и биолошка рекултивација као технолошки процес рада у површинској експлоатацији на примеру ПК „Тамнава Западно Поље“ РБ Колубара

    Вељко Божић (2024)
    Површинска експлоатација угља захтева управљање целокупним простором експлоатационог поља, како производњом угља, тако и одлагањем откривке. Рекултивација и реструктуирање ових маса нуди бројне могућности у избору и структуирању земљишта за потребе и циљеве човека и његове животне околине. Избор пост-експлоатационог начина коришћења земљишта треба заснивати на функционалним и социокултуралним потребама заједнице и окружења. Рекултивација представља комплекс рударских, инжењерских и пољопривредних мера које се спроводе за обнављање, па чак и побољшање, биолошке продуктивности и пољопривредне вредности терена нарушеног површинском експлоатацијом. ...
    Површинска експлоатација, Тамнав-Западно поље, техничка рекултивација, биолошка рекултивација, заштита животне средине

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... talas pređe u jedinici vremena [3]: Brzina zvuka zavisi od sledećih karakteristika sredine kroz koju se prostire [3]: • Inercione osobine sredine (masa, gustina), Y – odnos specifičnih toplota pri stalnom pritisku i stalnoj zapremini PiŽDa OG

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... rastvorenog gasa se računa preko sledeće Jednačine: 100.0125·AP1 5.1 _ . 1.2048 Rs = 0.1342Yg · (Pb 100.00091·(1.8·T+32)) Gde su: Yg-Specifična masa gasa, Pb-Pritisak izdvajanja gasa (Kg/cm*), T-Temperatura na dnu bušotine ("C) (Novčić, S., 2010). Faktor volumena formacije za gas se računa ...

  • Утицај промене нивоа подземне воде за услове плитког фундирања у крупнозрном тлу

    Милана Мичета (2024)
    Подземне воде представљају изузетно важан природни ресурс, као и важну компоненту система, којим је представљено тло. У складу са тим, приликом пројектовања плитких темеља на крупнозрном тлу, односно приликом анализе граничне носивости и слегања, треба узети у обзир и утицај воде. Верује се да ниво подземне воде значајно смањује носивост тла, док се слегања значајно повећавају. Terzaghi (1943) је први сугерисао да се потапањем масе тла, његова носивост смањује за половину, док се слегање удвостручује. Циљ овог рада је ...
    ниво подземне воде, плитко фундирање, крупнозрно тло, гранична носивост, слегање

  • Отварање и припрема лежишта за примену коморно-стубних метода откопавања

    Никола Станишић (2024)
    Циљ мастер рада је да кроз теоријски преглед и практични пример, прикаже процес отварања и припреме лежишта за примену коморно-стубне методе окопавања. Предмет рада је мало лежиште олово-цинкане руде, а од варијација коморно-стубних метода откопавања, изабрана је коморно-стубна метода етажног откопавања са откопавањем одoздо на доле. Рад се бави темама одабира и описа начина отварања и припреме лежишта, методама откопавања, технологијом израде просторија и откопавања лежишта, организацијом рада и проценом трошкова и економичности експлоатације.
    коморно-стубна метода, отварање, припрема, технологија, откопавање
    ... KapaKTepHcTHKaMa aTHM Ha cHHH 9.9. Hajneha nyxxHa TpaHcnopra yroBapHBaueM Hy3aHocH 300 m, a KaMHOHOM 4000 m. TEHNIČKI PODACI: Dozvoljena ukupna masa 30 000 [kg] . i Doz.f)pterecen]e prednje 7000 osovine [kg] Doz.t_apterecen]e zadnje 13 000+13 000 osovine [kg] Korisna nosivost vozila [kg] ...