Претрага

Упит dcterms_subject_txt:zaštita od buke

349 items

  • Analiza pojave mutnoće na karstnom vrelu Krupac (Pirot) u zavisnosti od padavina i izdašnosti

    Maša Vulović (2023)
    Cilj rada je bio da se definiše korelacija, izmedju tri glavna parametra, a to su- količina padavina, mutnoća i izdašnost. Podaci koji su analizirani u završnom radu su dobijeni sa vrela Krupac I, period koji obuhvata analiziranje je 01.01.2021- 31.12.2022. Na osnovu dobijenih rezultata, glavni uticaj na mutnoću i izdašnost imaju atmosferske padavine sa k.s. Dimitrovgrad, koje dospevaju u podzemlje infiltracijom. Naime, kada se padavine infiltriraju, količina vode koja se infiltrira kroz zemljište sa sobom povlači i sitne čestice koje ...
    Vrelo Krupac, mutnoća, izdašnost, količina padavina, filtracija, odnos voda-stena, suspendovane čestice, hidrulička veza, turbulentno kretanje

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost

  • Убрзано померање Земљиних магнетних полова: узроци и последице

    Марко Млађеновић (2023)
    Положаји Земљиних магнетних полова континуирано се прате више од једног века. За северни и јужни магнетни пол Земље је карактеристично не само да нису насупрот један другом, него да се сваки креће различитом брзином која се мењала током времена. Последњих деценија брзина њиховог кретања се знатно повећала. Северни магнетни пол се креће брзином од око 55 km годишње, што је три пута брже него што се кретао до средине 1990. године, док је кретање јужног геомагнетног пола спорије и ...
    Земљино магнетно пољe, спољашње језгро, тектоника плоча, навигациони системи, електромагнетно зрачење

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Tektonsko–stratigrafski profil durmitorskog fliša okoline Gacka (Bosna i Hercegovina)

    Marija Bjelogrlić (2022)
    U radu su prikazane osnovne litostratigrafske, sedimentološke i strukturne osobine područja šire okoline Gacka. Kao reprezent najvećeg dijela litostratigrafskih jedinica ovog područja, posebno su pažljivo analizirane mezozojske formacije otkrivene duž profila na putu Gacko - Tjentište. Istraživanja izvedena za potrebe završnog rada imale su za cilj analizu, integraciju i interpretaciju publikovanih i novih geoloških podataka koji su rezultat geološkog kartiranja i biostratigrafske analize, a sve radi boljeg upoznavanja geološke građe i geološke evolucije područja. Tokom terenskih istraživanja prikupljeni su podaci o ...
    Istočna Hercegovina, durmitorski fliš, paleocen, Dinaridi, kolizija.

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal

  • Dimenzionisanje sistema električnih centrifuglnih pumpi

    Aleksandar Sredojević (2023)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju iz te bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda proizvodnje. Jadna od tih metoda koja se uveliko koristi u svetu je sistem električnih centrifugalnih pumpi, čiji sistem se postavlja u samu bušotinu i čiji rad pumpe povećava potreban pritisak kako bi se savladali gubici pritisaka na putu ...
    električna centrifugalna pumpa, proizvodnja fluida, IPR kriva, softver pengtools

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: случај изворишта „Паланачки кисељак“

    Младен Филиповић (2023)
    Основи циљ истраживања у оквиру изворишта „Водице“ (део изворишта Паланачки Кисељак) спроведених у периоду од 2016. до 2017 године био је дефинисање режима подземних вода, као и категоризација минералних вода тј. одређивање њихових резерви. У вези са тим израђена је и бушотина ПКВ-1 са дубином 90 метара у оквиру које су вршена режимска осматрањима издашности (самоизлива), температуре и квалитета воде. Издашност, једна од главних компоненти режима, износила је у просеку 42 l/s, док је температура воде била константно око ...
    Паланачки кисељак, извориште „Водице“, режим подземних вода, минералне воде

  • Geotehnički uslovi izgradnje deonice Novi Beograd-Surčin kao nastavak
    autoputa Beograd-Požega

    Aleksa Tomičić (2023)
    U završnom radu su analizirani uslovi izgradnje mosta na km 6+243.90 u sklopu deonice Novi Beograd-Surčin kao dela autoputa E-763 Beograd-Požega.Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih gotehničkih istraživanja i geostatički proračuni nosivosti pojedinačnog šipa i sleganja grupe šipova. Proračuni nosivosti pojedinačnog šipa urađeni su primenom statičke metode Brinč Hansena, na osnovu usvojenih veličina fizičko-mehaničkih parametara tla i primenom metode Bustamante & Gianeselli -1982,na osnovu rezultata terenskih ...
    geotehnička istraživanja, most, šipovi, nosivost, sleganje

  • Prikaz rezultata istraživanja ležišta opekarskih sirovina “Ruma” u Rumi

    Anđela Jaćimović (2023)
    Industrija građevinskog materijala "Ruma" je jedan od značajnijih pogona za proizvodnju različitog asortimana opekarskih proizvoda,ne samo u bližoj okolini, već i na širem području. Ležište opekarskih mineralnih sirovina se nalazi severoistočno od Rume, na terenu koji pripada listu Novi Sad OGK SFRJ. Ranija istraživanja opekarskih glina na područiju ležišta IGM "Ruma" izvođena su u više navrata, i to 1980. i 1985-1986. godine, dok ...
    Ruma, opekarske gline, laboratorijska ispitivanja kvaliteta

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта подземних вода “Зеленица” и “Горње поље” за водоснабдевање Лознице

    Матија Стојановић (2024)
    Циљ овог истраживања је потреба за дефинисањем режима и категоризације резерви подземних вода где су изведени радови у раздобљу од јуна 2013. до јуна 2014. на истражно-експлоатационим бунарима изворишта "Зеленица" и "Горње поље" у Лозници. Истражно-експлоатациони бунари на наведеним извориштима каптирају збијени тип издани са слободним нивоом у оквиру квартарних шљункова и пескова, што указује на стабилност и поузданост извора. Према режимским осматрањима, утврђено је да се подземне воде могу неометано експлоатисати из бунара изворишта "Зеленица" у количини од ...
    извориште, збијени тип издани, истражно- експлоатисани бунари, квартарни седименти, резерве подземних вода

  • Instrumentacija tokom remontnih radova na bušotini X-Y

    Marko Stepančev (2024)
    Osnovnu temu ovog rada predstavlja rešavanje problema koji se javljaju tokom proizvodnje nafte i gasa. Rad se bavi prikazivanjem različitih vrsta alata i njihovih karakteristika koji se koriste za instrumentaciju prilikom tekućeg ili kapitalnog remonta bušotine. Cilj ovog rada jeste olakšavanje izbora alata u zavisnosti od problema sa kojim se susrećemo na određenoj lokaciji. Za primer je prikazana instrumentacija prilikom vađenja filterske konstrukcije, što je jedna od čestih instrumentacija na našim naftnim poljima.
    proizvodnja, alat, instrumentacija, remont

  • Vazdušni udari koji nastaju pri miniranju

    Lazar Radovanović (2023)
    Ukupna energija koja se oslobodi pri eksploziji određene količine eksploziva predaje se okolnoj sredini i manifestuje se kroz različite efekte. U produktivne efekte miniranja ubrajamo: drobljenje stenske mase do željene granulacije i premeštanje izdrobljene mase i njeno slaganje sa približno željenim oblikom gomile na željenom mestu. U neželjene i štetne efekte miniranja mogu se ubrojati: prekomerno drobljenje stenske mase u neposrednoj okolini bušotine, drobljenje stenske mase iza i sa strane minskog polja, odbacivanje pojedinih komada na velika rastojanja, seizmički ...
    vazdušni udari, nadpitisak, miniranje, sredstva za iniciranje, seizmograf, detonirajući štapin, Nonel sistem

  • Геомагнетни премер на секуларној станици KELE-1001 (Келебија) у мају 2018. године

    Панта Андрејић (2024)
    У овом раду је приказана методологија геомагнетног премера на секуларној станици Келебија. Мерења су изведена у периоду од 08. до 12. маја 2018. године и састојала су се од регистрације дневних варијација, мерења апсолутних вредности угловних елемената и компонената вектора геомагнетог поља и одређивања астрономског севера. Овај вид мерења се често назива магнето-варијациона мерења и саставни су део државног геомагнетог премера за праћење и проучавање геомагнетног поља у систему простор-време.У оквиру обраде података израчунате су апсолутне и базне вредности ...
    секуларна станица, регистрација варијација, апсолутна и базна мерења

  • Analiza stabinosti završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac“

    Kosan Ivković (2022)
    U ovom završnom radu će se analizirati stabilnost završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac''. Naime, to je površinski kop uglja, koji tek treba da počne sa radovima na otkrivanju i esploataciji korisne mineralne sirovine (uglja). Ležište ima generalno pločast oblik, koji zauzima površinu od 55.3 km2(od čega I ugljeni sloj zauzima površinu od 34.18 km2,a drugi 53.21 km2). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granice mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica,na zapadu, jugu ...
    površinski kop „Zapadni Kostolac“, ugalj, metoda A. W. Bishop-a, programski paket „Slide 2018“, karakteristični profili P1, P2 i P3

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Monitoring zivotne sredine u okolini odlagalista raskrivke ,,Saraka"

    Vukovič Jelisaveta (2022)
    Površinski kop ,,Veliki Krivelj“ i odlagalište jalovine ,,Saraka“ nalaze se severozapadno od grada Bora i čine jedan on nekoliko rudarskih postrojenja na ovoj opštini. Samo odlagalište rude na životnu sredinu u ovoj okolini ima dosta negativan uticaj i jako je važno pronaći izvore emitovanog zagađenja i načine da se oni umanje ili uklone ako je to moguće, posebno jer je u pitanju odlagalište rudnog otpada.Otpad nastao na povšinskom kopu, od momenta iskopavanja, preko transporta, pa sve do njegovog deponovanja, ...
    odlagalište, ruda, monitoring, životna sredina

  • Geološka građa okoline Beograda

    Gordana Soro (2022)
    U ovom diplomskom radu je prikazana geološka građa šire okoline Beograda. Analizirane su litostratigrafske osobine i tektonska građa kartiranih jedinica okoline južno od Beograda. Istraživanjem navedenih prostora, dobijeni su rezultati koji su omogućili interpretaciju litostratigrafskih i tektonskih odnosa, formiranih od kraja jure pa do recentnog vremena. U tektonskom pogledu, sve tvorevine između Avale i Kosmaja su deo Vardarske zone. Istočni deo terena pripada Centralnoj Vardarskoj subzoni, a zapadni deo istraživanog područja pripada Eksternoj Vardarskoj subzoni. Najstarije stene predstavljaju serpentinisani ...
    Vardarska zona, ofioliti, ofiolitski melanž, parafliš, fliš, tektonska građa.