Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Велика Морава

15 items

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... hidrološke karakteristike istražnog područja Velika Morava nastaje spajanjem Zapadne i Južne Morave kod Stalaća ı predstavlja najveću reku koja pripada Srbiji. Istočno od Smedereva uliva se u Dunav. Dužina Velike Morave je 245 km, dok dužina dela Velike Morave koji obuhvata istražno područje iznosi ...
    ... most — Ljubičevski most Velika Morava 51,74 996,05 521,82 - Doticaj sa zapada 417,41 Doticaj sa istoka EHfektivna infiltracija 111,45 Eksplatacioni bunari - 106,4 Ukupno 1102,42 1102,45 Ljubičevski most — ušće Velike Morave u Dunav Dunav 41,76 114,31 Velika Morava 53,44 214,62 Doticaj ...
    ... podzemnih voda jug-sever, pri tome što najveći doticaj u izdan dolazi sa zapada i istoka ka centralnom delu, gde se nalazi Velika Morava. Podzemne vode u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu se uglavnom cksploatišu za potrebe vodosnabdevanja većih i manjih naselja, kao i za potrebe ...

  • Procena uticaja na životnu sredinu proširenja odlagališta otkrivke „Saraka“ površinskog kopa Veliki Krivelj

    Petar Medić (2022)
    Budući da kompanija planira da u narednom periodu poveća kapacitet na eksploataciji rude na površinskom kopu Veliki Krivelj, značajno će povećavati i kapacitet na otkopavanju raskrivke. S obzirom da su postojeća aktivna odlagališta Todorov potok i Istočno odlagalište u završnoj fazi eksploatacije, javlja se problem obezbeđenja potrebnog prostora za smeštaj raskrivke u narednom periodu. Navedena situacija je uticala da Investitor razmotri i donese odluku da se prostor uz postojeće odlagalište Saraka iskoristi za odlaganje raskrivke u narednom petogodišnjem periodu, ...
    procena uticaja, odlagalište Saraka, Veliki Krivelj

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... vodosnabdevanja domaćinstava u seoskim naseljima i privrednih subjekata. Velika Morava i Dunav su hidraulički povezani sa ovom izdani. Generalni pravac strujanja podzemnih voda je jug-sever, odnosno paralelno sa tokom Velike Morave, s obzirom da, na severu, Dunavac, sa kotom 67 mnm, predstavlja erozioni ...
    ... Meminac i Ključ grada Požarevca. Jelika Morava i Dunav Za analizu nivoa reke Velike Morave na istražnom prostoru, od ušća u Dunav do okvirno km 26, korišćeni su podaci za period od 1952 do 2015.god. Generalno se može konstatovati da je nivo vode u Velikoj Moravi (posmatrano na profilu h.s Ljubičevski ...
    ... filtracije većim od ovog, odvodnjavanje je ili nemoguće ili nije ecekonomski opravdano i da pliokvartarne peskove, s obzirom na filtracione karakteristike, možemo odvodnjavati sistemima bunara. Imajući u vidu gore navedence kriterijume i blizinu graničnih uslova (reka Velika Morava, Dunav, Dunavac ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Основне академске студије Анализа стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“

    Милош Савић (2022)
    У завршном раду приказане су основне чињенице о површинском копу „Велики Кривељ“, локалитету, техничко–технолошким карактеристикама, основним геометријским елементима површинског копа, као и најважније од свега опис прорачуна за анализу стабилности завршних косина површинског копа „Велики Кривељ“. Приликом ископа у стенској маси долази до промене напонског стања, односно до концентрације напона око контуре ископа. Извршено је приказивање поступка којим се анализирају физичко-механичке особине стенског материјала у непосредној околини подручја рада. Анализа је спроведена на бази 6 (шест) различитих профила (P-1, ...
    Површински коп „Велики Кривељ“, стенска маса, метода „Bishop-a“, анализа стабилности косина, профили

  • Моделирање дисперзије прашине при извођењу радова на проширењу одлагалишта рудничке јаловине „Сарака”

    Бојана Лукић (2023)
    Деградација животне средине је део наше свакодневице. Активностима везаним за индустријска постројења и саобраћај, стварају се загађујуће материје у урбаној средини. Загађујуће материје у наше окружење доспевају и притом изазивају загађење ваздуха, воде и земљишта. Негативно делују на здравље људи и животиња као и на екосистем у целини. Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Сталним избацивањем у атмосферу огромних количина загађујућих материја човек је већ у ...
    загађење ваздуха, моделирање, перјаница, дисперзија полутаната, рудник бакра Велики Кривељ, одлагалиште јаловине Сарак

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... područjima, podižu velike količine finih čestica prašine ı peska u atmosferu. Ove čestice mogu putovati na velike razdaljine i uticati na kvalitet vazduha u udaljenim oblastima. Erozija i vetrovi. Prirodna cerozija tla ı vetrovi mogu podizati prašinu sa tla i transportovati ih velikim udaljenostima ...
    ... Sinoptički fenomeni kao što su oblasti visokog/niskog pritiska pokreću atmosfersko strujanje. Na primer, veliki raspon transporta zagađenja vazduha od centralne Evrope do Velike Britanije ili iz Velike Britanije do Skandinavije. Mezo skala (10-100 km, ili sati). Strujanje vazduha je sinoptički izazvano ...
    ... receptora. [5] 38 8. OPŠTE O RUDNIKU VELIKI KRIVELJ Otkopavanje rude bakra u ležištu Veliki Krivelj odvija se prema Glavnom rudarskom projektu otkopavanja (iz 1978.god.) i Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja i prerade rude bakra u ležištu “Veliki Krivelj” za kapacitet 10,6 x 10* t rude ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... raznovrsnim valucima, dobro zaobljenim i promjenljive krupnoće. Aluvijum (al) ima najveće rasprostranjenje u dolinama Morave, i to je ujedno najširi aluvion. Takođe, aluvijum se javlja i u dolnini Banjske rijeke. Morava je u toku produbljivanja korita razarala meke jezerske sedimente u širokoj kotlini ...
    ... značajnu ulogu u stvaranju reljefa. Petlja zahvata tri morfo-genetski različita aluvijona: Moštaničke reke, reke Južne Morave i Banjske reke. Južna Morava predstavlja glavni vodeni tok istražnog područja i ima pravac kretanja od JZ ka SL Moštanička ı Banjska rijeka se ulivaju u Južnu Moravu. Miješanjem ...
    ... i šljunka (PL”P i PLP), aluvijalni pjeskoviti i glinoviti šljunkovi (al” i al') i proluvijalni glinovito-šljunkoviti depoziti (pr“). 31 Južna Morava je ravničarska i često plavna rijeka. Njene pritoke su Banjska i Moštanička rijeka, koje su veoma brze i povremeno bujične, što dovodi do erozije ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... Prostire se na površini od 470 km?, u podnožju Đurđevog brda, u ravnici oko Belice (koja je leva pritoka Velike Morave). Kroz teritoriju grada protiču reke Velika Morava i Lugomir, a zapadno od Velike Morave nalaze se planine, Juhor (755 metara) i Crni vrh (708 metara), koje pripadaju Rodopskim planinama ...
    ... prostora Na teritoriji opštine Jagodina najveći vodotoci su reke Velika Morava, Belica i Lugomir. Ostali vodotoci sa ovog područja su manjeg obima, ali mogu predstavljati opasnost za pojavu poplava: reka Osaonica, Štipljanska reka, Jošanička reka, kao i veći bujični potoci: Vranovački, Račnički, ...
    ... definisan optimalan raspored istražnih jama. U skladu sa raspoloživim prostorom, jame su projektovane u zonama sa najvećim deformacijama, odnosno na mestima najmarkantnijih pukotina. Najveće deformacije i pukotine na objektu vidljive su na delu gde je ranije bila bina, i gde je u toku rekonstrukcije ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... pripada tipično nizijskom aluvijalnom dijelu desnog priobalja Zapadne Morave, a sa svoje južne strane postepeno prelazi u brdoviti dio Goča. Zapadna Morava je od predmetne lokacije udaljena oko 1,2 km. Raspon kota definisan je od 167,50 m do kote 168,80 m (kota magistralnog puta M-5, Užice - Pojate) ...
    ... osoblje, toaletima za osoblje i korisnike, kao ı manjim skladištem. Širina manje benzinske stanice iznosi približno 5 m, dok visina iznosi 2.78 m. Veće benzinske stanice se nalaze na magistralnim putevima i autoputevima. Takvi objekti sadrže prostoriju za osoblje, parkiralište za osoblje (za 4 automobila) ...
    ... osoblje, toalete za korisnike, prostoriju za prvu pomoć i skladište. Pored toga, moguće je predvidjeti i bife, trgovinu, autoservis ıi autopraonicu. Veće benzinske stanice moraju imati mogućnost alternativnog pristupa sa drugih puteva, tj. ne samo sa autoputeva ili magistralnih puteva. Na ovaj način ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... stanici Paraćin, reka Crnica (RHMZ) . Godina Kota "0" Udaljenost od Površina sliva Reka Sliv NNN M i ? osnivanja mnm ušća (km) (km?) Crnica Velika Morava 1925 128.34 6.8 289 Hidrološka stanica Je počela sa radom 1925. godine kada Je postavljena vodomerna letva, kasnije od 1959. godine postavljen ...
    ... prima svoju najveću pritoku - Grzu. U Veliku Moravu uliva se 4.5 km zapadno od Paraćina. Ukupna slivna površina iznosi 339 km? a dužina toka iznosi 28.6 km, dok gustina rečne mreže iznosi 357 m/km? (Ristić, 2007). Najveća pritoka Crnice je reka Grza koja nastaje spajanjem Velike Čestobrodice ...
    ... vrelu Crnice, a utiče u Veliku Moravu zapadno od Paraćina (slika 2.1.). Uzvodno od Sisevca Crnica se nastavlja u Drašljivicu, dugačku 3.2 km tako da ukupna dužina Crnice sa Drašljivicom iznosi 31,8 km. Ona u celosti teče od severoistoka ka jugozapadu prema Velikoj Moravi. Najveća pritoka Crnice je ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... snage 1.765,5 megavata), TENT B na Ušću (dva bloka od po 650 megavata), TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima (5 blokova ukupne snage 271 megavat, od kojih je blok 4 snage 32 MW konzerviran od 2013. godine), TE „Morava“ u Svilajncu (jedan blok od 125 megavata) i Železnički transport koji godišnje preveze ...
    ... čestice sudare u vazduhu, one teže da se spoje usled delovanja površinskih sila, formirajući progresivno sve veće 1 veće čestice tzv. aglomeracija. Veće čestice postaju veće po masi, sa većom verovatnoćom padanja na površinu zemlje nego ostajanja u lebdećem stanju. Proces kojim čestice iz vazduha ...
    ... Sinoptički fenomeni kao što su oblasti visokog/niskog pritiska pokreću atmosfersko strujanje. Na primer, veliki raspon transporta zagađenja vazduha od centralne Evrope do Velike Britanije ili iz Velike Britanije do Skandinavije. + Mezo skala (10-100 km, ili sati). Strujanje vazduha je sinoptički izazvano ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... režim sa brojnim ponornicama i vrelima koja ih prihranjuju. Ulaskom u Velikomoravsku kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever ...
    ... Ravanice zauzima površinu od 161.2 km? (18.3%o) sa gustinom rečne mreže od 922 m/km?, što predstavlja najveću gustinu rečne mreže u slivu Velike Morave. Ravanica je manja desna pritoka Velike Morave u koju se uliva kod Ćuprije čija dužina iznosi 25 km. Reka Ravanica izvire na zapadnim obroncima ...
    ... mali sadržaj vode. Jednaka debljina starog i slegnutog snega ima veću gustinu iz čega proizilazi da sadrži mnogo veću količinu vode u istom volumenu. Gustina starog, slegnutog ı delimično zaleđenog snega može biti i 20 puta veća od gustine tek palog snega (Bonacci, 1994). Gustina snega može se ...