Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Сања Гајић

19 items

  • Анализа утицаја фаза развоја на оптималну контуру површинског копа

    Сања Гајић (2022)
    Значај оптимизације у пројектовању површинских копова је из године у годину све већи узимајући у обзир да су најбоља лежишта по правилу већ експлоатисана, а да је све више неприступачних рудних тела са лошијим и неуједначеним квалитетом. Приликом планирања и пројектовања површинских копова, основни циљ је постизање рентабилности експлоатације. Постоји много елемената који утичу на економску исплативост целог процеса, а фазе развоја током експлоатационог века површинских копова су фактор којем се са разлогом придаје доста значаја. Дефинисање фаза развоја ...
    Оптимизација, површински коп, планирање, оптимална контура, фазе развоја, Whittle

  • Петролошке карактеристике кречњака Суве планине (пећина Печ)

    Игор Радојевић (2022)
    Подручје Суве планине која се налази у југоисточној Србији има развијене карстне одлике. У таквом крашком терену код пећине Печ у атару села Бежиште извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе и калциметрије. Приликом детерминације стена коришћене су Данхамова и Фолкова класификација, које се базирају на саставу и структурним карактеристикама. Макроскопским испитивањима дефинисана је ...
    Сува планина, карбонатне стене, петролошке карактеристике, класификације кречњака

  • Кречњаке брече на подручју Лучана (Милојевића брдо)

    Мирослав Радета (2023)
    Задатак овога рада је био, потврда сазнања да је ово географско подручије Лучана (Милојевића брдо) изграђено од кречњачких творевина. После краћег описа географског положаја, прегледа ранијих истражијања и геологије ширег подручија усмерили смо пажњу на лабараторијске методе. Анализа и интерпретација добијених резултата изведена је на основу испитивања 11 различитих узорака, прикупљених са истраживаног подручија. Поред наших лабараторијских испитивања, ослањали смо се на претходна истраживања и публиковане резултате ранијих испитивања. Наши резултати су показали да је 7 узорака од 11 ...
    кречњачке брече, Милојевића брдо, анализе, карбонати

  • Минералошко-петролошке карактеристике алувијалних кластита реке Пек (Волујски Кључ)

    Вељко Дикић (2023)
    У овом раду је извршена детаљна одредба састава кластита који воде порекло са широког алувиона реке Пек, у околини локалитета Волуја. Анализом морфологије речног тока, као и ерозионих и акумулационих облика, утврђено је да предметни кластити воде порекло из алувијалног подсистема меандрирајућих река. Коришћене су лабораторијске (просејавање, сепарација тешким течностима и издвајање ручним и електромагнетом) као и оптичке методе како би се утврдиле главне карактеристике кластита: минерални састав, димензије зрна, облик зрна, процентуални садржај тешке и лаке фракције минерала, ...
    кластити, алувион, река Пек, депозициони систем, минерални састав

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Надвишење флотацијског јаловишта рудника олова и цинка „Леце“: потребе, предрадње и потребне активности

    Сања Крстовић (2022)
    Флотацијско јаловиште рудника “Леце“ лоцирано је унутар експлоатационог поља рудника, низводно од објекта за флотирање руде. Рудник се налази у околини села Леце по којем је и добио име, а које се налази у општини Медвеђа. У овом завршном раду под називом: „Надвишење флотацијског јаловишта рудника олова и цинка“Леце“: потребе, предрадње и потребне активности“ кроз 10 поглавља обрадило се претходно, садашње и будуће стање поља и активности на јаловишту које треба да се предузму како би се остварило безбедно депоновање ...
    Флотацијско јаловиште, флотацијска јаловина, рудник „Леце“, санација, брана, рудник

  • Прогнозни биланси чишћења угља у аутогеној суспензији

    Сања Крстовић (2023)
    У завршном раду приказан је поступак израде прогнозних биланаса чишћења угља у аутогеној суспензији на основу параметара оштрине раслојавања. Према шеми технолошког процеса, ровни угаљ, крупноће -100+0 mm, откопава се површинском експлоатацијом. Угаљ се чисти у постројењу за припрему минералних сировина у аутогеној суспензији, по тзв. Parnaby поступку. Урађен је гранулометријски састав ровног угља, плива-тоне анализа класе крупноће -100+5 mm, која се чисти у бубњу и класе крупноће -5+0,5 mm, која се чисти у хидроциклону. Такође, урађени су и ...
    аутогена суспензија, прогнозни биланси, припрема угља, плива-тоне анализа, чист угаљ, јаловина

  • Izbor metode podzemnog otkopavanja iznad XIX horizonta u masivnom ležištu bakra

    Sanja Aleksić (2022)
    Nakon mnogih geoloških istraživanja i eksploatacije, pristupiće se otkopavanju rudnog ležišta iznad XIX horizonta, sa ciljem dobijanja rude bakra. To će se vršiti u odnosu na već postojeći jamski sistem. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je komorno stubna metoda sa blokovskim otkopavanjem i zasipavanjem otkopa pastom. Metoda je uticala i na odabir primenjene mehanizacije, koja je u ovom slučaju većinom dizel. Usklađivanjem radnih operacija tehnologije otkopavanja, postižaće se veliki kapacitet dobijanja rude.
    Bakar, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja

  • Paragenetska analiza rudne pojave bakra „Mlakva” kod Ljubovije

    Sanja Gavrilović (2023)
    Rudna pojava Mlakva nalazi se na južnom obodu granodioritskog masiva Boranje, u graničnom pojasu tektonskog šava Dinarida i Vardarske zone. Pripada Podrinjskom metalogenetskom reonu, u okviru Srpsko – makedonske metalogenetske provincije.Geneza rudne pojave vezuje se za oligocensko intrudovanje granitoidne magme u postojeće sedimente dijabaz – rožnačke formacije. Ležišta su situirana na kontaktnom oreolu boranjskog granodiorita i pripadaju skarnovskom tipu orudnjenja.Kontaktno – metamorfna zona predstavljala je predisponirani prostor za kasnije hidrotermalne procese, tokom višefazne vulkanske aktivnosti, koja je uticala na ...
    Mlakva, paragenetska analiza, SEM – EDS analiza

  • Izbor kombinovane komorno-stubne metode otkopavanja na primeru ležišta bakra i zlata

    Sanja Aleksić (2023)
    Nakon istraživanja i Elaborata o resursima i rezervama, pristupiće se otkopavanju rudnog ležišta, sa ciljem dobijanja rude bakra i zlata. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je kombinovana komorno-stubna metoda otkopavanja sa podetažnim otkopavanjem komora i naknadnim zapunjavanjem otkopa stvrdnjavajućim pasta zasipom. Metoda je uticala i na odabir primenjene mehanizacije, koja je u ovom slučaju dizel. Usklađivanjem radnih operacija tehnologije otkopavanja, postižaće se veliki kapacitet dobijanja rude.
    Rudno ležište, bakar, zlato, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) Kandidat: Mentor: Miroslav Radeta G614/23 Prof. dr Violeta Gajić Beograd, septembar, 2024. Komisija: 1. Dr Violeta Gajić, vanredni profesor, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2. Dr Danica Srećković-Batoćanin, redovni profesor ...
    ... kredne starosti dok su u povlati miocenski ı kvartarni sedimenti. Kvartarni sedimenti su predmet ovog rada. Na predlog mentora profesorice Violete Gajić, tema završnog rada je „Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)”. Iz istražne bušotine (oznaka IB-18-3) odabrani su uzoraci ...
    ... a i analize su izvršene na Departmanu za petrologiju i geohemiju, Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujem se svom mentoru Violeti Gajić, koja mi je svojim iskustvom i savetima pokazala na koji način se pristupa rešavanju ove problematike. Takođe, zahvalnost dugujem profesorki Danici ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... karakteristike dunavskog šljunka (Beograd — Zemun) Kandidat: Mentor: Miloš Mihajlović G75/19 Prof. dr Violeta Gajić Beograd, septembar, 2024. Komisija: 1. Dr Violeta Gajić, vanredni profesor, mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2. Dr Vesna Matović, redovni profesor, član Ru ...
    ... sa područja Beograd — Zemun, s posebnim osvrtom na njegov lotološki sastav i mineraloško petrografske osobine. Na predlog profesora dr Violete Gajić, za izradu završnog rada odabrao sam temu „Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd — Zemun)”. S obzirom da su uzorci šljunkova bili ...
    ... evinskog instituta i u Laboratorijama departmana za mineralogiju, kristalografiju, petrologijui geohemiju. Zahvaljujem se svom mentoru Violeti Gajić, koja mi Je svojim iskustvom i savetima pokazala na koji način se pristupa rešavanju ove problematike. Takođe, zahvalnost dugujem profesorki Vesni ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... (Slika 2.2.1 i Slika 2.2.2). Strana okrenuta Suncu ima prečnik 10 prečnika Zemlje, a prečnik zaklonjene strane iznosi oko 1000 prečnika Zemlje (Gajić, 2005) Slika 2.2.1. Magnetosfera: (https://images.theconversation.com/files/559181/original/file-20231113-23- 84pk4b.jpg?ixlib=rb- 4.1.O&r ...
    ... molekulima vazduha. Oni se ckscitiraju i potom emituju fotone prilikom vraćanja u osnovno stanje. Emitovano zračenje poznato jJe kao polarna svetlost (Gajić, 2005). Polarne svetlosti nastaju u atmosferi, na visinama gde je vazduh dovoljno redak, pa solarne čestice mogu da prolaze kroz njega, ali i da ...
    ... podstaknu na emisiju. Visina pojavljivanja aurore je na 100 do 150 km (ređe na 80-90 km). One se razvijaju u punoj formi na 200-300 do 800-1000 km (Gajić, 2005). Polarna svetlost može imati širok dijapazon boja, u zavisnosti od sastava atmosfere i tipa atoma s kojima čestice Sunčevog zračenja stupe ...

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака
    ... (zapadna Srbija). Zbornik radova SAN, 33, Geološki institut, 5, 111-150, Beograd. (IIpeys3ero 3 mareparType HaBeJicHe moji p. Op. 15) 9. Matović V., Gajić V., Vasić N., 2019: Metode ispitivanja sedimentnih stena. Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 310. 0. Mojsilović, S., Filipović ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... permian sandstones from the facade of the St. Marko church in Belgrade. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 63 (1999), pp. 183-189. - Matović, V., Gajić, V., Vasić, N., (2019). Metode ispitivanja sedimentnih stena. Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet. - Milojević B. (1950): ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... Matović, red. prof. Beograd, jul, 2024. Komisija: 1. Dr Vesna Matović, red. prof., mentor Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 2. Dr Violeta Gajić, vanr. prof., član komisije Rudarsko-geološki fakultet, Beograd 3. Dr Bojan Kostić, docent, član komisije Rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...
    ... nesebično deljenje znanja prilikom izrade master rada, kao i za neprocenjivu podršku i motivaciju tokom studija. Članovima komisije, prof. dr Violeti Gajić i doc. dr Bojanu Kostiću želim da se zahvalim na pomoći prilikom laboratorijskih ispitivanja ı na sugestijama koje su značajno uticale na kvalitet ...
    ... Meštrovića (1883.-1962.-2002.), Zagreb. Knežević, S., Milovanović, D., Korać, M. Seobe jednoh kamena kroz istoriju. Nepublikovano. 47 Matović, V., Gajić, V., Vasić, N., 2019. Metode ispitivanja sedimentnih stena. Univerzitet u Beogradu, Rudarsko – Geološki fakultet., str. 237- 241 Novaković, N., ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... na pomoći ı svim ukazanim smernicama tokom izrade ovog rada, a pre svega na strpljenju. Profesorkama dr Danici Srećković Batoćanin ı dr Violeti Gajić želim da se zahvalim na savetima tokom opisivanja preparata. Svojoj porodici se zahvaljujem na podršci i bodrenju koja mi Je mnogo značila. 67 ...